urk

IVAN ŠKUNCA
Ltkovna oprema
IVAN BALAŽEVIĆ
KEN FOLLETT
TROKRATNO
S engleskoga prevela
MIGNON MIHALJEVIĆ
"OTOKAR KERŠOVANI"
OPATIJA
Naslov tzvornika
Ken Follett
TRIPLE
Alu Zuckermarlu
Copyright © 1979 by Fine Blend N.V.

Prolog
Bio je to zapravo jedinstven trenutak, kad su
svi bili na okupu. Zbilo se to pri je mnogo godina, u
mladasti, davno prije nego što se sve ovo odigralo; ali
su se s jenke tog susreta odrazile i posli je više deset-
1 jeća.
Da budemo točni, bilo je to prve ned jel je u
studenom 1947; svaki po jedini susreo se sa svima
ostalima - zapravo, nekoliko minuta svi su bili u
isto j prostori ji. Neki su sm jesta zaboravili lica ko ja
su vid jeli i imena ko ja su čuli kad su ih upoznavali.
Neki su, zapravo, zaboravili i ta j dan; a kad je dva-
deset jednu godinu kasni je postao znača jan, morali
su se pretvarati da se sjećaju; zuriti u mutne f~to-
graf i je i mrml jati: "Ah, da, dakako."
Ta j davni sastanak je bio znača jan, i ne baš
neobičan. Većina je bila mlada i sposobna, predodre-
dena da dobi je vlast, donosi odluke, svaka na svo j
način uzroku je prom jene u vlastito j zeml ji; često su
se u mladosti susretali na m jestima kao što je Sveu-
ćilište u Oxfordu. Štoviše, kad se sve avo dogodilo,
oni ko ji nisu bili prvobitno upleteni bili su umi ješa-
ni samo zato što su u Oxfordu upoznali one druge.
Medutim, n jihov susret u to vri jeme nipošto
ni je d jelovao povi jesno. Bila je to obična s jedel jka uz
šeri na m jestu gd je je takvih s jedel jki bilo previše a
šeri ja, dodali bi studenti, nedovol jno. Bio je to miran
skup. Uglavnom.

7
A1 Cortone je pokucao i ćekao u predvor ju da
mu mrtav čov jek otvori vrata.
U protekle tri godine sumn ja da mu je pri jatel j
umro pretvorila se u čvrsto uv jeren je. Na jpri je je
Cortone čuo da su Nata Dicksteina zarobili. Potkra j
rata počele su kružiti priće o strahotama stradan ja
Židova u nacistićkim logorima. Na kra ju je mračna
istina izbila na vidjelo.
S druge strane vrata, jedan je duh odgurnuo
stolac i prešao preko sobe.
Cortone se od jednom uznemirio. Što ako je
Dickstein invalid, ako je deformiran? Ili poremećen?
Cortone nikad ni je znao kako da se ophodi s boga-
1 jima ili ludacima. U onih nekoliko dana, tamo 1943,
on i Dickstein jako su se zbližili. Ali kakav je Dicks-
tein sada?
Vrata su se otvorila. Cortone je rekao:
- Zdravo, Nate.
Dickstein je na jpri je zurio u n jega, zatim se
široko nasmijao, i ispalio jednu od svojih besmisle-
nih kokni jevskih uzrečica:
- Ti bokca, vidi šašave vrane!
Cortone mu je olakšano uzvratio smi jehom.
Rukovali su se, potapšali po ledima, i okinuli nešto
vojnićkih psovki u slavu starih vremena; potom su
ušli u kuću.
Dicksteinov dom bila je soba s visokim stropom
u staro j kući sfromašnog di jela grada. Uski krevet
bio je uredno pospreml jen na vo jnički način; teški
stari ormar od tamnog drva s jednakim ormarićem; i
ispred malog prozora stol pretrpan kn jigama. Corto-
neu se soba ućinila golom. Kad bi on morao živjeti u
n jo j porazm jestio bi posvuda neke osobne stvarčice
kako bi soba dobila atmosferu; obitel jske fotografi je,
suvenire s Niagare i Miami Beacha, gimnazi jske
sportske trofe je.
- Kako si me pronašao? - upitao je Dickstein.
- Nije bilo lako. - Cortone je skinuo vojničku
bluzu i položio je na uski krevet. - Potrošio sam
gotovo ci jeli jućerašn ji dan na to. - Razgledao je
jedini naslon jač u sobi. Nakrivl jene ručke, pero je
probilo kroz izbli jed jele presvlake s krizantemama, a
jednu otpalu nogu zami jenio je svezak Platonova
Teeteta. - Mogu li 1 judska bića s jediti na ovome?
- Ne ona s činom višim od kaplarskog. Ali...
- Takvi ionako nisu 1 judska bića.
Obo jica su se nasmi jala: bila je to stara dos jet-
ka. Dickstein je od stola odmaknuo stolac od sa.vi je-
na drva i za jašio ga. Prom jerio je pri iatel ja od pete
do glave i rekao:
- Počeo si se debl jati.
Cortone je potapšao trbuščić.
- U Frankfurtu smo živ jeli dobro; zapravo,
mnogo si propustio što si se demobilizirao. - Nagnuo
se i prošaptao kao da je ono što će reći pov jerl jivo. -
Zaradio sam imetak. Nakit, porculan, antikviteti, sve
kupl jeno cigaretama i sapunom. Ni jemci gladu ju. A
na jbol je od svega: d jevo jke će poduzeti sve da se
domognu slatkog zalogaja. - Naslonio se čekajući
smi jeh, ali je Dickstein zurio u n jega ozbil jna lica.
Cortone je, smeten, promi jenio temu. - Jedno je
pouzdano, ti nisi debeo.
Isprva mu je tako odlanulo što vidi Dicksteina
živog, s or~im istim osmi jehom na licu, da ga ni je
pomni je pogledao. Sad je opa.zio da mu je pri jatel j i
više nego mršav: činilo se da gladu je. Nat Dickstein
je uvi jek bio n ježan i tanak, ali sad se činilo da je
kost i koža. Mrtvački bi jela koža i krupne smede oči
iza naočala u plastičnom okviru, po jačavale su ta j
do jam. Izmedu ćarape i nogavice provirivalo je neko-
liko centimetara bi jele c jevanice tanke kao šibica.
Pri je četiri godine Dickstein je bio suncem opal jen,
žilav, čvrst poput kožnatog potplata vo jničke cokule.
Kad je Cortone spomin jao svog engleskog drugara,
što je ćesto ćinio, rekao bi: "Na jžilavi ji, na jčvršći
9
l
borac spasio je moj jebeni život, i uopće vam ne foli-
ram."
- Debeo? Ne - rekao je Dickstein. - Ova je ze:n-
1 ja još uvi jek na potrošačkim kartama, pri jatel ju.
Ali preživl javamo.
- Iskusio si i gore stvari.
Dickstein se osm jehnuo.
- I gutao ih.
- Bio si zarobl jen.
- U La Molini.
- Kako su te, dovraga, uhvatili?
- Lako. - Dickstein je slegnuo ramenima. -
Metak mi je prosvirao nogu, onesvi jestio sam se. Kad
sam došao k sebi bio sam u n jemačkom vagonu.
Cortone je spustio pogled na Dicksteinove noge.
- Skrpala se?
- Imao sam sreće. U zarobl jeničkom vlaku bio
je jedan bolničar... nam jestio mi je kost.
Cortone je kimnuo.
- A zatim logor... - Pomislio je da možda ne bi
trebalo pitati, ali htio je znati.
Dickstein je svrnuo pogled.
- Bilo je u redu dok nisu otkrili da sam Židov.
Hoćeš li ča ja? Nemam viski ja.
- Ne. - Cortone je poželio da nije zinuo. - Uosta-
lom, u jutro više ne pi jem viski. Život se više ne čini
tako krhkim kao pri je.
Dicksteinove oči kliznu opet prema Cortoneu.
- Odlučili su utvrditi koliko puta se može cje-
vanica slomiti na istom m jestu i ponovo srasti.
- Isuse - šapnuo je Cortone.
- To je bio najlakši dio svega - rekao je Dickst-
ein jednoličnim glasom. Ponovo je odvratio pogled.
- Prokletnici - rekao je Cortone. Ni je se mogao
s jetiti druge ri jeći. Na Dicksteinovu se licu po javio
čudan izraz; nešto što Cortone još ni je vidio, nešto, a
to je shvatio malo kasni je, što je jako nalikovalo
strahu. Bilo je to neobično. Naposl jetku, sad je sve to
10
prošlo, zar ne? - Pa, kvragu, barem smo pobi jedili,
zar ne? - Šakom je gurnuo Dicksteinovo rame.
Dickstein se nakesio.
- Jesmo. A sad, što radiš u Englesko j? I kako si
me pronašao2
- Uspio sam dobiti prekid puta u Londonu na
povratku u Buffalo. Pošao sam u Ministarstvo vo j-
ske... - Cortone je okli jevao. Bio je u Ministarstvu
vo jske da sazna kako i gd je je Dickstein umro. - Dali
su mi adresu u Stepneyju - nastavio je. - Kad sam
stigao tamo, u ci jelo j je ulici sta jala samo jedna
kuća. U n jo j sam, ispod tri prsta prašine, našao star-
ca.
- Tommy ja Costera.
- Točno. Nakon devetnaest šalica ća ja i ci jele
n jegove životne ispovi jesti, uputio me iza ugla gd je
sam našao tvo ju ma jku, popio još hektolitar tankog
ča ja i saslušao n jezin histori jat. Kad sam konačno
dobio tvo ju adresu, bilo je prekasno za posl jedn ji
vlak u O~cf'ord, pa sam pričekao do jutra i evo me
ovd je. Imam samo nekoliko sati na raspolagan ju,
mo j brod isplovl java sutra.
- Otpušten si?
- Bit ću, za tri t jedna, dva dana i devedeset
ćetiri minute.
- Što ćeš raditi kod kuće?
- Voditi obitel jski posao. U posl jedn je sam dvi je
godine otkrio da sam strašan biznismen.
- Kakvim se poslom bavi tvo ja obitel j? Nikad
mi o n jemu nisi prićao.
- Kamionskim pri jevozom - rekao je kratko
Cortone. - A ti? Što se muvaš oko Oksfordskog sveu-
čilišta, zaboga? Što studiraš?
- Hebre jsku kn jiževnost.
- Šališ se!
- Još prije škole sam znao pisati hebrejski.
Nisam ti to pričao? Mo j je d jed bio pravi učenjak.
Stanovao je u zagušl jivo j sobici iznad pekare u Mile
11
End Roadu. Odlazio sam k n jemu svake subote i
ned jel je otkako znam za sebe. Nikad se nisam žalio,
volio sam odlaziti tamo. Uostalom, što bih drugo
studirao?
Cortone je slegnuo ramenima.
- Što ja znam, atomsku fiziku, možda, ili eko-
nomi ju. Čemu uopće studirati?
- Da postaneš sretan, mudar i bogat.
Cortone strese glavom.
- Luckast kao uvi jek! Ima tu puno maca?
- Vrlo malo. Osim toga, nemam vremena.
Učinilo mu se da je Dickstein porumenio.
- Lažl jivče. Zal jubl jen si, blesane. Vidim ti na
licu. Tko je ona?
- Pa, da budem iskren... - Dicksteinu je bilo
neugodno. - Nedostižna. Žena profesora. Egzotična,
inteligentna, najljepša žena koju sam susreo.
Cortone otegne lice.
- To baš ne miriše na usp jeh, Nate.
- 2nam, ali ipak... - Dickstein je ustao. - Vidjet
ćeš što govorim.
- Zar ću je upoznati?
- Profesor Ashford prireduje uobičajen šeri-
-koktel. Pozvan sam. Upravo sam krenuo kad si
naišao. - Dickstein nad jene sako.
- Šeri-koktel u Oxfordu - rekao je Cortone. -
Čekaj dok to ćuju u Buffalou!
Bilo je hladno, jasno jutro. Blijedo je sunce
obasjalo kamen pješčane boje starih sveučilišnih
zgrada. Hodali su u ugodno j šutn ji, ruku za.ritih u
džepove, zgurenih ramena zbog oštrog novembarskog
v jetra ko ji je meo ulica ma. Cortone je mrml jao.
- Kule iz sna. Jebi se.
Na ulicama je bilo vrlo malo 1 judi, ali kad su
prešli nešto više od kilometra i pol, Dickstein je
pokazao preko ulice čov jeka sa sveučilišnim šalom
oko vrata.
- Evo Rusa - rekao je i viknuo: - Hej, Rostov!
Rus je okrenuo glavu, mahnuo, i prešao na
n jihovu stranu ulice. Bio je vo jnički kratko ošišan,
previsok i pretanak za svo je konfekci jsko odi jelo.
Cortone je posumn jao da u ovo j zeml ji i nema ugo-
jenih 1 judi.
Dickstein je rekao:
- Rostov je na Balliolu, gdje i ja. David Rostov,
ovo je Alan Cortone. A1 i ja smo neko vri jeme bili
za jedno u Itali ji. Ideš li k Ashfordovima, Rostov?
Rus svečano kimne.
- Sve za besplatnu čašicu. I vas zanima hebrej-
ska kn jiževnost? - upitao je Cortonea.
- Ne, ovdje sam da proučavam buržoasku eko-
nomi ju.
Dickstein se glasno nasmi jao. Cortoneu ni je bilo
jasno što je smi ješno. Dickstein je ob jasnio.
- Rostov je iz Smolenska. On je ćlan Komunis-
tičke parti je Sov jetskog Saveza. - Cortone još ni je
shvatio vic.
- Mislio sam da nitko ne može van iz Rusi je -
rekao je.
Rostov se upustio u dugo i zamršeno ob jašn ja-
van je kako mu je otac kad je izbio rat bio diplomat
u Japanu. Imao je ozbil jno lice na ko jem je ponekad
zaigrao lukav smi ješak. Premda ni je savršeno vla-
dao engleskim, uspio je u Cortoneu izazvati dojam
da je snishodl jiv. Cortone se iskl jučio i počeo razmiš-
ljati o tome kako voliš nekog kao da ti je rodeni
brat, boriš se s n jim rame uz rame, a potom ta j ode i
studira hebrejski a ti shvatiš da ga zapravo nikad
nisi poznavao.
Naposl jetku Rostov upita Dicksteina:
- Jesi li već odlučio 0 odlasku u Palestinu?
- Palestinu? Čemu? - upleo se Cortone.
Dickstein je izgledao smeteno.
12 · 13
- Nisam odlučio.
- Trebao bi otići - rekao je Rostov. - Židovski
nacionalni pokret će pridoni jeti da se likvidira ju
posl jedn ji ostaci Britanskog Imperi ja na Bliskom
istoku.
- Je li to lini ja parti je? - upitao je Dickstein s
neznatnim osmi jehom.
- Da - ozbil jno je potvrdio Rostov. - Ti si soci ja-
list...
- Neka vrst.
- ... a važno je da nova država bude soci jalistič-
ka.
Cortone ni je mogao v jerovati svo jim ušima.
- Arapi tamo ubi ja ju vaše. Isuse, Nate, pa tek si
uspio izvući živu glavu od Ni jemaca!
- Nisam još odlučio - ponovio je Dickstein.
Razdraženo je stresao glavom. - Još ne znam što ću.
- Činilo se da ne želi o tome govoriti.
Hodali su žurno. Cortonea je zeblo lice, ali se
inače ispod zimske uniforme zno jio. Ostala dvo jica
počela su raspravl jati o skandalu: neki Mosley, to
ime Cortoneu ništa ni je govorilo, ušao je u Oxford u
kamionetu i održao govor kod spomenika ratnim
žrtvama. Nešto kasni je Cortone je shvatio da je
Mosley fašist. Rostov je dokazivao kako ta j incident
sv jedoči da je soci jaldemokraci ja bli~.a fašizmu nego
komunizmu. Dickstein je tvrdio da je studentima
ko ji su organizirali tu manifestaci ju, jednostavno
bio cil j da šokira ju.
Cortone je slušao i promatrao obo jicu. Bili su
čudan par: visoki Rostov, omotan prugastim šalom
kao ovo jem, dugih koraka, prekratkih nogavica ko je
su mlatarale na vjetru i sitan Dickstein krupnih
oči ju, okruglih naočala, d jelomice u vo jničko j od jeći
bez oznaka, s izgledom kostura koji žuri. Cortone
ni je bio ućen, ali mu se ćinilo da može namirisati
šupl je bl jezgaren je na svakom jeziku, i znao je da ni
jedan ni drugi ne govore ono što uistinu v jeru ju:
Rostov je papaga jski ponavl jao nekakvu službenu
dogmu, a Dicksteinova je odsječna ravnodušnost
prikrivala drukči ji, angažirani ji stav. Kad se Dicks-
tein nasmi jao Mosley ju, za.zvučalo je to kao kad se
smi je di jete ko je se probudilo iz mbre. Obo jica su
nizala svoje argumente vješto, ali bez emocija: siičilo
je to mačevan ju tupim oruž jem.
Napokon je Dickstein shvatio da Cortone ni je u
toku te je promijenio temu i počeo predstavljati
n jihova gostoprimca.
- Stephen Ashford je pomalo osoben jak, ali
izvanredan ćov jek - rekao je. - Dobar dio života
proveo je na Bliskom istoku. Po svemu sudeći tamo
se ponešto obogatio a potom sve izgubio. Izvodio je
ludori je, poput prelaska Arapske pustin je na devi.
- To možda i nije tako lud način da je prijedeš
- rekao je Cortone.
- Ashford se oženio Libanonkom - ubacio je
Rostov.
Cortone je pogledao Dicksteina.
- Ona je...
- Mlada od n jega - užurbano je dodao Dickstein.
- Doveo ju je u Englesku uoči rata i ovd je postao
profesor arapske kn jiževnosti. Ako ti da marsalu
um jesto šeri ja, znaći da si predugo koristio gosto-
primstvo.
- Gosti to umi ju razlikovati? - upitao je Corto-
ne.
- Evo n jegove kuće.
Cortone je nakon tog uvoda očekivao maursku
vilu, ali je Ashfordova kuća bila imitacija tudorskog
stila, bi jela, sa zelenim kapcima. Vrt ispred kuće
nalikovao je džungli. Tro jica mladića pošla su sta-
zom od opeka do kuće. Ulazna vrata bila su otvore-
na. Ušli su u oman je, četvrtasto predvor je. Iz unu-
trašn josti čuo se smi jeh više 1 judi: koktel je već
Započeo. Otvorila su se dvostruka vrata i u predvorje
je stupila na jl jepša žena svi jeta.
14 _'~ 15
Cortone je stao kao zaćaran. Zablenuo se u nju
dok je prelazila sagom da ih pozdravi. Čuo je Dicks-
teina: - Ovo je mo j pri jatel j Alan Cortone - i od jed-
nom je dodirnuo usku, tamnoputu ruku, toplu i
suhu, n ježnih kosti ju, ko ju je poželio zadržati zauvi-
jek.
Okrenula se i povela ih u salon. Dickstein je
dotakao Cortoneovu mišku i nakesio se: znao je što
je Alu na pameti.
Cortone se dostatno pribrao da uspi je reći:
- Opla!
Na jednom malom stolu bile su vo jnićki pore-
dane male ćaše pune šerija. Pružila je jednu Corto-
neu, osm jehnula se, i rekla:
- Usput, ime mi je Eila Ashford.
Dok je di jelila piće Cortone ju je pomni je po-
gledao. Bila je bez šminke na preli jepom licu, crne
ravne kose, u bi jelo j hal jini i sandalama, pa se činilo
kao da je gola i Cortone se zastidio pohotnih misli
koje su mu proletjele glavom dok ju je promatrao.
Primorao se da svrne pogled i razgleda prostor.
Soba je odisala nedovršenom eleganci jom prostora u
ko jem su 1 judi živ jeli pomalo iznad svo jih mogućno-
sti. Debeli perzi jski sag bio je obrubl jen prugom
otrcanog sivog linoleuma; netko je popravl jao radio-
aparat i n jegovi su di jelovi još ležali na malom
ovalnom stoliću; na tapetama bilo je jaće obojenih
ćetvorina na m jestima odakle su skinute slike; a
neke čašice za šeri nisu bile iz iste garniture. U sobi
je bilo desetak 1 judi.
Kod kamina sta jao je Arapin u prekrasnom
bisernosivom odi jelu, razgleda jući neku rezbari ju na
polici iznad ogn jišta. Eila Ashford ga pozove.
- Žel jela bih da upoznate Jasifa Hasa na, pri ja-
tel ja mo je obitel ji na Istoku - rekla je. - Studira na
koledžu Worcester.
Hasan je rekao:
- Pozna jem Dicksteina. - Rukovao se sa svima.
16
Cortone je oci jenio da je za istočn jaka prilično
privlačan i nadmen, poput svih obo jenih ko ji su
zaradili nešto para i bili pozivani u kuće bi jelaca.
- Vi ste iz Libanona? - upitao je Rostov.
- Iz Palestine.
- Ah! - Rostov se zainteresirao. - I što mislite o
planu U jedin jenih naroda za pod jelu?
- Ni je bitan - odgovorio je Arapin mlako. - Bri-
tanci mora ju otići, a mo ja će zeml ja dobiti demo-
kratsku vladu.
- Ali će tad Židovi biti man jina - ustvrdio je
Rostov.
- Oni su manjina i u Engleskoj. Zar bi im zato
trebalo dati Surrey da im on bude domovina?
- Surrey nije nikad bio njihov. Palestina jeste,
nekoć.
Hasan je elegantno slegnuo.
- Bio je, kad su Velšani imali Englesku, Englezi
N jemačku, a Normani živ jeli u Skandinavi ji. - Okre-
nuo se Dicksteinu. - Vi imate smisla za pravdu, što
vi mislite?
Dickstein je skinuo naočale.
- Na stranu pravda. Hoću komad zemlje koji
bih mogao zvati domovinom.
- Čak i ako biste morali ukrasti moju? - upitao
je Hasan.
- Možete imati ci jeli preostali Bliski istok.
- Ne želim ga.
- Ova rasprava dokazu je potrebu za pod jelom -
rekao je Rostov.
Eila Ashford ponudila je kuti ju sa cigaretama.
Cortone je uzeo jednu i pripalio n jezinu. Dok su se
ostali prepirali o Palestini, Eila je upitala Cortonea:
- Pozna jete dugo Dicksteina?
- Upoznali smo se 1943 - odgovorio je Cortone.
Promatrao je kako su n jezine smede usne stisnule
cigaretu. čak je i pušila na preli jep način. N ježno je
s vrha jezika skinula mrvicu duhana.
17
_ . .~ . .
- On me jako zanima - rekla je.
- Zašto?
- Svakog zanima. Mladić, a d jelu je tako zrelo.
Uz to je očigledno Cockney*, ali ga ni na jman je ne
zbun ju ju svi ovi Englezi iz gorn jih klasa. Razgova-
rat će s vama o čemu god hoćete, osim o sebi.
Cortone je kimnuo.
- I ja nalazim da ga zapravo ne pozna jem.
- Mo j muž kaže da je bril jantan student.
- Spasio mi je život.
- Ma nemo jte! - Pogledala ga je pomni je kao da
se pita da li dramatizira. Kao da je odlučila da mu
pov jeru je. - Vol jela bih ćuti kako se to zbilo.
Sredov ječni čov jek u izgužvanim hlačama od
prugastog samta taknuo jo j je rame i upitao:
- Kako ide, draga?
- Dobro - rekla je. - Gospodine Cortone, ovo je
moj muž, profesor Ashford.
Ashford je bio proćelav čovjek u loše krojenom
odi jelu. Cortone je očekivao Lawrencea od Arabi je.
Pomislio je: Možda Nat ipak ima šanse.
- Gospodin Cortone mi je upravo pričao kako
mu je Nat Dickstein spasio život.
- Uistinu!? - začudio se Aashford.
- Prića ni je dugačka - rekao je Cortone. Bacio je
pogled prema Dicksteinu, duboko zagrezlom u ras-
pravu s Hasanom i Rostovom i primi jetio kako sva
tro jica izražava ju svo j stav držan jem: Rostov rasko-
račen, mašući prstom poput učitelja, uvjeren u svoju
dogmu; Hasan oslon jen o policu s kn jigama, jedne
ruke zaturene u džep, pušeći, pretvara jući se da je
medunarodna debata o budućnosti n jegove zeml je
samo od akademskog interesa; Dickstein ruku čvrsto
prekriženih, ramena zgurenih, glave pognute u
napeto j koncentraci ji, držan je ni je bilo u skladu s
ravnodušnom prirodom n jegovih prim jedaba. Corto-
* pripadnik londonskih nfžih slojeva
ne je čuo: Britw~ci su obećali Palestanu Židovima, i
odgovor: G`uvaj se darova kradljivaca. Okrenuo se
ponovno Ashfordovima i počeo im pričati.
- To se zbilo na Sicili ji, nedaleko od Raguse,
gradića na brdu - rekao je. - Vodio sam patrolu u
okolicu. Sjeverno od grada naišli smo u ma'_oj udoli-
ni, na rubu šumarka, na n jemački tenk. Tenk je
d jelovao napušteno ali sam u n jega za svaki sluča j
ubacio granatu. Dok smo se vozili mimo, od jeknuo je
pucan j, samo jedan. S jednog drveta srušio se Ni je-
mac. Sakrio se u krošn ju, spreman da nas jednog po
jednog posmiče dok budemo prolazili. Nat Dickstein
ga je skinuo. Britanci su zaobišli gradić s druge
strane - nastavio je Cortone. - Nat je ugledao tenk,
kao i ja, ah je namirisao stupicu. Otkrio je sna jperi-
stu i čekao da vidi ima Ii ih više. Uto smo se mi
po javili. Da ni je bio tako prokleto bistar, bio bih
poginuo.
Drugo dvo je je šut jelo. Zatim je Ashford rekao:
- To ni je bilo tako davno, ali mi tako brzo
zaboravl jamo.
Eila se s jetila ostalih gosti ju.
- Žel jela bih s vama još razgovarati pri je nego
odete - rekla je Cortoneu. Prešla je sobom prema
Hasanu koji je pokušavao otvoriti vrata što su vodi-
la u vrt.
Ashford je prstima nervozno začešl jao čuperak
za uši.
- Javnost ču je o velikim bitkama, ali pretpo-
stavl jam da vo jnici pamte te male osobne sluča jeve.
Cortone je kimnuo pomislivši kako Ashford
oćito nema po jma što je rat, pita jući se da li je pro-
fesorova mladost doista bila tako avanturistička
kako je Dickstein tvrdio.
- Kasni je sam ga odveo da upozna mo je rodake.
Mo ja obitel j pot ječe sa Sicili je. ,Jeli smo paštu i pili
vino; slavili su Nata kao hero ja. Proveli smo za jedno
18 19
samo kratko vri jeme, ali smo se zbližili poput braće,
znate.
- Uistinu?
- Kad sam čuo da je zarobl jen, mislio sam da
ga više nikad neću vid jetL
- Znate li što se s n jim zbilo? - upitao je Ash-
ford. - On ne priča mnogo...
Cortone je slegnuo ramenima.
- Preživio je logore.
- Imao je sreću.
- Uistinu?
Ashford se na tren zbun jeno zagledao u Corto-
nea, potom se okrenuo i zaokružio pogledom po sobi.
- Ovo ni je tipičan oksfordski skup, znate. Dick-
stein, Rostov i Hasan su pomalo nesvakidašn ji stu-
denti. Trebali biste upoznati Toby ja, on je prototip
bruooša.
Uhvatio je pogled crvenolikog mladića u odi jelu
od tvida s vrlo širokom pletenom kravatom.
- Toby, dodi da upoznaš Dicksteinova ratnog
druga, gospodina Cortonea.
Toby je pružio ruku i bubnuo:
- Imate li informaci ju iz prve ruke? Hoće li
Dickstein pobi jediti?
- U ćemu? - upitao je Cortone.
Ashford je ob jasnio:
- Dickstein i Rostov će odigrati parti ju šaha.
Obo jica su, navodno, strašni ma jstori. Toby je pomi-
slio da raspolažete kakvim posebnim podacima,
v jero jatno se želi okladiti.
- Mislio sam da šah igra ju starci - rekao je
Cortone.
- Ah! - zaustio je Toby prllićno glasno i iskapio
pi6e. Cortoneova ih je prim jedba oćito zabezeknula.
Iz vrta je ušla d jevo jćica od četiri ili pet godina,
noseći postari ju sivu mačku. Ashford ju je predsta-
vio suzdržl jivim ponosom ćov jeka ko ji je postao otac
u zrelim godinama.
- Ovo je Suza - rekao je.
- A ovo Ezeki ja - rekla je d jevo jćica.
Imala je ma jčinu put i kosu; i ona će biti li jepa.
Cortone se pitao je li doista Ashfordova kći. Nićim
ni je slićila n jemu. Primila je macinu šapu i pružila
je, a Cortone ju je, da jo j udovol ji, stisnuo i rekao:
- Kako si, Ezeki jo?
Suza pride k Dicksteinu.
- Dobro jutro, Nate. Hoćeš li pogladiti Ezeki ju?
- Vrlo je draga - reče Cortone Ashfordu. -
Moram razgovarati s Natom. Oprostite, molim vas. -
Pošao je k Dicksteinu koji je klečao i gladio mačku.
Nat i Suza su, činilo se, bili pri jatel ji.
- Ovo je mo j pri jatel j Alan - rekao jo j je.
- Upoznali smo se - odgovorila je i zatreptala.
Cortone je pomislio: to je naućila od ma jke.
- Bili smo za jedno u ratu - dodao je Dickstein.
Suza pogleda izravna u Cortonea.
- Jeste li ubi jali 1 jude?
I~-zmao je.
- Pa, jesam.
- Da li vas to muči?
- Ne previše. Bili su to zll 1 judL
- Nata to muči. Zato ne voli o tome mnogo pri-
čati.
Di jete je shvatilo više o Dicksteinu nego svi
odrasli za jedno.
Maćka je gipko skočila iz Suzinih ruku. Suza je
potrćala za n jom. Dickstein je ustao.
- Ne bih rekao da je gospoda Ashford nedostiž-
na - progovorio je Cortone tiho.
- Ne bi?
- N jo j ni je više od dvadeset pet. On je bar
dvadeset godina stari ji, i kladio bih se da ni je neka
muškarčina. Ako su se oženili pri je rata, tad jo j je
moralo biti sedamnaest. Ne d jelu je mi zal jubl jeno.
- Volio bih da ti mogu v jerovati - rekao je
Dickstein. Ni je bio tako zainteresiran kako je treba-
lo. - Dodi da vidiš vrt.
21
Pošli su kroz francuska vrata. Sance je ojačalo
i zagri jalo zrak. Vrt se pružao u zelenom i smedem
gustišu do obale ri jeke. Udal jili su se od kuće.
- Ne svida ti se baš ovo društvo - utvrdio je
Dickstein.
- Rat je svršio - rekao je Cortone. - Ti i ja sad
živimo u različitim sv jetovima. Sve ovo, profesori,
parti je šaha, šeri ja... Mogao bih jednako tako biti na
Marsu. Mo j život je trgovina, borba s konkurenci jom,
zaradivan je dolara. Nam jeravao sam ti ponuditi da
mi se pridružiš u poslu, ali mislim da bih uzalud
trošio vri jeme.
- Alane...
- Ču j, kvragu sve. Mi ćemo v jero jatno sad izgu-
biti vezu, nisam sklon dopisivan ju. Ali neću zabora-
viti da ti dugu jem život. Jednog ćeš dana možda
ht jeti naplatiti dug. Znaš gd je me možeš naći.
Dickstein je zaustio da progovori, uto su zaćuli
glasove.
- Oh... ne, ne ovd je, ne sad... - nećkao se ženski
glas.
- Da! - Muški je zahti jevao.
Dickstein i Cortone su sta jali iza guste živice
ko ja je zakrilila jedan kut vrta: netko je poćeo saditi
labirint i nije dovršio posao. Nekoliko koraka od njih
otvarao se prolaz a zatim je živica zakretala u pra-
vom kutu i tekla duž ri jećne obale. Glasovi su jasno
dopirali s druge strane živice.
Žena je ponovo progovorila, prigušeno i grleno.
- Nemo j, proklet bio, vikat ću.
Dickstein i Cortone su izišli kroz prolaz.
Cortone neće nikad zaboraviti prizor. Zurio je u
par i potom, užasnut, pogledao Dicksteina. Dickstei-
novo je lice posivjelo od šoka, i kao da mu je pozlilo;
zurio je otvorenih usta, užasnuto i zdvojno. Cortone
je svrnuo pogled na par.
~ena je bila Eila Ashford, sukn je podignute do
pasa, lica zarumen jena od užitka, usta sl jubl jenih s
ustima Jasifa Hasana.
1.
Javni razglas na kairskom aerodromu oglasio
se zvoncem poput onog na vratima, i zatim je na
arapskome, talijanskome, francuskome i engleskome
ob javl jen dolazak aviona Alitalie iz Milana. Tofik
el-Masiri je ustao od stola u bifeu i izišao na terasu.
Nam jestio je sunčane naočale da pregleda titravu
betonsku pistu. Cara vella se već spustila i taksirala.
Tofik je došao ovamo zbog brzojava. Stigao je
tog jutra od "ujaka" iz Rima, šifriran. Svaki se po-
slovan čov jek mogao u medunarodnim brzo javima
koristiti šifrom ako je prethodno položio kl juč šifre
kod pošte. Reducira jući uobiča jene rečenice na jednu
ri ječ, takve su se šifre više koristile radi uštede
novca nego zbog tajnosti. Brzojav Tofikova ujaka
dešifriran prema registriranoj šifri, donosio je po-
datke o oporuci pokojne ujne. Medutim, Tofik je
imao drugi kl juč i poruka je prema n jemu glasila:
MOTRI I PRATI PROFESORA FRIEDRICHA
SCHULZA STIŽE U KAIRO IZ MILANA SRIJE-
DA 28 VELJAĆ.`E NA NEKOLIKO DANA DOB
51 VISINA 180 CM TEŽINA 70 KG KOSA SIJE-
DA OČI PLAVE NARODNOST AUSTRIJSKA
PRATNJA SUPRUGA.
Putnici su poćeli jedan po jedan izlaziti iz
aviona, i Tof ik je gotovo sm jesta ugledao svog đov je
22
ka. U avionu je bio sarrlo jedan visok, vitak, sjedoko-
si muškarac. Bio je u laganom svi jetloplavom odi je-
lu, bi jelo j košul ji s kravatom, nosio je plastičnu vre-
ćicu iz duty ireeja i fotoaparat. Žena mu je bila
mnogo niža, u modernoj minici i s plavom vlasuljom.
Dok su prolazili uzletištem, osvrtali su se i udisali
topao pustinjski zrak poput većine ljudi koji prvi
put sli jeću u s jeverno j Af rici.
Putnici su nestali u predvorju. Tofik je čekao
na terasi dok nisu skinuli prtl jagu iz aviona, potom
je ušao i umi ješao se u malu skupinu ko ja je čekala
ispred carinske ograde.
U svom poslu Tofik je mnogo čekao. Nitko ga
ni je podučio tome kako ćekati. Uće vas rukovati
oruž jem, pamtiti karte, proval jivati blaga jne i ubi ja-
ti 1 jude golim rukama, sve u prvih šest m jeseci teča-
ja; ali ni je bilo predavan ja o strpl jivosti, nikakve
v ježbe za nažul jane noge, seminar o dosadi. A poćelo
se ćiniti kao da tu nešto nije u redu, počelo se činiti
pazi pazi poćelo je...
U skupini je bio još jedan agent.
Dok je razmišl jao o strpl jivosti, Tofikova pod-
svi jest je zazvonila na uzbunu. L judi u malo j skupi-
ni, ko ji su čekali rodake, pri jatel je i poslovne part-
nere, bili su nestrpl jivi. Pušili su, prem ještali se s
noge na nogu, izvi jali vratove i prtl jali rukama. Bila
je tu jedna obitel j s četvoro d jece, dvo jica u prugas-
tim pamučnim gaiabijama, poslovni ćovjek u tam-
nom odi jelu, mlada bi jela žena, vozač s ploćicom na
ko jo j je pisalo FORD MOTOR COMPANY, i...
Jedan strpl jiv čov jek.
Imao je, poput Tofika, tamnu kožu, kratku
kosu i evropsko odi jelo. Na prvi se pogled činilo da
pripada ono j bro jno j obitel ji, baš kao što bi se slu-
čajnom promatraću činilo da je Tofik u društvu
poslovnog čov jeka u tamnom odi jelu. Drugi je agent
sta jao neusil jeno, s rukama na ledima, okrenut izla-
zu iz prtl jažne dvorane, d jelu jući neupadl jivo. Duž
nosa je imao prugu bljede kože, poput starog ožiljka.
Dodirnuo ju je, jednom, kretnjom koja je možda bila
izraz nervoze, potom ponovo sklonio ruku za leda.
Pitan je je bilo je li on spazio Tofika?
Tofik se obratio poslovnom čovjeku do sebe i
rekao:
- Ne mogu dokučiti zašto to mora tako dugo
tra jati. - Sm ješkao se i govorio tiho, tako da se po-
slovni čov jek nagnuo bliže da bi ga čuo i uzvratio
mu osmi jeh; d jelovali su poput znanaca ko ji nešto
čavrl ja ju.
Poslovni je čov jek uzvratio:
- Formalnosti tra ju duže od leta.
Tofik je krišom ponovo pogledao agenta. Čovjek
je sta jao u istom položa ju, motreći izlaz. Ni je se ni
pokušavao prikriti. Je li to značilo da ni je opazio
Tofika? Ili je otkrio Tofika i zaključio da bi ga pri-
krivan je odalo?
Putnici su počeli izlaziti a Tofik je uvidio da
ionako ne bi mogao ništa. Nadao se da će ljudi koje
je agent čekao izići prije profesora Schulza.
Ali ni je bilo tako. SchuIz i n jegova žena bili su
u prvo j malo j skupini ko ja je izišla.
Drugi im je agent prišao i rukovao se.
Dakako, dakako.
Agent je ćekao Schulza.
Tofik je gledao kako agent poziva nosače i
odvodi Schulzove; potom je pošao na drugi izlaz do
automobila. Pri je ulaska u kola skinuo je sako i
kravatu, nasadio naočale i bi jelu platnenu kapu.
Sad u n jemu neće lako prepoznati čov jeka ko ji je
čekao pred izlazom.
Zakl jučio je da je agent parkirao ispred glav-
nog ulaza, u zoni gdje se može samo kratko stajati,
te je stoga požurio onamo. Imao je pravo. Vidio je
kako nosači ubacu ju Schulzov prtl jag u prtl jažnik
pet godina starog sivog mercedesa. Provezao se.
Usm jerio je prl javi rena ult s Heliopolisa, gd je
24 ~ 25
se nalazio aerodrom, na glavnu cestu za Kairo. Vozio
je šezdeset na sat, na sporoj traci. Sivi ga je merce-
des prestigao za dvi je ili tri minute te je i on pove-
ćao brzinu da bi ga zadržao na oku. Zapamtio je
n jegov bro j, jer je uvi jek bffo korisno prepoznati
protivnikove automobile.
Nebo se počelo oblaćiti. Dok je žurio ravnom,
palmama obrubl jenom autocestom, razmišl jao je o
onome što je dosad saznao. Brzo jav mu ni je ništa
rekao o Schulzu osim kako čov jek izgleda i da je
austri jski profesor. Medutim, sastanak na aerodro-
mu je mnogo značio. Bila je to neka vrst ta jnog
počasnog tretmana. Tofik je agenta proci jenio kao
ovdašn jeg. Sve je ukazivalo na to: od jeća, automobil,
n jegov način čekan ja. To je znaćilo da je Schulza
v jero jatno pozvala vlada, ali su on ili oni ko ji su ga
pozvali žel jeli da pos jet ostane u ta jnosti.
To ni je bilo mnogo. Čega je Schulz bio profe-
sor? Mogao je biti bankar, proizvodač oruž ja, struč-
n jak za rakete ili kupac pamuka. Mogao je ćak biti
Al Fatah, ali Tofiku se čov jek doista ni je činio poput
nekog uskrsnulog nacista. Ipak, sve je bilo moguće.
Tel Aviv očito nije Schulza smatrao značajnim:
da jest, ne bi se za ovu priliku poslužio Tofikom koji
je bio mlad i neiskusan. Štoviše, bilo je moguće da je
sve ovo samo još jedna v ježba.
Ušli su u Kairo Ulicom Ramzes i Tofik se pri-
bližio mercedesu toliko da je izmedu n jih bio još
samo jedan automobil. Sivo vozilo je zaokrenulo
desno na Corniche al-Nil, potom prešlo Mostom 26.
srpn ja i ušlo u ćetvrt Zamalek na otoku Gezira.
U bogatom, jednoličnom predgrađu promet je
bio prori jeden i Tofik se zabrinuo da ga agent za
upravl jačem ne opazi.
Međutim, za dvi je minute automobil je zakre-
nuo nedaleko od Oficirskog kluba i stao ispred
stambenog bloka s drvetom jacaranda u vrtu. Tofik
je sm jesta svrnuo desno i udal jio se pri je nego što su
se vrata drugih kola mogla otvoriti. Parkirao je,
iskočio, i otp ješaćio natrag do ugla. Stigao je navri-
jeme da vidi kako agent i Schulz zamiću u zgradu
praćeni pazikućom u galabiji koji se mućio s njiho-
vom prtl jagom.
Tofik je pogledao niz ulicu. Ni je bilo m jesta na
kojem bi čovjek mogao uvjerljivo besposličariti.
Vratio se u automobil, natraške ušao u ulicu i par-
kirao se izmedu dva automobila na istoj strani ulice
kao i mercedes.
Za pola sata agent je izišao sam, s jeo u auto-
mobil i odvezao se.
Tofik se pripremio na čekanje.
Tra jalo je dva dana, potom se prelomilo.
Dotad su se Schulzovi ponašali kao turisti i
ćinilo se da su u tome uživali. Prve većeri su večerali
u noćnom lokalu i gledali trbušne plesačice. Sutra-
dan su obišli piramide i sfingu, ručali kod Groppija
a večerali u Hiltonu na Nilu. Ujutro trećeg dana
ustali su rano i uzeli taksi do džami je Ibn Tuluna.
Tofik je ostavio auto nedaleko od Gayer-Ander-
sonova muze ja. Površno su razgledali džami ju i
krenuli na istok Ulicom al-Salibah. Tumarali su,
zagledali u fontane i zgrade, zavirivali u mračne
trgovinice, promatrali kako baladi žene kupu ju luk i
papriku i devine noge na uličnim tezgama.
Zastali su na križanju i ušli u ćajanu. Tofik je
prešao ulicu do sebeela, kupolom nadsvodene ćesme
iza prozora od kovanog žel jeza, i dao se na prouča-
van je baroknog rel jefa na zidovima. Krenuo je uli-
com tako da je držao na oku ća janu i utrošio neko
vri jeme na kupn ju kvrgavih divovskih ra jčica od
bosonogog pil jara s bi jelom kapom.
Schulzovi su izišli iz čajane i krenuli na sjever,
jednako kao Tofik, u bazar. Ovdje je Tofik lakše
mogao zasta jkivati, ponekad ispred n jih, katkad iza.
27
:,,-~7
Gospođa Schulz je kupila natikače i zlatnu kopću te
previše platila grančicu metvice polugolom d jetetu.
Tofik je dostatno odmaknuo da popije fildžan-
čić jake, nezasladene turske kave pod nadstrešnicom
Nasifove ka vane.
Sa čarši je su ušli u natkriti souk sedlara. Schu-
lz je pogledao na ručni sat i rekao nešto svo jo j ženi,
od čega je Tofik prvi put lagano zadrhtao od zebn je.
Schulzovi su malo pobrzali do Bab Zuweyla, kapi je
u zidinama ko je su opasivale stari grad.
Na trenutak su Schulzove zakrilila kola s
golemim glinenim ćupovima kao iz priće a Ali Babi,
zaćepljenima izgužvanim papirom, koja je vukao
magarac. Kad su kola prošla, Tofik je vidio da se
Schulz oprašta od žene i ulazi u stari sivi mercedes.
Tofik je promrsio psovku.
Vrata automobila su tresnula i vozilo se udal ji-
lo. Gospoda Schulz je mahala. Tofik je proćitao regi-
straci ju. Bio je to ona j isti automobil ko ji je pratio
od Heliopolisa. Vidio je da vozi prema zapadu i da je
zakrenuo li jevo u Ulicu Port Said.
Ostavio je gospodu Schulz, okrenuo se i dao se
u trk.
Premda su šetali gotovo ci jeli sat, prešli su
samo kilometar i pol. Tofik je protrčao kroz sedlar-
ski ba2ar i tržnicu, zaobilazeći tezge i sudara jući se s
muškarcima u hal jama i ženama u crnom, ispustivši
u sudaru s nubi jskim smetlarom vrećicu s ra jčica-
ma, dok ni je dotrčao do muze ja i svog automobila.
Srušio se na vozačko s jedalo dašćući, lica is-
krivl jena od bola u slabinama. Upalio je motor i
krenuo prečicom da izbije u Ulicu Port Said.
