Algodistrofija

-Sudekova koštana
atrofija-
Ognjen Petrović IV-2
Algodistrofija

• Jedna je od najtežih komplikacija

koštanih premola, a I drugih trauma
lokomotornog aparata. Oboljenje se
naziva jos I kauzalgija, posttraumatska
bolna osteoporoza, posttraumatska
distrofija.
• Brojne dijagnoze svedoče o nedovoljnoj
razjašnjenoj etiologiji čemu doprinosi I
različita simptomatologija u raznim
fazama bolesti.
 Duboki poremecaj simpatičke vaskularne
inervacije I simptomatologija stvaraju utisak
vaskularne paralize.

Algodistrofij Pri opisu stanja akutne koštane atrofije Sudek je

1900. godine kompilkaciju pripisao inflamaciji I
koštanoj atrofiji koje izazivaju bolove, atrofiju
a mišića, cijanozu I edem.

Patogeneza nije sasvim razjašnjena, ali postoji

opšta saglasnost da je u pitanju dubok
poremećaj vegetativne vazomotorne inervacije I
reakcije simpatičkog nervnog sistema.
Klinička slika
• Klinička slika se postepeno razvija, I na
početku može da zavara da bi se
kasnije brutalno ispoljila. U toku ili
posle izlečenja povrede javlja se
hiperestezija- prekomerni bolovi koji
se ne mogu objsniti kliničkim
nalazima.
• Odmah ili ubrzo zatim pojavljuje se
otok I ograničenje obima pokreta,
tvrdokorna I veoma bolna kontraktura.
Klinička slika
• Pri tome postoje varijacije u
kliničkoj slici koja može biti
umerena ili dramatična. Boja I
temperatura kože se menjaju.
Koža postaje crvena ili bleda, suva
ili vlažna, topla ili hladna.
• Povišena lokalna temperatura
kože je jedan od prvih simptoma
da je sindrom počeo da se razvija
Faze
Simptomi mogu
da se vežu za
stadijum •Rana faza
oboljenja. U
kliničkom toku •Distrofična faza
mogu se
šematski •Atrofična faza
razlikovati tri
faze:
 • U ranoj fazi se progresivno, u periodu od tri
meseca, ispoljavaju akutni simptomi:
neprekidni bolovi ili osecaj žarenja. Bolovi su
spontani, jaki, mogu ih pogoršati mnogi
Rana faza spoljni fizički I emotivni stimulusi.
• Menja se boja I temperatura koze, kao I
njena vlažnost, nastaje otok. Bolovi se šire
na proksimalne I distalne segmente, a mogu
da zahvate I čitav ekstremitet.
Distofična faza
• Razvija se u vremenu od tri meseca do godinu dana,
otok se održava, a koža postaje suva, hladna I sjajna
I blago modrikasta.
• U toj fazi se jasnno ispoljavaju radiografski znaci
oboljenja.
Atrofična faza
• Javlja se godinu dana posle pojave
oboljenja, nastaje atrofija svih
zahvaćenih tkiva I teška
kontraktura. U toj fazi koža je
hladna, suva, atrofična. Klinička
slika može biti kombinovana I ne
mora precizno odgovarati
opisanim stadijumima.
 Dijagnoza
• Dijagnoza se pored kliničkih simptoma koji su
viđeni u razvijenim stadijumima, postavlja I na
osnovu radiografije.Na nativnom snimku mogu
se videti, posle kraćeg perioda ili dužeg
vremena, dve vrste promena.
• To je ili pegasta osteporoza na epifizama zgloba
ili mrljasta osteopenija kada kosti izgledaju
zamagljeno na snimku I teško se raspoznaju
granice.
 • Oboljenje može da dovode do tajne I
znatne funkcionalne nesposobnosti
zahvaćenog ekstremiteta. Algodistrofiji
su skloniji prelomi u blizini zglobova, a
Posledic češće se javlja posle fracture radii loco
typico, serijski preloma kostiju karpusa