Promet je bio ri jedak tako da je, kad je izišao u
glavnu ulicu, držao da je iza mercc~desa. Produžio je
na jugozapad, preko otoka Rode i mosta, izbio na
cestu koja je vodila prema Gizi.
Zakl jučio je da se Schulz ni je sv jesno nasto jao
osloboditi pratn je. Da je profesor bio profesionalac
28
bio bi se otresao Tofika energićno i konačno. Ne, on
je jednostavno u jutarn jo j šetn ji prošao čarši jom
pri je sastanka s nekim na dogovorenom m jestu. Ali
Tofik je bio uv jeren da je m jesto sastanka i onu
šetn ju pri je toga predložio agent.
Mogli su otići bilo kamo, ali se činilo v jero jat-
nim da su krenuli iz grada, inače je Schulz mogao
jednostavno uzeti taksi kod Bab Zuweyla, a ovo je
bila glavna cesta na zapad. Tofik je vozio vrlo brzo.
Uskoro se ispred n jega pružala prazna siva cesta
ravna poput niti, a s ob je strane ništa osim žutog
pi jeska i plavog neba.
Stigao je do piramida a da ni je sustigao merce-
des. Tu se cesta račvala, na sjever prema Aleksan-
dri ji i na jug prema Faiyumu. S obzirom na m jesto
gd je je mercc~des pokupio Schulza, put za Aleksan-
driju bio bi neuobićajeno zaobilazan; stoga se Tofik
odlučio za Faiyum.
Kad je naposl jetku ugledao drugi automobil,
ova j mu se velikom brzinom primicao.
Pri je nego je sustigao Tofikov, skrenuo je s
glavne ceste desno. Tofik je prikočio da zaustavi i
okrene rena ult. Drugi je automobil odmakao već
dobar kilometar i pol na sporednoj cesti. Pojurio je
za n jim.
Sad je to postalo opasno. Cesta je v jero jatno
ulazila duboko u Zapadnu pustinju, možda čak do
naftnog polja kod aattare. Činilo se da se rijetko
koristi i da bi je jaki v jetar mogao posve prekriti
slo jem pi jeska. Agent u mercedesu će jamačno opa-
ziti da ga sli jedi. Ako je to dobar agent, renault bi ga
takoder mogao pods jetiti na vožn ju od Heliopolisa.
Ovd je se sve što je naučio rušilo, i sve je oprez-
no prerušavan je i trikovi zanata, posta jalo beskori-
sno; jednostavno si se morao prili jepiti o nekog i
držati ga se, vidio te ili ne, jer je na jvažni je bilo
saznati kamo je krenuo, a ako nisi uspio, nisi ni od
kakve koristi.
29
Stoga je odbacio oprez i pratio u stopu merce-
des; a ipak mu je umakao.
Mercc~des je bio brži automobil, bol je konstrui-
ran za usku, neravnu cestu, i za nekoliko je minuta
nestao s vidika. Tofik je pratio cestu, nadajući se da
će ga sustići kad stane ili bar stigne do nećeg što bi
im moglo biti cil j.
Šezdeset kilometara dal je, duboko u pustin ji i
već u brizi gd je će naći benzina, stigao je u malo
selo u oazi, na križanju puteva. Nekoliko kržljavih
životin ja paslo je ri jetko raslin je oko blatn jave bare.
Amfora, tava graha i tri limenke fante na improvi-
ziranom stolu ispred barake označavali su seosku
kavanu. Tofik je izišao iz kola i upitao starca koji je
pojio mršavog bivola:
- Jesi li vidio sivi mercedes?
Sel jak je ni jemo zurio u n jega kao da ne
razumi je jezik.
- Jesi li vidio jedan sivi automobil?
Starac otjera s čela veliku crnu muhu i kimne
jedanput.
- Kad?
- Danas.
Bio je to jamaćno na jtočni ji odgovor ko jem se
mogao nadati.
- Kojim je putem krenuo?
Starac pokaže prema zapadu, u pustinju.
- Gd je mogu naći benzina?
čov jek pokaže na istok, prema Kairu.
Tofik mu je dao novčić i vratio se k automobi-
lu. Upalio je motor i ponovo pogledao pokazivač
goriva. Imao je dovol jno benzina da stigne do Kaira;
samo to; ako krene dalje, ponestat će mu za povra-
tak.
Zakl jučio je da je ućinio sve što je mogao.
Umorno je okrenuo renault i krenuo natrag put
grada.
*
Tofik nije volio svoj posao. Kad je bio jednoli-
čan, dosadivao se, a kad je bio uzbudljiv, bojao se.
Ali, rekli su mu da u Kairu treba obaviti važan,
opasan posao, a da on ima odlike dobrog špi juna, te
da u Izraelu, ukoliko on odbi je ta j posao, nema do-
vol jno egipatskih Židova a da bi medu n jima našli
takvog. Stoga je, dakako, pristao. Ni je stavl jao život
na kocku za svo ju zeml ju iz pukog idealizma. Više iz
vlastitih pobuda: propast Izraela bila bi i n jegova
propast; boreći se za Izrael, borio se za sebe; izlagao
je svoj život da bi ga spasio. To je bilo logično. Ipak
se radovao vremenu - za pet godina, deset, dvadeset -
kad bude prestar za terenski rad, povući će ga i
sm jestiti za pisaći stol, moći će naći zgodnu d jevo j-
ku, oženiti se i uživati u zemlji za koju se borio.
U meduvremenu je, pošto je izgubio profesora
Schulza, sli jedio n jegovu ženu.
Nastavila je s razgledavan jem znamenitosti, u
pratn ji mladog Arapina ko jeg su v jero jatno Egipća-
ni pribavili da se stara o njoj dok je muž odsutan.
Navečer ju je Arapin poveo u egipatski restoran,
dopratio je kući i pol jubio u obraz ispod krošn je
jacarande.
Idućeg je jutra Tofik otišao u glavnu poštu i
svom ujaku u Rimu poslao šifrirani brzojav:
SCHULZA NA UZLETIŠTU DOČEKAO OVDAŠ-
NJI AGENT. DVA DANA RAZGLEDAVAO
GRAD. ISTI AGENT ODVEZAO GA U SMJERU
gATTARE. PRAĆENJE NIJE USPJELO. SAD
PRATIM ŽENU.
Vratio se u Zamalek u devet pri je podne. U
jedanaest i trideset vidio je Fra u Schulz kako na
balkonu pije kavu te je uspio izračunati koji od
stanova pripada Schulzovima.
Oko podne se unutrašn jost rena ulta usi jala.
30 ~ 31
Tofik je po jeo jabuku i iz boce ispio gutl ja j mlakog
piva.
Profesor Schulz se vratio kasno posli je podne
istim sivim merc~desom. D jelovao je umorno i malo
izgužvano, poput sredov jećnog čav jeka ko ji se pre-
dugo vozio. Izišao je iz automobila i ušao u zgradu,
ne osvrnuvši se. Agent se provezao mimo renaulta i
načas se zagledao u Tofika. Tofik to nije mogao sprl-
ječiti.
Gd je je bio Schulz? Trebalo mu je dobar dio
dana da stigne na cff j. Tofik je računao: proboravio
je noć, ci jeli dan i iduću noć tamo; a dobar dio da-
našn jeg dana je utrošio na povratak. gattara je bila
samo jedna od nekoliko mogućnosti: cesta je vodila
sve do Ma.truha na oball Sredozemnog mora; daleko
na jugu bilo je skretan je za Karkur Tohl; ako su
promijenili kola i uzeli pustinjskog vodiča mogli su
se čak sastati s nekim na granici Libi je.
U devet navečer Schulzovi su ponovo izišli.
Profesor je d jelovao osv ježeno. Bili su od jeveni za
većeru. Odmakli su samo malo i zaustavili taksi.
Tofik je donio odluku. Ni je pošao 2a n jima.
Izišao je iz automobila i ušao u vrt. Iza jednog grma
na prašn javom travn jaku mogao je kroz otvorena
ulazna vrata vid jeti predvor je. Pazikuća, Nubi jac,
s jedio je na nisko j klupi i kopao nos.
Tofik je čekao.
Za dvadesetak minuta čov jek je ustao s klupe i
nestao u zgradi.
Tofik je požurio kroz predvorje i na prstima
potrčao uza. stepenice.
Imaa je tri atpirača tipa Yale, ali ni jedan ni je
prista jao u bravu apartmana bro j tri. Na kra ju je
uspio otvoriti vrata komadom savitl jive plastike
odloml jenom od školskog trokuta.
Ušao je u stan i zatvaria za sobom vrata.
Vani se sad već prilično smračilo. Od ulične
sv jetil jke dopiralo je kroz nezastrte prozore nešto
sv jetla. Tofik je iz džepa na hlačama izvadio malu
bateri jsku sv jetil jku ali je ni je odmah upalio.
Apartman je bio prostran i zračan, bi jeloobo je-
nih zidova, nam ješten engleskim koloni jalnim na-
m ješta jem. Imao je izgled praznog i hladnog prastora
u ko jem zapravo nitka ne živi. Veliki salon, blago-
vaonica, tri spavaće sobe i kuhin ja. Posli je brzog,
površnog pregleda, Tofik je počeo temel jiti je pretra-
živati.
Dvi je man je spavaće sobe nisu ni bile nam ješ-
tene. U većaj je Tofik brzo pregledao sve ladice i
ormare. Ormar je sadr7avao prilično napirlitane
hal jine žene ko ja je prošla prvu mladost: jarki uzor-
ci, većern je toalete sa šl jokicama, tirkizne, naranča-
ste i ružičaste bo je. Etikete su bffe američke. Schulz
je bio austri jski državl janin, sta jalo je u brzo javu,
ali je možda iivio u SAD. Tofik ga ni je čuo govoriti.
Na noćnom ormariću ležao je vodić po Kairu na
engleskome, prim jerak i~oguea i kopi ja predavan ja o
lzotoptma.
Schulz je znači bio znanstvenik.
Tofik je preletio tekst predavan ja. Glavninu
ni je shvatio. Pomislio je da je Schulz jamačno vr-
hunski kemićar ili fizičar. Ako je ovdje zbog proiz-
vodn je oruž ja, Tel Aviv će to žel jeti znati.
Osobnih papira ni je bilo. Schulz je očito nosio
pasoš i lisnicu u svo jem džepu. Avionske nal jepnice
su bile uklan jene sa svih kovčega jednake bo je
duhana.
Na jednonm niskom stolu u salonu, dvi je su
Prazne čaše von jale na džin: pri je izlaska popili su
koktel.
U kupaonici je Tofik našao od jeću ko ju je
Schulz nosio na putu u pustin ju. U cipelama je bilo
Pi jeska, a na manšetama hlača našao je male praš-
ne mrl je ko je su mogle pot jecati od cementa. U
prsnom diepu izgužvanog sakoa bila je plava plas-
tična kuti jica, duga oko ćetiri centimetra, vrlo tanka.
33
Sadržala je omotnicu ko ja ne propušta sv ietlo,
onakvu kakva se upotrebl java za zaštitu fotograf-
skog filma.
Tofik je kutijicu strpao u džep.
Avionske nal jepnice s kovćega bile su u košari
za otpatke u malom predsobl ju. Schulzovi su živ jeli
u Bostonu, u Massachusettsu, što je vjerojatno znači-
lo da je profesor predavao na Harvardu, MIT-u ili na
jednom od mnogobro jnih man je uglednih sveučilišta
tog podrućja. Tofik je brzo računao: Schulzu je u
drugome sv jetskom ratu bilo izmedu dvadeset i tri-
deset godina: lako je mogao biti jedan od n jemačkih
raketnih stručn jaka ko ji su nakon rata otišli u SAD.
Ili ne. Čov jek ni je morao biti nacist da radi za
Arape.
Nacist ili ne, Schulz je bio škrtica i muktaš,
n jegov sapun, zubna pasta i vodica posli je bri jan ja
bili su pokupljeni u avionima i hotelima.
Na podu uz pleten stolac, kra j stolića s praznim
čašama, ležao je blok s linijama; gornji papir bio je
neispisan. Na bloku je ležala olovka. Možda je Schulz
pisao bil ješke o svom putu dok je srkao džin i Tofik
je pretražio stan da bi pronašao listove istrgnute iz
bloka.
Našao ih je na balkonu, spal jene u pepel jari.
Noć je bila sv ježa. Uskoro će zrak biti topao i
mirisav od cvata jacaranda ispod prozora, u vrtu.
Gradski je promet grmio u daljini. Podsjetio je Tofi-
ka na očev stan u Jeruzalemu. Pitao se kad će pono-
vo vid jeti Jeruzalem.
Ovdje je obavio što je mogao. Kasnije će ponovo
proučiti blok da vidi ni je li Schulzova olovka ostavi-
la otisak na idućem listu. Okrenuo se od ograde i
prošao balkonom do francuskih prozora koji su vodi-
li natrag u salon.
Položio je ruku na vrata. U tom trenutku začuo
je glasove.
Tofik se ukočio
- 7ao mi je, draga, nisam mogao podni jeti još
jedan prepečen odrezak.
- Mogli smo po jesti barem nešto.
Schulzovi su se vratili.
Tofik je ponovo krenuo kroz sobe: spavaću,
kupaonicu, salon, kuhin ju... sve što je dotaknuo,
vratio je na m jesto, osim male plastične kuti je. N ju
je ionako morao zadržati. Schulz će pomisliti da ju
je izgubio.
Ako Tofiku sad uspi je da neprimi jećeno nesta-
ne, možda nikad neće ni znati da je bio ovd je.
Prebacio se preko ograde i visio na prstima
ruku. Bilo je previše mraćno da bi vidio zeml ju.
Skočio je, lagano se doćekao i odšetao.
Bila je to n jegova prva provala i bio je zadovo-
1 jan. Protekla je glatko kao na v ježbi, unatoč prera-
nom povratku stanara i iznenadnom odlasku una-
pri jed predvidenim izlazom za nuždu. Nasmi jao se u
mraku. Možda će ipak doživ jeti ta j kancelari jski
posao.
Ušao je u automobil, upalio motor i sv jetla. Sa
svake strane renaulta izronio je iz mraka po jedan
ćovjek.
Tko...?
Ni je zastao da ustanovi što se dogada. Gurnuo
je m jen jać u prvu i krenuo. Dva su čov jeka odskoči-
la ustranu.
Nisu ga pokušali zaustaviti. Zašto su onda bili
tamo? Da osigura ju da ne iskoči iz automobila...?
Stao je na koćnicu ~ i osvrnuo se na stražn je
s jedalo i s nepodnošl jivom tugom shvatio je da
nikad više neće vid jeti Jeruzalem.
Iznad z jala kratke puške sm ješkao mu se viso-
ki Arapin u tamnom odi jelu.
- Vozi - rekao je arapski - ali ne tako brzo.
*
34 ~ 35
P: Kako ti je ime?
O: Tofik el-Masiri.
P: Opiši se.
O: Star dvadeset šest, sto sedamdeset pet, osamdeset
pet kila, oći smede, kosa crna, semitske crte lica,
koia svi jetlosmeda.
P: Za koga radiš?
O: Ja sam student.
P: Koji je dan danas?
O: Subota.
P: Nacionalnost?
O: Egipatska.
P: Koliko je dvadeset manje sedam?
O: Trinaest.
Ova pltanja služe da se detektor laži lakše može
podesita:
P: Radiš za CIA-u.
O: Ne. (Točno)
P: Za Ni jemce?
O: Ne. (Toćno)
P: Znači za Izrael.
O: Ne. (Netočno)
P: Doista si student?
O: Da. (Neic~čno)
P: Priča j o svo jem studi ju.
O: Studiram kemi ju na Kairskom sveučilištu. (TočnoJ
Zanimaju me polimeri. (Točno) Želio bih postati
inženjer za naftu.
P: Što su polimeri?
O: Složeni organski spo jevi dugačkih lanaca moleku-
la, na jćešći je polietilen. (Točno)
P: Kako ti je ime?
O: Rekao sam. Tof ik el-Masiri. (Laž)
P: Kontakti na tvo jo j glavi i prsima m jere puls,
udarce srca, disan je i transpiraci ju. Kad slažeš,
odaje te mijena tvari: dišeš brže, znojiš se jače, itd.
Ova j mi ureda j pokazu je kad lažeš. Osim toga
slučajno znam da je Tofik el-Masiri mrtav. Tko si
ti?
O: (~šućnjai
P: Žica pričvršćena o tvo j penis, pripada drugom
uredaju. Spojena je s ovim dugmetom. Kad ga
pritisnem...
o: (vrisak)
P: ...elektricitet poteće kroz žicu i izazove šok. Tvo je
su noge u vedru vode da se po jača d jelovan je
aparata. Kako ti je ime?
O: Avram Ambash.
Elektrlčni aparat ometa rad detektor~ laži
P: Cigareta?
O: Hvala.
P: V jerovao ili ne, mrzfm ova j posao. Problem je u
tome da ga 1 judi ko ji ga vole nikad ne uspi ju
dobro svladati, potreban je senzibilitet, da znaš. Ja
sam tankoćutan čov jek... ne volim gledati druge
kako pate. A ti?
O: (Šutnja)
P: Pokušavaš nešto smisliti da mi pružiš otpor. Ne
trudi se. Protiv suvremenih metoda ispitivan ja
nema zaštite. Kako ti je ime?
O: Avram Ambash. (Ist~iaa)
P: Tko ti je pretpostavl jeni?
O: Ne znam što time mislite. (L.až)
P: Je li Bosch?
O: Ne, Friedman. (Net~aćno)
P: Bosch je.
O: Da. (Laž)
P: Ne, ni je Bosch, nego Krantz.
~: Pa dobro, Krantz, kako hoćete. (Istina)
P: Kako uspostavl jaš vezu?
O: Imam radiostanicu. (1"~)
P: Lažeš.
O: (Vrisak)
P: Kako uspostavl jaš vezu?
O: U neupotri jebl jenom poštanskom ormariću u
predgrađu.
P: Ti v jeru ješ da detektor la.z`i ne funkcionira kako
36 ~ 37
treba kad os jećaš bol, i da ti muka stoga da je
sigurnost. To je samo d jelomično točno. Ovo je vrlo
rafiniran ureda j i ja sam mnogo m jeseci utrošio
da naučim n jime ispravno rukovati. Kad ti udi je-
lim šok, stro j već za desetinku sekunde počin je
m jeriti tvo ju ubrzanu izm jenu tvari. Tad mogu
ponovno raspoznati da li lažeš. Kako uspostavl jaš
vezu?
O: U neupotri jebl jenom... (Vrisak)
P: Ali! Izvukao je noge, ovi su bolovi jaki. Sveži ga
pri je nego se osvi jesti. Uzmi vedro i doda j vode u
n jega.
(Stanka)
U redu, dolazi k svi jesti. Nestani. Ču ješ li me, Tofik?
O: (Nejasno)
P: Kako ti je ime?
O: (Šutnja)
P: Mali ubod će ti pomoći...
O: (vrlsak)
P: ... da se s jetiš.
O: Avram Ambash.
P: Ko ji je danas dan?
O: Subota.
P: ~to smo ti dali za doručak?
O: Fava-grah.
P: Koliko je dvadeset man je sedam?
O: Trinaest.
P: Čime se baviš?
O: Studiram. Ne, nemojte, molim... i špijun sam. Da,
ja sam špi jun. Nemo jte glavu, molim. O, bože, o
bože...
P: Kako uspostavl jaš vezu?
O: Šifriranim brzojavima.
P: Cigaretu. Evo... oh, ćini se da je ne možeš držati
usnicama. Čeka j, pomoći ću ti... eto tako.
O: Hvala vam.
P: Moraš nasto jati da se smiriš. Ne zaboravi, ako
kaieš istinu, nema boli.
(Stanka)
Os jećaš se bol je?
O: Da.
P: I ja. Sad mi pričaj o profesoru Schulzu. Zašto si
ga pratio.?
O: Dobio sam takav nalog. (Istina)
P: Iz Tel Aviva?
O: Da. (Istma)
p: Od koga iz Tel Aviva?
O: To ne znam. (Nejasno)
P: Možeš pogadati.
O: Od Boscha. (NejasnoJ
P: Ili od Krantza.
O: Možda.. (Istina)
P: Krantz je dobar čov jek. Pouzdan. Kako je n jegovo j
ženi?
O: Vrlo dobro, ja... (Vrisak)
P: Žena mu je umrla 1958. Zašto me siliš da ti nano-
sim bol? Što je Schulz poduzeo?
O: Dva dana je razgledavao znamenitosti, zatim je u
sivom mercedesu nestao u pustinji.
P: A ti si provalio u n jegov stan?
O: Da. (Istina)
P: Što si pronašao tamo?
O: Da je znanstvenik. hstlna)
P: Još nešto?
O: Amerfkanac. (Istina) To je sve. (Istina)
P: Tko te podućavao?
O: Ertl. (Nejasno)
P: Ali to ni je n jegovo pravo ime.
O: Ne znam. (L~) Ne! Ne glavu! Dajte da promislim,
jednom je netko, samo kratko napomenuo, mislim,
da mu je pravo ime Manner.
(Istina)
P: Oh, Manner. Sramota. Ta j pripada zastar jelo j ško-
li. Još v jeru je da se agenti mogu tako istrenirati
da se n jihov otpor kod saslušavan ja ne može
slomiti. On je kriv što ti sad moraš trp jeti. A tvo ji
kolege? Tko je s tobom bio na izobrazbi?
38 ~ 39
U: Ne znam n jihova prava imena. (L.až)
P: Ne?
o: (v~sak)
P: Prava imena.
O: Ne sva...
P: Navedi ona ko ja znaš.
O: (~utnja) jKr~ki
Uha~ni je izgzrbio svijes~
(Stanka)
P: Kako ti je ime?
O: A... Tofik. (KIYkJ
P: Što si dorućkovao?
O: Ne znam.
P: Koliko je dvadeset man je sedam?
O: Dvadeset sedam.
P: Što si javio Krantzu o profesoru Schulzu?
O: Razgledavan ja... Zapadna pustin ja... pratn ja ni je
usp jela...
P: S kim si bio na izobrazbi?
O: (.Šutnja)
P: S kim si bio na izobrazbi?
O: (KrikJ
P: S kim si bio na izobrazbi?
O: Da, i kad tumaram dolinom s jenke smrti...
P: S kim si bio na izobrazbi?
O: (ffrik)
Llhap~enik je mnr~
Kad je Kawash zatražio sastanak, Pierre Borg
je pošao. Ni je se raspravl jalo o vremenu ni m jestu:
Kawash je poslao poruku, a Borg se pastarao da
bude na zakazanom m jestu. Kawash je bio na jbol ji
dvostruki agent ko jeg je Borg imao.
Šef Mossada sta jao je na kra ju perona s jeverne
Bakerloo lini je u stanici podzemne žel jeznice Oxford
Circus. čeka jući Kawasha ćitao je oglas za niz teo-
zofskih predavan ja. Ni je ima po jma zašto je Arapin
za ova j sastanak odabrao baš I,ondon; ni je znao
kakav je izgovor imao kod svo jih gazda da bude u
tom gradu; ni je ima po jma čak ni zašto je Kawash
bio izda jica. Ali, ta j je čov jek pomogao Izraelcima da
dobi ju dva rata i izb jegnu treći i Borg ga je trebao.
Borg se osvrnuo po peronu, tražeći visokog
smedekosog oov jeka s dugim, tankim nosom. Slutio
je čemu je Kawash želio razgovarati. Nadao se da
ni je pogri ješio.
Borg je bio jako zabrinut Schulzovom aferom.
Počelo je kao obićna pratn ja, baš pravi zadatak za
n jegovog na jnovi jeg, na jsirovi jeg agenta u Kairu:
visokokalibarski američki fizičar na odmoru u
Evropi odluču je da otputu je u Egipat. Prvi znak
upozorenja došao je kad je Schulz umakao Tofiku.
Tad je Borg po jačao rad na pro jektu. Neki slobodni
novinar u Milanu, koji je povremeno obavljao ispiti-
van ja za n jemačku ta jnu službu, utvrdio je da je
Schulzovu avionsku kartu do Kaira platila žena
jednog egipatskog diplomata u Rimu. Potom je CIA
kao dio rutinskog postupka poslala Mossadu niz
satelitskih snimaka područ ja oko aattare na ko jima
su se nejasno razabirali znakovi nekakve izgradnje,
a Borg se s jetio da je Schulz kad ga je Tofik izgubio
krenuo u sm jeru 9attare.
Nešto se dogadalo, a Borg ni je znao što i to ga
je brinulo.
Uvi jek je bio zabrinut. Ako ne zbog Egipćana,
onda zbog Siri jaca. Ako ne Siri jaca, onda f eda jina;
ako ne zbog nepri jatel ja onda zbog pri jatel ja i pita-
n ja dokle će tra jati pri jatel jstvo. Imao je posao ko ji
donosi brige. N jegova mu je ma jka jednom rekla:
"Posao? Ni govora, tebi je prirodeno da brineš kao i
tvom sirotom ocu. Sve da si vrtlar, brinuo bi zbog
svo jeg posla." Možda je imala pravo, ali sve jedno, za
jednog šefa špijunaže paranoja je bila jedino ra-
zumno stan je duha.
40 41
Sad je veza s Tofikom bffa prekinuta a to je
bio znak koji ga je najviše uznemiravao.
Možda je Kawash imao ob jašn jen je.
Vlak je tutn ja jući ušao u stanicu. Borg ni je
čekao vlak. Počeo je ćitati imena glumaca na nekom
filmskom plakatu. Polovina imena bila je židovska.
Možda sam trebao postati fffmski producent, pomis-
lio je.
Vlak se pokrenuo a na Borga je pala s jenka.
Uzgledao je u smireno Kawashovo lice.
Arapin je rekao:
- Hvala vam što ste došli. - Uvi jek je tako poči-
n jao.
Borg mu ni je odgovorio: nikad ni je znao kako
da reagira na zahval jivan je.
- ~to je nova?
- U petak sam morao u Kairu pokupiti jednog
od vaših mladića.
- Morali ste?
- Vo jna ta jna služba je čuvala jednu krupnu
zv jerku i primi jetila da ih momak prati. V o jska
nema operativnog osobl ja u gradu te je zatražila da
ga pokupi mo j od jel. Bio je to službeni zaht jev.
- Prokletstvo - rekao je ogorćeno Borg. - Što se s
n jim dogodilo?
- Morao sam se pridržavati propisa - odgovorio
je Kawash. D jelovao je potišteno. - Mladić je sasluša-
van i ubijen. Ime mu je bilo Avram Ambash, ali je
radio pod imenom Tofik el-Masiri.
Borg se namrštio.
- Odao vam je svo je pravo ime?
- On je mrtav, Pierre.
Borg je razdraženo stresao glavom: Kawash se
uvi jek zadržavao na osobnim po jedinostima.
- Zašto je odao svoje ime?
- Koristimo elektrošokove kombinirano s detek-
torom laži. Nisu uv ježbani da izidu s time nakra j.
Borg se kratko nasmi jao.
- Da im to spomenem nikad ne bismo dobili
ni jednog jebenog regruta. Što je još odao?
- Ništa što već nismo znali. Bio bi, ali sam ga
pri je toga usmrtio.
- Vi ste ga usmrtili?
- Ja sam vodio saslušan je da budem siguran
da neće odati nešto važno. Sad se saslušanja snima-
ju, a stenogrami sprema ju u dos je. - Tuga u n jego-
vim smedim očima se produbila. - Zašto? Zar biste
više vol jeli da ubi jan je vaših mladića prepustim
nekom drugom?
Borg je zurio u njega, potom svrnuo pogled.
Ponovo je morao razgovor skrenuti sa sentimental-
nosti.
- ~to je mladić otkrio o Schulzu?
- Jedan agent je poveo profesora u Zapadnu
pustin ju.
- Točno, ali zašto?
- To ne znam.
- Vi to morate znati, pripadate egipatsko j ta j-
no j službi! - Borg je zatomio 1 jutn ju. Neka čov jek
obavi stvari tempom koji mu odgovara, rekao je sam
sebi. Na kraju će ono što zna, reći.
- Ne znam što se tamo vani odigrava, jer se
time bavi posebna grupa - rekao je Kawash. - Moj
od jel ne obav ještava ju. - Arapin je stresao rameni-
ma. - Rekao bih da ne žele da Rusi za to sazna ju.
Dandanas Moskva dozna sve što ide preko nas.
Borg nije skrivao razočaranje.
- Zar je Tofik samo to uspio obaviti?
Od jednom je u tihom glasu Arapina od jeknula
1 jutn ja.
- Mladić je umro za vas.
- Zahvalit ću mu se na nebu. Zar je umro
uzalud?
- Uzeo je ovo iz Schulzovog apartmana. - Kawa-
sh izvuče ruku iz džepa i pokaže Borgu malu, četvr-
tastu kuti jicu od plave plastike.
42
43
Borg je uzeo kuti ju.
- Kako znate gd je ju je uzeo?
- Na n jo j su Schulzovi otisci prsti ju. A Tofika
smo uhapsili odmah nakon što je provalio u apart-
man.
Borg je otvorto plosnatu kuti jicu i opipao omot
protiv osv jetl javan ja. Bio je raskinut. Izvukao je
negativ.
- Otvorili smo omot i razvili film. Prazan je.
S os jeća jem dubokog zadovol jstva Borg je
poklopio kuti jicu i strpao je u džep. Sad je znao što
mora poduzeti. Ušao je drugi vlak.
- Je li ova j vaš? - upitao je.
Kawash se lagano namrštio, kimnuo i primak-
nuo rubu platforme. Kad je vlak stao i vrata se
otvorila, ušao je i ostao uz vrata.
- Po jma nemam što ta kuti jica predstavl ja.
Borg pomisli "ti me ne voliš, ali mislim da si
s ja jan". Neznatno se osm jehnuo Arapinu dok su se
vrata podzemnog vlaka zatvarala.
- Ja znam - rekao je.
2.
Na američku d jevo jku je Nat Dickstein ostavio
jak dojam.
Radili su jedno uz drugo u prašnom vinogradu;
pli jevili su i reza li, na laganom pov jetarcu s Geneza-
retskog jezera. Dickstein je skinuo košul ju i radio u
kratkim hlačama i sandalama, ne mareći za sunce,
što je bilo tipično za 1 jude rodene u gradu.
Bio je mršav, n ježne grade, uskih ramena,
plosnatog grudnog koša, kvrgavih lakata i kol jena.
Karen ga je promatrala kad se odmarala, a to je bilo
ćesto, dok se on nikad ni je umarao. Žilavi mišići
pokretali su se poput zauzlanih konopaca pod pre-
planulom kožom punom ožil jaka. Bila je putena
žena, i bila bi na jradi je prstima opipala ožil jke i
pitala ga kako ih je zadobio.
Ponekad bi podizao pogled i uhvatio je kako
zuri. Tad bi se nakesio, bez plahosti, i potom opet
prionuo. Lice mu je bilo pravilno i bez nekih poseb-
nih znakova. Crne oči gledale su kroz jeftine, okrug-
le naočale, onakve kakve je Karenina generaci ja
vol jela jer ih je nosio John Lennon. I kosa mu je bila
crna i kratko ošišana; Karen je požel jela da je pusti
da naraste. Kad se onako iskosa nakesio, d jelovao je
mnogo mlade; premda se i inaće teško moglo pogoditi
koliko mu je godina. Ima je snagu i energi ju mladi-
ča, ali opazila je pod satom na zapešću istetoviran
logoraški bro j, stoga mu ni je moglo biti man je od
četrdeset.
44 ~ 45
U kibuc je stigao 1 jeti 1967, ubrzo nakon Karen.
Ona je dašla s dezodorantima i kontracepci jskim
pilulama, u potrazi za mjestom gdje bi mogla zaži-
v jeti svo je hipi jevske ideale a da ne mora 24 sata na
dan biti drogirana. N jega su ovamo dopremili ambu-
lantnim kolima. Pretpostavl jala je da je bio ran jen u
šestodnevnom ratu, a ostali u kibucu su ne jasno
potvrdili da je nešto takvo moralo biti.
Dočekali su ga drugači je nego n ju: Karen su
prihvatili pri jazno ali oprezno: u n jezino j su životno j
filozofiji prepoznali svoju, s opasnim dodacima. Nat
Dickstein se vratio kao dugo izgubl jen sin. Okupl jali
su se oko n jega, hranili ga juhom i od pogleda na
n jegove rane oči su im se punile suzama.
Ako je Dickstein ovim 1 judima bio poput sina,
Ester im je bila poput ma jke. Bila je na jstari ji član
kibuca. Karen je jednom rekla: "Izgleda kao ma jka
Golde Meir", a netko je odgovorio: "Mislim da je ona
Goldin otac", našto su se svi od srca nasmi jali. Podu-
pirala se o štap i hoda jući selom di jelila sav jete,
većinom vrlo mudre, a da ih nitko ni je tražio. Stra-
žarila je ispred Dicksteinove bolesničke sobe, t jera-
jući preglasnu djecu, prijeteći štapom i batinama za
ko je su i d jeca znala da se neće di jeliti.
Dickstein se vrlo brzo oporavio. Već za nekoliko
dana sjedio je na suncu, čistio povrće kuharima i
većo j d jeci pričao proste šale. Za dva t jedna radio je
na pol jima, uskoro bol je od svih ostalih, osim na j-
mladih muškaraca.
O n jegovo j se prošlosti ništa ni je pouzdano
znalo, ali je Ester isprićala Karen da je stigao u Izra-
el u toku rata za nezavisnost.
Esteri je 1948. pripadala nedavno j prošlosti. U
prva dva desetl jeća ovog stol jeća Ester je bila d je-
vo jka, živ jela je u Londonu i pri je nego je emigrirala
u Palestinu kao aktivistkin ja je sud jelovala u dese-
tak radikalnih li jevo nastro jenih pokreta, od sufra-
žetkin ja do pacifista. No n jezina su s jećan ja sezala
još dal je, do pogroma u Rusi ji ko je je ne jasno pamti-
la u čudovišnim prizorima kao iz mđre.
Kod pripeke sjedila je pod smokvom, lakirajući
stolac ko ji je izradila kvrgavim rukama, i prićala o
Dicksteinu kao o kakvom bistrom ali zločestom
učeniku.
- Bila su osmorica ili devetorica, neki su bili
studenti, drugi radnici iz East Enda. Ako su uopće
imali novaca, potrošili su ga pri je nego su dosp jeli do
Francuske. Autostopirali su kamion do Pariza, potom
se švercali na teretnim vagonima do Marseillea.
Odatle su, čini se, dobar dio puta do Itali je propješa-
čili. Potom su ukrali velika n jemačka štabna kola i
spustili se do vrha čizme. - Esterino se lice naboralo
u osmi jehu a Karen je pomislila: "Stara bi vol jela da
je tad bila s n jima." - Dickstein je u ratu bio na Sici-
liji i čini se da je tamo poznavao članove mafije.
Imali su svo oruž je ko je je preostalo od rata. Dick-
stein je tražio oruž je za Izrael, ali ni je imao novaca
da ga kupi. Nagovorio je Sicilijance da jedan brodski
tovar s mašinkama proda ju nekom Arapinu i tad
Židovima jave gd je će usli jediti isporuka. Znali su
što sm jera i bffi su oduševl jeni. Kupovina je zakl ju-
čena, Sicili janci su dobili novac, a Dickstein i n jegovi
pri jatel ji su zatim ukrali brod za jedno s teretom i
otplovili u Izrael!
Karen se pod smokvom glasno smi jala, a jedna
ju je koza pri jekorno pogledala.
- Čeka j - rekla je Ester - nisi čula sve. Neki od
studenata znali su veslati, a jedan je radnik radio
na dokovima, to je bilo sve što su znali o moru, a
sad je trebalo upravl jati teretn jakom od pet tisuća
tona. Navigaci ju su improvizirali, ali brod je imao
karte i kompas. Dickstein je u kn jizi pronašao upute
kako se brod pokreće, ali ne i kako se zaustavl ja.
Uplovili su u luku Haife punom brzinom, vičući i
baca jući šešire uvis, kao da se radi o studentsko j
šali.., i zaorall ravno u dok. Dakako, odmah su im to
46 ~, 47
i
oprostili jer je oruž je bilo doslovno vredni je od zlata.
Otada Dicksteina zovu "Gusar ".
Ni je baš jako pods jećao na gusara dok je u
vrećastim kratkim hlačama i okruglim naočalama
radio u vinogradu, smatrala je Karen. Pa ipak, bio je
privlačan. Ht jela ga je za vesti, ali ni je znala kako da
to izvede. Očito mu se svidala. Pobrinula se da mu
da na znan je da je slobodna. Ali on ni jednom ni je
pokušao. Možda ju je smatrao premladom i neduž-
nom, ili ga žene nisu zanimale.
N jezina razmišl jan ja prekinuo je n jegov glas.
- Gotovi smo, v jeru jem.
Pogledala je u sunce; bilo je vri jeme da se vra-
te.
- Ti si napravio dvaput više od mene.
- Navikao sam na ta j posao. Tu sam, s preki-
dima, već dvadeset godina. Tijelo se prilagodi.
Vratili su se u naselje. Nebo se obojilo purpu-
rom i žutilom.
- Što radiš onda kad nisi ovd je?
- Oh... trujem bunare i otimam kršćansku dje-
cu.
Karen se nasmi jala.
- Kakav je ova j život u usporedbi s onim u
Kaliforni ji? - zanimao se Dickstein.
- Ovdje je divno, ali mislim da još mnogo toga
treba učiniti da bi žene bile ravnopravne.
- To je, čini se, sad glavna tema.
- Ti nikad o tome nemaš što reći.
- Sluša j, mislim da imaš pravo; ali bol je je kad
ljudi svoju slobodu izbore nego kad im je podarena.
- To zvuči kao dobra izlika da se uopće ništa ne
poduzme.
Dickstein se nasmi jao.
Na ulazu u nasel je prošli su mimo mladića
naoružanog puškom ko ji je na kon ju odlazio da
stražari na granici nasel ja. Dickstein mu je dovik-
nuo:
48
- čuva j se, Yisraele! - Pucn java s Golanske
visoravni je prestala, i d jeca više nisu morala spava-
ti u zemunicama; ali kibuc je držao straže. Dickstein
je bio medu onima ko ji su zagovarali budnost. -
Idem ćitati Mottieju - rekao je Dickstein.
- Mogu li s tobom?
- Što da ne? - Dickstein je pogledao na sat. -
Stignemo se još oprati. Dodi za pet minuta k meni u
sobu.
Rastali su se i Karen je pošla do tuševa. Kad je
netko siroće, nema mu bol jeg m jesta od kibuca,
razmišl jala je svlačeći se. Mottievi su roditel ji pogi-
nuli. Oca je u posl jedn jem ratu u napadu na Golan-
sku visoravan razni jela granata, a ma jka je godinu
dana pri je stradala u pucn javi s feda jinima. Obo je
su bili bliski Dicksteinovi pri jatel ji. Dakako, bila je
to tragedi ja za di jete, ali još je spavalo u istom kre-
vetu, jelo u istoj sobi okruženo s gotovu stotinu
odraslih ko ji su ga vol jeli i brinuli se o n jemu. Mot-
tie ja nisu nametnuli mrzovol jnim tetkama ili starom
d jedu i baki, niti su ga, što bi bilo još gore, gurnuli u
sirotište. A imao je i Dicksteina.
Kad je sprala prašinu i od jenula čistu od jeću,
pošla je u Dicksteinovu sobu. Mottie je već bio tamo,
s jedio mu je u krilu, sisa jući palac i sluša jući Otok s
blagom na hebre jskome. Dickstein je bio jedini čo-
v jek ko jeg je Karen znala da govori hebre jski s
kokni jskim naglaskom. Sad mu je izgovor bio još
čudni ji jer je glumio različite likove iz priče: Jima
visokim d ječačkim glasom, Long Johna Silvera
dubokim brundan jem, a ludog Bena Bunna polu-
glasnim šapatom. Karen je s jedila i promatrala obo je
u žutom elektrićnom sv jetlu, misleći kako Dickstein
d jelu je d ječački, a di jete starmalo.
Kad je poglavl je dovršeno, odni jeli su Mottie ja
u spavaonicu, pol jubili ga za laku noć, i ušli u bla-
govaonicu. Karen je pomislila: ako budemo ovako
49
za jedno obilazili naokolo, svi će pomisliti da već
jesmo 1 jubavnici.
S jeli su s Ester. Posli je večere ispričala im je
jednu priču a oči su jo j iskrile kao u mlade d jevo j-
ke.
- Kad sam prvi put došla u Jeruzalem govorilo
se da možeš kupiti kuću ako posjeduješ pernati
jastuk.
Dickstein je dragovoljno zagrizao.
- Kako to?
- Dobar pernati jastuk mogao si prodati za
funtu. S tom funtom mogao si se upisati u štednu
zadrugu i steći pravo da pozajmiš deset funti. Tad si
potražio komad zemlje. Vlasnik bi uzeo deset funti
kao polog a ostalo u m jenicama. Sad si postao zem-
1 jopos jednik. Otišao si poduzetniku i rekao: "Izgradi
na mo jo j zeml ji kuću. Meni treba samo stanić za
moju obitelj:'
Svi su se smi jali. Dickstein je pogledao prema
vratima. Karen je sli jedila n jegov pogled i ugledala
stranca, zbi jenog čov jeka četrdesetih godina, gruba,
mesnata lica. Dickstein se digao i pošao mu ususret.
- Nemo j to uzimati odviše k srcu, di jete. Ta j
ni je stvoren za muža.
Karen je pogledala Ester, a potom opet prema
vratima. Dickstein je otišao. Tren kasni je čula je
pal jen je automobilskog motora i potom se zvuk
udal jio.
Ester je položila staru ruku na Kareninu mla-
denaćku i stisnula je.
Karen nikad više ni je vid jela Dicksteina.
Nat Dickstein i Pierre Borg s jedili su na straž-
njem sjedalu velikog crnog citročna. Vozio je Borgov
t jelesni čuvar ko ji je automatski pištol j položio na
s jedalo kra j sebe. Ji:rili su kroz mrak a ispred n jih
50
ni je bilo ničeg osim snopova reflektora. Nat Dick-
stein se bo jao.
On sebe nikad ni je držao onakvim kakvim su
ga drugi vid jeli: v ještim, čak bril jantnim agentom,
ko ji je dokazao sposobnost da preživi gotovo svaku
opasnost. Kasni je, kad misi ja poćne i on se mora
osloniti na razum i spontano izići nakra j sa strategi-
jom, problemima i karakterima, neće biti vremena
za strah. Ali sad, kad ga je Borg htio uputiti, nije
mogao kovati nikakvih planova, razvi jati predvida-
n ja, ni oc jen jivati karaktere. Znao je samo da se
morao lišiti svog mira i napustiti težak fizički rad,
zeml ju, sunce i brigu o urodu, te da pred n jim leže
strašni rizici i velika opasnost, laži i boli, proli jeva-
n je krvi i možda n jegova smrt. Zato se stisnuo u
ugao s jedala, čvrsto prekriženih ruku i nogu, proma-
tra jući Borgovo jedva vidl jivo lice, dok mu je strah
pred nepoznatim grčio želudac i izazivao mučninu.
U mutnom, prom jenl jivom sv jetlu Borg je iz-
gledao poput diva iz ba jki. Imao je krupne crte lica:
debele usne, široke jagodice i ispupčene oči ispod
gustih obrva. U d jetin jstvu su mu neprestano govori-
li da je ružan i tako je izrastao u ružnog muškarca.
Kad mu je bilo nelagodno kao sada, rukama bi
neprekidno dndirivao lice, pokrivao usta, trl jao nos,
grebao se po čelu kako bi nesv jesno prikrio neli jepe
po jedinosti. Jendom ga je u trenutku smirenosti,
Dickstein upitao: "Zašto se izdireš na svakog?", a on
mu je odgovorio: "Zato što su svi tako prokleto do-
padl jivi."
Nikad nisu znali na ko jem jeziku da se spora-
zumi jeva ju. Borg je bio rodeni francuski Kanadanin
i hebre jskim se teško služio. Dicksteinov je hebre jski
bio dobar, francuski prolazan. Obično bi se odlučili
za engleski.
Dickstein je već deset godina radio za Borga, ali
mu se on ni sad ni je svidao. Držao je da shvaća
Borgov nemiran, nesretan karakter, i ci jenio je n je-
51
govu stručnost i fanatićnu predanost tajnoj službi,
ali Dicksteinu to ni je dosta jalo da bi nekog ćov jeka
volio. Kad mu je Borg lagao, uvi jek je za to imao
dobrih, razumnih razloga, ali mu je Dickstein ipak
zam jerao laž.
Osvećivao mu se tako da je Borgovu taktiku
upotrebl javao protiv n jega samog. Zata jio bi kamo
odlazi, ili bi naveo lažne podatke. Kad je provodio
neku operaci ju nikad se ni je javl jao po planu, jed-
nostavno bi nazvao ili slao poruke sa zapov jednim
zaht jevima. Ponekad bi zata jio ci jeli plan ili dio
plana. To je sprečavalo Borga da se uplete s vlasti-
tim shemama, ali bilo je gotovo sigurni je tako, jer,
koliko je Borg znao, Dickstein bi se možda smatrao
obaveznim da sve što zna, saopći političarima; a što
su ovi znali, moglo je naći put do uši ju protivnika.
Dickstein je bio sv jestan snage svog položa ja, bio je
zaslužan za mnoge tri jumfe u Borgovo j kari jeri, a to
je iskorištavao do kra jnosti.
Citro~n je projurio kroz arapski gradić Nazaret,
potpuno pust jer je v jero jatno na snazi bio redarst-
veni sat, i uronio u noć u smjeru Tel Aviva. Borg je
pripalio tanku cigaru i počeo objašnjavati.
- Nakon šestodnevnog rata neki je mudrac u
Ministarstvu obrane napisao referat pod naslovom
"Neizb ježno uništen je Izraela". Iznio je sl jedeći dokaz:
u ratu za nezavisnost kupovali smo oruž je od C`,eho-
slovačke. Kad se sovjetski blok postavio na stranu
Arapa, obratili smo se Francusko j i kasni je Zapad-
no j N jemaćko j. N jemačka je povukla sve dogovore
čim su Arapi nan jušili stvar. Francuska je nakon
šestodnevnog rata uvela embargo. Britani ja i SAD se
stalno nećka ju da nam isporuče oruž je. Gubimo naše
izvore jedan za drugim.
Recimo da možemo nadoknaditi te gubitke
pronalažen ja novih liferanata i izgradn jom vlastite
industri je oruž ja. Pa i tad bi ostala čin jenica da
Izrael mora gubiti trku u naoružan ju Bliskog istoka.
52
Petrole jske zeml je će u blisko j budućnosti postati
bogati je od nas. Naš vo jni budžet je već i sad stra-
hoviti teret za privredu, dok naši nepri jatel ji ne
znaju kamo s novcem. Kad oni imaju deset tisuća
tenkova, nama treba šest tisuća; kad oni imaju
dvadeset tisuća tenkova, nama treba dvanaest tisuća
i tako dal je. Ako oni svake godine udvostruče naba-
vu oruž ja, mogu time našu privredu uništiti a da
nisu ispalili ni jednog metka.
Na jnovi ja povi jest Bliskog istoka pokazu je da
svakih deset godina izbi je poneki ograničeni rat.
Logika tog ponavl jan ja uperena je protiv nas. Arapi
sebi mogu dopustiti da povremeno izgube neki rat.
Mi ne možemo: naš prvi poraz bit će i naš posl jedn ji
rat. Zaključak: održanje Izraela zavisi od toga da
razbijemo ukleti krug koji su nam nametnuli naši
nepri jatel ji.
Dickstein je kimnuo.
- To baš ni je neka nova misao. To je uobiča jeni
argument "mira po svaku ci jenu". Pretpostavl jam da
su tog mudraca za ta j pametni dokument napirili iz
Ministarstva obrane.
- Dvi je greške. N jegova misao ima nastavak:
"Moramo idućo j arapsko j armi ji ko ja prekorači našu
granicu zadati udarac koji će je trajno onesposobiti
ili moramo posjedovati bar moć da to ućinimo.
Moramo imati nuklearno oružje."
Dickstein je trenutak šutio, potom je s polaga-
nim zviždukom ispustio dah. Bila je to jedna od onih
fantastičnih ide ja ko ja se činila potpuno očitom čim
je izrećena. Time bi se sve izmi jenilo. Pokušao je
probaviti n jezine posl jedice. U glavi mu je vrv jelo od
pitan ja. Da li je to tehnički izvodivo? Bi li Ameri-
kanci pomogli? Bi li izraelski kabinet dao privolu?
Bi li Arapi odgovorili svo jom bombom? Naposl jetku
je rekao:
- Bistar momak u Ministarstvu obrane? Vraga.
Ta j je pri jedlog dao Moše Da jan.
53
- Bez komentara.
- Je li kabinet pristao?
- Vodila se duga debata. Neki su stari ji politića-
ri iz javl jivali da nisu došli ćak dovde da bi vid jeli
kako Bliski istok nesta je u atomskom holokaustu.
Ali opozici ja se prvenstveno oslonila na argument da
će i Arapi pribaviti bombu, ako je mi budemo imali,
i da onda možemo početi otpočetka. Bila je to, kako
se pokazalo, n jihova na jveća greška. - Borg je poseg-
nuo u džep i izvukao plastićnu kuti jicu. Predao ju je
Dicksteinu. Dickstein je upalio unutrašn ju rasv jetu
u automobilu da bi kuti jicu pregledao. Bila je du-
gačka otprilike ćetiri centimetra, plosnata i plava.
Kad ju je otvorio našao je malu omotnicu od čvrstog
papira ko ja štiti od sv jetla.
- Što je to?
- U vel jaći je jedan fizičar, po imenu Friedrich
Schulz, pos jetio Kairo - rekao je Borg. - Austri janac
je, ali radi u SAD. Navodno je proveo odmor u Evro-
pi, ali je n jegovu avionsku kartu za Egipat platila
egipatska vlada. Dao sam ga pratiti, ali je našem
čov jeku izmaknuo i nestao na 48 sati u Zapadno j
pustin ji. Sa satelitskih snimaka CIA-e znamo da se u
tom di jelu pustin je izvode veliki gradevinski radovi.
Kad se Schulz vratio, u džepu mu je bilo ovo. To je
džepni dozimetar. Omotnica, ko ja ne propušta sv jet-
lo, sadrži komad običnog filma. Kutija se nosi u
džepu ili na reveru ili o remenu hlača. Kad je nosi-
lac izložen zračen ju, film nakon razvi jan ja pocrni.
Dozimetar nose obavezno po prirodi posla oni koji
pos jeću ju atomsko postro jen je ili u n jemu rade.
Dickstein iskl jući sv jetlo i vrati Borgu kuti jicu.
- Želiš reći da Arapi već rade na atomsko j
bombi - upitao je tiho.
- Tako je. - Borg je nepotrebno glasno govorio.
- Stoga je kabinet opunomoćio Da jana da pro-
izvede vlastitu bombu.
- U principu, da.
54
- Kako to?
- Posto ji nekoliko praktićnih teškoća. Mehani-
zarn proizvodn je je jednostavan, zapravo kao satni
mehanizam bombe. Svatko tko može proizvesti
konvencionalnu bombu, može proizvesti i atomsku.
Problem je u tome kako nabaviti eksplozivni materi-
jal, to jest plutoni j. Plutoni j se dobiva u atomskom
reaktoru. Kao nusprodukt. Mi imamo reaktor kod
Dimone u pustin ji Negev. Jesi li to znao?
- Da.
- To je naša na jslabi je čuvana ta jna. No mi
nemamo ureda je ko jima bi iz iskorištenog atomskog
materi jala izvlačili plutoni j. Mogli bismo sagraditi
postro jen je za reprocesiran je, ali je problem u tome
što nemamo vlastitog urana ko jim bismo hranili
reaktor.
- Trenutak - Dickstein se namrštio. - Ta mi
moramo imati urana ako naš reaktor normalno radi.
- Točno. Dobavl jamo ga iz Francuske i to pod
uv jetom da vratimo istrošeni materi jal tako da oni
dobi ju plutoni j.
- A drugi snabd jevači?
- Ti bi postavili iste uv jete, oni su dio meduna-
rodnog ugovora o zabrani širen ja nuklearnog oružja.
- Ali 1 judi u Dimoni bi mogli malo upotri jebl je-
nog goriva odvojiti a da to nitko ne bi uočio.
- Ne bi. Može se precizno izračunati koliko se iz
kolićine isporučenog urana mora dobiti plutoni ja. Ta
se roba pažl jivo važe, to je skup materi jal.
- Problem je dakle kako nabaviti uran.
- Točno.
- A r ješen je?
- R ješen je je da ga ti ukradeš.
Dickstein je svrnuo pogled kroz prozor. M jesec
je izišao i osvijetlio stado ovaca, koje se - čuvao ga je
arapski pastir sa štapom - stisnulo u ugIu pol ja:
bibli jski prizor. O tome se dakle radilo, o kradi
urana za zeml ju u ko jo j teče med i mli jeko. Prošli
55
v
put se radilo o ubojstvu teroristićkog vode u Damas-
ku; pri je toga o uc jeni bogatog Arapina u Monte
Carlu, da bi uskratio financi jsku podršku feda jini-
ma.
Sve dok je Borg govorio o politici, Schulzu i
atomskim reaktorima, Dicksteinovi os jeća ji bili su
potisnuti. Sad ga je podsjetio da se sve to tiće njega
osobno. Vratio se strah, a s n jim i s jećan je. Kad mu
je otac umro, obitel j je neizm jerno osiromašila, i kad
god su se pojavili vjerovnici, Nat je morao na vrata
da bi rekao kako ma jka ni je kod kuće. Bilo mu je
trinaest i to ga je nepodnošljivo ponižavalo, jer su
v jerovnici znali da laže, a on je znao da oni to zna ju.
Uvi jek su ga gledali s m ješavinom prezira i sažal je-
n ja ko ja mu je prodirala do kosti ju. Ta j os jeća j
nikad neće zaboraviti, vraćao mu se iz podsvijesti
kad god je netko rekao nešto slićno kao sada Borg:
"Mali Nathanielu, idi i ukradi malo urana za našu
doma ju."
Uvi jek je pitao ma jku: "Zar to doista moram?",
a sad je upitao Borga:
- Ako ga ionako mislimo ukrasti, zašto ga ne
kupimo i jednostavno odbi jemo vratiti za reprocesi-
ran je?
- Jer bi tad svatko znao što nam jeravamo.
- Pa onda?
- Reprocesiran je zahti jeva vremena, mnogo
m jeseci. Za to se vri jeme mogu dogoditi dvi je stvari:
Egipćani mogu ubrzati svo j program, ili nas Ameri-
kanci mogu pritisnuti da ne proizvedemo bombu.
- Oh! - Stvar je bila još gora. - Znači, tražiš da
ukradem materijal, a da nitko ne otkrije tko je tat.
- To ni je dovol jno. - Borgov je glas bio oštar i
hrapav. - Nitko ne smi je naslutltl da je roba ukra-
dena. Mora se postići do jam da je materi jal samo
izgubljen. Želio bih da vlasnici i medunarodne tajne
službe zbog tog nestanka budu u takvo j neprilici da
pokuša ju stvar zataškati. A ako kasni je otkri ju da
56
su bili pokradeni, n jihova akci ja zataškavan ja će ih
kompromitirati.
- Jednom će sve to jamačno izbiti na vid jelo.
- Ne smi je pri je nego što proizvedemo bombu.
Izbili su na obalnu cestu koja je od Haife vodi-
la u Tel Aviv. Dok je automobil jurio kroz noć, Dick-
steinu je ponekad usp jelo da na tren ugleda Sredo-
zemno more koje je na mjesećini blistalo poput
dragul ja. Kad je ponovo progovorio, iznenadio ga je
prizvuk umorne rezignaci je u vlastitom glasu.
- Koliko nam urana treba?
- Žele dobiti dvanaest bombi. To bi u obliku
žute pogaće, to je uranska rudača, bilo otprilike sto-
tinu tona.
- Tu količinu ne mogu preni jeti u džepu. -
Dickstein je nabrao čelo. - Što bi sta jalo kad bismo
je kupili?
- Nešto više od mili jun dolara.
- I ti v jeru ješ da će pokradeni stvar zataškati?
- Ako se krada izvede kako treba.
- Kako?
- To je tvo j problem, Gusaru.
- Nisam baš uv jeren da se to može izvesti.
- Mora se. Rekao sam premi jeru da ćemo to
obaviti. Moja karijera je u igri, Nate.
- Prestani s tom tvo jom prokletom kari jerom.
Borg je pripalio novu cigaru, što je bila nervoz-
na reakci ja na Dicksteinovu prezirnu prim jedbu.
Dickstein je spustio staklo nekoliko centimetara da
ispusti dim. Neočekivana nepri jatel jska rekaci ja ni je
bila ni u kakvo j vezi s Borgovom osobnom nespret-
nošću: ni je bio sposoban shvatiti što 1 judi prema
n jemu os jeća ju. Dickstein je planuo jer ga je uzru ja-
la vizi ja atomskih gl jiva nad Jeruzalemom i Kairom,
slike pamućnih pol ja na Nilu i vinograda na Gene-
~retskom jezeru zasutih atomskim pepelom, poža-
rom uništenog Bliskog istoka, d jece ko ja bi još poko-
57
:- .. ,
1 jen jima patila od deformaci ja i genetskih poreme-
ća ja.
- Još v jeru jem da je alternativa mir.
Borg je slegnuo ramenima.
- Kako da to znam? Ne mi ješam se u politiku.
- Sran je.
- Ću j me, ako drugi dobi ju bombu, trebamo je i
mi, zax ne? - uzdahnuo je Borg.
- Ako se radi samo o tome, trebali bismo sazva-
ti konferenciju za štampu i objaviti da Egipćani
proizvode bombu, pa bi ih zatim ostali svi jet urazu-
mio. Alt mislim da naši 1 judi žele bombu po svaku
ci jenu. Vesele se što sad ima ju i ispriku za to.
- Možda imaju pravo! - uzvratio je Borg. - Ne
možemo svakih par godina ratovati; možda ćemo
jednom izgubiti.
- Možemo sklopiti mir.
- Baš si prokleto naivan - odrezao mu je Borg.
- Kad bismo u nekoliko točaka popustili, u
okupiranim područ jima, zakonu o povratku, jedna-
kim pravima za Arape u Izraelu...
- Arapi imaju jednaka prava.
Dickstein se bez radosti osm jehnuo.
- Baš si prokleto naivan.
- Sluša j! - Borg se trsio da ne izgubi strpl jen je.
Dickstein je shvatio n jegov bi jes, bila je to reakci ja
mnogih Izraelaca. Držali su da bi to bio početak
kra ja. Kad bi takve liberalne ide je uhvatile kori jena,
jedan bi ustupak slijedio drugi, dok ne bi Arapima
uz rukol jub vratili zeml ju, a takva je budućnost
pogadala sam kori jen n jihova identiteta. - Sluša j -
ponovio je Borg. - Možda bismo trebali naše prirodno
pravo dati za zd jelu leće. Ali ovo je stvarnost i 1 judi
u našo j zeml ji neće odabrati mir-po-svaku-ci jenu. U
dubini duše znaš da se ni Arapi baš ne trga ju za
nekim mirom. Stoga u stvarnom životu još moramo
s n jima ratovati; a ako to već moramo, onda je bol je
da ih pob jedu jemo. No, da bismo bili sigurni ji u
pobjedu, moraš pribaviti nešto urana.
- Kod tebe mi se na jman je svida to što si obič-
na u pravu - odgovoria je Dickstein.
Borg je spustio okno i izbacio opušak. Za n jim
je na cesti ostala pruga iskara. Pred njim su izronila
svjetla Tel Aviva. Zamalo će stići.
- Znaš, s većinom mo jih 1 judi ne moram svaki
put kad im dam zadatak raspravljati o politici.
Jednostavno prime direktive kao što se agentima i
pristo ji.
- Ne v jeru jem ti - rekao je Dickstein. - Ovo je
nacija idealista. Inače ne bi vrijedila ništa.
- Moida.
- Jednom sam upoznao čovjeka koji se zvao
Wolfgang, a uvi jek je tvrdio: "Ja samo provodim
naredbe." Potom bi mi uvi jek iznova slomio nogu.
- O tome si mi pričao.
Kad neka tvrtka nam jesti kn jigovodu da jo j
vodi kn jige, onda on na jpri je ob javi da s ukupnom
financijskom politikom tvrtke ima toliko posla da
mora nam jestiti pomoćnog kn jigovodu ko ji će voditi
kn jige. I u špi junaži je slično. Neka zeml ja osnu je
tajnu službu da bi doznala koliko susjed ima tenko-
va i gd je su stacionirani, i pri je nego kažeš hop,
ta jna služba ob javl ju je da je tako zaposlena nadzi-
ran jem subverzivnih elemenata u vlastito j zeml ji, da
joj je potrebna posebna služba koja će se posvetiti
vo jno j kontrašpi junaži.
Upravo to se dogodilo 1955. u Egiptu. Tek rode-
na, ta jna služba bila je podi jel jena u dva od jela:
Vo jna ta jna služba imala je zadaću da prebro java
izraelske topove, a Od jel općeg istraživan ja je ubirao
slavu.
Da bi sve bilo još zamršenije, čovjek koji je
rukovodio s oba od jela nosio je titulu direktora Opće
58 ~ ~9
ta jne službe. Teoretski je ta j direktor podnosio izv je-
šta j ministru unutrašn jih poslova. Ali posto ji druga
čin jenica s ko jom se špi junski od jeli uvi jek mora ju
natezati, a to je da šef države uvijek pokušava sve
strpati pod svoju kontrolu. Za to postoje dva razloga.
Jedan je da špi juni stalno razotkriva ju ludačke
planove za atentate, ucjene i invazije, koji mogu biti
strahovito nezgodni ako se prometnu u d jelo; stoga
preds jednici i premi jeri vole takve od jele osobno
držati na oku. Drugi je razlog da su tajne službe
izvor moći, ~obito u man je stabilnim zeml jama, i da
šef države zbog jednostavnosti nastoji sebi tu moć
osigurati.
Tako je direktor Opće ta jne službe u Kairu,
općenito u praksi podnosio izv ješta j izravno pred-
s jedniku ili ministru u funkci ji preds jednika. Ka-
wash, visoki Arapin ko ji je saslušavao i usmrtio
Tofika i kasni je predao dozimetar Borgu, radio je u
od jelu Opće istražne službe, blistavi je civilne polovi-
ce tajne službe. Bio je inteligentan i dostojanstven
čov jek velikog integriteta, ali i duboko religiozan, sve
do granica misticizma. Bila je to ona nepokolobl jiva,
moćna vrst misticizma koja može dovesti do najne-
v jero jatni jih, da ne kažem na jbizarni jih, predodžbi
realnog svi jeta. Priklan jao se stru ji kršćanstva ko ja
je tvrdila da je u Bibli ji povratak Židova u obećanu
zemlju bio predznak smaka svijeta. Stoga je bio
gri jeh suprotstavl jati se tom povratku, a raditi za
n jega, sveta zadaća. Iz tog je razloga Kawash bio
dvostruki agent.
Posao mu je bio sve. V jera ga je odvela u ta jni
život i postupno udal jila od pri jatel ja, sus jeda i, s
ri jetkom iznimkom, obitel ji. Ni je imao nikakvih
drugih ambici ja do da dospi je u nebo. Kako je živio
asketski, njegov se jedini zemaljski užitak sastojao
u tome da u špi junsko j igri prikupl ja poene. Ka-
wash je neobićno sličio Borgu, s tom razlikom što je
bio sretan. Medutim, ovog trenutka bio je zabrinut. U
aferi ko ja je poćela s profesorom Schulzom dosad je
poene gubio, a to ga je tištalo. Problem je bio u tome
što pro jekt 9attara ni je vodila služba Općeg istraži-
van ja već n jezina druga polovica, Vo jna ta jna služ-
ba. Medutim, Kawash je postio i meditirao, i u dugim
noćima skovao plan kako da prodre u tajni projekt.
Njegov duugi bratić Asam, bio je zaposlen u
uredu direktora Opće ta jne službe, ti jela ko je je
koordiniralo vojnu i opću špijunažu. Asam je imao
viši položa j od Kawasha, ali je Kawash bio pametni-
jt.
Dva bratića s jedila su u stražn jo j prostori ji
male, prl jave kavanice nedaleko od Trga Šerif Paše,
pi jući mlaki liker od limuna i otpuhu jući dim u
muhe. U 1 jetnim odi jelima i s brkovima a la Naser
izgledali su kao blizanci. Kawash je nasto jao od
Asama saznati nešto o projektu 9attara. Smislio je
kako će mu prići a da Asam ne posumn ja, ali je
znao da mora postupiti vrlo istanćano da bi dobio
Asamovu podršku. Usprkos zabrinutosti koju je
skrivao, d jelovao je nepokolebl jivo kao uvi jek.
Počeo je s naoko izravnim pitan jem.
- Bratiću, znaš li što se odvi ja u 9attari?
Asamovo dopadljivo lice postalo je neprobojno.
- Ako ne znaš, ne mogu ti reći.
Kawash je odmahnuo glavom kao da ga je
Asam pogrešno shvatio.
- Ne tražim da oda ješ ta jne. Osim toga, poga-
dam kakav je to pro jekt. - Slagao je. - Samo, uzne-
mirava me što je Maraji povjeren nadzor nad njim.
- Zašto?
- Zbog tebe. Mislim na tvo ju kari jeru.
- Mene to ne zabrin java...
- Trebalo bi. Jamačno znaš da Mara ji želi tvo j
položa j.
Vlasnik kavanice donesao je tanjur s masli-
nama i dva plosnata somuna. Kawash je šutio dok
so ~ sl
se ćov jek ni je udal jio. Promatrao je kako se Asamo-
va prirodena nesigurnost hrani laž ju o Mara ji.
Kawash je nastavio:
- Pretpostavl jam da Mara ji podnosi izv ješta je
izravno ministarstvu.
- Ali ja vidim sve dokumente - branio se Asam.
- Ne možeš znati što on ministru govori u četiri
oka. N jegova je pozici ja neobično jaka.
Asam se namrštio.
- Kako si, uostalom, doznao za taj projekt?
Kawash se naslonio na hladan betonski zid.
- Jedan Mara jiev čov jek obavl jao je u Kairu
posao t jelohranitel ja i uočio da ga prate. Pratio ga je
izraelski agent po imenu Tofik. Maraji nema opera-
tivce u gradu, stoga je t jelohranitel jev zaht jev za
akci ju bio prosli jeden meni i ja sam uhapsio Tofika.
Asam je zgadeno frknuo.
- Dosta je zlo kad se daš uhoditi. Još je gore
obratiti se pogrešnom odjelu za pomoć. Nevjerojatno!
- Možda možemo nešto poduzeti, bratiću.
Asam je počešao nos rukom punom prsten ja.
- Nastavi.
- Izvijesti direktora o Tofiku. Reci da Maraji,
usprkos svojim znatnim talentima, čini greške u
izboru svojih ljudi, jer je u usporedbi s tobom još
mlad i neiskusan. Zahti jeva j da tebi pov jere nadzor
nad pro jektom 9attara. Zatim ta j zadatak pov jeri
čovjeku koji nam je odan.
Asam je polagano kimnuo.
- Shvaćam.
Kawash je osjetio da mu je uspjeh nadomak
ruke. Prignuo se napri jed.
- Direktor će ti biti zahvalan što si otkrio pro-
pust u tom strogo pov jerl jivom zadatku. A ti ćeš
tako doći u položa j da držiš na oku sve što Mara ji
poduzima.
- Vrlo dobar plan - pohvalio je Asam. - Još
62
danas ću razgovarati s direktorom. Zahvalan sam ti,
bratiću.
Kawash je htio još nešto reći, ono na jvažni je, i
to u na jprikladni jem trenutku. Za nekoliko minuta,
odlučio je. Ustao je.
- Zar nisi uvi jek bio mo j zaštitnik?
Izišli su rame uz rame u gradsku žegu.
- Odmah ću pronaći prikladnog čov jeka - dodao
je Asam.
- Ah, da - rekao je Kawash kao da se tek sad
s jetio. - Imam idealnog čov jeka za to. Inteligentan je,
snalažl jiv i vrlo diskretan, a uz to je sin mog poko j-
nog šur jaka.
Asam je stisnuo oči.
- Znači da bi i tebi podnosio izv ješta je.
Kawash se pričini uvri jedenim.
- Ako je moja molba pretjerana... - raširio je
rezignirano ruke.
- Ne - rekao je Asam. - Uvi jek smo jedan dru-
gom pomagali.
Stigli su na ugao i tamo se rast<~tli. Kawash se
trsio da sakri je likovan je.
- Poslat ću ti tog ćovjeka. Vidjet ćeš da je pot-
puno pouzdan.
- U redu - pristao je Asam.
Pierre Borg je poznavao Dicksteina dvadeset
godina. Kad su se 1948. upoznali, Borg je bio uv jeren
da mladić, bez obzira na potez s tovarom oružja, nije
prikladan za agenta. Bio je mršav, bli jed, plah i
bezizraža jan. Ali o tome ni je odlućivao Borg te je
Dickstein stavl jen na probu. Borg je ubrzo morao
priznati da je mladić doduše bezizraža jan ali zato
vraški spretan. Imao je takoder neki čudan šarm
ko ji Borg nikad ni je shvatio. Neke žene u Mossadu
su ludovale za njim, dok ga druge nisu trpjele. Dick-
stein ionako ni je pokazivao nikakav interes, u n je-
63
govom dos jeu je sta jalo: "seksualni život - nepasto je-
ći".
S godinama su Dicksteinova okretnost i samo-
pouzdan je porasli, i sad se Borg više u n jega pouz-
davao nego u bilo kog drugog. Da je sam Dickstein
bio ambiciozni ji, mažda bi sa.d bio na Borgovu polo-
ža ju.
Pa ipak, Borg nije vjerovao da će Dickstein
moći izvesti ta j zadatak. Rezultat politićke debate o
atomskom oružju bio je jedan od onih glupih kom-
promisa, koji tako otežavaju posao činovnika: prista-
lo se na kradu urana pod uv jetom da ona bude tako
izvedena da nitko ne sazna, bar ci jeli niz godina, da
je poćinitel j Izrael. Borg se borio protiv te odluke, bio
je za iznenadnu, brzu otimačinu a posl jedice neka
idu kvragu. U kabinetu je prevagnuo nešto uravno-
teženi ji način r ješavan ja stvari; ali na Borgu i n je-
govim ljudima je ostalo da se odluka provede u dje-
lo.
U Mossadu je bilo i drugih 1 judi ko ji su jedna-
ko kao Dickstein mogli izvesti neki zadani plan.
Jedan od tih bio je Mike, voda speci jalnih adreda, a
naposl jetku i sam Borg. Ali samo je Dicksteinu Borg
mogao reći: problem je ta j a ti ga sad ri ješi.
Obojica su provela dan u gradiću Ramat Ganu,
nadomak Tel Aviva, u kući ko ja je Mossadu služila
kao sklonište. Prov jereni službenici Mossada kuhali
su im kavu, posluživali ih jelom i stražarili u vrtu s
revolverima pod sakoima. U jutro je Dickstein dugo
razgovarao s mladim docentom fizike iz Weizman-
nova instituta u Rehovotu. Znanstvenik je nosio
dugačku kosu i kravatu sa cv jetnim uzorkom; na j-
većom jasnoćom i beskra jno strpl jivo ob jasnio mu je
kemi jska svo jstva urana, bit radioaktivnosti i funk-
cioniranje reaktora. Poslije ručka Dickstein je razgo-
varao s nekim upravnim činovnikom iz Dimona o
rudnicima urana, postrojen jima za oplemen jivan je,
tvornicama koje proizvode atomsko gorivo, uskladiš-
64
ten ju i transportu; sigurnosnim i medunarodnim
propisima; o Medunarodno j agenci ji za atomsku
energi ju, Američko j komisi ji za atomsku energi ju,
Britanskoj direkciji za atomsku energiju, Euratomu.
Navečer su Borg i Dickstein za jedno večerali,
Borg kao obićno di jetno, što je provodio s malo odu-
ševljenja. Nije jeo kruh uz janjetinu na ražnju, ali
je zato gotovo sam ispio bocu crvenog izraelskog
vina. Isprika mu je bila da mora primiriti živce kako
Dickstein ne bi primijetio njegovu zabrinutost.
Posli je večere dao je Dicksteinu tri kl juča.
- U sefovima u Landonu, Bruxellesu i Zurichu
naći ćeš dodatne papire - rekao je - pasoše, vozačke
dozvole, gotovinu i revolver. Kad moraš promijeniti
identitet, ostavi dotadašnje dokumente u sefu.
Dickstein je kimnuo.
- Kome se javljam, tebi ili Mikeu?
Borg je pomislio: ionako se nikad ne javijaš,
prokletniče. Rekao je:
- Meni, molim. Nazovi me kad god ti se pruži
prilika i upotrijebi naš žargon. Kad me ne možeš
naći, stupi u vezu s bilo kojim našim konzulatom i
primi jeni šifru za sastanak. Nasto jat ću doći k tebi,
bez obzira gd je se nalazio. U kra jn jem sluča ju poša-
lji šifrirano pismo diplomatskom poštom.
Dickstein je bezizražajno kimnuo: sve je to bila
rutina. Borg se zagledao u n jega i pokušao mu pro-
niknuti u misli. Što je osjećao? Je li uvjeren da će
izvesti zadatak? Ima li kakvih planova? Je li nam je-
ravao pokušati a potom javiti da je plan neizvediv?
Je li bio istinski uv jeren da je Izraelu potrebna
bomba?
Borg je sve to mogao pitati, ali ne bi dobio
odgovor.
- Vjerojatno postoji neki krajnji rak.
- Da, ali ga još ne znamo. - Borg je počeo naba-
dati luk iz ostatka salate. - Moramo izraditi svoju
bombu prije nego Egipćani dobiju svoju. To znači da
65
tvo j uran mora ući u reaktor pri je nego egipatski
reaktor proradi. Dal je sve ovisi o kemi ji, ni jedna
strana ne može ubrzati subatomske čestice. Tko prvi
počne, prvi će i dovršiti.
- Potreban nam je agent u 9attari - rekao je
Dickstein.
- Radim na tome.
Dickstein je kimnuo.
- U Kairu moramo imati odličnog ćov jeka.
Borg je htio razgovarati o drugim stvarima.
- Pokušavaš izvući informaci je iz mene? - rekao
je mrgodno.
- Razmišl jam naglas.
Nekoliko trenutaka vladala je tišina. Borg je
sažvakao još nekoliko komadića luka. Naposljetku je
rekao:
- Rekao sam ti što hoću, ali sam tebi potpuno
prepustio da odlučiš kako ćeš to postići.
- Da, to jesi. - Dickstein je ustao. - Idem leći.
- Jesi li već smislio gd je ćeš početi?
- Da. Laku noć.
66
3.
Nat Dickstein se ni je mogao priviknuti na život
ta jnog agenta. Išlo mu je na živce neprestano pre-
tvaran je. Uvi jek je morao lagati, skrivati se, izdavati
se za nekog drugog, pota jno pratiti 1 jude i pokazivati
lažne dokumente činovnicima na aerodromima. Nije
se mogao otresti straha da će ga netko raskrinkati.
V ječno ga je progonila mbra u ko jo j bi ga iznenada
okružili polica jci. Vikali su: "Ti si špi jun!", i vukli u
zatvor gd je su mu lomili nogu.
I sad se osjećao nelagodno. Bio je u zgradi
~Iean Mor~rlet na luksemburškom Kirchbergu, na
drugo j strani uske ri ječne doline, nasuprot gradu na
brežul jku. S jedio je na ulazu u urede uprave Sigur-
nosne službe Euratoma, memorira jući lica nam ješ-
tenika ko ji su stizali na posao. Čekao je ćov jeka iz
od jela za štampu koji se zvao Pfaffer, ali je nam jer-
no došao prerano da bi vidio posto ji li kakva slaba
točka. Nezgodna strana tog plana bila je da su i svi
nam ještenici vid jeli n jegovo lice; ali ni je imao vre-
mena za istančane m jere opreza. Pokazalo se da je
Pfaffer neuredan mladić, namrgodena lica, s otrca-
nom smedom aktovkom. Dickstein je pošao za n jim
u jednako neurednu kancelari ju i prlhvatio ponude-
nu kavu. Razgovarali su francuski. Dickstein se
Predstavio kao novinar pariškog ureda opskurnog
lista Meeiunaradna znanast. Pričao je Pfafferu kako
ima ambici ju da radi za Američki znanstveni časo-
pis.
67
- O ćemu sad zapravo pišete?
- Članak nosi naslov "NNM" - ob jasnio je Dick-
stein. - "Neob jašn jiv nestanak materi jala". U S jedi-
n jenim Državama se neprestano gubi radioaktivni
materi jal. Kažu mi da ovd je u Evropi posto ji medu-
narodni sistem za stalno praćenje takvog materijala.
- Toćno. Zemlje-ćlanice prepuštaju Euratomu
nadzor nad radioaktivnim materi jalima. Imamo, u
prvom redu, potpuni popis civilnih postro jen ja gd je
se drže zalihe: od rudnika, preko preradivaćkih i
proizvodaćkih tvornica, skladišta, reaktora, do po-
stro jen ja za reprocesiran je.
- Rekli ste civilna postro jen ja.
- Da. Vojna su izvan našeg utjecaja.
- Nastavite. - Dicksteinu je grdno odlanulo jer
je uspio Pfaffera potaknuti da govori prije nego što
je shvatio kako je Dicksteinovo znan je man jkavo.
- Uzmimo kao primjer - nastavio je Pfaffer -
postro jen je ko je iz obične žute pogače proizvodi
radioaktivno gorivo. Sirovinu koja stiže u tvornicu
inspektori Euratoma važu i analizira ju. Rezultati se
unose u komp jutor Euratoma i usporedu ju s poda-
cima inspektora u postrojenjima isporučioca materi-
jala, u ovom sluča ju v jero jatno kakvim rudnikom
urana. U sluča ju da posto ji razlika izmedu količine
ko ja je isporučena i one ko ja je priml jena u tvornici,
komp jutor će upozoriti. Slična m jeren ja, količine i
kvalitete, provode se i na materijalu koji izlazi iz
tvornice. Ovd je se podaci usporedu ju s informaci ja-
ma inspektora u postrojenjima kojima se gorivo
isporuću je, v jero jatno nuklearno j centrali. Osim
toga, sav se otpad u tvornici važe i analizira. Ta j se
proces kontrole i povratne kontrole provodi sve do
konačnog odlagan ja radioaktivnog otpada. Mimo
toga, na jman je dvaput godišn je se u postro jen jima
provodi inventura zaliha.
- Shvaćam. - Dicksteina kao da je to impresio-
niralo. Osjećao se potpuno obeshrabreno. Bez sumnje
68
je Pfaffer pret jerivao u prikazivan ju d jelotvornosti
sistema, ali čak i ako su provodili pola od propisanih
m jera, kako bi bilo tko mogao otuditi stotinu tona
žute pogače a da to komp jutori ne registrira ju? Da
bi Pfaffera ponukao na dal jn ji razgovor ubacio je
prim jedbu: - Znači da u svakom trenutku vaš kom-
p jutor zna lokaci ju svake hrpice urana u Evropi.
- Unutar zemal ja-članica: Francuske, N jemačke,
Itali je, Belgi je, Nizozemske i Luksemburga. I ne samo
urana nego svekolikog radioaktivnog materi jala.
- Kako sto ji s transportima?
- Svaki mora biti odobren s naše strane.
Dickstein je zaklopio notes.
- čini se da je sistem dobar. Mogu li ga vid jeti
na d jelu?
- To ne ovisi o nama. Morate se obratiti atom-
sko j direkci ji u odnosno j zeml ji-članici i zatražiti
dopušten je za obilazak jednog postro jen ja. Neka
imaju uvedene obilaske s vodičem.
- Možete li mi dati popis n jihovih telefonskih
bro jeva?
- Kako da ne. - Pfaffer je ustao i otvorio ormar
za spise.
Dickstein je ri ješio jedan problem, da bi se
suočio s novim. Htio je saznati gdje može zaviriti u
stan je zaliha radioaktivnih materi jala, a sad je
dobio odgovor. u komp jutoru Euratoma. Ali sav je
uran, za ko ji je komp jutor znao, bio podložan strogo j
kontroli i stoga ga gotovo ni je bilo moguće ukrasti.
Dok je s jedio u malom, neurednom uredu i gledao
kako samodopadni Herr Pfaffer ruje po starim izja-
vama za štampu, Dickstein je pomislio: "Kad bi ti,
sitni birokratu, znao mo je nam jere, pogodila bi te
kap." Svladao je osmijeh i raspoloženje mu se malo
popravilo.
; Pfaffer mu je pružio šapirografiran popis.
Dickstein ga presavi je i gurne u džep.
- Hvala vam na pomoći - rekao je.
69
Pfaffer ga upita:
- Gd je ste ods jeli?
- U Alfi, nasuprot kolodvora.
Pfaffer ga je otpratio do vrata.
- Dobro se zabavite u Luxembourgu.
- Nasto jat ću - odgovorio je Dickstein i stisnuo
mu ruku.
Dlcksteln je pomogao svom pamćen ju trikom
ko ji je naučio još kao di jete, dok je s d jedom s jedio
u pl jesnivo j sobi iznad prodava.onice pita u Mile End
Roadu, trseći se da raspozna čudna slova hebre jskog
alfabeta. Uspijevalo mu je to ako se ograničio na
karakteristike po jedinih oblika a sve ostalo 2anema-
rio. To isto je Dickstein učinio s licima osobl ja Eura-
toma.
Kasno posli je podne ćekao je ispred zgrade
Jean Monnet i promatrao 1 jude ko ji izlaze s posla.
Neki su ga osobito zanimali. Sekretarice, kuriri I
poslužitel jice kave nisu ga interesirali, a ni visoki
rukovodioci. Trebali su mu oni izmedu: programeri
komp jutora, šefovi po jedinih kancelari ja, malih od je-
la, pomoćnici i šefovi pomoćnika. Onima koji su
na jviše tome odgovarali nad jenuo je imena s n jiho-
vim na juočl jivi jim karakteristikama: Di jamanta,
UkrućenI ovratnik, Tony Curtis, Beznosi, S jedokosi,
Zapata, DebeloguzL
Di jamanta je bila punahna ženica na pragu
ćetrdesete, bez v jenčanog prstena. N jezin je nadimak
pot jecao od jarkog sv jetlucan ja n jezinih naočala.
Dickstein ju je sli jedio na parkiralište, gd je se ugu-
rala na vozačko s jedalo bi jelog fiata 50i0. N jegov
una jml jeni peugevt sta jao je nešto podal je.
Prešla je Pont-Adolphe, 1 loše upravl ja jući ali
vozeći polagano, prevalila oko petnaestak kilometara
prema jugoistoku. Naposl jetku je ušla u malo selo
Mondorf-les-Bains. Tamo je parkirala u popločenom
70
dvorištu ćetvrtaste luksemburške kuće, ći ja su vrata
bila okovana zakovicama. Otkl jučala je ulazna vra-
~, Selo je imalo vruće izvore i bilo je turističko.
Dickstein je objesio o vrat fotoaparat i prošetao
m jestom pri ćemu je nekoliko puta prošao mimo
kuće Di jamante. Jednom ju je ugledao, kroz prozor,
kako poslužu je staru ženu jelom.
Mali fiat ostao je parkiran ispred kuće sve do
ponoći, kad se Dickstein odvezao.
Bio je to loš izbor. Di jamanta je bila neudata,
živ jela je sa starom ma jkom, ni bogata ni siromaš-
na, kuća je v jero jatno pripadala ma jci, i očigledno
ni je imala nekih strasti. Da je Dickstein bio drukči-
jeg kova, možda bi je pokušao Zavesti; drugog puta
ni je bilo da je dobi je u šake.
Vratio se u hotel razočaran i potišten, neoprav-
dano, jer je na osnovi podataka ko je je imao oda-
brao na jprikladni je. Ipak, ci jeli je dan potrošio na to
i bio je nestrpljiv da se uhvati uk~tac s problemom
kako bi prestao brinuti o neodredenom i počeo bri-
nuti o konkretnom.
I iduća tri dana bila su jalova. Zapata, Debelo-
guzi i Tony Curtis ispali su ćorci.
Ali je Ukrućeni ovratnik bio pun pogodak.
Bio je otprilike Dicksteinove dobi, vitak, elegan-
tan muškarac u tamnoplavom odi jelu s jednobo j-
nom plavom kravatom, i bi jelom košul jom uškrob-
1 jena ovratnika. Crna kosa, nešto duža nego što je
uobiča jeno za muškarca n jegove dobi, si jed jela je
iznad uši ju. Nosio je rukom rađene cipele.
Ukrućeni ovratnik je iz ureda pošao preko ri je-
ke Alzette i krenuo uzbrdo u stari dio grada. Prošao
je uskom, kaldrmom popločenom ulicom i ušao u
staru, s ceste malko uvućenu kuću. Za dvi je minute
u potkrovl ju se rasvi jetlio prozor.
Dickstein se otprilike dva sata motao oko kuće.
Kad je Ukrućeni ovratnik ponovo izišao, bio je
u ti jesnim svi jetlim hlaćama i s naranćastim šalom
71
oko vrata. Kosu je poćešl jao na čelo, što ga je činilo
mladim, a koračao je živahno.
Dickstein ga je pratio u Rue Dicks gd je je
nestao u neko j neosvi jetl jeno j veži. Vrata su bila
otvorena ali se ni po ćemu ni je dalo naslutiti što se
u veii kri je. Gole stepenice vodile su u podrum.
Nakon nekog vremena do Dicksteina je doprla tiha
glazba.
Dva mladića s jednakim žutim trapericama
prošla su mimo i ušla. Jedan mu se u prolazu os-
m jehnuo i dobacio:
- Da, ovd je je to.
Dickstein je pošao za n jima.
Bio je to naoko obićan noćni lokal sa stolovima
i stolcima, nekoliko loža, malim plesnim podi jem i tri
džezista u kutu. Dickstein je platio ulaznicu, sjeo u
jednu od loža, držeći Ukrućeni ovratnik na oku.
Naručio je pivo.
Pretpostavio je zašto je atmosfera tako diskret-
na, a kad se bol je osvrnuo n jegova se pretpostavka
potvrdila: bio je to klub homoseksualaca. Dickstein
još nikad ni je bio u takvom sasta jalištu i donekle ga
je zbunilo što mu se malo što učinilo neobičnim.
Neki od muškaraca imali su diskretno našminkana
lica, dva pret jerano nakićena tipa s jedila su za
barom, a neka vrlo li jepa d jevo jka držala se za ruku
s postari jom ženom u hlačama; ali većina je gosti ju
bila normalno od jevena, po m jerilima kicoške Evro-
pe, i ni je bilo niti jednog muškarca u žensko j od jeći.
Ukrućeni ovratnik s jedio je ti jesno uz plavoko-
sog muškarca sa smedim dvorednim sakoom. Dick-
stein ni je ga jio predrasude prema homoseksualcima.
Ni je se vri jedao ako je tko pogrešno pretpostavio da
je i on homoseksualac zato što je zakoraćio u ćetrde-
setu a još je bio nežen ja. Za n jega Ukrućeni ni je bio
drugo do muškarac ko ji je radio za Euratom i irizao
ta jnu ko ja je izazivala u n jemu os jeća j krivn je.
72
Dickstein je slušao glazbu i pio pivo. Prišao mu
je konobar i upitao:
- Jeste li sami, dragi mo j?
Dickstein je odmahnuo glavom.
- Čekam pri jatel ja.
Trio je smi jenio gitarista ko ji je počeo p jevati
vulgarne n jemačke pućke p jesme. Dicksteinu je
većina dos jetki izmakla, ali su se ostali gosti val jali
od smijeha. Nakon toga nekoliko je parova zaplesalo.
Dickstein je primi jetio kad je Ukrućeni položio
ruku na kol jeno svome partneru. Ustao je i krenuo
prema n jihovo j loži.
- Halo - rekao je vedro - zar vas nisam nekidan
vidio u uredu Euratoma?
Ukrućeni je probli jedio.
- Ne bih znao...
Dickstein je ispružio ruku.
- Ed Rodgers. - Isto ime je naveo i Pfafferu. -
Novinar.
Ukrućeni je promrml jao:
- Drago mi je. - Bio je potpuno zbun jen, ali ipak
toliko prisutna duha da prešuti svo je ime.
- Žurim - rekao je Dickstein. - Drago mi je što
sam vas sreo.
- Pa, doviden ja.
Dickstein se okrenuo i napustio klub. Izveo je
sve što je u tom trenutku bilo potrebno: Ukrućeni je
znao da je n jegova ta jna otkrivena i toga se prepao.
Dickstein se vraćao u hotel, s os jeća jem prl jav-
štine i stida.
Od Rue Dicks netko ga je pratio.
Pratilac ni je bio profesionalac i ni je nasto jao
da se prikri je. Održavao je razmak od petnaestak ili
dvadeset metara, a koraci su mu jednolično od jeki-
vali po asfaltu.
Dickstein se držao kao da ništa ne prim jeću je.
73
Prešao je ulicu i pritom iskosa pogledao pratioca:
krupan mladić, dugaćka kosa, iznošena smeda
kožnata jakna.
Nešto kasni je iz s jene je iskoračio drugi mladić,
stao ispred Dicksteina i prepri ječio mu put. Dickste-
in je stao i čekao. Pomislio je: što je sad ovo, dovra-
ga? Ni je mogao zamisliti da ga već prate. A zašto bi
netko, ko ji ga da je pratiti, upotri jebio nespretne
amatere s ulice?
U uličnom svjetlu zasjala je oštrica noža. Prati-
lac se sasvim približio.
Mladić ispred n jega je rekao:
- Pa li jepo, pešo, da j svo ju lisnicu.