e
I metakarpusa, oko kolena I na
stopalu. Smatra se da postoji
individualna predispozicija za
algodistrofiju, češće oboljevaju ljudi
pod stresom, depresivne I nervozne
osobe...
Lečenje
• Algodistrofiju je mnogo bolje sprečiti nego lečiti, prevencija se
sastoji u izbegavanju I uklanjanju svih štetnih nadražaja koji mogu
da izazovu bol I pokrenu ili održavaju patološke simpatičke reflekse.
• To mogu biti tesna ili preširoka imoblizacija I loša repozicija
preloma.
• Bolove treba suzbijati rano I dovoljno dugo, veoma je važna rana
imbolizacija I imobilizacija izometričnim vežbama I vežbama snage
slobodnih segmenata
 • Neke lakše forme bolesti prođu
spontano, posle umereno ispoljene
kliničke slike. Tretman potpuno
razvijene sudekove bolesti jeste jedan
od najtežih I najdelikatnijih zadataka
Lečenje ortopedskog hirurga, fizijatra I
fizioterapeuta, budući da je sindorm
veoma otporan na svaki terapijski
postpupak, ovde obavezno važi
pravilo primum non nocere
 • Bolovi u algodistrofiji dostižu visok intenzitet,
mogu biti dramaični, stalni I intermitentni, a
javljaju se I noću, jaki analgetici ih
mogu delimično suzbiti tako da se nekada
Lečenje zbog bolova čak pribegava morfinu. Bilo
kakvi dodiri ili pokreti izazivaju bol.
Kontrakture su veoma uporne zbog obilnih
prožimanja mišića, ligamenata I zglobne
kapsule fibroznim tkivom.
Lečenje
• Simptomi traju dugo,
mesecima I godinama I često
ostavljaju trajne posledice:
atrofija, ograničenje pokreta I
slabost muskulature, ukoliko su
zahvaćeni nervi dolazi do
regionalnig pareza I paraliza.
Ukoliko je bilo koji terapijski
postupak bolan treba odmah
smanjiti doyu ili ga prekinuti ili
zameniti. Najbolje je sto pre
primeniti adekvatnu
imobilizaciju
Lečenje
• Ako je pacijent pod stresom ili
emotivno labilan, pored sedativa
I analgetika neophodno je
primeniti relaksaciju I
psihostimulaciju. Kod već
ispoljenog sindroma apsolutno je
indikovana blokada simpatičkih
gangliona lokalnim anesteticima
(novocain, xylocain).
Lečenje

• Blokiraju se ganglio stelatum za gornje

ekstremitete I paravertebralni ganglioni
za donje esktremitete, ponekad je
potrebno 15-20 svakodnevnih blokada.
Tretman je većinom efikasan, ukoliko
nije daju se intravenozne regionalčne
blokade. Preporučuje se korišćenje
simpatolitika rezerpina I gvanetidina,
kortikosteroidi su u izvesnim
slučajevima efikasni.
Lečenje

• Kod jako teških oblika ovog sindroma,

rezistentnim na blokade I medikamente
sprovodi se hirurška intervencija
uklanjanja simpatičkih gangliona –
gangliektomija-
• Kod izražene osteoporoze indikovana je
sistematska primena kalcitonina.
Lečenje

• Fizikalno lečenje ima značajno mesto kako u

prevenciji I suzbijanju simptoma, tako I u
metafilaksi I terapiji funkcionalnih oštećenja .
U hiperalgičnoj fazi gde je I dodir bolan,
izbegavaju se direktne aplikacije, sem
eventualno primene TENS-a. Indirektno se
može delovati na ganglione simpatikusa preko
dijadinamičnim I interferentnim strujama.
Lečenje • Lokalne aplikacije su dozvoljenje samo
po završetku akutne hiperalgične faze I
kada zahvaćena tkiva pojačaju
toleranciju na nadražaje. Primenjuju se
analgetične elektroterapije, prednost se
daje TENS-u I laseru, u toj fazi dobar
uticaj ima I krioterapija, ako je pacijent
toleriše, naizmenične kupke I Haufove
kupke s postepenim povećanjem
temperature vode.
Lečenje

Kineziterapija predstavlja glavni

I ovde važi princip indirektne
metod lečenja, za doziranje vežbi
kineziterapije, primenjuju se
važi isti princip kao I za svaki metod
sistematske vežbe snage u akutnoj
tretmana, ispod granice bola.
fazi, ali I kasnije do kraja tretmana,
Međutim aktivni pokreti, makar u
jer vežbe snage mogu pojačati
početku u veoma reduciranoj
toleranciju za bol I deluju
amplitudi, su indikovani u svim
psihoterapijski na pacijenta.
fazama oboljenja.
Lečenje
• Kada se bolna faza smiri, kineziterapija
se primenjuje I planira kao I ya druga
slična stanja kontraktrua, vaskularnih
poremećaja, salbosti I pareza mišića.
• Hidrokineziterapija u lokalnim
kupkama kadi ili bazenu je dragocen
metod fizikalnog
lečenja zbog termičkog dejstva vode I
zbog olakšanog pokreta.
Lečenje
• Kod kontraktura šaka I prstiju koriste se dinamične
šine.
• Fizikalno lečenje posledica morbus sudeka traje
dugo, mesecima I ponekad I godinama, zahteva
upornost I strpljenje pacijenta I svih članova
rehabilitacionog tima, do postizanja najvišeg steoena
osposobljavanja.
HVALA NA PAŽNJI