Dicksteinu je odianulo. Bili su to ulićni džepari
koji su pretpostavili da će svatko tko izide iz noćnog
kluba biti lak pli jen.
- Nemojte me tući - molio je Dickstein. - Dat ću
vam novac. - Izvukao je lisnicu.
- Lisnicu - rekao je mladić.
Dickstein se nije htio s njima tući. Novac je
mogao lako nadomjestiti, ali da izgubi sve svoje
dokumente i kreditne kartice, bilo bi vrlo nezgodno.
Uzeo je novčanice iz lisnice i ponudio im.
- Treba ju mi dokumetni. Uzmite novac, neću
vas pri javiti.
Ona j iza n jega je rekao:
- Da j kreditne kartice.
Momak pred n jim bio je slabi je grade. Dickste-
in ga je oštro prom jerio i upitao:
- Zašto ne odustaneš dok ti je sreća sklona,
sinko? - Potom je produžio, zaobišavši mladića sa
strane kolnika.
Kožnati potplati zabubnjali su po asfaltu kad
se drugi bacio na Dicksteina. Sad je preostala još
samo jedna mogućnost za svršetak tog susreta.
Dickstein se naglo okrenuo, šćepao nogu mladi-
ća koji ga je htio udariti, povukao je, zavrnuo i
slomio napadaćev gležan j. Mladić je kriknuo od bola
i srušio se.
Sad je ona j sa nožem skoćio na Dicksteina. On
je odskočio, nogom udario napadača u c jevanicu,
ponovo uzmaknuo i još jednom navalio. Mladić je
zamahnuo nožem. Dickstein je izmaknuo i po treći
put udario u isto m jesto. Čulo se pucan je kosti i
mladić se stropoštao.
Dickstein je trenutak sta jao i promatrao obo ji-
cu ozli jedenih. Os jećao se poput oca ko jem su d jeca
tako dugo dosadivala dok mu ni je preostalo drugo
do da ih istuće. "Zašto ste me nat jerali na ovo",
pomislio je. Bili su doista još d jeca, možda sedamna-
estogodišn jaci. Obo jica zli, lovili su homoseksualce.
Ali upravo je to i Dickstein radio te većeri.
Pošao je dalje. Bila je to noć koju je želio zabo-
raviti. Odlućio je ujutro otići iz grada.
Kad se Dickstein nalazio na zadatku zadržavao
se što je mogao više u hotelsko j sobi kako bi ga što
manje ljudi vidjelo. U takvim je razdobljima mogao
p~tati teška pi janica, alf ni je bilo razborito da pi je
na zadatku, alkohol je otupl jivao oštricu n jegove
budnosti, a u druga vremena ni je os jećao nikakve
potrebe za pićem. Mnoge je sate proveo gleda jući
kroz prozor ili s jedeći pred televizorom. Ni je šetao
ulicama, ni je s jedio u hotelskim barovima, ni je čak
ni jeo u hotelskim restoranima, uvi jek je naručivao
jelo u sobu, Ali i m jere opreza imale su granicu. Ni je
mogao postati nevidl jiv. U predvor ju hotela Alfa u
Luxembourgu naletio je na nekog tko ga je pozna-
vao.
Sta jao je na recepci ji i od javl jivao se. Pregledao
je račun, dao karticu na ime Eda Rodgersa i ćekao
da potpiše listić American Expressa, kad ga je glas
lza leda oslovio engleski:
- Zaboga! Pa to je Nat Dickstein, zar ne?
74 ~ 75
Takvog se trenutka uvi jek bo jao. Kao svaki
agent koji se služi lažnim dokumentima, živio je u
stalnom strahu da ne susretne nekog iz davne proš-
losti koji bi ga mogao raskrinkati. Ovo je bila ona
mbra s polica jcima ko ji su vikali: "Špi jun!", i pl jeni-
tel jem ko ji je ustra jao u tvrdn ji: "Tvo ja je mati kod
kuće. Zavirio sam i vidio je kako se kri je ispod sto-
la."
Kao svaki agent bio je spreman na takav tre-
nutak. Pravilo je bilo jednostavno: Ma tko bio, ti ga
ne pozn~ješ U školi su to v ježbali. Dobili bi naredbu:
"Danas ste Chaim Meyerson, student stro jarstva", i
tako dal je. Zatim su morali obilaziti, govoriti o svo-
jem poslu i biti Chaim Meyerson; predvećer su se
pobrinuli da čovjek naleti na bratića, bivšeg profeso-
ra ili rabina ko ji pozna je ci jelu obitel j. Prvi put su
se ućenici uvi jek sm ješkalim, pozdravl jali i kratko
popričali o starim vremenima. Navečer bi im učitel j
ob jasnio da su mrtvi. Naposl jetku su naučili da sta-
rim drugovima gledaju ravno u oči i kažu: "Tko ste,
dovraga, vi?"
Dicksteinov trening je sad stupio u akci ju.
Najprije je pogledao službenika na recepciji kod
ko jeg se upravo od javio kao Ed Rodgers. Službenik
ni je reagirao. V jero jatno ni je ništa shvatio, ništa čuo
ili mu je bilo svejedno.
Jedna je ruka potapšala Dicksteinovo rame.
Nam jestio je smi ješak isprike, okrenuo se i rekao
francuski:
- Bo jim se da ste pogri ješili...
Suknja joj je blla zadignuta do struka, lice
zajapureno oa' užitka dok je ljubila Jasifa Hasana.
- Pa to si doista ti! - povikao je Jasif Hasan.
A tad je Dickstein, od strašnog udarca ko jim se
vratilo sjećanje na ono jutro u Oxfordu prije dvade-
set godina, načas izgubio prisutnost duha. Njegov je
trening zakazao. Napravio je na jkrupni ju grešku u
svo jo j kari jeri. Zurio je zgranuto i rekao:
76
- Zaboga, Hasan!
Hasan se sm ješkao i pružio ruku.
- Kako dugo... mora da je proteklo više od dva-
deset godina! - Dickstein se mehanički rukovao. Bio
je sv jestan promaša ja i nasto jao se sabrati.
- Sigurno - promrml jao je. - Što radiš ovd je?
- Živim u Luxembourgu. A ti?
- Upravo odlazim. - Dickstein je odlučio nestati
što brže, da ne napravi još jednu grešku. Službenik
mu pruži kartice i on načrćka "Ed Rodgers". Pogle-
dao je na ručni sat. - Prokletstvo, ne smi jem zaka-
sniti na avion.
- Vani su moja kola - rekao je Hasan. - Odvest
ću te na aerodrom. Moramo razgovarati.
- Naručio sam taksi...
Hasan se obratio portiru.
- Od javite ta j taksi... da jte vozaču ovo za n jegov
trud. - Gurnuo je nekoliko kovanica.
- Uistinu mi se Luri - navalio je Dickstein.
- Pa, krenimo onda! - Hasan je uzeo Dicksteinov
kovčeg i krenuo van.
Dickstein, koji se osjećao bespomoćno, glupo i
nesposobno, krenuo je za n jim.
Ušli su u olin jali engleski sportski dvos jed.
Dickstein je proučavao Hasana dok je izlazio auto-
mobilom iz prostora zabran jenog parkiran ja. Proša-
rani brkovi, popun jen struk, dubl ji glas, to se moglo
očekivati. Ali, još je nešto bilo drukći je. Hasan se
Dicksteinu uvijek ćinio prototipom aristokracije.
Polaganih kretn ji, ravnodušan i pomalo kao da se
dosadu je, dok su svi ostali bili mladi i lako se uzbu-
divali. Sad je njegove arogancije, ćinilo se, nestalo.
Bio je nalik na svoj automobil: pomalo istrošen i s
izgledom užurba.nosti. Dickstein se i tada ponekad
Pitao koliko je toga u Hasanovu aristokratskom
držanju namješteno.
Dickstein se pomirio s posl jedicama svo je greš-
ke i pokušao ispitati opseg štete.
77
i- v. ~
- Znači, sad živiš ovd je?
- Moja banka ima ovdje evropsku centralu.
Možda je ipak još bogat, pomislio je Dickstein.
- Ko ja je to banka?
- Cedar banka iz Libanona.
- Zašto u Luxembourgu?
- Luxembourg je značajan financijski centar -
odvrati Hasan. - Evropska investiciona banka ima
ovd je svo je s jedište, a tu je i medunarodna burza
roba. A što je s tobom?
- Živim u Izraelu. Mo j kibuc se speci jalizirao za
proizvodn ju vina. Istražu jem mogućnosti za evropski
plasman.
- Sipaš sol u more.
- I samom mi se već tako čini.
- Možda ti mogu pomoćf, kad se vratiš. Imam
mnoštvo veza i mogao bih ugovoriti za tebe neke
sastanke.
- Hvala lijepa. Neću zaboraviti tvoju ponudu. -
U najgorem slučaju, pomislio je Dickstein, mogu na
razgovore doista otići i prodati nešto vina.
- Sad je dakle tvo j dom u Palestini a mo j u
Evropi - usil jeno se osm jehnuo Hasan.
- Kako napreduje banka? - upitao je Dickstein.
Je li "mo ja banka" značilo "banka ko ja pripada
meni" ili "banka ko jom rukovodim" ili "banka u
ko jo j radim"?
- Oh, izvanredno.
Očigledno su iscrpili temu razgovora. Dickstein
bi se bio rado raspitao šta se zbilo s Hasanovom
obitelji u Palestini, kako je završila njegova veza s
Eilom Ashford i zašto vozi sportska kola. Ali plašio
se da bi odgovori bili bolni, bilo za Hasana ili za
n jega samog.
- Jesi li se oženio? - upitao je Hasan.
- Nisam. A ti?
- Ni ja.
- Čudno.
78
Hasan se sm ješkao.
- Očigledno ne pripadamo onima ko ji preuzima-
ju odgovornost.
- Oh, ja imam obaveza. - Dickstein je mislio na
Mottieja kojem nije dospio dočitati Otok s blagom.
- Ali ipak ne propuštaš prilike, ha? - upitao je
Hasan namignuvši.
- Ako se pravo s jećam, ti si bio naš donžuan -
napomenuo je Dickstein nelagodno.
- Ah, to su bila vremena!
Dickstein je pokušao da ne misli na Eilu. Stigli
su do aerodroma. Hasan je zaustavio.
- Hvala ti na vožn ji.
Hasan se okrenuo na s jedalu i zagledao u
Dicksteina.
- Ne mogu se naćuditi. Uistinu d jelu ješ mlade
nego tada, 1947.
Dickstein je prihvatio pruženu ruku.
- 7ao mi je što moram tako žuriti. - Izišao je iz
automobila.
- Ne zaboravi nazvati me kad idući put dođeš.
- Doviden ja. - Dickstein je zatvorio automobil-
ska vrata za sobom i ušao u aerodromsku zgradu.
Tu je naposl jetku pustio maha svo jim os jeća-
jima.
Trenutak je četvoro 1 judi nepomično sta jalo u
prohladnom vrtu. Tad su Hasanove ruke kliznule
Eilinim ti jelom. Dickstein i Cortone su se istog trena
sklonili s rupe u živici. Ljubavnici ih nisu primijetili.
Odtumarali su prema kući. Kad su bili izvan
domaša ja glasa, Cortone je rekao:
- Isuse, umalo nismo nalet jeli.
- Ne bih htio o tome razgovarati - odgovorio je
Dickstein. Os jećao se poput ćov jeka ko ji je zbog
nepažn je udario u stup električne rasv jete: os jećaš
bol i bi jes a ne možeš okriviti nikog do sebe samog.
79
~~~.r. ..
Na sreću se pri jem bližio kra ju. Nestali su a da
se nisu oprostili od profesora Ashforda, rogatog
supruga, koji je u jednom uglu raspravljao s nekim
budućim doktorom. U Georgeu, kamo su svratili na
rućak, Dickstein je jeo malo ali je popio nekoliko
čaša piva.
- Sluša j, Nate, ne znam zašto si tako kiseo. Pa
sad bar znaš da je možeš imati, zar ni je tako?
- Da - složio se Dickstein ali ni je tako mislio.
Račun je iznosio više od deset šilinga. Cortone
je platio a Dickstein ga je zatim otpratio na kolo-
dvor. Svečano su se rukovali i Cortone se popeo na
vlak.
Dickstein je nekoliko sati tumarao perivo jem.
Dok je pokušavao raščlaniti svoje osjećaje, hladnoću
gotovo i nije osjećao. Uzalud. Znao je da ne zavidi
Hasanu a nisu ni sve n jegove iluzi je o Eili propale,
ni je bio razočaran u svojim nadama, jer ih nikad
ni je ni ga jio. Bio je poražen, ali nedosta jale su mu
ri jeći da ob jasni zašto. Kad bi samo mogao s nekim
o tome razgovarati!
Ubrzo nakon toga iselio je u Palestinu, premda
ne samo zbog Eile.
Dvadeset jednu godinu, koliko je otada protek-
lo, ni je imao ni jednu ienu; ali ni za to ni je bila
kriva iskl jučivo Eila.
Dok se udal javao od luksemburškog aerodro-
ma, Jasif Hasan bio je izvan sebe. Sjećao se mladog
Dicksteina tako jasno kao da je to bilo jučer: bljedo-
liki Židov u jeftinom odi jelu, vitak poput d jevo jke,
malo pognut, kao da čeka da ga bićuju; mladić koji
je čeznutljivo zurio u zrelo tijelo Eile Ashford i tvr-
dokorno dokazivao da će n jegov narod dobiti Pale-
stinu, pristali Arapi na to ili ne. Hasan ga je sma-
trao smi ješnim i nezrelim. Ali sad je Dickstein živio
80
u izraelu i uzga jao vinovu lozu. Našao je domovinu,
a Hasan je svoju izgubio.
Hasan više ni je bio imućan. Ni je doduše nikad
p~ jedovao neko basnoslovno bogatstvo, ćak ni po
levantinskim m jerilima, ali si je uvi jek mogao priu-
štiti dobru hranu, skupu od jeću i na jbol je obrazova-
n je i sv jesno usvo jiti ponašan je arapskih aristokra-
ta, D jed mu je bio usp ješni li ječnik, ko ji je stari jeg
sina uveo u medicinu a mlađeg u trgovaćke krugove.
Mladi, Hasanov otac, kupovao je i prodavao tekstil u
Palestini, Libanonu i Trans jordani ji. Pod britanskom
upravom poslovi su cvali, a cionističko dosel javan je
je još više oživilo trgovinu. Do 1948. obitel j je posvu-
da po Levantu imala trgovine, a u rodnom m jestu,
nedaleko od Nazareta, zeml jopos jed.
Rat 1948. uništio je sve.
Kad je proglašena država Izrael a arapske
armi je se zaratile, Hasanova obitel j je počinila
kobnu grešku - spakirala je stvari i pob jegla u Siri-
ju. Nikad se više nije vratila. Skladište u Jeruzale-
mu je izgor jelo; trgovine su bile uništene ili su ih
preuzeli Židovi, a izraelske vlasti su počele "uprav-
1 jati" zeml jom n jegove obitel ji. Hasan je čuo da je
selo pretvoreno u kibuc.
Hasanov je otac otada živio u izb jegličkom
logoru U jedin jenih naroda. N jegovo posl jedn je pozi-
tivno d jelo sasto jalo se u tome da svo jim libanon-
skim bankarima napiše preporuku za Jasifa. Jasif
je bio završio studi j i odlično je vladao engleskim.
Banka mu je dala posao.
Prema Zakonu o naknadi za rekviriranu zem-
1 ju iz 1953. zatražio je od Izraela kompenzaci ju all je
bio odbi jen.
Samo je jednom obišao svoju obitelj u logoru,
ali to što je tamo vidio neće zaboraviti do kra ja živo-
ta. N jegovi su rođaci živ jeli u baraci i di jelili sanita-
ri je s mnogim drugima. Nisu uživali nikakvih povla-
stica, bili su jedna od tisuće obitel ji bez krova, cil ja i
81
L;~ ~
nade. Jasif je poželio da može bacati bombe na škol-
ske autobuse, kad je gledao kako je n jegov otac,
mudar, odlučan ćovjek, koji je nekoć čvrstom rukom
upravl jao velikom trgovinom, primoran sta jati u
redu za porci ju hrane a vri jeme ubi jati igra jući
dame.
Žene su donosile vodu, prale i mele, kao da se
malo što izmi jenilo, ali muškarci su u iznošeno j
od jeći s jedili naokolo, ne nada jući se ničemu. Ti jela
su im omlohavila, duh otupio. Tine jdžeri su paradi-
rali logorom, natezali se i napadali noževima, možda
zato što nisu vid jeli nikakvih drugih mogućnosti
osim tupe svakidašn jice u ubitaćno j žezi.
Logor je zaudarao po kanalizaci ji i zdvo jnosti.
Hasan nikad više ni je otišao tamo, premda je ma jci i
dal je pisao. Uspio umaći stupici, a ako je oca ostavio
na c jedilu... ta otac mu je pomogao da se izvuče i
v jero jatno je tako želio.
Kao bankovni činovnik ni je bio osobito usp je-
šan. Bio je inteligentan i pouzdan, ali ga je odgo j
onemogućavao u pažl jivom, proraćunatom poslu ko ji
je zahti jevao sav jestan odnos prema računima i
pisan je dopisa u tri prim jerka. Osim toga, n jegovo je
srce bilo drugd je.
Hasan je uvijek osjećao gorčinu zbog gubitka
domovine. Nosio je tu mržn ju kroz život kao ta jni
teret. Ma kako se trsio da treZVeno razmišl ja i pro-
tumači zbivan ja, n jegovo je srce govorilo da je
napustio oca, i n jegov je os jeća j krivn je pothran ji-
vao mržn ju prema Izraelu. Svake se godine nadao
da će arapske armi je uništiti cionističke upadače, a
svaki ga je novi neusp jeh još jače tištio i razb ješ-
n javao.
Godine 1957. počeo je raditi za egipatsku ta jnu
službu.
Ni je bio neki znaća jni agent, ali dok je banka
širila svoje evropske poslove, tu i tamo se znao
domoći, u uredu i slušajući prepričavanja u ban-
kovnim krugovima, zanimljivih informacija. Pone-
kad je Kairo tražio odredene podatke o financi jskom
sta.n ju nekog proizvodača oruž ja, židovskog čov jeko-
ljupca ih arapskog milijunaša. Ako Hasan nije
našao podatke u dosjeima svoje banke, mogao ih je
često saznati od pri jatel ja i sugovornika. Imao je i
trajni zadatak: da drži na oku izraelske poslovne
1 jude u Evropi za sluča j da su agenti. Stoga je tako
prijateljski prišao Dicksteinu.
Hasan je držao da je Dicksteinova priča v jero-
jatno istinita. U otrcanom odijelu, onim istim okru-
glim limenim naočalama i s jednako neupadl jivim
licem, Dickstein je doista izgledao kao loše plaćeni
zastupnik koji ne može prodati svoju robu. Ali bila
je tu ona neobična zgoda u Rue Dicks večer rani je:
dvojica mladića koje je policija znala kao male lopo-
ve, nadena su u jarku brutalno izudarana. Hasan je
po jedinosti saznao od jedne svo je veze u gradsko j
policiji. Očigledno su odabrali pogrešnu žrtvu. Njiho-
ve su ozl jede ukazivale na profesionalca: čov jek ko ji
ih je nanio morao je biti policajac, vojnik, tjelohra-
nitel j ili agent. Posli je takvog sluča ja svakog je Izra-
elca ko ji je idućeg jutra žurio da napusti grad, vri-
jedilo prov jeriti.
Hasan se odvezao natrag u hotel Alfa i potražio
šefa recepci je.
- Bio sam ovd je pri je sat vremena, kad se jedan
vaš gost od javl jivao. S jećate se?
- Mislim da da.
Hasan mu je pružio dv jesto luksemburških
franaka.
- Biste li mi mogli reći pod kojim se imenom
pri javio?
- Kako da ne. - Recepcioner je zavirio u fascikl.
- Edward Rodgers iz lista Medunaralna znanast.
- Ne kao Nathaniel Dickstein?
Nam ještenik je strpl jivo stresao glavom.
82 =~ 83
- Hoćete li prov jeriti da li u popisu uopće imate
nekog Nathaniela Dicksteina iz Izraela?
- Rado. - Recepcioneru je trebalo nekoliko
minuta da prelista debeli snop papira. Hasanovo
uzbuden je je raslo. Ako se Dickstein pri javio pod
lažnim imenom, onda ni je zastupnik proizvodaća
vina; što bi drugo tad mogao biti nego izraelski
agent? Naposl jetku je čov jek zaklopio fascikl i podi-
gao pogled. - Posve sigurno ne.
- Hvala vam. - Hasan je izišao iz hotela. Na
putu za banku bio je s ja jno raspoložen. Zahval ju ju-
ći domišl jatosti otkrio je nešto važno. čim je s jeo za
stol, sročio je poruku.
VJEROJATNI IZRAELSKI AGENT VaEN
OVDJE. NAT DICKSTEIN ALIAS ED RODGERS.
METAR SEDAMDESET, NJEŽNE GRAĐE,
CRNE KOSE, SMEĐE OČI, OKO ĆETRDESETE.
Šifrirao je poruku, dodao još jednu šifru na
vrh i poslao je teleksom centrali svoje hanke u Egip-
tu. Ona neće nikad tamo stići, jer je dodatna šifra
upućivala kairsku poštu da teleks uputi Od jelu za.
opće istraživan je.
Dakako, poslati takvu poruku znaćilo je razo-
ćaren je. Druga strana neće reagirati, neće se zahvali-
ti. Hasanu ni je drugo preostalo nego da se ponovo
prihvati svo jeg posla u banci i odagna san jaren je.
Potom ga je Kairo ipak nazvao.
To se dosad još ni je dogodilo. Ponekad su mu
slali brzojave, telekse, čak i pisma, sve šifrirano,
dakako. Jednom ili dvaput susreo se s 1 judima iz
arapskih ambasada da bi dobio usmene instrukci je.
Ali telefonirali mu nisu nikad. N jegov je izv ješta j,
činilo se, digao veću prašinu nego što se nadao.
Glas koji ga je nazvao htio je čuti više o Dick-
steinu.
84
- Želim potvrdu identiteta čov jeka ko jeg ste
spomenuli u poruci. Je li nosio okrugle naočale.
- Da.
- Da li je govorio engleski s kokni jskim naglas-
kom? Biste li još mogli raspoznati takav naglasak?
- Dvaput da.
- Jeste li primi jetili da na don jem di jelu zapeš-
ća ima tetoviran bro j?
- Danas ga nisam vidio, ali znam da ga ima...
Pri je niz godina studirali smo za jedno na Oxford-
skom sveučilištu. Potpuno sam siguran da je to on.
- Vi ga poznajete? - Glas iz Kaira zvućao je
iznenadeno. - Je li ta j podatak u vašem dos jeu?
- Ne, nisam nikad...
- Morao bi biti - rekao je ćov jek 1 jutito. - Kako
dugo radite s nama?
- Od 1957.
- To ob jašn java... Tada je sve to još izgledalo
drukči je. Dobro, sad sluša jte. Ta j je čov jek jedna
vrlo znaća jna... mušteri ja. Želimo da budete uz n jega
dvadeset četiri sata i da ga ne ispustite iz vida.
- To je nemoguće - rekao je Hasan nesretno. -
_' Otputovao je.
- Kamo je otputovao?
- Dovezao sam ga do aerodroma. Ne znam kamo
je odletio.
- Onda sazna jte. Nazovite zračne kompani je i
`~ raspita jte se ko jim se letom poslužio. Nazovite me za
petnaest minuta.
- Učinit ću što budem mogao.
- Ne zanima me što možete - rekao je glas iz
Kaira. - Želim cil j putovan ja i to pri je nego tamo
stigne. Konačno smo uhvatili s n jim vezu. Ne smije-
rno ga ni u kojem slućaju ponovo izgzibiti.
- Sm jesta ću to obaviti... - rekao je Hasan ali
veza se prekinula a da ni je stigao završiti rečenicu.
Odvagnuo je slušalicu u ruci. Istina, Kairo mu
se ni je zahvalio; ali ovo je bilo bol je. Dobio je priliku
85
da nešto učini za arapsku stvar, priliku da napokon
uzvrati udarac.
Hasan je ponovo podigao slušalicu i počeo nazi-
vati avionske kompani je.
4.
86
Nat Dickstein je odlučio da posjeti jednu atom-
sku centralu u Francusko j iz jednostavnog razloga
što je francuski bio jedini evropski jezik kojim se
mogao pristo jno služiti, dakako, osim engleskoga, ali
Britani ja ni je bila članica Euratoma. Odveza se s
grupom studenata i turista do centrale. Kra jolik ko ji
je brw promicao pods jećao je prašn javim južn jač-
ktm zelenilom prije na Galileju nego na Essex, koji
je Dicksteinu u mladosti bio idealni kra jolik. Otad je
proputovao nešto svi jeta, ulazio i izlazio iz aviona
tako nemarno kao kakav jet-seter, ali mogao se još
pris jetiti vremena kad su Park Lane na zapadu i
Southend-on-Sea na istoku bili n jegovi horizonti. I
s jećao se još kako su se ti horizonti naglo proširili
' kad se, nakon svog Bar Mitzvaha i očeve smrti, počeo
os jećati muškarcem. N jegovi vršn jaci razmišl jali su
kako da se 2aposle u dokovima ili tvornicama, ožene
` f domaćim d jevo jkama, pronadu kuću nedaleko od
'.. i roditel jske i kako da vode ustal jeni život. N ji:~ovi su
se snovi iscrpl jivali u tome da u2go je kakvog trka-
~eg psa-šampiona, da vide Westham kao pob jednika
kupova ili da nabave automobil.
Mladi Nat je naprotiv san jario 0 odlasku u
Kaliforni ju; Rode2i ju ili Hong Kong, o tome da pos-
tane neurokirurg, arheolog ili mili junaš. Razlog tome
bio je d jelomično ta j što je bio inteligentni ji od veći-
ne vršnjaka kojima su se strani je2ici ćinili tudim,
87
ta janstvenim, školskim predmetom poput algebre a
ne sredstvom izražavan ja; ali glavna je razlika bila
u tome što je bio Židov. Harry Chieseman, Dickstei-
nov šahovski partner u d jetin jstvu, bio je pametan,
dinamičan i brzor ječiv, ali se smatrao pripadnikom
londonske radnićke klase i bio je uv jeren da se to
nikako ne može izmi jeniti. Dickstein je naprotiv
znao, premda se ni je mogao s jetiti da je to od neko-
ga čuo, za sposobnost Židova, bez obzira gd je su
rodeni, da se na na jvećim sveučilištima istaknu, da
započnu nove industrije kao što je filmska, da budu
na jusp ješni ji bankari, odv jetnici i tvorničari; a ako
to ne mogu postići u zeml ji u ko jo j su se rodili, da
odsele u drugu i pokuša ju tamo. čudno je to, razmiš-
1 jao je Dickstein doziva jući u s jećan je svo ju mladost,
da je jedan narod, stol jećima progan jan, toliko uv je-
ren u svo ju sposobnost da postiže sve što poduzme.
Naprim jer, kad mu treba ju atomske bombe, baci se
na posao i pribavi ih.
Ta je tradici ja bila ut jeha, ali je malo koristila
Dicksteinu u onom što je poduzeo.
U dal jini se ocrtala centrala. Kad se autobus
približio, Dickstein je uočio da je reaktor veći nego
što je zamišljao. Zauzeo je zgradu od deset katova.
Za.mišl jao je, tko zna zašto, da bi reaktor morao stati
u malen prostor.
Van jske sigurnosne m jere bile su pri je na
industrijskom nego na vojnom nivou. Teren je bio
okruien visokom ogradom ko ja ni je bila nabi jena
stru jom. Dok je turistički vodič obavl jao formalnosti,
Dickstein je pogledao u portirnicu: straža je imala
samo dva ekrana kućne televizi je. Dickstein je pomi-
slio: mogao bih uvesti pedeset 1 judi u krug, po da-
n jem sv jetlu, a da straiari ništa ne primi jete. Loš
znak, zakl jučio je potišteno. To je značilo da ima ju
drugih razloga da se os jeća ju sigurni.
Sišao je s autobusa s ostalima i pošao asfalti-
ranim parkiralištem ka pri jemno j zgradi. Teren je
88
bio tako ureden da se st jecao povol jan do jam: n jego-
vani travn jaci, gredice sa cvi jećem i mnogo tek
zasadenog drveća, sve čisto i prirodno, bi jelo obo jeno
i nezadiml jeno. Dickstein se osvrnuo prema portirni-
ci uz koju se sad zaustavio sivi opel. Jedan od dvoji-
ce putnika je izišao i porazgovarao sa čuvarima ko ji
su mu, činilo se, pokazivali kamo će krenuti. U
unutrašn josti kola na tren se o nešto odbila sunćana
zraka.
Dickstein je s grupom pošao u predvor je. Pod
staklenim zvonom sta jao je pehar ko ji je osvo jila
ragbi momčad centrale. Na zidu je visio zraćni
snimak postro jen ja. Dickstein je stao ispred n jega,
upi ja jući po jedinosti i razmišl ja jući kako bi mogao
prodri jeti u centralu dok je zapravo u dnu duše
brinuo zbog sivog opela.
Četiri hostese u pristalim uniformama povele
su ih u razgledavan je centrale. Dicksteina nisu
2animale divovske turbine, futurističke kontrolne
dvorane s pultovima načičkanim svi jetlećom dug-
madi i skalama, ni sistem napa jan ja ko ji je bio tako
konstruiran da je izdva jao ribe i vraćao ih natrag u
ri jeku. Pitao se jesu li 1 judi u opelu sli jedili n jega, a
ako jesu, zašto.
Medutim, u di jelu centrale za zapriman je gori-
va neobićno se zainteresirao. Upitao je hostesu kako
se doprema gorivo.
- Kamionima - odgovorila je ukočeno. Neki su u
skupini, od pomisli da se uran vozi naokolo u kami-
onima, nervozno zakikotali. - To ni je opasno - nasta-
vila je čim je smi jeh utihnuo. - Materi jal ni je čak ni
, radioaktivan dok ne ude u reaktor. Iz kamiona se
istovaru je u dizalo i prevozi u skladište goriva na
sedmom katu. Odatle se sve odvi ja automatski.
- Kako se kontrolira kvantiteta i kvaliteta ispo-
ruke? - pitao je Dickstein.
- To se obavl ja u tvornici goriva. Pošil jka se
'! , tamo pečati, a ovd je samo još prov jeravamo pečat.
89
iW
- Hvala. - Dickstein je obradovano kimnuo.
Sistem ipak ni je bio tako strog kako je tvrdio Herr
Pfaffer iz Euratoma. U Dicksteinovoj mašti jedan ili
dva plana polagano su poprimali oblik.
Vid jeli su kako funkcionira ureda j za pun jen je
reaktora. Novi se element dopremao iz skladišta do
reaktora; dal jinskim upravl jan jem podignut je be-
tonski poklopac jednog od kanala za gorivo, izvaden
istrošeni element, umetnut novi, poklopac je spušten
a istrošeni element uron jen u vodom ispun jenu
šahtu ko ja je vodila do bazena za rashladivan je.
Hostesa je govorila savršenim pariškim naglaskom,
neobićno zavodl jivim glasom.
- Reaktor ima tri tisuće kanala za gorivo, a
svaki sadx~i osam elemenata. Elementi tra ju pet do
sedam godina. Ureda j za pun jen je obnavl ja gorivo u
pet kanala prilikom svake operaci je.
Krenuli su dal je da razgleda ju bazene za hla-
den je. Istrošeni elementi hladili su se u dubini od
šest metara, potom su ih, još visoko radioaktivne,
zatvarali u olovne boce teške pedeset tona, dv jesto
elemenata u jednu, i prevozili cestom ili žel jeznicom
do postro jen ja za reprocesiran je.
Dok su hostese u predvor ju posluživale kavu i
pecivo, Dickstein je u mislima oc jen jivao što je nau-
ćio. Odvagivao je da li bi ukrao istrošene elemente,
pošto se na kra ju ionako želi dobiti plutoni j. Sad je
shvatio zašto to nitko ni je predložio. Bilo bi prilično
jednostavno oteti kamion, to bi uspio bez ikakve
pomoći, ali kako bi prokri jumćario iz zeml je konte j-
ner težak pedeset tona i dopremio ga do Izraela a da
to nitko ne opazi?
Ide ja o kradi urana iz kruga centrale jednako
je malo obećavala. Osiguran je je doduše bilo površ-
no; već i sama čin jenica da su mu dopustili ispitiva-
n je i to još u turističko j grupi, bio je dokaz toga, ali
je gorivo u postro jen ju bilo zatvoreno u automat-
skom dal jinskoupravl jaćkom sistemu. Izlazilo je tek
90
kad je prošlo nuklearni proces i spušteno u bazene
za hladen je. A tad bi Dickstein ponovo sta jao pred
problemom da golemi konte jner s radioaktivnim
materi jalom prokri jumčari kroz neku evropsku
luku.
Morao je postojati način da se provali u skladi-
šte elemenata. Tad bi se mogli dizalom spustiti,
natovariti u kamion i odvesti. Ali zato bi trebalo
neko vri jeme držati na nišanu po jedine ili sve na-
m ještenike centrale. A naredba je bila da sve izvede
ta jno.
Jedna mu je hostesa ponudila još kave i on joj
zahvali. Kod Francuza se čov jek mogao pouzdati da
će kava biti dobra. Neki mladi inžen jer počeo je
govoriti o nuklearno j sigurnosti. Ima je neizglaćane
hlače i vrećasti pulover. Dickstein je uoćio da svi
znanstvenici i tehničari pod jednako izgleda ju: od jeća
im je bila stara, neuskladena i udobna; mnogi su
nosili brade što je pri je bio znak ravnodušnosti nego
taštine. Uzrok je tome možda bio što se u njihovu
poslu ništa ni je polagalo na izgled osobe, već sve na
pamet, pa ni je imalo svrhe truditi se oko van jskog
do jma. No možda je to bilo romantično gledan je na
nauku.
Ni je uopće pratio predavan je. Fizičar iz Veiz-
mannova instituta bio je mnogo sažetiji.
- Ne postoji nešto kao što je sigurni nivo radi-
jaci je. Neopasni nivo radi jaci je ne postoji - rekao je. -
Tko tako govori, zam jen ju je zraćen je s vodom u
bazenu za kupan je; ako je ta j dubok jedan metar,
siguran si, a ako je dubok tri metra, neplivač se
utopi. U realnosti se zračen je može pri je usporediti s
ograničen jima brzine na cesti: pedeset kilometara na
sat je sigurni je od sto trideset, ali ne tako sigurno
kao trideset, a potpuno si siguran jedino ako uopće
ne udeš u automobil.
Dickstein se ponovo usredotočio na problem
krade urana. Uv jet da bude izvedena tajno onemo-
91
gućavao je svaki plan ko ji bi donio. Možda je ci jela
stvar osudena na neusp jeh. ~to je nemoguće, nemo-
guće je. Ne, bilo je još prerano donositi takav sud.
Ponovo se posvetio čin jenicama.
Morat će se usredotočiti na otmicu robe u pro-
vozu: posli je onog što je danas vidio to je bilo oćito.
Elementi s gorivom nisu se prov jeravali u centrali,
nego unosili ravno u reaktor. Mogao je oteti kamion,
izvaditi uran iz elemenata, ponovo ih zatvoriti, obno-
viti pećat i podmititi ili zastrašiti vozaća kamiona da
isporuči prazne ci jevi. One bi s vremenom ušle u
reaktor, po pet od jednom, i to bi se m jesecima odvi-
jalo. Naposl jetku bi d jelotvornost reaktora opala za
nevažni postotak. Bit će ispitivan ja, testova. Možda
neće doći do rezultata sve dok prazni elementi ne
budu zami jen jeni punim, a ti će ponovo podići d je-
lotvornost centrale. Možda nitko neće ni shvatiti što
se zbilo, sve dok prazne elemente ne reprocesira ju i
premala kolićina dobivenog plutoni ja ne ukaže na to
što se dogodilo. Dotad, za ćetiri do sedam godina, trag
do Izraela bi se zameo.
Ali mogli bi uzroke otkriti i rani je. I dal je je
osta jalo pitan je kako izni jeti materi jal iz zeml je.
Ipak, imao je već obrise mogućeg plana, a to ga
je malo oraspoložilo.
Predavan je je završilo. Posli je nekoliko površ-
nih pitan ja grupa je pošla natrag k autobusu. Dick-
stein je s jeo otraga. Neka sredov ječna žena je prigo-
vorila:
- To je bilo moje sjedalo. - Zurio je u nju ledena
lica dok se ni je povukla.
Na povratku iz centrale, Dickstein je pogleda-
vao kroz stražn ji prozor. Nakon otprilike kilometar i
pol iz jedne sporedne ulice izišao je sivi opel i kre-
nuo za autobusom. Dicksteinovo se raspoložen je
pokvarilo.
*
92
Otkrili su ga. To se dogodilo ili ovd je ili u
Luxembourgu, v jero jatno u Luxembourgu. Odgovo-
ran za to mogao je biti Jasif Hasan, ni je bilo razloga
zbog ko jeg ne bi mogao biti agent, ili netko drugi.
V jerojatno su ga pratili iz opće znatižel je, jer ni je
posto jala mogućnost da su saznali za n jegove plano-
ve... a možda ipak jesu? Trebalo je samo da ih se
otrese.
Dickstein je proveo jedan dan u gradu u blizini
atomske centrale i u okolici; vozio se autobusima,
taksi jima, jednim rent ~-carom i p ješačio. Do kra ja
dana identificirao je tri vozila: sivi opel, jedan mali
prl javi kamion i jedan n jemački ford, te pet 1 judi iz
ekipe ko ja ga je pratila. L judi su pomalo pods jećali
na Arape, ali su u ovom di jelu Francuske mnogi
kriminalci potjecali iz sjeverne Afrike. Netko je
možda una jmio ovdašn je pomagače. Bro jnost ekipe
je ob jašn javala zašto ni je već pri je uoćio pratn ju.
Bili su u mogućnosti da stalno izm jen ju ju 1 jude i
vozila. Duga vožnja do centrale i natrag na spored-
noj cesti s malo prometa, pridonijela je nakraju da
n jihova d jelatnost ne ostane nezami jećena.
Sutradan se izvezao iz grada autocestom. For d
ga je sli jedio nekoliko kilometara, a zatim ga je
nadom jestio opel. U svakom vozilu s jedila su po
dvo jica. Još dvo jica su v jero jatno bila u kamionu, a
jedan ga je čekao u hotelu.
Opel mu je još bio za petama kad je naišao na
p ješački most iznad autoputa, odakle sedam~sam
kilometara u oba sm jera ni je bilo odvo jka. Dickstein
se zaustavio uz nogostup, izišao i otvorio poklopac
motora. Nekoliko minuta je tobože kopao po motaru.
Sivi opel je projurio i nestao, a ford je prošao mimo
za minutu. Ford će čekati na idućem odvojku, a opel
će se vratiti kad uspi je okrenuti, da bi n jegovi put-
nici mogli vidjeti što Dickstein radi. Tako je stajalo
u udžbenicima za ovakav sluča j.
93
Dickstein se nadao da će se progonitel ji držati
udžbenika, jer bi mu inaće pothvat propao.
Uzeo je sklopivi trokut iz prtl jažnika i postavio
ga ispred li jevog stražn jeg kotača.
Op~l je prošao susjednom trakom.
Postupali su prema udžbeniku.
Dickstein se uputio p ješice.
Kad je napustio autoput, popeo se u prvi auto-
bus ko ji je naišao i odvezao se n jime u sus jedni
gradić. Putem je otkrio sva tri automobila pratn je u
razlićito vri jeme. Dopustio je sebi skroman preura-
n jen tri jumf: nas jeli su.
Iz grada se izvezao taksijem koji ga je dovezao
nedaleko od njegova automobila, na drugoj strani
autoputa. Opel se provezao, zatim je ford dv jesto
metara iza n jega skrenuo s ceste. Dickstein se dao u
trk.
Nakon višem jesečnog rada u pol ju u kibucu bio
je u dobroj kondiciji. Potrćao je ka pješačkom mos-
tu, pretrčao ga i trčao na drugoj strani autoputa po
nogostupu. Zadihan i ozno jen stigao je do automobi-
la za man je od tri minute.
Jedna od dvo jice izišao je iz forda i pokušao ga
sustići. Onda je primi jetio da je nadmudren. Ford je
krenuo. Čov jek je potrćao natrag i uskočio dok je
automobil ubrzavao i prebacivao se u prvu voznu
traku.
Dickstein je ušao u automobil. Pratioci su sad
bili na pogrešnoj strani autoputa i tek će na idućem
odvo jku moći promi jeniti sm jer. Uz brzinu od sto
trideset kilometara na sat trebat će im do tamo i
natrag deset minuta, što je značilo da ima bar pet
minuta prednosti. Neće ga sustići.
Krenuo je prema Parizu, muml ja jući melodi ju
navi jača Westham~: Po7ako, polako, laaako.
*
94
Kad se dočulo za arapsku atomsku bombu, u
Moskvi je zavladala panika.
Ministarstvo van jskih poslova obuzela je pani-
ka zato što za to ni je saznalo rani je, KGB se uspani-
čio jer ni je za to čua prvi, a parti jski sekretari jat je
poludio jer nije želio još jednu tko-je-kriv svadu
izmedu KGB-a i Ministarstva van jskih poslova; pos-
1 jedn ja je potra jala jedanaest m jeseci i svima u
Kreml ju pretvorila život u pakao.
Na sreću, način na koji su Egipćani otkrili
svo ju ta jnu, omoguća vao je stvaran je stanovite za-
laznice. Egipćani su ht jeli istaknuti da nisu obavezni
obavještavati svoje saveznike o tajnim projektima i
da je tehnička pomoć, koju su za uspješno provode-
nje tražili, sporedna stvar. Njihov je stav bio: "Oh,
usput, mi gradimo ta j atomski reaktor da bismo
proizveli plutonij i atomske bombe kojima ćemo
zbrisati Izrael s lica zemlje. Hoćete li nam dakle
pomoći ili ne?" Poruka, dotjerana i ukrašena diplo-
matskim 1 jubaznostima, bila je predana, kao neka
usputna misao, na svršetku jednog rutinskog sas-
tanka egipatskog ambasadora u Moskvi i zamjenika
od jela za Bliski istok u Ministarstvu van jskih poslo-
va.
Zam jenik ko ji je primio poruku, pažl jivo je
odvagnuo što da počne s tom informaci jom. Dakako,
u prvom redu bio je dužan da je prosli jedi pretpo-
stavl jenom ko ji će potom informirati ministra. Ali
tako bi n jegov pretpostavl jeni prisvojio pohvalu za
informaci ju i došao u priliku da sakupi poene protiv
KGB-a. Je li posto jao kakav put da iz ci jele stvari
izvuče osobnu korist? Znao je da se u Kreml ju na j-
bol je napredu je ako si na neki način zadužio KGB.
Sad je bio u prilici da momcima učini golemu uslu-
gu. Ako ih sm jesta obavi jesti o poruci egipatskog
poslanika, imat će vremena da se pravilno postave i
prikažu kao da su o arapsko j atomsko j bombi sve
ionako već znali i upravo se spremali da to ob jelo-
dane.
95
Nad jenuo je ogrtač s nam jerom da izide i
nazove znanca u KGB iz telefonske govornice za
sluča j da n jegov telefon prislušku ju, zatim je shva-
tio da je to smi ješno jer je KGB bio ta j ko ji je pri-
sluškivao telefone; stoga je skinuo ogrtač i poslužio
se uredskim telefonom.
Činovnik u upravi KGB-a je takoder bio struč-
njak za sistem. Podigao je veliku prašinu u novoj
zgradi KGB-a na moskovsko j kružno j cesti. Na jpri je
je nazvao šefovu sekretaricu i zatražio hitan sasta-
nak za petnaest minuta. Pazio je na to da se ne
obrati osobno šefu. Potom je opalio još šest glasnih
razgovora i potjerao sekretarice i kurire da pišu
memorandume i prikupe dosjee. Ali majstorski potez
bio je dnevni red. Dogodilo se da je dnevni red za
idući sastanak o Bliskom istoku bio otipkan samo
dan prije i upravo se izvlačio na stroju za umnoža-
van je. Povukao je matrice i na vrh dopisao novu
točku dnevnog reda: "Na jnovi ji razvitak u egipat-
skom naoružan ju - speci jalni izv ješta j", s vlastitim
imenom u zagradi. Potom je naredio da se novi
dnevni red umnoži, s jućerašn jim datumom na
n jemu, i tog posli jepodneva dostavi zainteresiranim
od jelima.
Potom, kad se osigurao da će s tim vi jestima
polovica Moskve povezati n jegovo ime i nići je drugo,
pošao je k šefu.
Istog dana stigla je jedna manje upadljiva
informaci ja. U okviru rutinske razm jene izmedu
egipatske tajne službe i KGB-a, Kairo je javio da je
u Luxembourgu otkriven izraelski agent Nat Dick-
stein i da ga sad prate. Zbog drugih okolnosti tom s~e
izv ješta ju poklonilo man je pažn je nego što je zaslu-
živao. Samo je jedan ćov jek u KGB-u posumn jao da
bi obje vijesti mogle biti u vezi.
Ime tog čov jeka bilo je David Rostov.
Otac Davida Rostova bio je sitni diplomat, či ja
je kari jera zapela zbog poman jkan ja veza, pri je
svega veza s ta jnom službom. N jegov je sin shvatio
takav odnos stvari i neumoljivom logikom, koja će
obil ježavati n jegove odluke ci jelog života, stupio u
tadašnji NKVD, koji je kasnije promijenio ime u
KGB.
Kad je pošao u Oxford, već je bio agent. U ona
idealistička vremena kad je Rusi ja tek izišla iz rata
kao pobjednik a razmjeri Staljinovih ćistki još nisu
shvaćeni, znameniti engleski sveučilišni centri bili su
plodno tlo za sov jetsku ta jnu službu. Rostov je zavr-
bovao nekoliko s ja jnih 1 judi, od ko jih je jedan još
1968. iz Londona isporučivao ta jne. Nat Dickstein je
bio jedan od n jegovih promaša ja.
Rostov se sjećao da je Nat Dickstein bio jedan
od neopredi jel jenih soci jallsta i da je kao osoba bio
pogodan za špi junažu: bio je suzdržl jiv, strastven i
podozriv; osim toga bio je pametan. Rostov se sječao
rasprava o Bliskom istoku ko je su vodili za jedno s
profesorom Ashfordom i Jasifom Hasanom u zeleno-
-bijeloj kući na obali rijeke. A šahovska partija
izmedu n jega i Dicksteina bila je oštra bitka.
Ali u Dicksteinovim se oćima ni je zrcalio pla-
men idealizma. Ni je pos jedovao duh misionara.
Premda je u svo jim gledištima bio čvrst, ni je ga jio
žel ju da preobrati svi jet. Većina je ratnih veterana
bila takva, Rostov bi izbacio mamac: "Dakako, ako se
doista želiš boriti za soci jalizam u svi jetu, moraš
raditi za Sov jetski Savez", a veterani bi na to uvi jek
promrml jali: "Sran je." \
Posli je Oxforda Rostov je radio u sov jetskim
ambasadama u nizu evropskih gradova, Rimu,
Amsterdamu, Parizu. Nikad se ni je izvukao iz KGB-a
u diplomatsku službu. S godinama je shvatio da ne
pos jedu je potrebnu političku vizi ju da bi odigrao
ulogu velikog državnika u kojoj bi ga njegov otac
na jradi je bio vidio. Mladenačko oduševl jen je je
96 ~i 97
popuštalo. Sve u svemu, još je v jerovao da je soci ja-
lizam v jero jatno politićki sistem budućnosti, ali ga
ta v jera više ni je ispun javala gorućom strašću. V je-
rovao je u komunizam na način na ko ji drugi 1 judi
v jeru ju u Boga: ne bi ga jako iznenadilo ni razoćara-
lo da se pokazalo da je pogri ješio, a u meduvremenu
je živio kao pri je.
Kad je postao zreo posvetio se, možda s još
većom energi jom, neposredni jim cil jevima. Postao je
bril jantan tehničar, ma jstor dovi jan ja i okrutnosti u
špijunskom zanatu; i, što je u SSSR-u jednako važno
kao i na Zapadu, naućio je tako manipulirati biro-
kraci jom da je za svo je usp jehe uvi jek uspio ubrati
na jveća priznan ja. Prvi od jel KGB-a bio je neka vrst
centrale, ko ja je prikupl jala i analizirala informaci-
je. Većina vanjskih agenata pripadala je Drugom
od jelu, na jvećem u KGB-u, ko ji se bavio svim vrsta-
ma subverzi ja, sabotaža, izda ja, ekonomske špi juna-
že i svim polici jskim poslovima u zeml ji koji su se
smatrali politički os jetl jivim. Treći od jel, ko ji se zvao
Smerš, dok ta j naziv ni je na Zapadu dobio odviše
neugodnog publiciteta, bavio se kontrašpi junažom i
posebnim operaci jama. U n jemu su radili neki od
na jsmioni jih, na jbistri jih i na jopasni jih agenata
špi junske branše.
Rostov je radio u Trećem, i bio jedna od n jego-
vih zvi jezda.
Imao je ćin pukovnika. Stekao je orden za
izbavl jan je jednog agenta iz britanskog zatvora
Wormwood Scrubs. U toku godina stekao je ženu,
dvo je d jece i 1 jubavnicu. L jubavnica se zvala Olga,
bila je dvadeset godina mlada od n jega, plava nor-
di jska božica iz Murmanska i na juzbudl jivi ja žena
ko ju je u životu upoznao. Znao je da mu ne bi bila
1 jubavnica da ni je uživao privilegi je KGB-a; unatoč
tome, v jerovao je da ga ona 1 jubi. Bili su nalik, a
kako su prozreli hladnu ambici ju jedno u drugom,
n jihova je strast bila još jača. U n jegovu braku više
98
ni je bilo strasti, ali je zato bilo drugih os jeća ja: pri-
vrženosti, drugarstva, posto janosti i ćin jenice da ga
je jedino Mar ja um jela nasmi jati do suza. Tu su bili
d ječaci: Juri j Davidovič, ko ji je studirao na Mosko-
vskom sveučilištu i slušao prošvercane ploće Beatle-
sa, i VJadimir Davidović, mladi geni j, o ko jem se već
govorilo kao o budućem sv jetskom šahovskom prva-
ku. Vladimir se nat jecao za m jesto na ugledno j Fi-
zićko-matematićkoj školi i Rostov je bio uvjeren da
će usp jeti: zaslužio je to na temel ju svo jih sposobno-
sti, a osim toga, jedan pukovnik KGB-a takoder ni je
bio bez utjecaja.
Rostov se u sov jetsko j društveno j 1 jestvici
popeo visoko, ali je izraćunao da bi mogao postići i
više. N jegova žena ni je više morala sta jati u redu u
mnoštvu u trgovinama, kupovala je u ber joskama
za jedno s elitom; imali su veliki stan u Moskvi i
malu daču na Baltičkom moru. Ali Rostov je želio
limuzinu s vozačem, još jednu daču na Crnom moru
gd je bi mogao sm jestiti Olgu, pozivnice za privatne
pro jekci je dekadentnih zapadn jačkih filmova i u
starosti li ječničku n jegu u kremal jsko j klinici.
Sad se nalazio na raskrsnici. Ove će godine
napuniti pedesetu. Gotovo pola svo jeg vremena pro-
vodio je za pisaćim stolom u Moskvi, drugu je polo-
vicu posvećivao operaci jama sa svojim malim ti-
mom. Već i sad je bio stariji od bilo kojeg drugog
agenta koji je radio u inozemstvu. Preostajale su mu
samo dvi je mogućnosti: ako popusti i dopusti da se
na n jegove rani je usp jehe zaboravi, završit će kari-
jeru kao instruktor agenata u kagebeovsko j školi
Broj 311 u Novosibirsku. Uspi je li i dal je nizati spek-
takularne rezultate, bit će unapri jeden na potpuno
administrativni posao, imenovan u jedan ili dva
komiteta, i započeti izazovnu ali sigurnu kari jeru u
organizaci ji sov jetske ta jne službe. Tad će dobiti
limuzinu i daću na Crnom moru.
U iduće dvi je ili tri godine morao je izvesti još
99
w
jedan veliki pothvat. Kad je stigla vi jest o Natu
Dicksteinu, upitao se ni je li to n jegova šansa.
Pratio je Dicksteinovu kari jeru s nostalgi jom
profesora matematike ći ji je na jbol ji učenik odlučio
studirati um jetnost. Još u Oxfordu je ćuo priće o
ukradenom tovaru oruž ja i sam je otvorio Dickstei-
nov dos je u KGB-u. U meduvremenu su on i drugi
dopunffi dos je na temel ju povremenih promatran ja,
glasina, proc jena i dobre starinske špi junaže. Dos je
je jasno davao na znan je da je Dickstein sad jedan
od na jistaknuti jih agenata Mossada. Kad bi Rostovu
usp jelo servirati Dicksteinovu glavu na tan juru, bila
bi mu osigurana budućnost.
Ali Rostov je bio oprezan. Kad god je mogao
odabrati metu, izabirao je neku jednostavnu. Ni je
bio ćov jek slave po svaku ci jenu, naprotiv. Jedna od
na jvažni jih strana n jegova talenta sasto jala se u
tome da bude nevidl jiv kad se di jele rizični zadaci. U
dvobo ju s Dicksteinom šanse su bile neugodno pod-
jednake.
Stoga će sa zaniman jem pratiti dal jn je izv ješ-
ta je iz Kaira o d jelatnosti Nata Dicksteina u Luxem-
bourgu, ali će paziti da ne bude uvućen u n jih.
Uostalom, upravo je zato i dospio tako daleko jer je
uvi jek izb jegavao opasne igre.
Forum na ko jem se raspravl jalo o arapsko j
bombi bio je politički komitet za Bliski istok. Mogao
je to biti bilo ko ji od jedanaest ill dvanaest kremal j-
skih komiteta, jer su jedne te iste strane bile zastup-
1 jene u svima. Na svima bi se iz javl jivalo isto i pos-
tizalo iste rezultate, jer problem je bio dostatno velik
da iskl juči frakcionaška nadmudrivan ja.
Komitet je imao devetnaest članova, ali su dva
bila u inozemstvu, jedan bolestan a četvrtog je na
dan konferenci je pregazio kamion. To ni je bilo
važno, jer bitna su bila samo tro jica: jedan iz Mini-
starstva van jskih poslova, jedan predstavnik KGB-a
i delegat generalnog sekretara. Medu statistima bili
su Rostovl jev pretpostavl jeni ko ji je iz principa
prikupl jao ćlanstvo u svim mogućim komitetima, i
sam Rostov, u svo jstvu n jegova pomoćnika. (Po
znakovima kao što je ta j, Rostov je zakl jučivao da
se razmatra n jegovo iduće unapreden je.)
KGB je bio protiv arapske bombe jer je KGB
d jelovao iza kulisa, a bomba bi prem jestila odluke u
otvorenu sferu a time i iz područ ja d jelatnosti
KGB-a. Upravo iz tog rezloga je Ministarstvo van j-
skih poslova bilo u prilog bombi, n jome bi dobilo
više posla i ut jeca ja. Parti jski je sekretar bio protiv,
jer kako bi SSSR zadržao ut jeca j na Bliskom istoku
kad bi Arapi tamo odni jeli odlučnu pob jedu?
Diskusi ja je otvorena čitan jem izv ješta ja
KGB-a "Na jnovi ji razvo j u egipatskom naoružan ju".
Rostov je sm jesta uočio da je tu jedna čin jenica
napuhana s pomoću nekoliko općih podataka, dobi-
venih nazivan jem Kaira, za jedno s gomilom proc je-
na i morem praznih fraza do razm jere tirade či je je
čitan je potra jalo dvadeset minuta. I on sam je više
nego jednom izveo sličnu stvar.
Potom je jedan činovnik iz Ministarstva van j-
skih poslova nadugaćko izlagao svoju verziju sovjet-
ske politike na Bliskom istoku. Ma kakvi bili motivi
cionističkih dosel jenika, rekao je, jasno je da se Izra-
el održao iskl jučivo podrškom zapadnog kapitalizma;
a cil j tog kapitalizma bio je osigurati na Bliskom
istoku istureni polo~a j s ko jeg može držati na oku
svo je naftne interese. Svaku sumn ju u tu analizu
uklonio je 1956. englesko-francusko-izraelski napad
na Egipat. Sov jetska politika mora podržati Arape u
n jihovo j prirodno j netrpel jivosti prema tom ostatku
kolonijalizma. Premda - u okviru svjetske politike -
ni je preporučl jivo da SSSR potakne atomsko naoru-
iavan je Arapa, ali sad kad je ono već započelo, iz-
ravni je nastavak sov jetske politike da takvo naoru-
100 101
žavan je podupre. Činovnik je posve zaboravio da
posto ji toćka.
Svima je to beskonačno izlagan je čin jenica
koje su bile same po sebi razumljive, bilo tako dosa-
dno da se diskusi ja nakon toga odvi jala posve neuo-
bića jeno, tako neuobiča jeno da je Rostovl jev pretpo-
stavl jeni naposl jetku dobacio:
- Da, ali dovraga, ne možemo tim jebenim luda-
cima dati u ruke atomsku bombu.
- Slažem se - rekao je predstavnik partijskog
sekretara, ko ji je istodobno bio i preds jedava jući. -
Ti će, ako bombu dobi ju, bombu i upotri jebiti. To bi
prisililo Amerikance da napadnu Arape, konvencio-
nalnim ili atomskim oruž jem; ja bih rekao ovim
drugim. Tad Sov jetskom Savezu osta ju samo dvi je
mogućnosti: ostaviti saveznike na cjedilu ili započeti
treći sv jetski rat.
- Nova Kuba - progovorio je netko.
Predstavnik Ministarstva van jskih poslova je
ob jasnio:
- Rješenje bi bio sporazum s Amerikancima
ko jim bi se ob je strane obavezale da ni u kakvim
okolnostima neće na Bliskom istoku primi jeniti
nuklearno oruž je. - Kad bi mogao pokrenuti takav
projekt, fotelja bi mu bila osigurana još daljnjih
dvadeset pet godina.
- Bi li znaćilo da smo mi povri jedili sporazum
ako bi Arapi bacili bombu? - upitao je predstavnik
KGB-a.
Ušla je žena s bi jelom pregačom vukući za
sobom kolica sa ča jem i komitet odredi pauzu. Za-
stupnik generalnog sekretara sta jao je sa šalicom u
ruci i ustima punim voćnog kolača, i pričao vic.
- Bio kapetan KGB-a či ji glupi sin ni je mogao
shvatiti po jmove parti ja, domovina, sindikati i na-
rod. Kapetan je sav jetovao dećku da oca usporedi s
parti jom, ma jku s domovinom, baku sa sindikatom
a sebe samog sa narodom. Ali sin nikako da shvati.
U 1 jutn ji otac ga zakl juča u ormar u roditel jsko j
spavaćo j sobi. Dećko je bio u ormaru kad je otac u
noći navalio na ženu. Pogledao je kroz kl jučanicu i
uskliknuo: "Sad shvaćam! Parti ja silu je domovinu,
sindikati spava ju a narod mora sve to gledati i trp-
jeti!"
Zaorio je opći smi jeh. Služitel jica ča ja stresla je
glavom u lažnom zgražan ju. Rostov je vic već čuo.
Kad se komitet nevol jko vratio na posao, pred-
stavnik generalnog sekretara postavio je odlučno
pitan je:
- Ako Egiptu ustegnemo tehničku pomoć koju
traži, hoće li on usprkos tome usp jeti proizvesti
bombu?
Kagebeovac ko ji je čitao izv ješta j, odgovorio je:
- Nemamo dovol jno informaci ja da bismo mogli
dati pouzdan odgovor na to. Medutim, dobio sam
mišl jen je jednog našeg znanstvenika o to j točki, i
čini se da u osnovi ni je teže izraditi jednostavnu
atomsku bombu od konvencionalne.
Delegat Ministarstva van jskih poslova je rekao:
- Mislim da moramo pretpostaviti da će oni
bombu napraviti i bez naše pomoći, premda možda
nešto spori je.
- Pretpostavl jati mogu i sam - rekao je oštro
preds jedava jući.
- Dakako - promrl jao je ukoreni čov jek iz Mini-
starstva.
Delegat KGB-a je nastavio:
- N jihov jedini ozbil jni problem bio bi kako da
osigura ju plutoni j. Mi ne znamo ima ju li ga već ili
ne.
David Rostov je sve to pratio s velikim zani-
man jem. Po n jegovu mišl jen ju komitet je mogao
donijeti samo jednu odluku. Predsjedavajući je sad
Potvrdio njegovo gledište.
- Ja vidim situaci ju ovako - poćeo je. - Ako
pomognemo Egipćanima da izrade svo ju bombu,
102 103
jačamo našu sadašn ju politiku na Bliskom istoku,
jaćamo naš ut jeca j u Kairu i u položa ju smo da
bombu do stanovitog stupn ja držimo pod kontrolom.
Ako pomoć odbi jemo, ogorćit ćemo Arape a ostav-
1 jamo mogućnost da usprkos tome naprave bombu a
mi da izgubimo bilo kakav nadzor nad n jom.
- Drugim ri ječima, kako će se ionako domoći
bombe, bol je je da na okidaču bude ruski prst -
dopunio je čov jek iz Ministarstva van jskih poslova.
Preds jedava jući ga je ošinuo razdra ženim po-
gledom i nastavio:
- Možemo dakle Politbirou preporučiti si jedeće:
Egiptu treba pružiti tehničku pomoć u izgradn ji
atomskog reaktora, a takva pomoć treba uvi jek biti
usm jerena na to da sov jetsko osobl je stekne konač-
nu kontrolu nad oružjem.
Rostov si dopusti s jenku zadovol jnog osmi jeha:
takav je zakl jučak očekivao.
- Glasa jmo - rekao je delegat Ministarstva.
- Slažem se - podupro ga je delegat KGB-a.
- Nitko protiv?
Nitko ni je bio protiv.
Komitet je prešao na drugu točku dnevnog
reda.
Tek nakon konferencije Rostova je iznenadio
jedan novi aspekt: ako Egipćani nisu mogli izraditi
bombu bez pomoći, naprim jer zbog poman jkan ja
urana, tad su Ruse vrlo vješto natjerali da im po-
trebnu pomoć pruže.
Rostov je volio svo ju obitel j - u malim količi-
nama. Prednost n jegova zaniman ja bila je u tome
što je, kad mu je obitel j dosadila, a živ jeti s d jecom
bilo je zamorno, mogao otputovati u inozemstvo, a do
povratka bi je se dovol jno zaželio da izdrži s n jom
nekoliko m jeseci. Volio je stari jeg sina Juri ja, uspr-
kos n jegovo j nemogućo j glazbi i sumn jivim glediš-
104
tima o disidentskim p jesnicima. Ali, mladi sin, Vla-
dimir, bio mu je 1 jubimac. Kao beba, Vladimir je bio
tako 1i jep da su ga 1 judi držali d jevo jčicom. Odmale-
na je Rostov učio dječaka logićne igre, obraćao mu
se kompliciranim rečenicama, raspravl jao s n jim o
geografi ji dalekih zemal ja, mehanici stro jeva i
funkcioniran ju radi ja, cvi jeća, slavina i političkih
parti ja. D ječak je bio na jbol ji u svakom razredu,
premda je sad u Fizićko-matematičko j bro j 2, sma-
trao je Rostov, mogao naići na sebi ravne.
Rostov je bio sv jestan da u sinu nasto ji potak-
nuti neke od ambici ja ko je ni sam ni je uspio ostva-
riti. Na sreću su se poklapale s d jećakovim sklono-
stima: znao je da je bistar, volio je biti pametan, i
želio postati znaća jan ćov jek. Jedino mu ni je pri jao
rad za Komsomol: smatrao ga je gubitkom vremena.
Rostov mu je često govorio: "Možda to i jest gubitak
vremena, ali nikad nećeš nikamo dosp jeti ako ne
napredu ješ u parti ji. Ako želiš izmi jeniti sistem,
moraš mu se postaviti na čelo i mi jen jati ga iznu-
tra." Vladimir je prihvatio taj argument i odlazio na
sastanke Komsomola: nasli jedio je očevu nepokoleb-
1 jivu logiku.
Dok se Rostov vozio kroz prometnu gužvu,
radovao se neuzbudljivoj, ugodnoj večeri kod kuće.
Večerat će u ćetvoro, potom gledati televizi jsku seri-
ju o junačkim sov jetskim špi junima ko ji nadmu-
dru ju CIA-u. Pri je li jegan ja popit će ćašu votke.
Rostov je parkirao na cesti ispred kuće. U
zgradi su stanovali viši rukovcxlioci, polovina ih je
imala male sov jetske automobile poput n jegova, ali
garaža ni je bilo. Stanovi su po moskovskim standar-
dima bili prostrani: Juri j i Vladimir su imali svaki
svo ju sobu, i nitko ni je morao spavati u dnevno j.
Kad je ušao u stan začuo je svadu. Mar jin je
glas bio 1 jutit, zatim se čuo lom i povik; potom je čuo
kako Juri j dobacu je materi pogrdnu ri ječ. Rostov je
105
gurnuo kuhin jska vrata i još s aktovkom u ruci,
mračna lica stao na prag.
Mar ja i Juri j su se svađali za kuhin jskim sto-
iom; bila je neobično raz jarena i na rubu histeričnog
plača, a on pun ružne mladenačke mržn je. Između
n jih ležala je Juri jeva gitara s preloml jenim vratom.
Mar ja ju je razbila, sm jesta je pomislio Rostov, ali je
povod svadi bilo nešto drugo.
Obo je mu se sm jesta potužilo.
- Razbila mi je gitaru! - povikao je Juri j.
- On je svo jom dekadentnom glazbom osramo-
tio obitel j - požalila se Mar ja.
Potom je Jurij ponovo materi dobacio pogrdu.
Rostov je ispustio aktovku, zakoračio i zali jepio
mladiću šamar.
Juri j se zal jul jao od siline udarca, a obrazi su
mu porumen jeli od bola i stida. Sin je rastom dosti-
gao oca, ali je bio plećati ji: Rostov ga ni je ovako
udario otkako je dećko postao muškarac. Juri j se
sm jesta stavio u obranu i zamahnuo šakom: da je
udarac pogodio cil j, Rostov bi ostao bez svi jesti. No,
on je u hipu odskočio u stranu zahvaljujući dugogo-
dišn jem treningu i oborio Juri ja što je blaže mogao.
- Idi iz kuće - naredio je mirno. - Vrati se kad
budeš spreman da se ispričaš majci.
Juri j se pridigao.
- Nikad! - povikao je i za sobom zalupio vrata.
Rostov je skinuo šešir i ogrtač i s jeo za kuhin j-
ski stol. Mar ja je natoćila šalicu ča ja i pružila mu:
n jegova se ruka tresla kad ju je uzimao. Naposl jet-
ku je upitao:
- U čemu je problem?
- Vladimir ni je položio pri jemni.
- Vladimir? Kakve to veze ima sa Juri jevom
gitarom? Kakav pri jemni?
- Za Fizičko-matematičku. Odbili su ga.
Rostov je ni jemo zurio u n ju.
- Bila sam tako potresena a Juri j se samo
smijao, on je malo ljubomoran na brata, znaš, potom
je počeo izvoditi nekakvu zapadn jaćku svirku, a ja
~m pomislila da ni je moguće da Vladimir ni je dosta
pametan, već da n jegova obitel j možda nema dosta
ut jeca ja, možda nas smatra ju nepouzdanima zbog
Juri ja, n jegovih stavova i n jegove glazbe. Znam da
je to ludo ali razbila sam gitaru u trenutku uzru ja-
nosti.
Rostov više ni je slušao. Vladimira su odbili?
Nev jero jatno. Dečko je bio pametni ji od svo jih učite-
1 ja, prepametan za obične škole, one mu nisu mogle
ništa ponuditi. Fizičko-matematička gimnazi ja bila
je predvidena za osobito nadarenu d jecu. Osim toga,
dečko je rekao da ispit ni je bio posebno težak. V je-
rovao je da je postigao sto posto bodova a on je uvi-
jek znao kako je prošao na testovima.
- Gdje je Vladimir? - upitao je ženu.
- U svo jo j sobi.
Rostov je krenuo hodnikom i pokucao na vrata
sinove sobe. Odgovora ni je bilo. Ušao je. Vladimir je
s jedio na krevetu, zurio u zid lica crvena i umrl jana
suzama.
- Koliko si bodova dobio na testu?
Vladimir je podigao pogled. Lice mu je bilo
maska d jećačkog neshvaćan ja.
- Sto posto. - Pružio je Rostovu snop papira. -
Pamtim sva pitan ja i odgovore. Ni jedne greške, sve
sam dvaput provjerio. Izišao sam iz predavaonice pet
minuta prije roka.
Rostov se okrenuo.
- Zar mi ne v jeru ješ?
- Da, naravno da ti v jeru jem - rekao mu je
Rostov. Pošao je u dnevnu sobu gd je je sta jao tele-
fon. Nazvao je školu. Direktor je još bio tamo.
- Vladimir ni je imao ni jednu grešku na testu -
rekao je Rostov.
Direktor je odgovorio smirujućim tonom:
1 ~ 107
- ~ao mi je, druže pukovniče. Mnogo darovite
d jece se ovd je nat jeće za m jesto...
- Jesu li svi imali sto posto ispravne odgovore
na testu?
- O tome, nažalost, ne mogu...
- Vi znate tko sam - prekinuo ga je Rostov
oštro. - Znate da ja to mogu saznati.
- Druže pukovniče, vi ste mi simpatični i ja bih
volio vašeg sina imati u svo jo j školi. Molim vas ne
pričin ja jte sebi neprilike izazivan jem skandala. Ako
vaš sin ponovo pokuša za godinu dana imat će sjaj-
nu šansu da bude priml jen.
Ljudi nisu običavali upozoravati oficira KGB-a
da sebi ne stvara ju neprilike. Rostov je počea shva-
ćati.
- Ali on je doista osvojio stotinu poena.
- Nekoliko je kandidata položilo pismeni test
bez i jedne greške...
- Zahval ju jem - rekao je Rostov i odložio sluša-
licu.
Dnevna je soba bila u mraku, ali on ni je palio
sv jetla. S jedio je u naslon jaču i razmišl jao. Direktor
mu je mogao reći da su svi kandidati odgovorili bez
greške, ali većina I judi ne može olako slagati, lakše
je bilo zaobići odgovor. Medutim, rekao mu je da bi
ako digne prašinu zbog rezultata, mogao sebi nani je-
ti neprilike.
Znači, netko je potegnuo veze. I man je darovita
d jeca bila su primana zato što su im očevi bili ut je-
ca jni ji. Rostov je savladavao bi jes. Nemo j b jesn jeti
na sistem, govorio je sam sebi, iskoristi ga.
I on je mogao upotri jebiti veze.
Podigao je slušalicu i nazvao stan svojeg pret-
postavljenog, Feliksa Voroncova. Feliksov glas je
zwčao malo čudno, ali Rostov ni je na to obratio
pažnju.
~ - Sluša j, Felikse, mog su sina odbili na Fizičko-
-matematičko j.
108
- To mi je žao - odgovorio je Voroncov. - Ali,
napokon, ne mogu svi biti priml jeni.
To ni je bio očekivani odgovor. Sad je Rostov
" pripazio na ton Voroncovl jeva glasa.
- Što misliš time reći?
- Mo j sin je priml jen.
Rostov je trenutak šutio. Ni je znao da se Felik-
sov sin nat jecao. Dečko je bio bistar ali ni upola
toliko pametan koliko Vladimir. Rostov se pribrao.
- Onda mi dopusti da ti prvi čestitam.
- Hvala - odgovorio je Feliks nelagodno. - Ali
zašto si me nazvao?
- Oh... ne bih htio remetiti vašu proslavu. To
može pričekati do u jutro.
- U redu. Doviden ja.
Rostov je odložio slušalicu i blago položio tele-
fon na pod. Da je sin bilo kojeg birokrata ili političa-
ra priml jen na osnovi veza, Rostov bi se protiv toga
mogao boriti. Svačiji je dosje imao po neku crnu
toćku. Jedina osoba protiv koje se nije mogao boriti
bila je neka n jemu pretpostavl jena u KGB-u. Ni je
imao mogućnosti da u ovogodišn jo j pod jeli m jesta
bilo što izmijeni.
Vladimir će se dakle morati natjecati i iduće
godine. Ali sve se ovo može ponoviti. Na neki naćin
do iduće godine Rostov mora postići položa j na
ko jem mu svi Voroncovi ovog svi jeta ne mogu pod-
valiti. Iduće godine sve će to drukči je postaviti. U
prvom će redu za.viriti malo u dos je direktora, pri-
`~ bavit će potpuni popis kandidata i pobrinuti se za
svakog koji bi mogao stvar ugroziti. Usto će prisluh-
nuti telefone i otvoriti pisma da sazna tko se služi
pritiskom.
AIi na jpri je mora postići položa j ko ji će mu to
omogućiti. Sad je uvidio da ne može sebi dopustiti
samozadovol jstvo u pogledu kari jere. Ako se s n jim
tako postupa, mora da n jegova zvi jezda već bli jedi.
109
ww
Novi veliki uspjeh koji je tako usputno plani-
rao za iduće dvi je ili tri godine, trebalo je ubrzati.
S jedio je u mračno j dnevno j sobi smišl ja jući
prve poteze.
Nakon nekog vremena ušla je Mar ja i šutke
s jela do n jega. Kasni je je na poslužavniku doni jela
jelo i pitala ga hoće li gledati televizi ju. Stresao je
glavom i odgurnuo večeru. Ubrzo zatim tiho se
povukla u spavaću sobu.
Juri j se vratio u ponoć, malo pripit. Ušao je u
dnevnu sobu i upalio svjetlo. Iznenaden i uplašen što
vidi oca pred sobom, ustuknuo je.
Rostov je ustao i zagledao se u stari jeg sina,
pris jetivši se muka vlastitog odrastan ja, pogrešno
usm jerene 1 jutn je, jasne, uskogrudne vizi je dobra i
zla, brzih poniženja i polaganog osvajanja mudrosti.
- Juri j, želim ti se ispričati što sam te udario -
rekao je.
Juri j je briznuo u plač.
Rostov je rukom obu jmio široka sinova pleća i
poveo ga u n jegovu sobu.
- Obo jica smo bili u pravu - nastavio je. - I
mama. Morat ću uskoro otputovati. Pokušat ću ti
doni jeti novu gitaru.
Poželio je poljubiti sina, ali svi su postali nalik
zapadn jacima, bo jali su se pol jupca. Blago ga je
ugurao u sobu i zatvorio za njim vrata.
Vraća jući se u dnevnu sobu, shvatio je da su u
posl jedn jih nekoliko minuta n jegovi planovi dobili
ćvrst oblik. Ponovo je s jeo u naslon jač, ova j put s
olovkom i papirom i počeo skicirati memorandum.
Predsjedniku Komiteta za državnu sigurnost
Od: Zam jenika šefa Evropskog od jela
Kopi ja: Šefu Evropskog od jela
Datum: 24. svibn ja 1968.
Druže Andropov,
Šef mog od jela, Feliks Voroncov, danas je
110
odsutan, ali mišl jen ja sam da su pitan ja ko ja
sli jede previše hitna da bi se sačekao n jegov
povratak. Jedan agent u Luxembourgu javio je
da je tamo opažen izraelski operativac Natha-
niel ("Nat") David Jonathan Dickstein, alias
Edward ("Ed") Rodgers, s nadimkom Gusar.
Dickstein je roden 1925. kao sin trgovca u
Stepney ju, u istočnom Londonu. Otac mu je
umro 1938, a ma jka 1951. Dickstein je 1943.
stupio u britansku vojsku, borio se u Italiji,
unapri jeden je u kaplara i zarobl jen kod La
Molina. Poslije rata je na Oxfordskom sveućili-
štu studirao semitske jezike. Godine 1948.
napustio je Oxford ne diplomiravši, i emigrirao
u Palestinu gd je je gotovo sm jesta počeo raditi
za Mossad.
U poćetku je bio upleten u kradu i ta jnu
kupovinu oruž ja za cionističku državu. U pede-
setim je predvodio operaci ju protiv boraca
palestinskog olobodilačkog pokreta u potezu
Gaze i osobno je odgovoran za minsku stupicu
u ko jo j je poginuo Ali. Kra jem pedesetih i po-
četkom šezdesetih bio je istaknuti pripadnik
grupe atentatora koji su lovili odbjegle naciste.
Inscenirao je teroristički napad na njemaćke
raketne strućnjake koji su radili za Egipat,
1963. i 1964. godine.
U n jegovu dosjeu pod poglavl jem "slabo-
sti" piše: nisu poznate. Čini se da nema nikak-
vih rodaka ni u Palestini niti drugdje. Dickste-
ina ne zanima ju alkohol, droge ni kocka. Nema
nikakvih romantičnih veza, a n jegov dos je
sadrži pretpostavku da je zbog medicinskih
pokusa, ko je su na n jemu provodili nacistički
znanstvenici, seksualno pasivan.
Osobno sam dobro upoznao Dicksteina u
njegovim razvojnim godinama 1947/48, kad
111
w
smo obo jica studirali u Oxfordu. Igrali smo
za jedno šah, ja sam otvorio n jegov dos je i pra-
tim n jegovu kari jeru s osobitim zaniman jem.
Čini se da on sad radi na područ ju ko je je već
dvadeset godina moja specijalnost. Sumnjam
da se medu 110.000 radnika našeg komiteta
nalazi čov jek kvalificirani ji od mene da se
suprotstavi tom izvanrednom cfonistićkom
agentu.
Predlažem stoga da meni pov jerite zada-
tak da otkri jem karakter Dicksteinove misi je i
da ga, ako treba, eliminiram.
(Potpis)
David Rostov
Zamjeniku šefa Evropskog odjela
Od: Predsjednika Komiteta za državnu
sigurnost
Kopi ja: Šefu Evropskog od jela
Datum: 24. svibnja 1968.
Druže Rostov,
Vaš je pri jedlog prihvaćen.
(Potpis)
Juri j Andropov
Predsjedniku Komiteta za državnu sigurnost
Od: Šefa Evropskog od jela
Kopi ja: Zam jeniku šefa Evropskog od jela
Datum: 26. svibn ja 1968.
Druže Andropov,
Pišem vam u vezi s razm jenom memoran-
duma izmedu vas i mo jeg zam jenika, Davida
Rostova, za vri jeme mog kratkog boravka na
službenom zadatku u Novosibirsku.
Dakako, svesrdno se slažem sa zabrinu-
tošću druga Rostova i vašim odobren jem, ali
v jeru jem da nema razloga n jegovo j žurbi.
Kao terenac, Rostov naravno ne vidi stvari
u jednako širokoj perspektivi kao njegovi pret-
postavl jeni, i posto ji jedan aspekt situaci je na
ko ji vas je propustio upozoriti.
Sadašn je istraživan je u vezi s Dickstei-
nom poveli su naši egipatski saveznici i dosad
je ono iskl jučivo bilo u n jihovim rukama.
Iz političkih razloga ne bih preporućio da
se umi ješamo i n jih zaobidemo što, čini se,
Rostov smatra mogućim. U najmanju ruku
trebali bismo im ponuditi suradn ju.
Nepotrebno je napomenuti da bi ovu akci-
ju, ko ja zaht jeva medunarodnu suradn ju ta j-
nih službi, trebali koordinirati šefovi od jela a
ne n jihovi zam jenici.
(Potpis)
Feliks Voroncov
Šefu Evropskog odjela
Od: Kancelari je preds jednika Komiteta za
državnu sigurnost
Kopi ja: Zam jeniku šefa Evropskog od jela
Datum: 28. svibn ja 1968.
Druže Voroncov,
Drug Andropov mi je stavio u zadatak da
odgovorim na vaš memorandum od 26. svibnja.
I on drži da se mora ju uzeti u obzir poli-
tičke implikaci je Rostovl jeva plana, ali ne želi
da inici jativu ostavimo u egipatskim rukama i
j da mi samo "suradu jemo'. Razgovarao sam sa
I našim saveznicima u Kairu i oni su se složili da
Rostov predvodi ekipu za nadzor Dicksteina
pod uv jetom da jedan n jihov agent bude puno-
pravni ćlan grupe.
1 IZ ` ~ 113
(Potpis)
Maksim Bikov, osobni pomoćnik Preds jed-
nika.
(Olovkom dopisan dodatak)
Felikse, ne dodi java j mi više s ovim dok ne
budeš imao rezultat. I drži na oku Rostova. On
hoće tvo j posao, a ako se ne pribereš, ja ću mu
ga dati.
Juri j
Zam jeniku šefa Evropskog od jela
Od: Ureda predsjednika Komiteta za državnu
sigurnost
Kopi ja: Šef u Evropskog od jela
Datum: 29. svibn ja 1968.
Druže Rostov,
Kairo je imenovao agenta koji će u pred-
metu Dickstein pripadati vašoj ekipi. To je
agent ko ji je otkrio Dicksteina u Luksembour-
gu. Ime mu je Jasif Hasan.
(Potpis)
Maksim Bikov, osobni pomoćnik Predsjed-
nika
Kad je držao predavanja u centru za izobrazbu,
Pierre Borg je uvi jek ponavl jao: "Javl ja jte se, stalno
se javl ja jte, ne tek tada kad vam nešto zatreba, već
po mogućnosti svakog dana. Mi moramo znati što
radite, i možemo imati važne informaci je za vas."
Potom su regruti odlazili u kantinu i čuli krilaticu
Nata Diksteina: "Javite se tek tada kad vam treba
više od 100.000 dolara."
Borg je b jesnio na Dicksteina. Lako bi se raz-
1 jutio, osobito kad nije znao što se dogada. Na sreću,
1 jutn ja je ri jetko kad ometala n jegove sudove. L jutio
se i na Kawasha. Doduše, mogao je shvatiti zašta ga
je Kawash narućio u Rim; Egipćani su tamo držali
brojnu ekipu, tako da je Kawashu bilo lako naći
izliku da odleti tamo, ali nije bilo razloga zbog kojeg
su se morali sastati u prokletom javnom kupalištu.
Borg se 1 jutio i onda kad je s jedio u kancelari ji
u Tel Avivu i brinuo zbog Dicksteina, Kawasha i
ostalih čekajući uzalud njihove poruke, sve dok nije
povjerovao da mu se neće javiti zato što im nije
simpatićan; tad bi pobjesnio, lomio bi olovke i otpu-
stio sekretaricu.
Kupalište u Rimu, zaboga, takvo je mjesto
jamačno puno pedera. Osim toga, Borg ni je volio
svo je ti jelo. Spavao je u pidžami, nikad ni je odlazio
plivati, nikad u trgovinama nije isprobavao odjeću,
nikad se ni je svlačio dogola osim u jutro da se brzo
istušira. Sad je sta jao u sauni, omotan oko pasa
najvećim rućnikom koji je mogao naći, svjestan bli-
jede kože, posvuda osim po licu i šakama, mesa
mekanog i mlohavog i prosi jedog krzna na rameni-
ma.
Pronašao je Kawasha. Ti jelo Arapina bilo je
vitko, tamnosmede i gotovo bez dlaka. Pogledali su
se u oči kroz paru i poput pota jnog 1 jubavnog para
pošli jedan uz drugog, ne pogledavši se, u posebnu
sobu s krevetom.
Borgu je odlanulo što se više ne mora izlagati
pogledima. Nestrpl jivo je ćekao Kawashove vi jesti.
Arapin je ukl jučio ureda j za vibriran je kreveta. To
će onemogućiti prislušne ureda je ako ih je tu bilo.
Dva su muškarca sta jala jedan blizu drugoga i tiho
razgovarala. Borg se os jećao nelagodno te se okrenuo
tako da je s Kawashom razgovarao preko ramena.
- Imam ćov jeka u 9attari - rekao je Kawash.
- Sjajna - Borgu je pao kamen sa srca. - A vaš
od jel čak ni je ni upleten u pro jekt.
- Imam bratića u Vo jno j obav ješta jno j službi.
- Odlićno. Tko je čov jek u 9attari?
114 ,~ ~ 115
- Saman Husein, jedan od vaših.
- Dobro, dobro, dobro. Šta je saznao?
- Gradevinski radovi su dovršeni. Ima ju zgradu
za reaktor, upravni blok, stanove za osobl je, i pistu.
Mnogo su dal je nego što se mislilo.
- ~to je sa samim reaktorom? O tome se radi.
- Sad rade na n jemu. Teško je reći koliko će to
potra jati, potrebni su stanoviti precizni radovi.
- Hoče ll to moći svladati? - pitao je Borg. - Mis-
lim, sve te složene kontrolne sisteme...
- Kako ču jem kontrole ne mora ju biti komplici-
rane. Brzina nuklearne reakci je se jednostavno
sman ju je na ta j način što se u atomski reaktor
gurnu metalne šipke. Ali postoji jaš nešto: Saman
javl ja da Qattara vrvi Rusima.
- Uh, jebi ga - rekao je Borg.
- Po tome sudim da ima ju sve elektronske sis-
teme ko jt im treba ju.
Borg je s jeo na stolac. Ni je više razmišl jao 0
kupalištu, vibrirajućem krevetu i svojem bijelom
mekanom ti jelu.
- To je loša vi jest.
- Ima jedna još gora. Dickstein je proval jen.
Borg je zurio u Ka.washa kao gromom ošinut.
- Proval jen? - ponovio je kao da ne zna što ta
ri ječ znači. - Proval jen?
- Da.
Borga je naizm jence hvatao bi jes i oča j. Napo-
kon je upitao:
- Kako je to uspio, ta j... jebiv jetar?
- Prepoznao ga je jedan od naših agenata u
Luxembourgu.
- Što je Dickstein tamo tražio?
- To bi vi morali znati.
- Dal je.
- Bio je to očigledno sluča jan susret. Agent se
zove Jasif Hasan. To je sitna riba, radi za jednu
libanonsku banku i drži na oku Izraelce ko ji dolaze
tamo. Dakako da je našim 1 judima bilo poznato ime
Dickstein...
- Služio se svo jim pravim imenom? - U nev jeri-
ci je upitao Borg. Sve gore i gore,
- Ne v jeru jem - rekao je Kawash. - Ta j ga je
Hasan otpri je poznavao.
Borg je stresao glavom.
- Uz takvu sreću tko bi pov jerovao da smo
odabrani narod.
- Dali smo Dicksteina pratiti i obavi jestili smo
Moskvu - nastavio je Rawash. - Naravno, vrlo se brzo
otarasio pratn je, ali se Moskva jako trsi da Dickste-
ina ponovo pronade.
Borg je podupro bradu šakom i zagledao se u
egzotični friz na zidu. Kao da se ci jeli svi jet urotio
da onemogući izraelsku politiku općenito, a n jegove
planove posebno. Poželio je sve ostaviti i vratiti se u
9uebec; poielio je udariti Dicksteina po glavi tupim
predmetom; poielio je zbrisati ta j neprobo jni izraz
; na Kawashovu pristalom licu.
Zamahnuo je rukom kao da nešto odbacu je.
- S ja jno! Egipćani su sa svo jim reaktorom
daleko ispred nas, Rusi im pomažu, Dickstein je
proval jen, a KGB je poslao svo je 1 jude na n jegov
trag. Mogli bismo izgubiti trku, je li vam to jasno?
Tad ćete vi imati bombu, a mi ne. A mislite ll da će
je upotri jebiti? - ~čepao je Kawasha za ramena,
tresući ga. - To su vaši 1 judi, vi mi recite hoće li
baciti bombu na Izrael? Možete se okladiti da hoće!
- Prestanite urlati - rekao je mirno Kawash.
Skinuo je Borgove ruke sa svo jih ramena. - Još je
daleko do toga da jedna ili druga strana pobi jedi.
- Da - odvratio je Borg.
- Morat ćete kontaktirati Dicksteina i upozoriti
ga - rekao je Kawash. - Gd je je sad?
- Proklet bio ako znam - uzvratio je Pierre Borg.
116 I 117
5.
Jedina potpuno nedužna osoba či ji su život
upropa.stili špi juni u aferi oko žute pogače, bio je
službenik Euratoma ko jeg je Dickstein okrstio
Ukrućeni ovratnik.
Otresavši se pratnje u Francuskoj, Dickstein se
cestom vratio u Luxembourg, nagadajući da će na
Iuksemburškom aerodromu netko stražariti dan i
noć. Kako su znali broj njegova rent ~-cara, stao je u
Parizu da ga vrati i kod druge tvrtke unajmi drugi.
U Luxembourgu je prve večeri posjetio diskret-
ni klub u Rue Dicks. S jeo je sam za stol, srkao pivo i
čekao da se po javi Ukrućeni ovratnik. Ali je n jegov
plavokosi pri jatel j stigao prvi. Bio je još mlad,
možda mu je bilo dvadeset pet ili trideset, imao je
široka ramena i ispod smedeg dvorednog sakoa očito
s ja jno gradeno ti jelo. Plavokosi je prišao loži u ko jo j
je prošli put s jedio s Ukrućenim ovratnikom. Kretao
se graciozno poput plesača. Laža je bila prazna. Ako
se par svake večeri sasta jao ovd je, onda je v jero jat-
no bila za n jih rezervirana.
Naručio je piće i pogledao na sat. Ni je opa.zio da
ga Dickstein motri. Za nekoliko minuta ušao je
Ukrućeni ovratnik. Imao je crveni pulover s V-izre-
zom i bijelu košulju s ovratnikom koji se kopčao
malom dugmadi. Kao i prvi put, uputi se ravno stolu
za ko jim je s jedio n jegov pri jatel j. Pozdravili su se
ispruživši ob je ruke. Činilo se da su sretni. Dickstein
se spremao da razbi je n jihovu idilu.
Pozvao je konobara.
- Molim vas, odnesite bocu šampan jca za ona j
tamo stol, čov jeku u crvenom puloveru. A za mene
još jedno pivo.
Konobar je na jpri je donio pivo i potom je u
kabliću za led odnio bocu šampan jca za stol Ukru-
ćenog ovratnika. Dickstein je vidio kako pokazu je
paru da je on darovalac. Kad su svrnull pogled
prema n jemu, podigao je čašu s pivom kao da im
nazdravl ja i osm jehnuo se. Ukrućeni ga je prepo-
znao i ćinffo se da se uznemirio.
Dickstein je ustao od stola i pošao u toalet.
Oprao je lice da mu prode vri jeme. Za dvi je minute
ušao je pri jatel j Ukrućenog. Počešl jao se, čeka jući da
treći ćov jek izide. Potom se obratio Dicksteinu.
- Mo j pri jatel j traži da ga ostavite na miru.
Dickstein se cinično nasmi jao.
- Neka mi to sam kaže.
- Vi ste novinar, zar ne? Što bi bilo da vaš
urednik sazna da pos jeću jete ovakva m jesta?
- Ja sam slobodni novinar.
Mladić se približio. Bio je gotovo petnaest cen-
timetara viši od Dicksteina i bar petnaestak kila
teži.
- Ostavite nas na miru.
- Ne.
- Zašto to radite? Što hoćete?
- Ti me ne zanimaš, 1 jepotane. Bol je ti je da
odeš kući dok ja porazgovaram s tvo jim pri jatel jem.
- Idi dovraga - dreknuo je mladić i krupnom
šakom zgrabio Dicksteinove revere. Drugom je
zamahnuo. Ali udarac ni je usll jedio.
Dickstein je prstima ubo mladića u oči. Plavo-
kosi je odskočio ustranu. Dickstein se podvukao
ispod zama.hnute ruke i svom snagom udario mladi-
ća u trbuh. Plavokosi je naglo ispustio zvuk i pre-
samitio se, okrenuvši se ustranu. Dickstein ga je još
jednom udario, vrlo odm jereno, u hrbat nosa. Nešto
118 I 119
je puklo i krv je potekla. Mladić se stropoštao na
oploćeni pod.
To je dosta jalo.
Dickstein je brzo izišao; usput je popravio
kravatu i poravnao kosu. U klubu je 2apočeo pro-
gram, n jemački gitarist p jevao je kuplet o polica jcu
pederu. Dickstein je platio i pošao ka izlazu. Vidio je
kako je Ukrućeni zabrinuta lica pobrzao u toalet.
L jetna je noć bila blaga, ali je Dickstein poćeo
drhtati. Pješačio je malo i potom ušao u jedan bar i
naručio brendi. Bio je to bučni, zadiml jeni lokal s
televizorom na tezgi. Dickstein je ponio čašu za stol
u kutu i s jeo okrenut zidu.
Tuča u toaletu neće biti pri javl jena polici ji.
Izgledat će kao svada zbog 1 jubavnika, a ni Ukruće-
ni ovratnik ni vlasnik lokala neće ht jetf da se takvo
što izno5i u javnost. Ukrućeni će svo jeg pri jatel ja
odvesti nekom liječniku i slagati da se sudario s
vratima.
Dickstein je pio brendi i prestao drhtati. Nema
načina da čov jek bude špi jun a da ne radi takve
stvari. A u tom svi jetu nisi mogao posto jati kao
naci ja ako nemaš špi june. A bez naci je Nat Dicks-
tein se ni je os jećao sigurnim.
Činilo se da je nemoguće ćasno živ jeti. Sve da
se on ostavi tog posla, drugi bi postali špijuni i u
n jegovo ime nanosili zlo, što je bilo gotovo isto. Tko
je želio živ jeti, morao je biti neumol jiv. Dickstein se
s jetio kako mu je jedan nacistički li ječnik govorio
gotovo isto to.
Već je davno zakl jučio da se u životu ne radi o
dobru ili zlu, već o pob jedi ili porazu. Ipak, bilo je
trenutaka kad mu ta filozofija nije pružala nikakve
ut jehe.
Izišao je iz bara i uputio se prema kući Ukru-
ćenog ovratnika. Morao je iskoristiti prednost dok je
čovjek još obeshrabren. Za nekoliko minuta ušao je
u usku, kaldrmom popločenu ulicu, i stao u s jenu
nasuprot staroj, uvučenoj kući. Prozor na mansardi
ni je bio rasvi jetl jen.
Dok je ćekao, zahladilo je. Ushodao se. Evrop-
ska je klima bila oča jna. U to doba godine u Izraelu
bi bilo divno: dugi, sunčani dani i tople noći, težak
fizički rad dan ju a navećer drugarstvo i smi jeh.
Dickstein je poželio da pode kući.
Naposl jetku su se po javili Ukrućeni i n jegov
pri jatel j. Pri jatel jeva je glava bila u zavo jima, i oči-
gledno je jedva što vidio jer se rukom oslonio o rame
Ukrućenog kao da je sli jep. Ispred kuće su stali,
Ukrućeni je kopa jući po džepu tražio kl juč. Dicks-
tein je prešao ulicu i prišao im. Bili su mu okrenuti
ledima a n jegovi se koraci nisu čuli.
`: Ukrućeni ovratnik je otkl jučao vrata, okrenuo
se da pomogne pri jatel ju i ugledao Dicksteina. Pre-
stravl jeno je odskočio.
- Oh, Bože!
Pri jatel j je upitao:
- Što je? Što je?
- To je on.
- Moram razgovarati s vama - rekao je Dicks-
tein.
- Zovi polici ju - dreknuo je pri jatel j.
Ukrućeni je uzeo pri jatel ja za ruku i počeo ga
vući u vežu. Dickstein je ispružio ruku i zadržao ih.
- Morate me pustiti unutra, inače ću ovdje na
ulici prirediti scenu.
- Taj će nam zagorčavati život dok ne dobije
što hoće - rekao je Ukrućeni.
- Ali što hoće?
- To ćete zaćas saznati - odgovorio je Dickstein.
Ušao je u kuću ispred n jih i počeo se pen jati stubiš-
tem. Nakon kratkog okli jevan ja krenuli su za n jim.
Kad su stigli gore, Ukrućeni je otkl jučao vrata
mansardnog stana. Ušli su. Dickstein se osvrnuo oko
sebe. Stan je bio prostrani ji nego što je očekivao, vrlo
elegantno nam ješten stilskim nam ješta jem, s pruga-
120 ~ 121
stim tapetama, i s mnogo bil jaka i slika. Ukrućeni je
sm jestio pri jatel ja u naslon jać, za tim iz kuti je uzeo
cigaretu, pripalio je stolnim upaljačem i usadio pri-
jatel ju u usta. S jedili su ti jesno jedan uz drugog i
čekali da Dickstein progovori.
- Nisam ga prebio. Zadao sam mu samo dva
udarca.
- Zašto?
- On je mene napao. Zar vam to ni je rekao?
- Ne v jeru jem vam.
- Koliko vremena nam jeravate potratiti na
besmislene rasprave o tome?
- Nimalo.
- Dobro. Treba mi ćlanak u Euratomu, dobar
materi jal, to mi je važno za kari jeru. A dobar bi
materi jal bio i ćlanak o homoseksualcima na odgo-
vornim m jestima te organizaci je.
- Vi ste pokvarena svin ja - dobacio mu je pri ja-
tel j Ukrućenog.
- Točno - složio se Dickstein. - Ali odustat ću od
te priće ako dobi jem neku bol ju.
Ukrućeni je prošao rukom kroz s jedinama
prošaranu kosu i Dickstein primi jeti da su mu nokti
premazani prozirnim lakom.
- Mislim da sam shvatio - rekao je.
- Što? Što si shvatio? - upitao je n jegov pri ja-
tel j.
- Traži podatke.
- Točno - rekao je Dickstein. Ukrućenom kao da
je odlanulo. Sad je za Dicksteina nastupio trenutak
da bude malo 1 jubazni ji, da nastupi 1 judski i dopusti
im da pov jeru ju kako stvari ipak nisu tako crne.
Ustao je. Na politiranom stoliću sta jao je dekanter s
viski jem. Dok je govorio, ulio je po prst u tri ćaše. -
Vidite, vi ste ran jivi, uzeo sam vas na nišan i očeku-
jem da me zbog toga mrzite. Ali neću tvrditi da ja
vas mrzim. Svin ja sam i poslužio sam se vama, to je
122
sve. Na stranu to što još pi jem i vaše piće. - Pružio
im je ćaše i s jeo. -
Nakon kraće stanke Ukrućeni je upitao:
- Što želite znati?
- To je već bol je. - Dickstein je otpio gutl ja j
viski ja. Gadio mu se ta j okus. - Euraton ima popis
svih transporata radioaktivnog materi jala unutar
zemalja-članica, uz to i sveg uvoza i izvoza u zemlje
izvan za jednice. Je li tako?
- Da.
- Točni je: pri je nego netko može pomaknuti ma
i gram urana s točke A do toćke B mora zatražiti
vašu dozvolu.
- Da.
- Postoje potpuni podaci za svaku izdanu do-
zvolu?
- Podaci su u kompjutoru.
- To znam. Kad se od kompjutora zatraži, ispi-
sat će popis svih budućih transporta urana, za ko je
je izdana dozvola.
- To redovito čini. Ispis se podijeli jednom mje-
sečno za unutrašn ju potrebu.
~; - S ja jno - rekao je Dickstein. - Upravo mi ta j
ispis treba.
Zavladala je duga šutn ja. Ukrućeni ovratnik je
gutnuo malo viski ja. Dickstein ni je svo j dirao: dva
piva i veliki brendi koje je već te večeri popio bili su
više od količine koju bi obično popio za ćetrnaest
dana.
- Zašto vam treba popis? - upitao je mladić.
- Prov jerit ću ~sve transporte u odredenom
m jesecu. Tad ću moći dokazati da ono što 1 judi izvo-
de nema mnogo veze s onim što saopćavaju Eurato-
mu.
- Ne v jeru jem vam - rekao je Ukrućeni.
Čov jek ni je budala, pomislio je Dickstein. Sleg-
nuo je ramenima.
- ~to onda mislite, zašto mi treba popis?
123
- To ne znam. Vi niste nikakav novinar. Dosad
niste izrekli ni jednu istinitu ri ječ.
- To nimalo ne mi jen ja na stvari, zar ne? -
rekao je Dickstein. - V jeru jte što god hoćete. Nemate
drugog izbora no da mi ta j popis date.
- Imam - usprotivio se Ukrućeni. - Napustit ću
posao.
- Ako to ućinite - rekao je Dickstein polagano -
saml jet ću vašeg pri jatel ja u kašu.
- Ići ćemo na polici ju! - dobacio je mladić.
- Ja ću nestati, možda na godinu dana, ali vra-
tit ću se i pronaći vas. Tad ću vas premlatiti. Vaše se
lice više neće moći prepoznati.
Ukrućeni ovratnik se zabul jio u Dicksteina.
- Tko ste vi?
- To zapravo nije važno, 2ar ne? Znate da svoju
pri jetn ju mogu ostvariti.
Ukrućeni je zakopao lice u dlanove.
Dickstein je sačekao dok tišina ni je postala
mučna. Ukrućeni je bio bespomoćan, sat jeran u kut.
Postepeno je uvidao da ima samo jedan jedini izlaz.
Dickstein mu je dao vremena i progovorio ponovo
tek nakon ci jele minute.
- Komp jutorski ispis će biti debeo - rekao je
blago.
Ukrućeni ovratnik je kimnuo ne podigavši
pogled.
- Da li vam pregledava ju aktovke kad odlazite
s posla?
Stresao je glavom.
- Da li se ispisi mora ju držati pod kl jučem?
- Ne. - Ukrućeni se ovratnik s vidl jivim napo-
rom pribrao. - Ne - ponovio je iscrpl jeno - ti podaci
nisu strogo pov jerl jivi. Samo pov jerl jivi, nisu nami-
jen jeni javnosti.
- Dobro. Sutra ćete morati promisliti o svim
po jedinostima: ko je ćete kopi je poni jeti, što ćete reći
sekretarici i tako dalje. Prekosutra odnesite kompju-
torski ispis kući. Ćekat će vas mo ja poruka. U n jo j
će sta jati kako da mi izručite materi jal. - Dickstein
se osm jehnuo. - Nakon toga me v jero jatno više nikad
nećete vid jeti.
- Tako mi boga, nadam se - rekao je Ukrućeni
ovratnik.
Dickstein je ustao.
- Ni je potrebno da se zasad optereću jete tele-
fonskim pozivima. - Pronašao je aparat i fstrgnuo
žicu iz zida. Potom je prišao vratima i otvorio ih.
Pri jatel j je pogledao iščupane žice. Činilo se da
mu se vid vraća. Upitao je:
- Zar sa bo jite da će se predomisliti?
Dickstein mu je odgovorio:
- Toga se vi morate bo jati. - Izišao je zatvorivši
tiho vrata za sobom.
Život ni je nat jeca n je u popularnosti, osobito ne
u KGB-u. David Rostov bio je sad kod pretpostavl je-
nog i svih onih koji su Feliksu Voroncovu bili lojalni
vrlo nepopularan. Voroncov je kiptio od bi jesa zbog
načina na koji su ga zaobišli: odsad će poduzeti sve
što bude u n jegovo j moći da Rostova uništi.
Rostov je s time raćunao. Nimalo ni je požalio
odluku da u sluča ju Dicksteina sve stavi na jednu
kartu. Naprotiv, bio je n jome vrlo zadovol jan. Već je
razmišljao o prvorazrednom, elegantno krojenom
tamnoplavom odi jelu od engleskog sukna ko je će
kupiti kad dobi je bon za Od jel 100 na trećem katu
moskovskog GUM-a.
Medutim, požalio je što je Voroncovu omogućio
manevar. Trebao je uzeti u obzir Egipćane i n jihovu
reakci ju. To je bila nevol ja s Arapima: bili su u
špi junaži tako nespretni i nekorisni da je čov jek
jednostavno bio sklon da ih ignorira. Na sreću, Juri j
Andropov, šef KGB-a i pov jerenik Leonida Brežn jeva,
progledao je nam jere Feliksa Voroncova da vrati
124 ~~ 125
~. "~ ~..- ~-
nadzor nad pro jektom Dickstein. Andropov je to
spri ječio.
Stoga je jedina posl jedica Rostovl jeve greške
bila da je bio primoran suradivati s prokletim Ara-
pima.
Već i to je bilo dovol jno zlo. Rostov je imao
vlastitu malu grupu ko ja se sasto jala od Nika Buni-
na i P jotra Tirina, a funkcionirala je bez greške.
Kairo je povrh toga bio pun rupa, kao sito: polovica
od onog što je prolazilo preko njega, otjecala je u Tel
Aviv.
To što je dodi jel jeni Arapin bio Jasif Hasan
moglo se pokazati kao prednost, ali moglo je biti i
suprotno.
Rostov se vrlo jasno sjećao Hasana: bogati
mladić, nemaran i bahat, dovol jno pametan ali
nemotiviran, s površnim političkim stavovima i
preobilnom garderobom. Činjenicu da je studirao u
Oxfordu trebalo je pri je pripisati n jegovu imućnom
ocu nego Jasifovoj pameti. Na tome mu je Rostov još
i danas, jednako kao i tada, zavidio. Ipak, bit će mu
lakše držati pod kontrolom čov jeka ko jeg pozna je.
Rostov je nam jeravao u samom početku dati Hasa-
nu na znan je da je zapravo suvišan i da grupi pri-
pada iz posve političkih razloga. Morat će vrlo paž-
ljivo promisliti što će Hasanu povjeriti a što zadržati
za sebe. Ako mu kaže premalo, Kairo će se požaliti
Moskvi, u suprotnom će Tel Aviv onemogućiti svaki
njegov potez.
Bio je u prokletom škripcu a to je sam skrivio.
Kad je stigao u Luxembourg, os jećao se još
gore. Dospio je tamo iz Atene, mi jen ja jući od Moskve
dvaput identitet i triput avion. Ta mala m jera opre-
za bila je potrebna jer je lokalna tajna služba pone-
kad registrirala i držala na oku, putnike koji bi stigli
izravno iz Sov jetskog Saveza. To je moglo biti vrlo
nezgodno.
126
Dakako da ga nitko ni je doćekao na aerodro-
mu. Uzeo je taksi i odvezao se u hotel.
Kairo je znao da će se služiti imenom David
Roberts. Kad se upisao u hotelski registar, recepcio-
ner mu je dao poruku. Dok se s nosaćem liftom
podizao na kat, otvorio je omotnicu. Pisalo je samo
°Soba 179".
; Dao je nosaču napo jnicu i potom dignuo sluša-
licu. Okrenuo je bro j 179, jedan se glas odazvao:
- Halo?
- Ja sam u 142. Dodite za deset minuta na
dogovor.
- Li jepo. Ču jte, je li to...
- Začepite! - zarežao je Rostov. - Nikakvih
imena. Za deset minuta.
- Dakako, žao mi je, ja...
Rostov je odložio slušalicu. Kakve je to sad idio-
te Kairo regrutirao? Očigledno takve koji su vas tele-
fonski oslovljavali pravim imenom. Bit će još gore
nego što se pribo javao.
Rani je se ponekad ophodio pret jerano profesio-
nalno; u slićnim situaci jama ugasio bi sv jetlo, stao
iza vrata s pištoljem da izbjegne stupici, sve dok
ona j drugi ne bi ušao. S vremenom mu se takvo
ponašanje učir~ilo znakom pretjerane napetosti te ga
je prepustio glumcima na televizi ji. Zamršene osobne
m jere opreza nisu više pripadale n jegovu stilu. Ni je
čak nosio ni pištol j kako ne bi upao u oči kad mu
carinici na aerodromima pregledava ju prtl jagu. Ali
bilo je m jera opreza i m jera opreza, oruž ja i ouuž ja:
imao je nekoliko pažl jivo skrivenih KGB ureda ja,
medu n jima električnu zubnu ćetkicu či je je zu jan je
ometalo prislušne mikrofone, mini jaturnu polaroid-
nu kameru i žićanu omču.
Brzo je raspakirao mall kovćeg. U n jemu je bilo
malo stvari: bri jaći aparat, ćetkica za zube, dvi je
američke košul je ko je se ne mora ju glačati i nešto
don jeg rubl ja. Utočio je piće iz sobnog bara - kad je
127
w
radio u inozemstvu pretpostavl jao je škotski viski.
Točno za deset minuta zaćulo se kucan je. Rostov je
otvorio vrata i Jasif Hasan je ušao.
Hasan se široko osm jehnuo.
- Kako si?
- Dobar dan - rekao je Rostov i rukovao se.
- Tome je već dvadeset godina... Kako ste ih
proveli?
- Imao sam mnogo posla.
- Nev jero jatno da se posli je toliko godina susre-
ćemo i još k tome zbog Dicksteina.
- Da. S jednite. Razgovara jmo o Dicksteinu. -
Rostov je s jeo a Hasan se poveo za n jim. - Upozna jte
me sa situaci jom. Vi ste otkrili Dicksteina, potom su
vaši 1 judi na aerodromu u Nici nastavili pratn ju. Što
se zatim dogodilo?
- Sud jelovao je u razgledavan ju jedne atomske
centrale i potom se otarasio pratilaca - rekao je
Hasan. - Tako smo ga ponovo izgubili.
Rostov je zgadeno zagundao.
- Treba ju nam bol ji rezultati
Hasan se nasmi ješio - smi ješak trgovačkog
putnika, pomislio je Rostov - i rekao:
- Da se ne radi o agentu koji je kadar otkriti
pratn ju i otresti je se, ne bismo zbog n jega morali
brinuti.
Rostov je ignorirao upadicu.
- Služio se automobilom
- Da. Unajmio je peugcvG
- U redu. Što znate o n jegovu kretan ju dok je
bio ovd je u Luxembourgu?
Hasan je preuzeo Rostovl jev poslovni način i
brzo odrecitirao:
- Ods jeo je u hotelu Alfa pod imenom Ed Rod-
gers. Kao adresu naveo je pariški ured ćasopisa
Medr~naro~dna znanast. Taj časopis doista postoji.
Ima i adresu u Parizu ali samo za zapriman je pošte.
Neki slobodni novinar po imenu Ed Rodgers radi za
128
časopis, ali već više od godinu dana nisu imali glasa
od n jega.
Rostov je kimnuo.
- Kao što v jero jatno znate, to je tipična mosa-
dovska kamuflaža. Čvrsta i neoboriva. Još nešto?
- Da. Većer pri je n jegova odlaska došlo je do
incidenta u Rue Dicks. Dva mladića bila su gadno
udešena. Izgledalo je to kao d jelo profesionalca...
uredno poloml jene kosti, znate več te stvari. Polici ja
ništa ne poduzima jer su mladići poznati sitni lopo-
vi. V jeru je se da su ćekali u zas jedi u blizini jednog
noćnog kluba za homoseksualce.
- Da orobe pedere kad izidu?
- To im je morala biti nam jera. Inaće, nema
ničeg što bi Dicksteina dovelo u vezu s tim, osim što
je kadar tako po5tupiti i što je u to vri jeme bio
ovd je.
- To dosta je za ćvrstu sumn ju - rekao je Ros-
tov. - V jeru jete li da je Dickstein homoseksualac?
- Moguće je, ali Kairo u n jegovu dos jeu nema
ništa o tome. Morao je dakle biti svih ovih godina
vrlo diskretan.
- I previše diskretan da bi pos jetio pederski
klub dok je na zadatku. Vaša je sumn ja tim opo-
vrgnuta, zar ne?
Na Hasanovu licu se očitavao traćak 1 jutn je.
- A što mislite vi?
č: - Pretpostavl jam da je imao doušnika ko ji je
peder. - Rostov je ustao i ushodao se sobom. Bilo je
ispravno od samog poćetka Hasanu pokazati gd je
'` mu je m jesto, ali ne smi je u tome pret jerati. Ni je
imalo svrhe da ga ozlo jedi. Stoga će sad malo ublaži-
ti stvar. - Da nagadamo malo. Zašto bi pos jetio
atomsku centralu?
- Izraelski odnosi s Francuskom su od šesto-
dnevnog rata napeti. De Gaulle je obustavio isporu-
ku oruž ja. Možda Mossad snu je osvetnićki čin, diza-
n je reaktora u zrak?
129
Rostov je odmahnuo glavom.
- Čak ni Izraelci nisu tako neodgovorni. Osim
toga, što bi Dickstein tad tražio u Luxembourgu?
- Tko zna?
Rus je ponovo s jeo.
- Čega ima ovd je u Luxembourgu? Zašto je on
važan? Zašto je na prim jer vaša banka ovd je?
- On je znača jan evropski centar. Mo ja je
banka ovd je, zato što Evropska investiciona banka
ima sjedište u Luxembourgu. No tu su i mnogobroj-
ne instituci je Evropskog za jednićkog tržišta; preko
na Kirchbergu stoji jedan evropski centar.
- Ko je instituci je?
- Sekretari jat evropskog parlamenta, Ministar-
sko vi jeće i Sud. Oh, da, i Euratom.
- Euratom?
- To je kratica za Evropsku za jednicu za atom-
sku energi ju, ali svatko...
- Znam što je to - upao je Rostov. - Zar ne vidi-
te vezu? Dickstein dolazi u Luxembourg gd je je s je-
dište Euratoma, a zatim posjećuje atomsku centralu.
Hasan je slegnuo ramenima.
- Zaniml jiva hipoteza. Što to pi jete?
- Viski. Poslužite se. Ako se pravo sjećam, Fran-
cuzi su pomogli Izraelcima da izgrade atomski reak-
tor. Sad su valjda svoju pomoć obustavili. Dickstein
možda želi neke znanstvene ta jne.
Hasan je natočio viski u čašu i ponovo sjeo.
- Kako ćemo raditi, vi i ja? Naredeno mi je da s
vama suradu jem.
- Moji ljudi stižu večeras - rekao je Rostov.
Pomislio je: suradn ja, ma nemo j, slušat ćeš mo je
naredbe. - Služim se uvi jek dvo jicom istih 1 judi,
Nikom Buninom i P jotrom Tirinom. Dobro smo ui-
grani. Oni zna ju kako radim. Htio bih da s n jima
suradu jete, da obavite ono što vam obo jica kažu.
Možete mnogo toga naučiti, to su dobri agenti.
- A mo ji 1 judi...
130
- Neće nam biti potrebni - odgovorio je žurno
Rostov. - Mala ekipa je na jbol ja. Na jpri je moramo
osigurati da otkri jemo Dicksteina ako se vrati u
Luxembourg.
- Mo j ćov jek danonoćno bdi je na aerodromu.
- Toga se i on s jetio, pa neće doči avionom.
Moramo pokriti i neke druge toćke. Možda će otići u
Euratom...
- Zgradu Jean Monnet, da.
- Možemo nadzirati hotel Alfa tako da podmi-
timo recepcionera, ali se on neće tamo vratiti. I noćni
lokal u Rue Dicks. Rekli ste da je una jmio automo-
bil.
- Da, u Francusko j.
- U meduvremenu ga je napustio, jer zna da ste
zabil ježili bro j. Htio bih da nazovete tvrtku i saznati
gd je je automobil vraćen. Tako ćemo možda doznati
kamo se uputio.
- Dobro.
- Moskva je razaslala teleksom n jegovu foto-
grafi ju tako da će naši 1 judi tragati za n jim u sva-
ko j metropoli svi jeta. - Rostov je iskapio viski. -
Ulovit ćemo ga. Na ova j ili ona j naćin.
- Doista u to v jeru jete? - upitao je Hasan.
- Igrao sam s n jim šah, znam kako funkcionira
n jegov mozak. N jegova otvaran ja su rutinska, pred-
vidiva; zatim iznenada izvede nešto potpuno neoče-
kivano, obićno nešto kra jn je rizićno. Treba samo
pričekati da gurne vrat u omću... i potom zategnuti.
- Ako se ne varam, vi ste tu šahovsku parti ju
izgubili.
Rostov se vuč je nakesi.
- Da, ali ovo više ni je igra.
Posto je dvi je vrste uličnih pratioca: um jetnici
pločnika i buldozi. Um jetnici pločnika smatra ju
posao praćen ja umi jećem na jvišeg ranga, ko je se
131
može usporediti s glumom, molekularnom biokemi-
jom ffi p jesništvom. To su perfekcionisti, sposobni da
budu gotovo nevidl jivi. Pos jedu ju ci jele garderobe
neupadl jive od jeće, uv ježbava ju pred zrcalom bez-
izraža jni izraz lica, pozna ju na desetke trikova za
korišten je ulaza u trgovine, redova za autobuse, poli-
ca jaca i d jece, naoča la, plastičnih vrećica i živica.
Preziru buldoge koji misle da je pračenje isto što i
pot jera pa sli jede metu poput psa ko ji prati gospo-
dara.
Nik Bunin je bio buldog. Mladi snagator, tip
ko ji, već prema sreći ili smoli, p~ta je polica jac ili
kriminalac. Sreća je Nika dovela do KGB-a; n jegov je
brat, naprotiv, kod kuće u Gruzi ji, trgovao narkoti-
cima, proda jući hašiš iz Tbilisi ja na Moskovskom
sveućilištu (gd je ga je uz ostale trošio i Juri j Rostov).
Nik je službeno bio vozač, neslužbeno tjelohranitelj,
a još neslužbeni je profesionalni šakač.
On je, naposl jetku, otkrio Gusara.
Nik je bio visok metar i osamdeset i jako ple-
ćat. Nosio je kožnatu jaknu, plava kosa bila mu je
kratko ošišana, imao je vodn jikave zelene oči i stidio
se čin jence da se u dvadeset peto j još ne mora sva-
kodnevno bri jati.
U noćnom klubu u Rue Dicks oci jenili su da je
neobično dopadl jiv.
Ušao je u sedam i trideset, ubrzo nakon što se
klub otvorio. Pros jedio je ci jelu večer u istom kutu,
pio sa sentimentalnim užitkom ohladenu votku i
promatrao. Netko ga je pozvao na ples, a on je čo-
v jeku na lošem francuskome sav jetovao da odjebe.
Kad se i iduće večeri po javio, pitali su se ni je li
možda napušteni ljubavnik koji vreba da se obra-
čuna sa svo jim bivšim. Zbog širokih ramena, kožna-
te jakne i mrgodna lica budio je do jam "nezgodne
mušteri je".
Nik ni je zami jetio ta skrivena stru jan ja. N jemu
su pokazali fotografiju jednog čovjeka, dobio je
132
nalog da pos jeti klub i potraži ga; stoga je upamtio
iice, potom otišao u klub i ćekao. Bilo mu je sve jedno
da ll je to bordel ili katedrala. Svid jelo mu se ako je
povremeno mogao koga premlatiti, ali mu osim toga
ništa drugo ni je trebalo do redovna plaća i dva slo-
bodna dana u t jednu ko je je posvećivao svo jem
hobi ju, votki i slikovnicama.
Kad je Nat Dickstein ušao u noćni lokal, Nik se
ni je nimalo uzbudio. Ako je u nečemu uspio, Rostov
bi to uvi jek pripisao čin jenici da se Nik točno pridr-
žavao onog što mu je zapov jeđeno. A pretežno je u
tome imao pravo. Nik je promatrao kako Dickstein
s jeda za stol, naruču je piće, i kad je bio poslužen,
srće pivo. Činilo se da i on nekoga čeka.
Nik je izišao u predvor je i nazvao hotel. Javio
se Rostov.
- Ovd je Nik. Naš je ćov jek maloćas stigao.
- Dobro! Što radi?
- Čeka.
- Sam?
- Da.
- Ostani u blizimi i javi se ako što poduzme.
- Jasno.
- Poslat ću P jotra. On će ćekati vani. Kad naš
čov jek napusti klub, pratite ga ti i P jotr naizm jence.
Arapin će vam se prikl jučiti u automobilu, iz uda-
1 jenosti. To je... samo tren... zeleni volkswagen.
- Razumi jem.
- Vrati se sad unutra.
Nik je ob jesio slušalicu i vratio se za stol, ne
obrača jući pažn ju na Dicksteina.
Za minutu ušao je elegantno od jeven, pristao
muškarac, otprilike četrdesetih godina. Osvrnuo se,
prošao mimo Dicksteinova stola i prišao baru. Nik je
opazio kako je Dickstein pokupio neki papirić sa
stola i gurnuo ga u džep. Sve se odigralo diskretno.
Samo ona j tko je Dicksteina pažl jivo promatrao
mogao je to zami jetiti.
133
Nik je ponovo izišao do telefona.
- Jedan topli brat je ušao i nešto mu doturio,
nešto nalik nekakvo j karti - javio je Rostovu.
- Možda je to kazališna karta?
- Nemam po jma.
- Jesu li išta progovorili?
- Ne. Peder je jednostavno u prola.zu spustio
kartu na stol. Nisu se čak ni pogledali.
- U redu. Ostani tamo. P jotr je već jamačno
stigao.
- Samo tren. Naš ćov jek je upravo stupio u
predvor je. Čeka jte... prilazi pultu... pruža kartu. Bio
je to Znaći bro j od garderobe.
- Ostani na telefonu i govori što se dogada.
Rostovl jev glas bio je mrtvaćki miran.
- Momak iza tezge pruža mu aktovku i dobiva
napo jnicu...
- To je isporuka. Dobro.
- Naš čov jek napušta klub.
- Sli jedi ga.
- Da mu dignem aktovku?
- Ne, ne bih htio da ga upozorim na nas pri je
nego saznamo što sm jera. Moraš samo doznati kamo
ide. Drži se u pozadini. Kreći!
Nik je ob jesio slušalicu. Dao je garderobi jeru
nekoliko novčanica.
- Guri mi se. Ovo će podmiriti mo j račun. -
Potom je požurio uza stepenice.
L jetna večer bila je jasna i mnogo je 1 judi
kretalo u restorane ili kina. Nik se osvrnuo li jevo i
desno i opazio Dicksteina na suprotno j strani ulice,
oko pedesetak metara ispred sebe. Prešao je ulicu i
krenuo za n jim.
Dickstein je koračao brzo, gleda jući pred sebe:
aktovku je nosio pod rukom. Nik ga je sli jedio u
razmaku od nekoliko kuća. Da se Dickstein osvrnuo
bio bi na stanovito j udal jenosti opazio čov jeka ko ji
je takoder bio u noćnom klubu, i bio bi se upitao da
li ga prate. Tad je pored Nika izronio P jotr, taknuo
ga po ruci i prosli jedio. Nik je toliko zaostao da je
~d pred sobom vidio samo P jotra, a ne više progo-
n jenog. Da se Dickstein sad osvrnuo ne bi vidio Nika,
a P jotra ne bi prepoznao. Praćenom je bilo teško kod
ove vrste pratn je naslutiti da ga sli jede. Ali što se
duže žrtva prati, to se više 1 judi treba redovito iz-
m jen jivati. Nakon otprilike kilometara, kra j Nika se
uz rubnik zaustavio zeleni vollrswagen. Jasif Hasan
se nagnuo s vozačkog s jedala i otvorio vrata.
- Nove naredbe. Ulazite.
Nik je ušao u automobil i Hasan ga je odvezao
natrag do noćnog lokala u Rue Dicks.
- Dobro ste to izveli - rekao je Hasan.
Nik ni je odgovorio.
- Želimo da se vratite u klub i sli jedite donosio-
ca aktovke do kuće.
- Je li to rekao pukovnik Rostov?
- Da.
- U redu.
Hasan je zaustavio automobil nedaleko od
kluba. Nik je ušao. Zastao je na vratima i pogledom
preletio prostori ju.
Isporučitel j je nestao.
Kompjutorski je ispis sadržavao više od stotinu
stranica. Dickstein je lista jući dragoc jenim snopom
papira, zbog ko jeg se toliko namučio, gubio hrabrost.
Naizgled ništa ni je imalo smisla.
Vratio se još jednom na početak i nanovo
promatrao gomilu ispremi ješanih bro jki i slova. Radi
li se tu o šifri? Ne, ta j su ispis svakog dana koristili
obićni činovnici Euratoma. Morao je stoga biti lako
shvatl jiv.
Dickstein se usredotočio. "U234"... to je, koliko je
znao, bio izotop urana. Druga grupa slova i bro jeva
bila je "180KG", stotinu osamdeset kilograma.
134 135
"17F68" morao je biti datum, 17. vel jaće ove godine.
Postupno su znakovi kompjutorske abecede odavali
značen je: otkrio je imena m jesta u različitim evrop-
skim zeml jama, ri ječi poput "vlak" i "kamion" s
dodatkom udal jenosti i imenima s dodatkom "SA" ili
"INC" ko ja su ukazivala na tvrtke. Naposl jetku mu
je postao jasan sistem unošen je podataka: prvi je
red označavao tip materi jala i količinu, drugi naziv i
adresu pošil jaoca i tako dal je. Raspoložen je mu se
popravilo. Nastavio je čitati sa sve većim razumi je-
van jem i os jeća jem da je postigao nešto znača jno.
Bilo je navedeno oko šezdeset isporuka. Činilo se da
posto je tri glavna tipa: goleme količine neobradene
uranske rudaće, ko je su iz Južne Afrike, Kanade i
Francuske sti2ale u evropska postro jen ja za opleme-
n jivan je; elementi s gorivom, oksidi, uranska kovina,
ili obogaćene m ješavine, ko je se iz tvornica transpor-
tira ju do reaktora; i istrošeno reaktorsko gorivo, ko je
se prevozi na reproce,siran je ili odlagan je. Neke su
pošil jke ispadale iz tog okvira; takve su se većinom
odnosile na plutoni j i transurani jske elemente dobi-
vene iz istrošenog goriva a slali su ih u sveučilišne
laboratori je i istraživačke institute.
Dicksteina je već bol jela glava, i vid mu se bio
2amutio kad je konačno pronašao što je tražio.
Na posl jedn jo j stranici bila je jedna pošil jka
označena s "NENUKLEARNA".
Fizičar sa cv jetnom kravatom iz Weizmannova
instituta ukratko mu je ob jasnio prim jenu urana i
n jegovih spo jeva u nenuklearne svrhe: u području
fotografi je, za bo jen je, kao agensa za bo jen je stakla
i keramike i kao industri jskih katalizatora. Dakako
da ni takav materi jal ni je gubio svo ja radioaktivna
svo jstva bez obzira koliko svakodnevna i be2azlena
bila n jegova upotreba, tako da su propisi Euratoma
vri jedili i za n jega. Medutim, Dickstein je smatrao
da su sigurnosne m jere u svakodnevno j kemi jsko j
industri ji možda man je stroge.
Podatak na posl jedn jo j stranici odnosio se na
dv jesto tona žute pogače ili nepreradenog u~anova
oksida. Nalazile su se u jednom postro jen ju 2a ople-
men jivan je metala u Belgi ji, nedaleko nizozemske
granice; tvornica je imala odobren je za skladišten je
f izibilnog materi jala. Postro jen je za oplemen jivan je
bilo je vlasništvo Societe Generale de la Chimie,
medunarodnog rudarskog društva sa s jedištem u
Bnuxellesu. Vlasnik je žutu pogaču prodao n jemać-
kom koncernu F. A. Pedler iz Wiesbadena. Pedler ju
je nam jeravao upotri jebiti za "proizvodn ju uranskih
spo jeva, osobito uranova karbida, u komerci jalnim
količinama". Dickstein se pris jetio da se karbid
prim jen ju je kao katalizator u proizvodn ji sintetić-
kog amoni jaka.
Medutim, činilo se da Pedler neće obradivati
uran sam, bar ne u početku. Dicksteinovo se zani-
man je povećalo kad je pročitao da tvrtka ni je zatra-
žila odobren je za svo je postro jen je u Wiesbadenu,
već dozvolu da žutu pogaču morskim putem preveze
u Genovu. Tamo bi je tvrtka Angeluzzi e Bianco
trebala "nenuklearno obraditi".
Morem! Dickstein je smjesta shvatio: netko će
drugi preuzeti na sebe da iz neke od evropskih luka
otpremi tu robu.
Čitao je dal je. Iz postro jen ja za oplemen jivan je
So~ciete Gener~le de la Chimie materi jal će biti žel je-
znicom otpreml jen do dokova u Antwerpenu. Tamo
će se žuta pogača pretovariti na motorni brod Copva-
relli radi pri jevoza do Genove. Za kratak transport iz
tali janske luke do tvornice Angeluzzi e Bianco upo-
t~'I jebit će se kamioni.
Žuta pogača, ko ja je nalikovala pi jesku jarko
žute bo je, trebala je za put biti upakirana u petsto
šezdeset naftnih tankova od po 200 litara 2apremni-
ne, sa zapećaćenim poklopcima. Žel jeznici će za to
136 I 137
trebati jedanaest vagona, brod na tom putovan ju
neće uzeti nikakvog drugog tereta, a Tali jani će
posl jedn ju etapu obaviti sa šest kamiona.
Dicksteina je uzbudio morski dio puta: vodio je
kroz La Manche, Biska jskim zal jevom, niz atlantsku
obalu Špan jolske, kroz Gibraltar i više od tisuću
mil ja Sredozeml jem.
Pri takvoj udal jenosti može se svašta dogoditi.
Putovan ja kopnom nisu bila komplicirana i
lako ih je bffo nadzirati: vlak je polazio pri je podne
a stizao idućeg jutra u 8.30 sati; kamion je vozio
autocestama ~na kojima je uvijek bilo drugih vozila,
medu n jima i polici jskih. Avion je neprekidno odr-
žavao vezu s aerodromima. Ali more je bilo nepred-
vidivo, imalo je vlastite zakone; put je mogao potra-
jati deset ili dvadeset dana, trebalo je računati s
olu jama, sudarima, kvarom stro jeva, neplaniranim
lukama i naglim prom jenama kursa. Kad je tko oteo
avion, sat kasni je je za to posredstvom televizi je
sa.znao ci jeli svi jet; za oteti brod nitko neće saznati
danima, t jednima, možda nikad.
More je bilo Gusarov neizb ježni izbor.
Dickstein je razmišl jao sa sve većim oduševl je-
n jem i os jeća jem da je r ješen je problema nadohvat
ruke. Co,uarelli treba oteti... I potom? Tada se teret
može pretovariti na gusarski brod. Co~relli v jero-
jatno ima vlastita vitla. Ali pretovar tereta na otvo-
renom moru može biti rizićan. Dickstein je potražio
na ispisu datum planiranog polaska: studeni. To je
bilo zlo. Tada na moru b jesne olu je, u studenome
čak i na Sredozeml ju. Dakle? Da otmu Cop~r-elli i
otplove za Haifu? Bilo bi teško s ukradenim brodom
nezami jećeno ući u luku, čak i u Izraelu, gd je je
osiguran je bilo maksimalno.
Dickstein je pogledao na ručni sat. Bilo je proš-
lo pola noći. Počeo se svlaćiti. Morat će doznati više o
Co,~relliju.~ tonažu, koliko članova posade ima, gdje
se trenutno nalazi, kome pripada, i, ako bude mogu-
138
će, doćepati se n jegova nacrta. Sutra će otputovati u
London. U Londonu su se kod Lloyda mogle dobiti
sve informaci je o gotovo svakom brodu.
Još je nešto morao saznati: tko ga to sli jedi u
Evropi. U Francusko j je to bila jedna grupa. Danas
navečer kad je izišao iz kluba u Rue Dicks izronilo
je iza n jega jedno brutalno lice. Posumn jao je da ga
prate ali je lice iznenada nestalo. Je li to bio sluča j
ili se ponovo radilo o brojnoj ekipi? Ovisilo je o tome
da li Hasan pripada "poslu". I o tome se mogao u
Londonu informirati.
Razmišl jao je kako da otputu je tamo. Ako je
netko večeras nan jušio n jegov trag, morat će sutra
biti oprezan. Sve ako brutalno lice i nema značen ja,
morao se postarati da ga na luksemburškom aero-
dromu ne otkri ju. Podigao je slušalicu i nazvao re-
cepci ju. Kad se recepcioner javio, rekao mu je:
- Probudite me sutra u 6.30, molim.
- U redu, gospodine.
, Dickstein je položio slušalicu na aparat i uvu-
kao se u krevet. Konačno je imao odredeni cil j: Co-
parelli. Još ni je imao nikakva plana, ali je otprilike
znao što mu val ja raditi. Ma kakve druge teškoće
iskrsnule, kombinaci ja nenuklearne pošil jke i mor-
skog puta bila je neodol jiva.
Iskl jučio je sv jetlo, sklopio oči i pomislio: kakav
usp ješan dan!
Po mišl jen ju Jasifa Hasana, David Rostov je
oduvi jek bio bahati kopilan koji se u toku godina
nimalo ni je promi jenio nabol je. Nadmoćnim smi ješ-
kom izgovarao bi rečenice poput: "~to vama v jero-
' jatno nije jasno...", "Vaši nam ljudi neće biti potrelr
ni, mala ekipa je na jbolja", "Možete ih sli jediti auto-
mobilom i ostati izvan vidokruga." I naposl jetku još
i: "Ostanite uz telefon dok odem do ambasade."
Hasan je bio spreman da pod Rostovl jevim
139
vodstvom radi kao član ekipe, ali ćinilo se da je
n jegov status bio još niži. Shvatio je, blago rečeno,
kao uvredu da bude na 1 jestvici niže od čov jeka
poput Nika Bunina.
Problem je bio u tome što je štošta govorilo
Rostovu u prilog. Nije da su Rusi bili pametniji od
Arapa, ali je KGB bez sumn je bio veća, bogati ja,
moćni ja i profesionalni ja organizaci ja od egipatske
ta jne službe.
Hasanu ni je preostalo drugo do da se pomiri s
Rostovl jevim postupcima, bili oni opravdani ili ne.
Kairo se oduševio što KGB goni jednog od na jvećih
nepri jatel ja arapskog svi jeta. Da se Hasan potužio,
bili bi v jero jatno povukli n jega a ne Rostova.
Ali Rostov ne smi je zaboraviti da su Arapi prvi
otkrili Dicksteina. Bez tog prvobitnog uspjeha potra-
ge ne bi uopće bilo.
Usprkos tome, želio je zadobiti Rostovl jevo
poštovan je; želio je da mu se Rus pov jerava, da s
n jim pretresa razvo j situaci je, pita ga za mišl jen je.
Morat će Rostovu dokazati da je pouzdan profesiona-
lac ko ji ni na jman je ne zaosta je za Nikom Buninom
i P jotrom Tirinom.
Telefon je zazvonio. Hasan žurno posegne za
slušalicom.
- Halo?
- Je li drugi tamo? - upitao je Tirinov glas.
- Ni je. Što se dogada?
Tirin je krzmao.
- Kad će se vratiti?
- Ne znam - slagao je Hasan. - Recite meni što
imate.
- Pa dobro. Naša je mušteri ja u Zurichu sišla s
vlaka.
- Zurichu? Dal je.
- Odvezla se taksi jem do banke i ušla u trezor.
Ta banka ima sefove. Izišla je s aktovkom.
- I potom?
- Otišla je do trgovca automobilima u predgra-
du i kupila rabl jeni jagv~: Gotovinu je uzela iz
aktovke.
- Shvaćam. - Hasan je smatrao da zna što je
usli jedilo.
- Mušteri ja se izvezla kolima iz Zuricha na
autoput E 17 i povećala brzinu na dv jesto deset na
sat.
- Zatim ste ga izgubili iz vida - dodao je Hasan
istodobno zlobno i zabrinuto.
- Imali smo taksi i mercedes poslanstva.
Hasan je zamislio cestovnu kartu Evrope.
- Mogao je imati bilo ko ji cil j u Francusko j,
~pan jolsko j, N jemačko j ili Skandinavi ji... ukoliko ne
okrene natrag, a tad u obzir dolaze Itali ja i Austri-
ja... Nestao je, dakle. Vratite se natrag u bazu. - Pre-
kinuo je vezu pri je nego je Tirin mogao postaviti
pitan je.
Dakle, ni veliki KGB ni je nepob jediv, pomislio
je. Ma koliko mu se svid jelo da vidi ekipu poraženu,
n jegovu je zlobnu radost zas jenila bo jazan da su
Dicksteina izgubili zauvi jek. Još je razmišl jao što da
poduzme, kad se Rostov vratio.
- Ima li što? - upitao je Rus.
- Vaši su 1 judi izgubill Dicksteina - rekao je
Hasan.
Rostov se smrknuo.
- Kako?
Hasan mu ob jasni.
- I što će sad?
- Predložio sam im da se vrate.
Rostov je zaškripao zubima.
- Ra.zmišl jao sam što da sad počnemo - rekao je
Hasan.
- Moramo ponovo pronaći Dicksteina. - Rostov
je kopao po aktovki i ćinilo se da je odsutan duhom.
- Da, ali mimo toga.
Rostov se okrenuo.
140 ;~, j 141
- Pri jeđite na stvar.
- Mislim da bismo morali uhvatiti isporućitel ja
i pitati ga što je predao Dicksteinu.
Rus se ukočio i razmislio.
- Da - rekao je zamišl jeno. Hasan se obradovao.
- Moramo ga pronaći...
- To ne bi trebalo biti teško. Ako nekoliko dana
promatramo noćni klub, aerodrom, hotel Alfu i
zgradu Jean Monnet...
Hasan je m jerio Rostova, n jegovu visoku, vitku
figuru, bezizraža jno, neprobo jno lice s visokim čelom
i kratko ošišanom pros jedom kosom. Imam pravo,
likovao je Hasan, mora to priznati.
- U pravu ste - rekao je Rostov. - To nisam smio
previd jeti.
Hasan je os jetio žar ponosa i pomislio: možda
ipak ni je takav kopilan.
142
6.
Oxford se ni je toliko izm jenio koliko 1 judi u
n jemu. Grad se doduše razvio: bio je veći, s više
automobila i trgovina, življim ulicama. Ali, gradom
je još uvi jek dominirao žućkasti kamen sveučilišnih
zgrada kroz či je su se lukove mogle sagledati zapa-
n ju juće zelene tratine pustih ćetvrtastih dvorišta.
Dickstein je uočio i neobično bli jedo englesko dan je
sv jetlo, ko je je bilo u suprotnosti s bakrenim žarom
izraelskog sunca: dakako, uvi jek je bilo tako, ali ga,
dok je živio u Englesko j, ni je zam jećivao. Medutim,
činilo se da su studenti pripadnici posve nove vrste.
Na Bliskom istoku i po ci jelo j Evropi Dickstein je
susretao 1 jude ko jima je kosa padala preko uši ju, s
narančastim i jarkocrvenim maramama oko vrata,
sa zvonastim nogavicama i cipelama visokih potpeti-
ca. Ni je, dakako, očekivao da će se muškarci ovd je
nositi po modi iz 1948, u sakoima od tvida i hlačama
od prugastog baršuna, oksfordskim košul jama i
točkastim Hallovim kravatama. Ali ipak, ni je . bio
spreman za prizor koji je zatekao. Mnogi su hodali
bosi ili bez čarapa, u neobićnim otvorenim sandala-
ma. Muškarci i žene pod jednako su nosili hlače, tako
ti jesne da su se Dicksteinu činile vulgarnima. Nakon
što je spazio više žena kojima su ispod širokih, šare-
nih košul ja poskakivale do jke, zakl jućio je da su
grudn jaci izišli iz mode. Sve je preplavio plavi jeans
~d n jega su bile ne samo hlaće, već i košul je, jakne,
143
,u,.w,
sukn je, čak i ogrtači. A tek frizure! One su ga zaista
zgranule. Muškarcima nisu vlasi visjele samo preko
ušiju, nego ponekom i do pola leda. Vidio je dvojicu
mladića s pletenicama. Drugi su, muškarci i žene,
puštali da im kosa u kaosu kovrća raste uvis ili
pada na lice, tako da se činilo da proviru ju kroz
rupu u živici.. Kako to nekima oćigledno ni je bilo
dovol jno napadno, okitili su se još i isusovskim
bradama, meksičkim brkovima ili napadnim zalis-
cima. Mogli su mirne duše pot jecati s Marsa.
Prošao je ispun jen čuden jem kroz središte
grada i krenuo ka predgradu. Ovim putem ni je pro-
lazio dvadeset godina, ali ga se još s jećao. Pale su
mu na um sitnice iz n jegovih studentskih dana:
otkriće čudesne svirke Louisa Armstronga; način na
koji se potajno stidio koknijskog izgovora; pitanja
zašto su se svi oko n jega tako vol jeli opi jati; čin jeni-
ce da je brže posudivao kn jige nego što ih je uspi je-
vao čitati te je hrpa na njegovom stolu postojano
rasla.
Jesu li ga godine izmi jenile? Ne jako. Tada je
bio ustrašen ćov jek ko ji je tražio tvrdavu. Sad je
Izrael bio n jegova tvrdava, ali um jesto da se u n ju
sakrije, morao ju je napustiti i boriti se za njezinu
obranu. I tada je, kao i danas, bio mlaki soci jalist,
koji je znao da je društvo nepravedno, ali nije bio
siguran u to kako se ono može promi jeniti nabol je. S
godinama je stekao više znan ja, ali ne i mudrosti.
Zapravo, činilo mu se da je znao više, a razumi jevao
man je.
Ali sad je nekako bio sretni ji. Znao je tko je i
što mu je činiti; otkrio je svrhu života i ustanovio da
se s n jim može nositi; n jegova gledišta iz 1948. jedva
da su se izmi jenila, ali je sad bio sigurni ji u n jih.
Ipak, mladi Dickstein se nadao stanovitim drugim
vidovima sreće, koji se dosad nisu ostvarili; kako su
godine odmicale, mogućnost se za to sve više sman ji-
vala. Ova j ga je grad nelagodno pods jećao na to.
pri je svega ova kuća.
Sta jao je pred n jom i promatrao je. Ni je se
izmi jenila: još je bila oličena bi jelo i zeleno, još je
n jezin prednji vrt nalikovao džungli. Otvorio je
vratnice na ogradi, prešao putel jkom do ulaza i
pokucao.
To nikako nije bilo pametno. Ashford je možda
odselio, umro ili jednostavno otputovao na odmor.
lvtožda je trebao nazvati fakultet i raspitati se. Ali
kad je istraživan je trebalo izvesti neupadl jivo i dis-
kretno, bilo je nužno prihvatiti rizik malog gubitka
vremena. Osim toga, radovao se što nakon toliko
godina ponovo vidi staru kuću.
Vrata su se otvorila i jedna žena je upitala:
- Da?
Dickstein se ohladio od šoka. Zinuo je. Malo mu
se zavrt jelo u glavi te se rukom podupro o zid. Čelo
mu se nabralo od čuden ja.
Bila je to ona, i još uvi jek jo j je bilo dvadeset
pet.
Promrml jao je glasom punim nev jerice:
- Eila..?
Zurila je u čudnog sitnog čov jeka na pragu. S
okruglim naočalama, starim, sivim odi jelom i čeki-
n jastom, kratkom kosom izgledao je poput kakvog
sveučilišnog docenta. Kad je otvorila vrata ništa mu
ni je falilo, ali čim je usmjerio pogled u n ju, probli je-
dio je. Nešto slićno jo j se već jednom dogodilo kad je
prolazila High Streetom. Neki uredni stari gospodin
ju je promotrio, skinuo šešir, zaustavio je i rekao:
"Oprostite, znam da se nismo upoznali, ali..."
Ovo je očigledno bio isti fenomen. Stoga je
ob javila:
- Ja nisam Eila, nego Suza.
- Suza! - ponovio je došl jak.
144 ~ 145
- Kažu da sam posve sllčna ma jci kad je bila
mo jih godina. Očigledno ste je poznavali. Hoćete li
ući?
čov jek se ni je micao. Činilo se da se pribire od
šoka, premda je još bio bli jed.
- Ja sam Nat Dickstein - rekao je sa slabašnim
osmi jehom.
- Drago mi je - uzvratila je Suza. - Zar nećete... -
Potom je shvatila što je rekao. Sad je na n jo j bio red
da se ćudi. - Mister Dickstein! - gotovo je vrisnula.
Bacila mu se oko vrata i pol jubila ga.
- Znači, s jećate me se - rekao je kad ga je oslo-
bodila. D jelovao je obradovano i zbun jeno.
- Kako da ne! Vi ste uvi jek milovali Ezeki ju.
Osim vas nitko ni je mogao razum jeti što je govorio. -
Sm ješkao se kao i pri je.
- Ezeki ja, mačak... na n jega sam posve zabora-
vio.
- Bože! Udite!
Prošao je mimo n je u kuću a ona je zatvorila
vrata. Potom ga je uzela za ruku i povela kroz četvr-
tasto predvor je.
- Divno je što ste došli. Podimo u kuhin ju.
Upravo se motam po n jo j u nasto jan ju da ispečem
kolač.
Dogurnula mu je kuhin jski stolac. S jeo je,
polagano se osvrnuo po prostori ji i lako kimnuo kad
je prepoznao stari kuhin jski stol, kamin i vidik kroz
prozor.
- Da popi jemo kavu - predložila je Suza. - Di
vam je draži ča j?
- Kavu, molim. Hvala.
- Pretpostavl jam da tražite tatu. Danas ima
predavan je pri je podne ali će ubrzo doći na ručak.
Usula je zrna kave u rućni mlinac.
- A vaša ma jka?
- Umrla je pri je četrnaest godina. Rak. - Suza
ga je pogledala očeku jući obavezno "Žao mi je". Ni je
rekao ništa ali su mu se misli odrazile na licu.
Nekako jo j je zbog toga postao draži. Ml jela je zrn je
i škripa mlinca premostila je šutn ju.
Kad je završila, Dickstein je rekao:
- Profesor Ashford dakle još predaje... Upravo
sam pokušao izraćunati koliko mu je godina.
- Šezdeset pet. Više ne preda je mnogo sati.
Šezdeset pet zvuči starački, ali tata ni je star. Duh
mu je još uvi jek britak. - Pitala se ćime se Dickstein
bavi. - Zar niste iselili u Palestinu?
- U Izrael. Živim u jednom kibucu. Tamo radim
u vinogradima i pravim vino.
Izrael. U ovo j kući se uvi jek nazivao Palesti-
nom. Kako će otac reagirati na tog starog pri jatel ja
ko ji sad predstavl ja sve ono što otac ne prizna je?
Suzi je odgovor bio poznat: to neće imati nimalo
ut jeca ja jer je otac teoretičar ko ji se nikad ni je poli-
tikom bavio u praksi. Pitala se zašto je Dickstein
došao.
- Imate dopust?
- Ovd je sam poslovno. Smatramo da je naše
vino sad dovol jno dobro da se izveze u Evropu.
- Li jepo. Vi ga proda jete?
- Istražujem mogućnosti za to. Pričajte mi o
sebi. Kladim se da niste sveućilišni predavač.
Ta ju je prim jedba malo nal jutila te je os jetila
da je lagano porumen jela. Ni je žel jela da je ta j čo-
' v jek drži nedovol jno pametnom da podučava na
' sveučilištu.
- Što vas navodi na to? - upitala je hladno.
- Vi ste tako... srdačni. - Dickstein odvrati po-
gled kao da je sm jesta požalio svo je ri ječi. - I pre-
Y: mladi ste za to.
Pogrešno ga je shvatila. Ni je bio snishodl jiv.
- Nasli jedila sam tatin dar za jezike, ali ne i
njegov akademski naćin razmišljanja. Zato sam
st juardesa -, rekla je i upltala se da li doista ni je
imala akademski način mišl jen ja, da li uistinu ni je
1~ ~~ 147
bila dovol jno pametna da bude sveućilišni profesox?
Ulila je kipuće vode u filter i miris kave ispuni
kuhin ju. Ni je znala što da sad kaže. Dickstein je bio
uronio u misli, zureći otvorenih oči ju u n ju. Oči su
mu bile krupne i tamnosmede. Od jednom ju je
obuzela plahost, što se ni je često dogadalo. Rekla mu
je to.
- Plahost? - upitao je. - To je zato što sam zurio
u vas kao da ste kakva slika ili nešto slićno. Nasto-
jim se priviknuti na čin jenicu da niste Eila već mala
d jevo jčica sa starim sivim mačkom.
- Ezeki ja je uginuo. Ubrzo nakon vašeg odlaska,
mislim.
- Mnogo se toga izmi jenilo.
- Jeste li bili prisni s mojim roditeljima?
- Bio sam student vašeg oca i izdaleka se divio
vašo j ma jci. Eila... - Ponovo je skrenuo pogled kao da
želi izazvati do jam da to govori netko drugi. - Ona
ni je bila samo li jepa, bila je prekrasna.
Suza mu se zagledala u lice. Pomislila je: Ti si
je volio. Ta joj je pomisao pala na um nepozvana,
intuitivno, i sm jesta je posumn jala da se zabunila.
Medutim, to bi ob jasnilo n jegovu snažnu reakci ju
kad ju je ugledao na pragu. Rekla je:
- Mo ja je mati bila jedan od iskonskih hipi ja,
jeste li to znali?
- Ne znam što time mislite.
- Ht jela je biti slobodna. Prosv jedovala je protiv
ograničenja nametnutih Arapkinjama, premda je
potjecala iz imućne, slobodoumne obitelji. Udala se
za mog oca da bi napustila Bliski istok. Naravno da
je otkrila kako zapadno društvo na svo j način pot-
čin java ženu... i stoga je nastavila kršiti mnoge
zakone. - Dok je govorila, Suza se pris jetila kako je,
posta jući ženom i razumi jeva jući strast, shvatila da
joj je mati bila putena. To ju je bilo pogodilo, zasi-
gurno, ali sada nekako ni je mogla prizvati ondašn ju
uznemirenost.
- Zbog toga je bila hipi? - upitao je Dickstein.
- Hipi ji v jeru ju u slobodnu 1 jubav.
- Shvaćam.
Po tome kako je reagirao zakl jučila je da Nat
Dickstein ni je bio ma jćin 1 jubavnik. To ju je bez-
razložno rastužilo.
- Prića jte mi o svo jim roditel jima. - Obraćala
mu se kao da su vršn jaci.
- Ako natoćita kavu.
Nasmi jala se.
- Na n ju sam posve zaboravila.
- Otac mi je bio postolar - počeo je Dickstein. -
Umio je popravl jati cipele, ali ni je baš bio dobar
trgovac. Usprkos tome, tridesete su godine bile dobro
raulobl je za postolare u istoćnom di jelu Londona.
L judi nisu sebi mogli priuštiti nove cipele, te su
godinu za godinom krpali stare. Nikad nismo bili
bogati, ali smo imali nešto više novaca od većine
naših susjeda. Obitelj je, dakako, nagovarala oca da
proširi posao, da otvori još jednu radionicu, zaposli
radnike.
Suza mu je pružila šalicu kave.
- Mli jeka, šećera?
- Šećera, bez mli jeka. Hvala.
- Priča jte dal je. - Bio je to drugači ji svi jet o
ko jem ni je ništa znala. Nikad jo j ni je palo na pamet
da jednom postolaru u privredno j krizi može dobro
ići.
- Trgovci kožom smatrali su mog oca neugod-
nim. Mogli su mu prodati samo na jbol ju robu. Ako
; je netko imao drugorazrednu kožu, sav jetovali su
mu: "Ne nudi je Dicksteinu, sm jesta će je vratiti."
Tako sam bar čuo. - Sm ješkao se odsutno.
- Je li još živ?
- Umro je pred rat. Smrtno o jaden.
- Zašto?
- Tridesete su godine bile u Londonu godine
fašizma. Svake večeri održavali su se skupovi na
1 ~ ~~ 149
otvorenom. Govornici su tvrdili da Židovi na cijelom
svi jetu sišu krv radnicima. Organiza tori i govornici
bili su ugletlni 1 judi sredn je klase, ali se slušatel jstvo
sasto jalo od nezaposlenih baraba. Posli je skupova
stupali su ulicama, razbi jali stakla i tukli prolazni-
ke. Naša je kuća bila idealna meta za n jih. Bili smo
Židovi, otac je imao radionicu i stoga je bio krvopi ja.
I išlo nam je ba.š onako kako je n jihova propaganda
tvrdila, išlo nam je nešto bol je nego 1 judima u našo j
okolini.
Ušutio je i zagledao se preda se. Suza je čekala
da nastavi. Dok je prićao kao da se sklupčao, noge je
čvrsto prekrIžio, rukama obgrlio ramena a leda us-
tremio uvis. Sjedeći ovako na kuhinjskom stolcu, u
odi jelu koje mu je loše pristajalo, od sive tkanine
prikladne za činovnika, laktovima, kol jenima i
ramenima razbacanim u svim sm jerovima, pods je-
ćao je na vreću punu kolaca.
- Stanovali smo iznad lokala. Svake sam noći
ležao budan i čekao da produ. Bio sam izvan sebe od
straha, uglavnom zato što sam znao da se i moj otac
bo ji. Ponekad nisu ništa poduzimali, samo bi pro-
marširali. Često, vrlo često bi nam porazbi jali prozo-
re. Jednom ili dvaput su provalili u lokal i sve uni-
štili. Gurao sam glavu pod jastuk, plačući, jer sam se
bo jao da će doći gore. Proklin jao sam Boga što me
stvorio Židovom.
- Zar polici ja ni je ništa poduzimala?
- Radila je što je mogla. Ako se zatekla u blizi-
ni, umi ješala bi se. A bila je tada jako zaposlena.
Jedino su se komunisti ponudili da se zajedno s
nama suprotstave, ali , je mo j otac odbio n jihovu
pomoć. Dakako, sve su politićke stranke bile protiv
fašista ali su samo crveni di jelili držala za s jekire i
žel jezne šipke i podizali barikade. Pokušao sam stu-
piti u komunističku parti ju, ali su me odbili. Bio
sam premlad.
- A vaš otac?
150
- Jednostavno je izgubio petl ju. Kad su mu po
dI-ugi put sve porazbi jali u radionici, ni je više imao
novaca da je nanovo uredi. A čini se da mu je
uzman jkalo snage da negd je drugd je započne izno-
va. Poćeo je uzimati potporu i kopniti. Godine 1938.
je umro.
- A vi?
- Brzo sam odrastao. Čim sam izgledao dovol jno
star za vo jsku, pri javio sa m se. Ubrzo su me zarobili,
posli je rata došao sam u Oxford, potom sam napu-
stio studi j i iselio u Izrael.
- Imate li tamo obitel j?
- Ci jeli je kibuc mo ja obitel j... ali nisam se ože-
nio.
- Zbog mo je ma jke?
- Mo~da. Vi nimalo ne okolišate.
Suza je ponovo os jetila da su jo j se uši zaru-
men jele. Bilo je to vrlo intimno pitan je čov jeku ko ji
je zapravo bio neznanac. Ali posve je prirodno izle-
tjelo.
- Oprostite.
- Ne morate se ispričavati. Vrlo ri jetko govorim
o tim stvarima. Zapravo je ci jeli ta j put, kako da
kažem... zas jen jen prošlošću.
- To zvuči nostalgićno.
Dickstein je slegnuo ramenima.
Šut jeli su. Ta j mi se čov jek svida, pomislila je
Suza. Svida mi se kad govori i kad šuti, njegove
velike oči, staromodno odi jelo i n jegove uspomene.
Nadam se da će ostati još malo.
Uzela je šalice i otvorila stroj za pranje suda. S
tan jurića je skliznula žličica i pala pod starinsku
škrin ju za hladen je.
- Prokletstvo - rekla je Suza srdito.
Dickstein se spustio na kol jena i zavirio pod
škrin ju.
- Sad će zauvi jek ostati tamo. Škrin ja je tako
teška da se ne može pomaći.
151
Dickstein je desnom rukom odignuo ugao škri-
n je a li jevom potražio žlicu. Spustio je škrin ju, ustao
i pružio Suzi žllčicu. Zapan jeno ga je gledala.
- Tko ste vi? Kapetan Amerika? Ta stvar je
prokleto teška.
- Radim u pol ju. Kako to da znate za Kapetana
Amerika? U mo jo j su mladosti ludovali za n jim.
- I sad još. Crtež u tom stripu je fantastičan.
- Mi smo ga čitali krišom, jer su ga smatrali
šundom.
Sm ješkala se.
- Zaista radite na pol jima? - Izgledao je poput
činovnika a ne kao pol jski radnik.
- Zaista.
- Trgovac vinom ko ji u vinogradima uistinu
prl ja ruke. To je neobično.
- Ne u Izraelu. Mi smo malčice... opsjednuti,
pretpostavl jam, što se tiče zeml je.
Suza je bacila pogled na ručni sat.
- Tata samo što ni je stigao. Jest ćete s nama,
zar ne? No, bojim se da imamo samo sendviče.
- To bi bilo divno.
Razrezala je francuski kruh na kriške i počela
pripremati salatu. Dickstein se ponudio da će oprati
povrće te mu je dala pregaču. Zakratko ga je uhvati-
la kako je ponovo, nasmi ješen, promatra.
- Na što mislite?
- S jetio sam se nećeg što bi vama možda bilo
neugodno čuti.
- Ipak mi recite.
- Jedne večeri došao sam ovamo oko šest sati.
Vaše ma jke ni je bilo. Htio sam posuditi neku kn jigu
od vašeg oca. Sjedili ste u kadi. Vašeg su oca nazvali
iz Francuske... ne s jećam se više zašto. Dok je telefo-
nirao, počeli ste plakati. Pošao sam gore, digao vas iz
kade, obrisao i navukao vam spavaćicu. Bilo vam je
tad četiri ili pet godina.
Suza se nasmi jala. Od jednom je vid jela Dick-
steina u zapareno j kupaonici kako se sagin je i bez
napora je diže iz tople sapunice. Ali u to j vizi ji ni je
bila di jete, već odrasla žena mokrih grudi, s p jenom
na bed~ma. N jegove su ruke bile snažne i čvrste dok
ju je podizao k sebi. Potom su se otvorila kuhin jska
vrata, u kuhin ju je stupio otac. San se rasplinuo a
zaostao je samo zbrkan os ječa j i tračak grižn je sa-
v jesti.
Natu Dicksteinu se činilo da se profesor Ash-
ford dobro drži. Osim fratarskog vi jenca si jedih vlasi
bio je sad potpuno ćelav. Malo je odebl jao i pokreti
su mu bili odm jereni ji ali mu je u očima još uvi jek
s jala iskra intelektualne radoznalosti.
- Neočekivani gost, tata - rekla je Suza.
Ashford ga je pogledao i pozdravio bez dvoum-
1 jen ja.
- Mladi Dickstein! Eh, kakvo iznenaden je! Dobro
došli, dragi mo j.
Dickstein mu je snažno stresao ruku.
- Kako ste, gospodine profesore?
- S ja jno, mladiću. Osobito kad je mo ja kći
ovd je i brine o meni. S jećate se još Suze?
- Ci jelo smo jutro proveli predani uspomenama.
- Kako vidim već vam je svezala pregaču. To je
brz pogodak, ćak i za n ju. Često jo j kažem da tako
nikad neće naći muža. Otpašite to, mladiću, ha jdemo
nešto popiti.
y,~. Dickstein se isprićavajući nakesio Suzi i pošao
za Ashfordom u salon.
- Šeri?
- Hvala, malu čašicu, molim. - Dickstein se
od jednom s jetio da je ovamo došao s razlogom.
Morao je iz Ashforda izvuči informaci je a da stari
čovjek ništa ne primijeti. Dva je sata takoreći bio
izvan službe, sad se morao ponovo usredotočiti na
svo j p~o. Ali trebao je biti oprezan.
152 ~ 1~
Ashford mu je pružio malu ćašu svi jetlog šeri-
ja.
- A satl mi priča jte što ste svih ovih godina
radili.
Dickstein je srknuo šeri ja, vrlo suhog, omil je-
nog u Oxfordu. Ispričao je profesoru istu priću kao i
Hasanu i Suzi: kako nastoji naći tržište za izvoz
izraelskih vina. Ashford je postavl jao znalačka pita-
n ja: napušta ju li mladi 1 judi kibuce da bi prešli u
gradove? Jesu li vrijeme i blagostanje potkopali
prvobitne cil jeve entuzi jasta kibuca. Ima li kontaka-
ta i brakova izmedu evropskih, afričkih i levantin-
skih Židova? Dickstein je odgovorio "da", "ne" i "jed-
va". Ashford je ul judno izb jegavao n jihovo suprotno
poiman je političkog morala Izraela, ali se ipak po
distanciranom načinu kojim se raspitivao o izrael-
skim problemima, os jeća lo da želi čuti loše vi jesti.
Suza ih je pozvala na ručak u kuhin ju, pri je
nego što je Dickstein došao u priliku da on postavi
neka pitan ja. N jezini su francu~ki sendviči bili
golemi i veoma ukusni; otvorila je bocu crvenog
vina. Dickstein je sad shvatio zašto je Ashford odeb-
1 jao.
Uz kavu, Dickstein je rekao kao usput:
- Pri je dva t jedna susreo sam jednog bivšeg
kolegu, i to u Luxembourgu.
- Jasifa Hasana? - upitao je Ashford.
- Kako znate?
- Još smo u vezi. Znam da živi u Luxembourgu.
- Vidate li ga ćesto? - Dickstein se opomenuo:
oprezno, oprezno.
- Nekoliko puta u toku godine. - Ashford je
zastao. - Ne može se prešutjeti, Dicksteinu, da su
ratovi ko jima ste vi sve dobili, n jih prilićno skupo
sta jali. N jegova je obitel j izgubila sav svo j imutak i
tavori u jednom izbjegličkom logoru. Dakako da je
on ogorčen na Izrael.
Dickstein je kimnuo. Sad je bio gotovo siguran
da je Hasan u špi junskom poslu.
154
i
- Imao sam samo malo vremena za razgovor s
n jim... bio sam na putu 2a aerodrom. Kako mu ide?
Ashford je namrštio čelo.
- Čini mi se malo... rastresen. Iznenadni poslovi
koje mora obaviti, otkazani dogovori, neobični tele-
fonski pozivi u svako moguće doba dana, zagonetni
odlasci. Možda se tako ponaša ju prot jerani aristo-
krate.
- Možda - rekao je Dickstein. Zapravo je to bilo
tipićno ponašan je agenta. Bio je sad potpuno uv je-
ren da ga je susret s Hasanom razotkrio. - Susrećete
li inače još koga iz moje klase?
: - Samo starog Toby ja. On je sad u vodstvu
konzervativaca.
- S ja jno! - obradovao se Dickstein. - Već tad je
govorio poput predstavnika opozici je. Bombastićno i
_ i istodobno obrambeno. Li jepo je što je našao pravi
poziv.
- Još malo kave, Nate? - upitala je Su2a.
- Ne, hvala. - Ustao je. - Pomoći ću vam raspre-
miti. Zatim moram natrag u London.
- Tata će pospremiti - nasmi jala se Suza. -
: i Imamo takav dogovor. -
- Nažalost, tako je - priznao je Ashford. - Ona
nikome ne želi robovati, na jman je meni. - Prim jedba
je iznenadila Dicksteina, jer očigledno ni je prista jala.
Možda ga Suza ni je ropski dvorila, ali ćinilo se da se
o n jemu stara kako bi to činila neka zaposlena
supruga.
- Otpratit ću vas u grad - rekla je Suza. - Samo
da uzmem jaknu.
Ashford je pružio Dicksteinu ruku.
- Doista mi je bilo drago što sam vas vidio,
mladiću.
Suza se vratila; nosila je baršunasti kaputić.
Dok su hodali ulicom Dickstein je mnogo govo-
~o samo da dobi je izliku da je gleda. Kaputić je bio
uskladen s crnim hlačama od prugastog samta. Nosi-
155
,`~_
la je široku košul ju bo je pi jeska, od nekog svilenog
materi jala. Um jela se, poput svo je ma jke, od jenuti
tako da jo j s ja jna crna kosa i bespri jekorna smeda
put na jbol je dodu do izraža ja. Dickstein jo j je, os je-
ćao se pritom vrlo staromodno, ponudio svoju ruku,
samo da bi je dodirivao. Ni je bilo nikakve sumn je da
je pos jedovala istu t jelesnu privlačnost kao i n jezina
ma jka. Imala je nešto što je muškarca t jeralo da
poželi da je pos jedu je; ta žel ja ni je bila poticana
požudom koliko strašću i potrebom da pasjeduje
neki lijep predmet koji mu više ne mogu preoteti.
Dickstein je sad bio dostatno zreo da zna kako su
pogrešne takve žel je i da uvidi da ga Eila Ashford
ne bi usrećila. Ali činilo se da kći ima ono što je
ma jci nedosta jalo: toplinu. Dickstein je žalio što
Suzu više neće vid jeti. Da su vremena druga...
Ali neće se ostvariti.
Kad su stigli na kolodvor, upitao je:
- Idete li ponekad u London?
- Dakako, sutra.
- Zašto?
- Da se s vama nadem na večeri.
Kad je umrla Suzina ma jka, otac se ponio
s ja jno.
Bilo jo j je jedanaest, dovol jno je bila stara da
shvati smrt, a premlada da je prevlada. Otac ju je
smirivao i t ješio. Znao je kad ima potrebu da se na
osami isplače a kad želi odjenuti najbolju haljinu da
bi s n jim izišla na rućak. Bez zbun jenosti rasprav-
ljao je s njom o menstruaciji i raspoloženo ju je
pratio kad je kupovala grudn jake. Pov jerio jo j je
novu ulogu u životu: postala je gospodarica u kući,
davala je upute dvorkin ji, sastavl jala popis rubl ja i
ned jel jom pri je podne nudila goste šeri jem. U četr-
naesto j je bila odgovorna za kućni budžet. Bol je se
brinula o ocu nego što je to Eili ikad uspi jevalo.
Odbacivala je iznošene košul je i nadom ještala ih
identičnim novim, a da to profesor nikada nije uočio.
Otkrila je da se i bez ma jke čov jek može os ječati živ,
siguran i vol jen.
Otac jo j je, baš kao i ma jci, dodi jelio ulogu; a
kao i ma jka, Suza se suprotstavl jala to j ulozi mada
ju je igrala.
Želio je da ostane u Oxfordu, da studira, da
' potom piše doktorsku radn ju i naposl jetku da po-
. stane docentica. To bi značilo da je uvi jek pri ruci
da o n jemu brine. Tvrdila je da ni je dovol jno pa-
metna, s neugodnim osjećajem da je to samo izlika, i
odabrala takvo nam ješten je ko je je zahti jevalo da
t jednima izbiva iz kuće i da otac bude prepušten
: sam sebi. Visoko u zraku, udal jena tisuće mil ja od
Oxforda, posluživala je muškarce u na jbol jim godi-
nama pićem i obrocima i pitala se da li se zapravo
;
što izmi jenilo.
Na putu do kolodvora razmišl jala je o svom
uhodanom životu i o tome hoće li toj rutini ikad
uspjeti izmaći.
Upravo je prekinula ljubavnu vezu koja je kao
i sve dosadašn je bila iscrpl ju juća i ukalupl jena.
Julian je bio na pragu četrdesete, docent filozofije
ko ji se speci jalizirao za predsokratske filowfe: bri-
1 jantan, požrtvovan i bespomoćan. Za sve je uzimao
stimulanse: hašiš za seks, amfetamine za rad a
Mogadon za spavan je. Bio je rastavl jen, bez d jece.
Isprva jo j je bio zaniml jiv, šarmantan i privlačan. U
krevetu je volio da ona leži na n jemu. Vodio ju je u
avangardna londonska kazališta i na bizarne stu-
dentske zabave. Ali ubrzo jo j je sve to dosadilo:
spoznala je da ga seks zapravo ne zanima, da je
izvodi jer je s n jim ruku pod ruku d jelovala kao
ukras, da mu n jezino društvo samo za to odgovara
jer se tako bezgranično divila n jegovo j pameti.
;. Jednog dana stvari su dosp jele tako daleko da je
#.
156 157
glačala n jegovo rubl je dok je on držao predavan je. U
osnovi to je bio kra j.
Ponekad je odlazila u krevet sa svo jim vršn ja-
cima, uglavnom zato što je obožavala n jihova ti jela.
Većinom je ostala razočarana i za kratko bi joj vrt-
jeme dosadili.
Suza je već požalila što je tako naprećac ugo-
vorila sastanak s Dicksteinom. Bio je deprimira juće
tipičan za generaci ju stari ju od n je i oćigledno je
trebao n jegu i pažn ju. Na jgore je bilo što je bio za-
1 jubl jen u n jezinu ma jku. Na prvi pogled bio je
očinska figura poput svih ostalih dosad. Ali se ipak
od n jih razlikovao. Radio je u pol j u, ne na sveučili-
štu. V jero jatno će se pokazati da je na jman je nači-
tan muškarac s ko jim je ikad izišla. Dickstein je
doista iselio u Palestinu um jesto da s jedi u oksford-
skim pubovima ~i o tome razg:aba. Mogao je staru
škrin ju za zamrzavan je pridi~i desnom rukom. U
kratkom vremenu ko je su proveli za jedno, iznenadio
ju je više nego jednom time što se pokazao drukči-
jim nego što je očekivala.
Možda će mi Nat Dickstein pomoći da prekinem
s rutinom, pomislila je.
A možda opet nešto samo zamišl jam.
Nat Dickstein je nazvao izraelsko poslanstvo iz
telefonske govornice na kolodvoru Paddington. Za-
tražio je da ga spo je s trgovačkim predstavništvom.
Takvo nije postojalo: bila je to šifra Mossadova in-
formaci jskog centra. Naposl jetku se javio neki mla-
dić s hebrejskim naglaskom. Dickstein se tome
obradovao, jer mu je godilo saznan je da ima 1 judi
ko jima je hebre jski materin ji jezik a ne mrtva
stvar. Kako su se razgovori automatski snimali,
sm jesta je počeo s porukom. "Hitno za Billa. Proda ju
ugrožava konkurentski tim. Henry." Objesio je sluša-
licu ne čeka jući potvrdu.

158
S kolodvora je otp ješačio do hotela, razmišl ja-
jući o Suzi Ashford. Sutra navečer će je dočekati na
pedingtonsko j stanici. Prenoćit će u stanu pri jatel ja.
Dickstein ni je znao kako da se ponaša. Ni je se
mogao s jetiti da je ikad pošao na večeru s nekom
ženom iz razonode. U mladosti je bio odveć siroma-
šan a nakon rata suviše nervozan i nespretan. Kas-
ni je je to nekako prerastao. Dakako, večeravao je s
kolegicama i ženama iz kibuca nakon kupovine u
Nazaretu. Ali izići udvo je samo da bi uživao u neći-
jem društvu...
Kako se to izvodi? Pristoji se da je dočeka s
automobilom, u smokingu, da joj daruje kutiju ćoko-
ladnih bombona ukrašenu vrpcom. Dickstein će
doćekati Suzu na kolodvoru, bez automobila i smo-
kinga. Kamo da je odvede? Čak ni u Izraelu ni je
znao otm jene restorane, a kamoli u Englesko j.
Prolazeći Hyde Parkom, Dickstein se sm ješkao.
Bila je to nev jero jatna situaci ja 2a čov jeka u četrde-
setdrugo j godini. Znala je da ni je sv jetski čov jek ali
joj oćito nije smetalo da se sama pozove na većeru.
V jero jatno pozna je i restorane i zna što se tamo
naruču je. Ni je to bilo pitan je života i smrti. Ma što
da se desi, on će se truditi da iz toga izvuče što više.
U n jegovom je poslu nastupio predah. Otkako
je znao da su ga otkrili, ni je mogao ništa dal je
poduzimati dok ne razgovara s Pierreom Borgom.
Borg je morao odlućiti treba li od svega odustati.
Navečer je pogledao francuski film ~ledan čov~fek,
jedna žena. Bila je to jednostavna, potresno prikaza-
na ljubavna priča, popraćena prodornom latinsko-
američkom melodi jom. Izišao je iz kina još pri je
kra ja filma jer ga je priča tronula do suza. Melodi ja
ga je ci jelu noć progonila.
U jutro je otišao u telefonsku govornicu u ulici
u kojoj je bio hotel i ponovo nazvao ambasadu. Spo-
jili su ga s informaci jskim centrom i on je rekao:
- Ovd je Henry. Imate li odgovor?
159
- T jera jte do devedeset tri tisuće i sutra podne-
site izv ješta j.
- Javite: dnevni red sastanka na aerodromskim
informaci jama.
Pierre Borg će sutra u 9.30 stići avionom.
Četvorica muškaraca s jedila su šutke u auto-
mobilu, strpl jivo motreći ulicu na ko ju se spuštao
sumrak.
P jotr Tirin, zbi jen čov jek sredn jih godina u
kišno j kabanici, bubn jao je prstima po upravl jaču
što je odzvan jalo kao da golubovi tapka ju po krovu.
Uz n jega je s jedio Jasif Hasan, na stražn jem s jedi-
štu čučali su David Rostov i Nik Bunin.
Nik je otkrio izručitel ja kad je treći dan za
redom motrio zgradu ~Iean Monnet na Kirchbergu.
Sm jesta ga je prepoznao.
- U uredskom od jelu uopće ne d jelu je poput
pedera, ali siguran sam da je jedan od n jihovih.
V jero jatno tamo radi.
- Toga sam se trebao s jetiti - rekao je Rostov. -
Ako je Dickstein tražio ta jne, ne mogu n jegovi 1 judi
sjediti na aerodromu ili u hotelu Alfa. Trebalo je da
Nika sm jesta pošal jem u Euratom.
Rekao je to P jotru Tirinu, ali je Hasan, čuvši to,
uskočio:
- Ne mcž:;~e na sve misliti.
- Trebao bih - odgovorio je Rostov.
Hasanu je bilo pov jereno da una jmi veliki
tamnoobo jeni automobil. Američki buick u ko jem su
sad s jedili bio je doduše malo napadan, ali zato pro-
stran. Nik je ćov jeka iz Euratoma pratio do kuće i
sad su sva četvorica ćekala u kaldrmom popločeno j
uličici nedaleko od stare kuće u nizu.
Rostov je mrzio takav zav jerenički postupak.
činio mu se zastar jelim i tipičnim za dvadesete i
tridesete godine, za gradove poput Beča, Istanbula i
i3eiruta, a ne za zapadnu Evropu u 1968. Smatrao je
preo~snim otimati civila na ulici, ugurati ga u
automobil i tako ga dugo udarati dok ne propjeva.
Mogu vas opaziti prolaznici ko ji se ne bo je polici j i
podni jeti pri javu. Rostov je volio jasne i pregledne
situaci je: volio je ukl jučiti mozak a ne šake. Ali ta j
je izručitel j svakim danom od Dicksteinova nestan-
ka, dobivao na važnosti. Rostov je morao saznati što
je predao Dicksteinu i to još danas.
- Kad bi bar već jednom izišao - gundao je
Pjotr Tirin,
- Imamo vremena napretek - rekao je Rostov.
To doduše ni je bilo točno, ali ni je htio da mu 1 judi
postanu nervozni i nestrpl jivi pa da pogri ješe. Da
ublaži napetost, nastavio je. - Dickstein je, dakako,
učinio isto što i mi. Promatrao je zgradu <Iean Mon-
ne~ pratio ovog čov jeka do kuće i ovd je u ulici če-
kao. Čov jek je izišao i otišao u klub homoseksualaca.
Tad je Dickstein saznao n jegovu siabost i iskoristio
je da iz n jega izvuče podatke.
- Posl jedn je dvi je većeri ni je bio u klubu -
dodao je Nik.
- Otkrio je da sve ima svoju cijenu, osobito
1 jubav - odgovorio je Rostov.
- L jubav? - ponovio je prezirno Nik.
Rostov ni je odgovorio.
U ulici se smračilo; upalila su se ulična sv jetla.
Zrak koji je prodirao kroz otvoren prozor na autu,
bio je vlažan. Rostov je u sv jetlu uličnih sv jetil jaka
vidio pramenove vlažne pare. Dolazili su s ri jeke.
Bilo bi odviše optimistično nadati se magli u lipn ju.
- Što je to? - prošaptao je Tirin.
Brzim koracima prilazio im je plavokosi ćov jek
u sakou s dvorednim kopčanjem.
- Sad tiho - zapov jedio je Rostov.
Čovjek je stao ispred kuće koju su motrili.
Pozvonio je.
Hasan je polo :io ruku na kvaku.
1~ ~ 161
- Ne još - procijedio je Rostov.
Mrežasti zastor na jednom prozoru mansardnog
stana na trenutak se pomaknuo ustranu.
Plavokosi je čekao i nogom tapkao po pločniku.
- Je li to možda 1 jubavnik? - upitao je Hasan.
- Prokletstvo, začepite - zarežao je Rostov.
Tren kasni je otvorila se kućna veža i plavokosi
je ušao. Rostov je načas ugledao čov jeka ko ji je
otvorio: bio je to izručitelj. Vrata su se zatvorila i
prilika je propala.
- Prebrzo - rekao je Rostov. - Prokletstvo!
Tirin je ponovo zabubnjao prstima, a Nik se
ćešao. Hasan je zdvojno uzdahnuo kao da je otprve
znao da je glupo ćekati. Rostov je zakl jučio da mu
uskoro treba ponovo ćestito stati na nogu.
Ci jeli sat se ništa ni je dogodilo.
- Večeras će ostati kod kuće - pretpostavio je
Tirin.
- Ako su imali posla s Dicksteinom, v jero jatno
se bo je navečer izići - zakl jučio je Rostov.
- Idemo unutra? - upitao je Nik.
- Postoji jedan problem - objasnio je Rostov. - S
prozora mogu vid jeti tko je na vratima. Pretpostav-
1 jam da neznancima ne bi otvorili.
- L jubavnik će možda prenoćiti - primi jetio je
Tirin.
- Točno.
- Onda ćemo morati upasti - zaključio je Nik.
Rostov ni je odgovorio. Nik nikad ni je bio strp-
ljiv, ali na svoju ruku ne bi zapoćeo ništa. Rostov je
razmišl jao kako će sad možda morati oteti dvo jicu, a
to je bilo složeni je i opasni je.
- Imamo li kakvo oruž je? - upitao je.
Tirin je otvorio pretinac za rukavice i izvukao
revolver.
- Dobro - pohvalio ga je Rostov - ali ne smi ješ
pucati.
- Ni je nabi jen - ob jasnio je Tirin. Gurnuo je
pištol j u džep kišnog ogrtača.
- Ako ljubavnik prenoći, hoćemo li ih ščepati
ujutro? - upitao je Hasan.
- Dakako da nećemo - rekao je Rostov. - Ne
možemo to obaviti dan ju.
- Pa što onda?
- Nisam još odlučio.
Razmišljao je do ponoći a tad se problem sam
ri ješio.
Rostov je motrio vežu poluzatvorenim očima.
Kad su se vrata počela otvarati, rekao je:
- Sad!
Prvi je iskočio Nik. Tirin za njim. Hasanu je
trebalo nešto vremena da shvati što se dogada,
potom je i on ispao iz kola.
Dvo jica su se muškaraca opraštala, mladi je
sta jao na pločniku, stari ji u kučnom ogrtaču na
pragu veže. Isporučitel j je pružio ruku i stisnuo pri-
jatel jevu mišicu za rastanak. Obo jica su uznemireno
uzgledala kad su Nik i Tirin izletjeli iz automobila i
jurnuli prema njima.
- Ne mićite se, šutite - prosiktao je Tirin tiho na
francuskome, pokazujući im revolver.
Rostov je primijetio da je zdravi instikt potak-
nuo Nika da zauzme položa j neposredno iza mladog
ćov jeka.
- Oh, zaboga, ne, ne ponovo - zacvilio je stariji.
- LTlazite u kola - odrezao je Tirin.
- Prokletnici, zašto nas ne ostavite na miru -
rekao je plavokosi.
Rostov, ko ji je sa stražn jeg s jedala pratio šta se
zbiva i istodobno držao na oku ulicu, pomislio je:
"Sad se odluču ju hoće li mirno poći s nama." Brzim
Je pogledom preletio mraćnu ulicu. Bila je pusta. Nik,
ko ji je os jetio da mladi pomišl ja na otpor, obgrlio ga
je ispod ramena i čvrsto ga držao.
162 ~ 163
- Nemo jte ga ozli jediti, idem s vama - rekao je
stari ji čov jek. Istupio je iz veže.
Mladić se usprotivio:
- Ne dolazi u obzir.
Prnkletstvo, pomisLi Rostov.
Plavokosi se okrenuo i pokušao Niku nagaziti
nogu. Nik se povukao korak i desnom šakom udario
mladića u bubreg.
- Ne, Pierre! - povikao je stari ji, preglasno.
Tirin skoči na n jega i rukom mu pokri je usta.
Ćov jek se otimao, oslobodio glavu i kriknuo "Upo-
moć!", pri je nego ga je Tirin uspio ponovo ušutkati.
Pierre je klonuo na koljeno, stenjući.
Rostov se naslonio preko stražnjeg sjedala i
povikao kroz otvoren prozor:
- Ha jde, idemo.~
Tirin je podigao stari jeg uvis i ponio ga preko
kolizika do automobila. Pierre se iznenada pribrao od
Nikova udarca i potrčao. Hasan mu je podmetnuo
nogu i mladić se skotrl jao na kaldrmu.
Rostov je spazio da se na gorn jem katu sus jed-
ne kuće upalilo sv jetlo. Ako cirkus potra je još malo,
sve će ih pohapsiti.
Tirin je gurnuo isporučitelja na stražnje sjeda-
lo. Rostov ga je ščepao i dobacio Tirinu:
- Držim ga. Kreni. Brzo.!
Nik je podigao plavokosog i ponio ga k auto-
mobilu. Tirin je uskočio na vozačevo mjesto, a Hasan
otvorio vrata. Rostov je doviknuo Hasanu:
- Zatvori vežu, idiote!
Nik je ugurao mladića do n jegova pri jatel ja,
potom je i sam s jeo na stražn je s jedalo tako da su
oteti bili prign jećeni između n jega i Rostova. Hasan
je povukao kućna vrata i uskočio na s jedalo kra j
vozaća. Tirin je pritisnuo papučicu.
- wemoguči bože, kakva govnari ja - opsovao je
Rostov na engleskom.
Pierre je još sten jao.
- Nismo vam ništa skrivili - rekao je stari ji.
- Ma nemo j? - odgovorio je Rostov. - Pri je tri
dana isporučili ste aktovku u klubu u Rue Dicks
jednom Englezu.
- Edu Rodgersu?
- To ni je n jegovo pravo ime - dobacio je Rostov.
- Vi ste iz policije?
- Ne baš. - Neka čov jek v jeru je što želi. - Ne
prtkupl jam dokazni materi jal da vas izvedem na.
sud. Zanima me što je bilo u aktovki.
Šutn ja. Tirin je preko ramena upitao:
- Da izidem iz grada i potražim neko mirno
m jesto?
- Pričeka j - naredio je Rostov.
- Reći ću vam - rekao je stari ji.
- Samo vozi gradom - naložio je Rostov Tirinu.
Pogledao je ćov jeka iz Euratoma. - Dakle?
- Bio je to ispis euratomskog komp jutora.
- S kakvim podacima?
- Pojedinostima o dozvolama 2a transport ra-
dioaktivnog materi jala.
- Radioaktivnog? Hoćete reći atomskog materi-
jala?
- Žute pogače, uranskog metala, nuklearnog
otpada, plutoni ja...
Rostov se naslonio i zagledao u gradska sv jetla
ko ja su promicala. Krv mu je uzbudeno zakolala:
Dicksteinova operaci ja je posta jala jasni ja. Dozvole
za transport fisionog materijala... Izraelci su se na-
sto jali dočepati nuklearnog goriva. Dickstein će na
tom popisu tražiti jednu ili dvi je stvari: vlasnika
urana ko ji bi nešto prodao na crno, ili pošil jku
urana ko ju bi mogao ukrasti.
A što bi s materi jalom počeli kad ga se dočepa-
ju...
Čov jek iz Euratoma prekinuo je n jegovo raz-
mišl jan je.
- Hoćete li nas sada pustiti?
1~ ž_ ~ 165
- Moram dobiti kopi ju tog ispisa - rekao je
Rostov.
- Ne mogu uzeti još jednu. Bilo je već dovol jno
sumn jivo kad je prva nestala!
- Bo jim se da mam drugo ne preosta je - rekao je
Rostov. - Ali ako hoćete, možete je nakon što je mi
fotografiramo odni jeti natrag u ured.
- Zaboga - zasten jao je čov jek.
- Nema vam druge.
- Dobro.
- Vozi natrag do kuće - naredio je Rostov Tiri-
nu. Isporućitel ju je naložio: - Donesite sutra navečer
ispis kući. Netko će tokom večeri doći k vama i
snimiti ga.
Veliki automobil klizio je ulicama grada. Ros-
tovu se ućinilo da otmica ipak ni je bila katastrofa.
Nik Bunin se otresao na Pierrea:
- Prestani zuriti u mene!
Stigli su u uličicu. Tirin je zaustavio automobil.
- U redu - javio se Rostov. - Pustite stari jeg.
N jegov pri jatel j osta je s nama.
Euratomov čojek se trgnuo kao da je ranjen.
- Zašto?
- Za sluča j da padnete u napast i sutra sve
priznate pretpostavl jenima. Mladić je naš talac. Izla-
zite.
Nik je otvorio vrata i pustio ćov jeka. Ova j je
trenutak sta jao, okli jeva jući. Nik je ponovo s jeo i
Tirin je krenuo.
- Možemo li se pouzdati u n jega? Hoće ll to
učiniti? - pitao je Hasan.
- Radit će za nas dok mu ne vratimo prijatelja.
- A potom?
Rostov ni je ništa odgovorio. Bilo bi pametno
obo jicu likvidirati, pomislio je.
*
Suzina mora.
Većer je. Sama je u zeleno-bi jelo j kući na rt jeci,
kupa se i dugo leži u vrućo j, namirisano j vodi.
Potom odlazi u veliku spavaću sobu, sjeda pred tro-
di jelno zrcalo i praši se puderom iz ma jčine kuti je
od oniksa.
Otvara ormar, oćeku jući da je ma jćina od jeća
iz jedena od mol jaca i prozirna od starosti. Ali ni je
tako: sve su hal jine ćiste, nove i bespri jekorne, samo
prožete slabim mirisom naftalina. Bira spavaćicu,
bi jelu poput lanene plahte, navlači je 1 li ježe u poste-
1 ju.
Leži dugo nepomično, čekajući da Nat Dickstein
dode svo jo j Eili. Večer se promeće u noć, rt jeka tiho
mrmori. Otvara ju se vrata. U podnož ju kreveta sto ji
čov jek i skida od jeću. Li ježe na n ju i n jezina panika
plane poput požara kad shvati da to ni je Dickstein
nego n jezin otac, i da je ona, dakako, odavno mrtva.
Dok se spavaćica pretvara u prah, kosa jo j ispada,
meso suši a koža na licu nabire, otkriva jući zube i
luban ju i ona se, čov jek još uvi jek leži na n jo j, pre-
tvara u kostur, vrišti, vrišti i budi se, leži uzno jena,
tresući se ustrašena, pitajući se zašto nitko nije
dotrčao da je pita što jo j je? Tad olakšano shvaća da
je čak i vrtsak san jala. Dok tone natrag u san,
smiru je se i nagada što ta j san znaći.
U jutro je vedra kao uvi jek, ali na nebu n jezina
raspoložen ja osta je mala tamna mrl ja poput oblač-
ka. Ne s jeća se više sna, samo je sv jesna da ju je
nešto uznemirilo.
1 ~ ~ 167
7.
- Nat Dickstein nam jerava ukrasti uran - rekao
je Jasif Hasan.
David Rostov je kimnuo. Misli su mu bile od-
sutne. Pokušao je smisliti kako da se otarasi Hasana.
Šetali su dolinom na podnož ju grebena na
kojem se uzdizao stari grad Luxembourg. Tu je na
obalama ri jeke Petrusse bilo tratina, ukrasnog drve-
ća i staza. Hasan je rekao:
- Oni ima ju nuklearni reaktor u Dimeni, u
pustin ji Negev. Francuzi su im pomogli da ga izgra-
de i v jero jatno im isporučili i gorivo. Nakon šesto-
dnevnog rata, De Gaulle je prekinuo isporuku oružja
a v jero jatno i urana.
To je bilo očigledno, razmišl jao je Rostov, i
na jbol je će biti da Hasanovu nepov jerl jivost uspava
time što će mu energićno odobravati.
- Bilo bi tipično za Mossad da uran, koji im
treba, jednostavno ukrade. Upravo tako ti ljudi
razmišl ja ju. V jeru ju da su pritisnuti o zid i stoga su
kadri zanemariti finese medunarodne diplomaci je.
Rostov je mogao donositi dalekosežnije za~
kl jućke od Hasana, zbog toga je nasto jao da se na
neko vri jeme otrese Arapina. Znao je za egipatski
nuklearni projekt u ~attari: Hasan gotovo sigurno
ni je znao za n jega... zašto bi takvu ta jnu pov jerili
jednom agentu u Loxembourgu?
Medutim, kako Kairo ni je uspi jevao zadržati
ni jednu ta jnu, Izraelci su v jero jatno takoder saznali
~ egipatsku bombu. I što bi poduzeli? Izradili svoju,
a za to im treba, kako reće ćov jek iz Euratoma, "fi-
zibilni materi jal". Rostov je bio uv jeren da se Dick-
stein nastoji domoći urana za izraelsku atomsku
bombu. Hasan ne bi mogao doni jeti takav zakl jučak,
ne još, a Rostovu ni je padalo na pamet da mu u
tome pomogne jer ni je htio da Tel Aviv dozna da je
naslutio istinu.
Kad večeras dobije kompjutorski ispis znat će
još više, jer je Dickstein v jero jatno iz tog popisa
odabrao svoju metu. Rostov nije želio da se Hasan
domogne tog podatka.
Krv Davida Rostova se komešala. Tako se os je-
ćao u parti ji šaha kad su tri ili ćetiri protivnikova
poteza otkrila n jegov sistem, tako da je znao odakle
dolazi napad i kako ga može preobraziti u poraz.
Nije zaboravio razloge zbog kojih je prihvatio borbu
s Dicksteinom - ona j drugi sukob unutar KGB-a,
izmedu n jega i Feliksa Voroncova, s Juri jem Andro-
povom kao lini jskim sucem i m jesto u fizičko-mate-
matičko j školi kao nagradu, ali sve je to sad bilo
potisnuto u poza.dinu. Sad ga je poticala, držala u
napetosti i budnosti i oštrila n jegovu bezobzirnost
lovačka strast i miris žrtve u nosnicama.
Hasan mu je smetao. Amater, nespretn jaković
ko ji je marl jivo izv ještavao Kairo, bio mu je u ovom
trenu opasni ji nepri jatel j od Dicksteina. Usprkos
svim manama ni je bio glup, naprotiv, imao je po
Rostovl jevu mišl jen ju lukavu, tipično levantinsku
inteligenci ju ko ju je nesumn jivo nasli jedio od oca.
Naslutit će jamačno da ga se Rostov želi otarasiti.
Stoga mu mora dati istinski zadatak.
Prošli su ispod Pont Adolphea i Rostov je za-
stao da bi se osvrnuo i uživao u vidiku kroz luk
mosta. Pods jetio ga je na Oxford i tad se, od jednom,
dos jetio što će s Hasanam.
- Dickstein zna da ga netko sli jedi a v jero jatno
168 ., ~ 169
je to povezao s vašim susretom - rekao je, pošavši
dal je.
- Mislite to doista? - pitao je Hasan.
- Pa, gleda jte. Počin je raditi na zadatku, naleti
na Arpina ko ji zna n jegovo pravo ime i od jednom ga
prate.
- V jero jatno nagada, ali ne može pouzdano zna_
ti.
- Imate pravo.
Hasanov izraz lica otkrio je Rostovu koliko mu
te ri ječi, imate pra vo, gode. Rostov je pomislio: Ne
trpi me, ali mu je mo je priznan je potrebno, štoviše,
jako potrebno. Mogu iskortstiti n jegov ponos.
- Dickstein mora stvar prov jeriti - nastavio je
Rostov. - Jeste li registrirani u Tel Avivu?
Hasan je slegnuo ramenima s prim jesom svo je
stare aristokratske nonšalantnosti.
- Tko to zna?
- Kako često ste se suočili licem u lice s drugim
agentima... Amerikancima, Britancima, Izraelcima?
- Ni jednom - odgovorio je Hasan. - Previše sam
oprezan za to.
Rostov se gotovo naglas nasmi jao. Istina je bila
da je Hasan bio previše beznača jan agent da bi ga
velike ta jne službe zapazile, i da ~ikad ni je izveo
nešto dovol jno znača jno da bi susreo druge špi june.
- Ako niste u kartoteci - rekao je Rostov - Dick-
stein mora razgovarati s vašim prI jatel jima. Imate li
ikakve za jedničke znance?
- Ne. Nisam ga vidio od studi ja. Uostalom, od
mo jih pri jatel ja ne bi mogao ništa saznati. Oni ne
zna ju za mo j dvostruki život. Ja ipak ne prićam
1 judima...
- Ne, ne - dometnuo je Rostov, potisku jući ne-
strpl jivost. - All Dickstein bi trebao samo postaviti
usputna pitan ja o vašem ponašan ju da bi vidio
podudara li se ono sa špi junskim poslom. Na p~-
m jer, imate '_i zagonetnih telefonskih poziva, morate
ii naglo putovati, imate li pri jatel ja ko je nikom ne
predstavljate... postoji li u Oxfordu netko s kim ste
još u vezi?
- Nitko od studenata. - Hasanov je ton prešao u
obranu i Rostov je znao da će doznati što je htio. -
Povremeno vidam neke fakultetske profesore, osobito
profesora Ashforda. On me jednom ili dvaput upo-
znao s ljudima koji su bili spremni priložiti novac
našo j stvari.
- Ako se dobro sjećam i Dickstein je poznavao
Ashforda.
- Dakako. Ashford je držao katedru semitskih
jezika na ko jo j smo Dickstein i ja studirali.
- Eto. Dickstein treba samo svratiti k Ashfordu
i kao sluča jno spomenuti vaše ime. Ashford će mu
ispričati čime se bavite i kako se ponašate. Tad će
Dickstein znati da ste agent.
- To bi bila čista sreća - rekao je Hasan sum-
n jičavo.
- Nipošto - odgovorio je Rostov odr ješito premda
je Hasan imao pravo. - To je uobića jena taktika. I
sam sam se n jome koristio. Funkcionira.
- A ako i jest stupio u vezu s Ashfordom...
... imamo priliku da mu ponovo udemo u trag.
Stoga želim da otputu jete u Oxford.
- Oh! - Hasan ni je opazio kamo razgovor vodi i
sad se našao u stupici. - Možda je Dickstein samo
nazvao...
- Možda, ali se takve stvari lakše izvode osobno.
Tad možete reći da ste sluča jno u gradu i da ste
svratili kako biste osv ježili uspomene... Teško je
nastupiti tako, onako usputno, preko telefona. Iz
istih razloga morate i vi otići tamo a ne telefonirati.
- V jerojatno imate pravo - uzvratio je Hasan
nevol jko. - Nam jeravao sam izvi jestiti Kairo čim
Pročitamo ispis...
Upravo je to Rostov namjeravao izbjeći.
- Dobra ide ja - rekao je. - Ali, vaš će izv ješta j
170 ~I 171
još bol je zvučati ako uspi jete dodati da ste Dickstei-
nu ponovo na tragu.
Hasan je zurio u dal jinu kao da nasto ji vid jeti
Oxford.
- Vratimo se - rekao je naglo. - Dosta smo hoda-
li.
Bio je trenutak da se iskaže drugarstvo. Rostov
je položio ruku na Hasanovo rame,
- Vi Evropl jani ste omekšali.
- Nemojte mi samo reći da kagebeovci u-Moskvi
vode težak život.
Kad su se popeli, zastali su, dok je Hasan zadi-
hano hvatao zrak, i neko vri jeme promatrali jureće
automobile.
- Oh, ima nešto što sam vas oduvi jek želio pita-
ti. Jeste li uistinu spavali s Ashfordovom ženom?
- Samo ćetiri-pet puta t jedno - rekao je Hasan i
glasno se nasmi jao.
Stigao je na kolodvor rano, a vlak je kasriio, i
stoga je morao čekati puni sat. Bio je to jedini put u
životu da je pročitao Newsweek od korica do korica.
Dotrčala je kroz prolaz, nasmi jana. Kao i jučer, za-
grlffa ga je i pol jubila; no ova j put je pol jubac bio
duži.
Neodredeno se nadao da će osvanuti u dugač-
ko j hal jini sa stolom od nerca poput žene bankara
ko ja u Tel Avivu navećer odlazi u Klub 61. All Suza
je, dakako, pripadala drugo j zeml j i i drugo j genera-
ci ji, nosffa je visoke potpetice, ko je je pokrivao rub
dugačke sukn je, i svilenu bluzu ispod vezene veste,
nalik na matadorski hal jetak. Lice ni je namazala, u
rukama ni je nosffa ništa: ni kaput, ni torbicu, ni
ručni kovčežić. Sta jali su nepomićno i sm ješkall se.
Dickstein ni je znao što da počne, pa je kao prethod-
nog dana ispružio ruku. To ju je, činilo se, obradova-
lo. Odšetali su do sta jališta taksi ja.
Kad su ušli u taksi, Dickstein je upitao:
- Kamo želiš poći?
- Nisi nigd je rezervirao?
Trebao sam rezervirati stol, pomislio je.
- Ne pozna jem ni jedan londonski restoran.
- Kings Road - doviknula je Suza vozaču.
Taksi je krenuo i ona se okrenula Dicksteinu.
- Halo, Nathaniele.
Nitko ga nikad ni je nazvao Nathanielom. Svi-
djelo mu se.
Restoran u Chelsea ju, ko ji su odabrali, bio je
očigledno u modi. Malen, a sv jetlo prigušeno. Na
putu do stola, Dicksteinu se učinilo da prepozna je
jedno ili dva lica. Zgrčilo mu se u želucu dok se
mučio da se pris jeti odakle ih zna. Potom mu je
sinulo da su to popularni p jevači či ja je lica, vidio u
časopisima, te se ponovo opustio. Radovalo ga je da
ga refleksi nisu izdali, premda je ovu večer provodio
na tako neobičan način. Osim toga mu je laknulo jer
su gosti bili svih dobi. Pribo javao se da bi mogao biti
na jstari ji ćov jek u lokalu.
S jeli su i Dickstein je upitao:
- Dovodiš li svo je mlade pri jatel je ovamo?
Suza mu se hladno osm jehnula.
- To je prva besmislica koju si izrekao.
- Popravit ću se. - Poželio je da sam sebi opali
šamar.
- Što bi ti jeo? - upitala je i mučan je trenutak
prošao.
- Kod kuće jedem mnogo jednostavnih, zdravih
jela. Kad putu jem, u hotelima mi da ju lošu hranu
pod firmom haute cuisin~ Najviše volim jela koja ne
dobivam ni u Izraelu ni u hotelima: pečeni janjeći
but, varenac od mesa i bubrega, lenkširski lonac s
mesom.
- Svida mi se što ne znaš što je u modi a što
ni je. Čak ti je sve to potpuno sve jedno.
Dotaknuo je svo je revere.
172 ~I 173

- Ne svida ti se mo je odi jelo?

- Oduševl jena sam n jime. V jero jatno je bilo
zastar jelo već kad si ga kupio.
Odlučio se za govede pećen je s kolica, a ona za
pir janu jetru ko ju je po jela s neobičnim tekom.
Dickstein je naručio bocu burgunca; blaže vino ne bi
prista jalo jetri. U otm jenom društvu mogao se po-
tvrditi jedino svo jim poznavan jem vina. Ipak, prepu-
stio je n jo j da popi je veći dio vina. N jegova potreba
za alkoholom bila je skromna.
Suza mu je pričala o svojim iskustvima s
LSD-om.
- Bilo je nezaboravno. Mogla sam os jetiti ci jelo
svo je ti jelo, iznutra i izvana. Divan os jeća j kad sam
doticala svo ju kožu. A tek bo je, i sve ostalo... Ali
pitan je je da li mi je ta droga otkrila zapan ju juće
stvari ili me samo preni jela u trans. Je li to nov
način gledan ja svi jeta ili je to samo način da dobi ješ
do jmove ko je bi čov jek imao kad bi svi jet mogao
gledati na nov način.
- Nisi požel jela da je nakon toga ponovo uzmeš?
Odmahnula je glavom.
- Ne odgovara mi da pret jerano gubim vlast
nad sobom. Ali drago mi je što sam ta j os jeća j
upoznala.
- To kod alkohola ne volim... gubitak samokon-
trole. Premda, siguran sam da se to ne može uspore-
diti s drogom. Uostalom, ona dva-tri puta što sam se
opio, nisam stekao os jeća j da mi se otvorio svemir.
Odmahnula je rukom. Imala je dugaćku, usku
ruku poput Eile. Dickstein se od jednom pods jetio
kako je Eila uvi jek odmahivala jednakom kretn jom.
- Ne v jeru jem da droge mogu ri ješiti probleme
svi jeta.
- U što onda v jeru ješ, Suza?
Krzmala je malo i pogledala ga sa slabim osmi-
jehom na licu.
- V jeru jem da nam ne treba ništa drugo osim
1 jubavi.
Glas joj je za.zvučao malo nesigurno kao da
očeku je porugu.
- Takva filozofija je prikladnija za raspojasani
London nego za ratnički Izrael.
- Jamačno nema smisla da te pokušam obratiti.
- Trebala bi me jednom zapasti i ta sreća.
Proučavao je jelovnik.
- Sa.mo jagode dolaze u obzir.
Iznenada je rekla:
- Reci, koga 1 jubiš, Nathaniele?
- Jednu staricu, jedno di jete i jednu sablast -
odgovorio je sm jesta jer je to pitan je bezbro j puta
sam sebi postavl jao. - Starici je ime Estera i još se
s jeća pogroma u carsko j Rusi ji. Di jete je d ječak po
imenu Mottie. Svida mu se Otok s blagom. Otac mu
je pao u šestodnevnom ratu.
- A sablast?
- Uzet ćeš i ti jagode?
- Da, molim.
- S vrhn jem?
- Ne, hvala. Nećeš mi pričati o sablasti?
- Čim saznam više, reći ću ti.
Bio je lipan j i jagode su bile savršene. Dick-
stein je rekao:
- A sad mi reci koga ti voliš?
- Pa - zastala je da promisli. Odložila je žlicu. -
Oh, prokletstvo, Nathaniele, čini mi se da volim tebe.
Prva jo j je pomisao bila: što je, dovraga, ušlo u
mene? Zašto sam to rekla?
Potom je pomislila: Baš me briga, istina je.
I naposl jetku: Ali za~to ga volim?
Ni je znala zašto, ali je znala kad se to zbilo. U
dvi je prilike je mogla zaviriti u n jegovu dušu i vi-
djeti istinskog Dicksteina: jednom kad je govorio 0
174 ~ 175
londonskim fašistima iz tridesetih godina, i drugi
put kad je spomenuo d jećaka či ji je otac ubi jen u
šestodnevnom ratu. Oba je puta skinuo masku.
Očekivala je sitnog, ustrašenog čov jeka, ko ji se sku-
trio u kutu. A zapravo je bio jak, samouv jeren i
odlučan. U ta dva trenutka os jetila je n jegovu snagu
i od tog jo j se malo zavrt jelo u glavi.
Čov jek je bio neobićan, privlaćan i jak. Žel jela
je da se s n jim zbliži, da ga shvati, da sazna n jegove
skrivene misli. Požel jela je dotaknuti n jegovo košća-
to ti jelo, os jetiti kako je n jegove snažne ruke obu jm-
1 ju ju, zagledati mu se u tužne smede oči kad zaste-
n je od strasti. Žel jela je n jegovu 1 jubav.
Još nikad ni je os jećala tako.
Nat Dickstein je bio sv jestan da je sve naopako.
Suza je razvila sklonost prema n jemu još kao peto-
godišn jakin ja kad je on bio 1 jubazan mladić ko ji je
umio razgovarati s d jecom i maćkama. Sad je isko-
rištavao n jezinu d ječ ju naklonost.
L jubio je Eilu, ko ja je sad bffa mrtva. U odnosu
prema n jezino j dvo jnici, ko ja je bila n jezina kći, bilo
je nečeg nezdravog.
Ni je bio samo ~idov nego i Izraelac; ne samo
Izraelac nego i agent Mossada. Još mu je man je nego
bilo kom drugom bilo dopušteno da voli djevojku
ko ja je napola Arapkin ja. Kad god se neka ll jepa
d jevo jka zal jubi u špi juna, on se prvo mora upitati
za ko ju nepri jatel jsku ta jnu službu radi.
Kad god mu je u toku godina neka žena iska-
zala svo ju naklonost, Dickstein je uvi jek našao raz-
loga poput ovog da ostane hladan, pa je pri je ili
kasni je shvatffa i razoćarano se povukla. Čin jenica
da je Suza preduhitrila n jegovu podsvi jest, bio je
razlog više za oprez.
Sve je bilo naopako.
Ali Dickstein ni je mario.
j 176
Odvezli su se taksi jem u stan u ko jem je
nam jeravala prenoćiti. Pozvala ga je unutra; n jezini
pri jatel ji, vlasnici stana, otputovali su na odmor.
pošli su u krevet i time su poćeli n jihovi problemi.
Kad ju je u malom predsobl ju ščepao za ruke i
burno pol jubio, Su2a je na jpri je pomislila da je to od
prevelike strasti.
- Oh, bože - zasten jao je kad mu je uzela ruke i
položila ih na svo je do jke. Kroz mozak jo j je prolet-
jela cinična misao: to sam već vid jela. Toliko ga je
svladala mo ja 1 jepota, da će me doslovno silovati, a
za pet minuta će ćvrsto usnuti i zahrkati. Istrgnula
se iz pol jupca i zagledala se u blage, krupne smede
oći. Postalo jo j je jasno: ma što se dogodffo, neće to
biti gluma.
Odvela ga je u malu sobu u stražn jem di jelu
stana, s pogledom u dvorište. Kako je često svraćala
ovamo, bila je to gotovo n jezina soba, čak je u orma-
ru bilo nekoliko n jezinih hal jina a u ladicama rub-
1 ja. S jela je na rub uskog kreveta i skinula cipele.
Dickstein je ostao na pragu, gleda jući je. Podigla je
pogled, sm ješka jući se:
- Svuci se.
` Ugasio je sv jetlo.
Protrnula je od znatižel je i uzbuden ja kao kod
prvog srha omame od hašiša. Kakav je bio doista?
Bio je Co~ckney i Izraelac, učenik sredn je dobi i čo-
v jek medv jede snage, malo nervozan i nespretan, ali
u zbil ji tako samouv jeren i nekako nepotkupl jiv.
Kako se takvi muškarci vladaju u krevetu?
Zavukla se pod pokrivače neobično dirnuta
time što je ielio s n jom spavati u mraku. Uvukao se
k n jo j i pol jubio je, ova j put n ježno. Pomilovala je
dlanovima n jegovo čvrsto, koščato ti jelo, i otvorenih
usta dočekala n jegov pol jubac. Nakon kratkog okli-
jevan ja i on je postupio tako. Pogodila je da se još
nilcad ni je tako 1 j ubio - ili bar odavna ni je. _
Potom ju je blago opipao vršcima prsti ju i
177
zapan jeno šapnuo: "Oh!" kad je napipao stvrdnuiu
bradavicu. Njegova milovanja nisu odavala naučenu
rutinu kakvu je poznavala iz rani jih odnosa. Bilo je
to kao da je... nevin.
- Imaš li jepe do jke - rekao je.
- I tvo ja su prsa li jepa - odgovorila je i pogladi_
la ga. Obuzeta čaroli jom, prepustila se os jetilima:
uzbudivala ju je oporost n jegove kože, dlakama
obrasle noge, n jegov miris. Od jednom je os jetila da
se promi jenio. Ni je bilo razloga za to i na tren je
pomislila da se prevarila jer ju je i dal je milovao. Ali
os jetila je da to čini još samo mehanićki, da razmiš-
1 ja o nećem drugom. Izgubila ga je.
Baš kad je ht jela zaustiti, povukao je ruku i
rekao:
- Nemoguće. Ne mogu.
Spopala ju je panika, ali ju je usp jela potisnu-
ti. Bojala se, ne zbog sebe - ti si, napasljetku, upozna-
la da~ta tvrdih penisa, curo, a da se oni mloha vi i ne
spominju., nego zbog n jega, da ga to ne bi porazilo
ili postid jelo...
čvrsto ga je ogrlila s ob je ruke.
- Sve jedno je što radiš, molim te ostani.
- Ostat ću.
Suza je ht jela upaliti sv jetlo da mu vidi lice; all
jo j se to sad činilo neprikladnim. Pritisnula je obraz
o n jegova prsa.
- Imaš negd je ženu?
- Ne.
Obliznula mu je kožu.
- Možda te na neki način peće sav jest zato što
sam napola Arapkin ja.
- Ne v jeru jem.
- Ili zato što je Eila Ashford bila mo ja ma jka?
Ti si je volio, zar ne?
- Kako znaš?
- Po načinu na ko ji si o n jo j govorio.
- Oh. Ne v jeru jem da zbog toga os jećam kriv-
n ju, ali mouia se i varam, doktorice.
- Hmmm. - Polagano se otkravl jivao. Pol jubila
ga je u prsa. - Hoćeš li mi nešto odati, ako te pitam?
- val jda hoću.
- Kad si posl jedn ji put spavao sa ženom?
- 1944.
- Šališ se! - uskliknula je iskreno zapan jena.
- To je prva glupost ko ju od tebe ću jem.
- Ja... imaš pravo. Oprosti. - Okli jevala je. - Ali
kako to?
Dickstein je uzdahnuo.
- Ne mogu... nisam u stan ju da o tome govorim.
- Ali mora~ - Ispružila je ruku prema sv jetil jci
na ormariću i upalila je. Dickstein je zasli jepl jen
sklopio oći. Suza se oduprla o lakat. - Ću j me, ne
posto je pravila. Mi smo odrasll, goli u krevetu, a ovo
je tisuću devet stotina šezdeset osma. Ništa ni je
zabran jeno; radi se samo o tome što voliš.
- Nema takvo što. - Oći su mu još bile sklopl je-
ne.
- I nema ta jni. Ako si bo jažl jiv ili gadl jiv ili
bi jesan, moraš o tome razgovarati. Do večeras niko-
me nisam rekla da ga volim, Nate. Razgovara j sa
mnom, molim te.
Usli jedila je duga šutn ja. Ležao je nepomično,
sklopl jenih oći ju. Naposl jetku je počec:
- Nisam znao gd je sam, i još uvi jek to ne znam.
Otpremili su me tamo u stočnom vagonu, a tad
nisam znao razlikovati zeml je po kra joliku. Bio je to
poseban logor za medicinska istraživan ja. Zatvoreni-
ci su bill birani u drugim logorima. Svi smo bili
mladi, zdravi i Židovi.
Uv jeti života bill su tu bol ji nego u prvom logo-
I'u. Imali smo hrane, pokrivača, cigarete; ni je bilo
krada ni tučn java. Isprva sam pov jerovao da sam
imao sreće. Izvodill smo mnoge testove: krv, urin,
puhan je u c jevčicu, hvatan je lopte, ćitan je slova s
178 ~~ 179
_
ploče. Kao u kakvo j bolnici. Potom su počeli ekspe.
rimenti.
Do danas ne znam jesu li iza toga sta jali pravi
znanstveni motivi. Hoću reći da bi t<~kve pokuse sa
životin jama možda mogao držati zaniml jivim i kori-
snim. S druge strane, li ječnici mora da su bili pore-
mećeni. Ne znam.
Ušutio je i progutao slinu. Sve se više upin jao
da govori mirno. Suza je prošaptala:
- Moraš mi reći što se dogodilo. Sve.
Dickstein je probli jedio, govorio je jako tiho.
Još je držao oči zatvorene.
- Odveli su me u laboratori j. Stražari iz pratn je
su mi namigivali, gurkali me i dobacivall da se
mogu radovati. Bila je to velika prostori ja s niskim
stropom, jarko osvi jetl jena. Bilo ih je šest ili sedaxn i
filmska kamera. Usred sobe sta jao je niski krevet s
madracem, bez plahte. Na madracu leiala je žena.
Naredili su mi da s n jom općim. Žena je bila gola i
drhtala je... i ona je bila zatvorenica. ~apnula mi je:
"Ti spasi meni život, a ja ću tebi." To smo i učinili.
Ali to je bio tek početak.
Suza je kliznula rukom niz n jegov trbuh i
ustanovila je da mu se penis ukočio. Shvatila je.
Pomilovala ga je, na jpri je posve blago, i ćekala da
nastavi. Sad je znala da će ispričati sve dokra ja.
- Potom su mi jen jali eksperiment. M jesecima,
svakog dana, bilo je nešto drugo. Ponekad droge.
Stara žena. Jednom muškarac. Snoša j u razlićitim
položa jima... sto jeći, s jedeči, bilo kako. Oralni seks,
analni, masturbaci ja, grupni. Ako nisi suradivao,
bičevali su te ili ustri jelili. Zato ta priča nakon rata
nikad i ni je izbila na javu. Zato što su svi preživ jell
bili sukrivci.
Suza ga je snažni je milovala. Bila je uv jerena.
da je na pravom putu, premda nije znala zašto.
- Ispriča j mi. Sve mi reci.
Disao je brže. Otvorio je oči i zurio u bi jelo
obo jeni strop, videći neko drugo m jesto i drugo vri-
jeme.
- A na kra ju... na jsramni je od svega... bila je
redovnica. Na jpri je sam mislio da me lažu, da su je
samo od jenuli u ruho, ali kad je počela moliti, na
francuskome... Ni je imala nogu... odrezali su ih samo
zato da mogu promatrati kako to d jelu je na mene...
bilo je strašno, a ja... ja...
Propeo se, a Suza se nagnula i uzela n jegov
penis u usta.
- Oh, ne, ne, ne! - sten jao je u ritmu svo jih
grčeva. Zatim je sve svršilo a on je zaplakao.
Suza je 1 jubila n jegove suze i šaptala mu da je
sve u redu. Polagano se smirio i ćak kao da je načas
zaspao. Ležala je promatra jući mu lice s ko jeg je
nesta jalo napetosti. OtvorIo je oći i rekao:
- Zašto si to učinila?
Malo pri je ni je znala zašto, ali sa.d je v jerovala
da zna.
- Mogla sam ti održati predavan je, uv jeravati te
da ništa ni je sramno, da svatko ima ružne f antazi je,
da žene san ja ju kako ih biču ju a muškarci da biču-
ju žene; da mažeš ovdje u Londonu kupiti porno-
grafske kn jige o snoša ju s kI jastima, za jetino s ilu-
straci jama u bo ji. Mogla sam ti reći da bi mnogi
muškarci mogli prikupiti dovol jno besti jalnosti da u
tom nacističkom laboratori ju provode sve naredbe.
No da sam s tobom raspravl jala, sve bi bilo uzalud-
no. Morala sam ti pokazati. Osim toga - osm jehnula
se čežnjivo - osim toga i ja imam svojih mračnih
strana.
Dotaknuo je n jezine obraze, prignuo se i pol ju-
bio je u usta.
- Odakle ti toliko mudrosti, di jete?
- To ni je mudrost, to je 1 jubav.
180 181
Privinuo ju je čvrsto k sebi, 1 jubio je i nazivao
n ježnim imenima.
Posli je nekog vremena 1 jubili su se jednostav_
no, gotovo bez ri ječi, bez priznan ja, mraćnih fantazi-
ja ili bizarnih požuda. Pruiall su i primali strast s
prisnošću starog para ko ji se dobro pozna je; nakon
svega usnuli su spoko jni, ispun jeni radošću.
Davida Rostova je euratomski kompjutorski
ispis grdno razoćarao. Nakon što su ga on i P jotr
Tirin satima proučavali nasto jeći da ga dešif rira ju,
preostala je samo porazna ćin jenica da je popis po-
šil jaka veoma dug. Ni u ko jem sluča ju nisu mogli
nadzirati svaki po jedini cil j. Jedina mogućnost da
otkri ju pravi, bila je da ponovo udu u trag Dickstei-
nu.
Time je misi ja Jasifa Hasana u Oxfordu dobila
mnogo veće značen je.
Čekali su na poziv Arapina. Oko 22 sata Nik
Bunin je pošao leći; uživao je u spavan ju kao što
ostali 1 judi uživa ju u sunćan ju. Tirin je izdržao do
ponoći, tad se i on povukao. Naposl jetku je oko
jedan sat zazvonio telefan. Rostov se trgnuo kao u
šoku, zgrabio slušalicu i pričekao nekoliko sekundi
da se sabere.
- Da?
S drugog kra ja, udal jenog petsto kilometara,
javio se Hasan.
- Uspio sam. Čov jek je bio ovd je. Pri je dva
dana.
Rostov je stisnu šaku da potisne uzbuden je.
- Nebesa, kakva sreća!
- Što sad?
Rus je razmišl jao.
- Sad on zna da mi znamo.
- Da. Da se vratim u bazu?
- Mislim da ne bi trebalo. Je li profesor rekao
kako dugo ćov jek nam jerava ostati u Englesko j?
- Ni je. Izravno sam ga to pitao. Ni je znao. čo-
v jek mu ni je rekao.
- To se moglo pretpostaviti. - Rostov je zamiš-
1 jeno nabrao čelo. - Kao prvo, čov jek sad mora javiti
da je otkriven. To znaći da mora kontaktirati svo j
londonski ured.
- Možda već i jest.
- Da, ali možda traži sastanak. Ta j je čov jek
oprezan, a oprez zahti jeva vremena. Dobro, prepusti-
te to meni. Još danas ću odlet jeti u London. Gd je ste
sad?
- Još sam u Oxfordu, odvezao sam se ovamo
izravno s aerodroma. Tek se sutra u jutro mogu vra-
titi u London.
- U redu. Uzmite sobu u Hiltonu. Oko podne ću
vam se javiti.
- Čuo sam. A bientot
- Samo tren.
- Da, još sam tu.
- Nemo jte ništa poduzimati na vlastitu inici ja-
tivu. čekajte mene. Dobro ste izveli stvar, nemojte je
sad upropastiti.
Hasan je prekinuo vezu.
Rostov je neko vri jeme nepomićno s jedio. Je li
Hasan smišl jao neku glupost ili mu je zam jerio što
ga je upozorio da sluša.? V jero jatno je bilo posri jedi
ovo drugo. U nekoliko idućih sati Hasan ionako ni je
mogao pričiniti mnogo štete.
Vratio se mislima Dicksteinu. Taj mu čovjek
neće pružiti drugu priliku da mu ude u trag. Rostov
je morao sm jesta u akci ju. Navukao je ialcet, izišao
iz hotela i taksi jem se odvezao do sov jetskog poslan-
stva.
Morao je neko vri jeme čekati i legitimirati se
četvorici 1 judi pri je nego što su ga usred noći pustili
182 a. I 183
|~,-~l
~
unutra. Kad je Rostov ušao u centralu, dežurni tele-
fonist stao je u stav mirno. Rostov mu je naredio:
- S jednite. Imamo posla. Nazovite mi na jpri je
londonski ured.
Telefonist je uzeo telefon s ugradenim ome:a-
n jem i počeo zvati ambasadu u Londonu. Rostov je
skinuo žaket i zasukao rukave košul je.
Telefonist je rekao:
- Drug pukovnik David Rostov traži na jstari jeg
oficira osiguranja. - Pokazao je rukom Rostovu da se
posluži dodatnim aparatom.
- Pukovnik Rostov? - Bio je to glas vo jnika
sredn je dobi.
- Petrov, treba mi pomoć - ob jasnio je Rostov
bez okolišan ja. - Izraelski agent Nat Dickstein v jero-
jatno se nalazi u Englesko j.
- Da, dobili smo n jegovu fotografi ju diplomat-
skom poštom, ali nam ni je javl jeno da je ovd je.
- Sluša jte. Misllm da bi mogao kontaktirati
svoju ambasadu. Tražim da sve poznate izraelske
diplomate u Londonu od sutra u jutro stavite pod
nadzor.
- Ali, molim vas - odgovorio je Petrov napola u
smi jehu. - Pa za to treba more 1 judi.
- Nemo jte biti glupi. Imate na stotine 1 judi a
Izraelci samo tucet ill dva.
- ~ao mi je, Rostov, ne mogu pokrenuti takvu
operaci ju samo na temel ju vaših navoda.
Rostov bi Petrova na jradi je šćepao za gušu.
- To je hitno!
- Pošal jite mi propisnu dokumentaci ju pa vam
sto jim na raspolagan ju.
- Dotad će ta j već biti daleko!
- Ne mo jom greškom, druže.
Rostov je bi jesno tresnuo slušalicom.
- Prokleti bili! Bez šest punomoći ne mrda ju! -
Okrenuo se telefonisti. - Nazovite Moskvu i recite da
pronadu Feliksa Voroncova i spoje me s njim ma
; gd je bio.
Telefonist je počeo provoditi naredbu. Rostov je
nestrpl jivo bubn jao prstima po pisaćem stolu. Petrov
je v jero jatno bio stari vo jnik, ko ji će ubrzo u miro-
vinu i osim n jegove penzi je ništa ga više ni je zani-
rnalo. U KGB-u je bilo previše takvih.
Za nekoliko minuta javio se sneni glas Rostov-
1 jevog šefa.
- Da, tko zove?
- David Rostov. U Luxembourgu sam i treba mi
tvo ja podrška. Gusar će v jero jatno uspostaviti kon-
takt s izraelskim poslanstvom u Londonu, a ja tra-
žim da se uspostavi pratn ja izraelskih diplomata.
i - Nazovi London.
- Već jesam. Traže punomoć.
; - Pa onda je zatraii.
, - Zaboga, Felikse, pa ja je tražim.
- Usred noći ne mogu ništa za tebe ućiniti.
Nazovt me sutra rano u jutro.
- Što je sad ovo? Ti jamačno možeš... - Od jed-
nom je Rostov shvatio o čemu se radi. S naporom se
svladao. - U redu, Felikse. U jutro.
- Zbogom.
- Feliks...
- Da?
- To ti neću zaboraviti!
Veza se prekinula
- A sad? - upitao je telefonist.
Rostov je skupio obrve.
- Drš'te vezu s Moskvom. Moram razmisliti.
Trebalo je da zna da mu Feliks neće ht jeti
pomoći. Stara luda žel jela je da n jegova misi ja
Propadne kako bi dokazala da je ~datak u prvom
redu trebao biti pov jeren n jemu. Čak je bilo moguće
da je Feliks u dosluhu s Petrovom u Londonu i da
, mu je neslužbeno naredio da ne suradu je.
Sad je Rostovu preostao samo jedan izlaz, vrlo
184 v~ ~ 185
opasan izlaz ko ji ga je mogao sta jati sluča ja, zapra-
vo, moglo mu se dogoditi ono ćemu se Feliks nadao.
Ali ni je se smio žaliti na to da je ulog visok, jer ga je
on sam tako visoko dot jerao.
Razmišl jao je tren-dva kako da postupi. Potom
je naredio:
- Neka me Moskva spoji sa stanom ,Jurija
Andropova na Kutuzovl jevu prospektu. - Telefonist
je uzdigao obrve, v jero jatno je prvi i posl jedn ji put
dobio naredbu da nazove šefa KGB-a, ali ni je ništa
rekao. Rostov je nervozno čekao. - Kladim se da je
lakše raditi za CIA-u - promrml jao je.
Telefonist mu je dao znak i on preuzme sluša-
licu.
Netko je upitao:
- ~?
Rostov je podigao glas i zarežao u slušalicu:
- Ime i ćin?
- Ma jor P jotr Eduardovič Šerbitski.
- Ovd je pukovnik Rostov. Želim razgovarati s
Andropovim. Hitno je i ako se on ne javi na ovaj
telefon za sto dvadeset sekundi, provest ćete ostatak
života gradeći brane u Bratsku. Jesam li bio dosta
jasan?
- Da, druže pukovniće. Molim, ostanite na vezi.
ča.s kasni je Rostov je zaćuo dubuk, samouv je-
ren glas Juri ja Andropova, jednog od na jmoćni jih
1 judi svi jeta.
- Uspjelo vam je mladom Šerbitskom dobro
ut jerati strah u kosti, Davide.
- Drugo mi ni je greostalo.
- Dobro, kažite. Nadam se da je razlog val jan.
- Mossad želi nabaviti uran.
- Zaboga!
- V jeru jem da je Gusar u Londonu. Mogao bi
uspostaviti kontakt sa svojim poslanstvom. Želim da
tamo nadziru Izraelce ali me jedna stara luda po
imenu Petrov voza.
- Razgovarat ću s n jim pri je nego ponovo leg-
nem.
- Hvala vam, Juri j Vladimiroviču.
- Još nešto, Davide.
- Da?
- Imali ste pravo što ste me probudili, ali za
dlaku.
Kad je Andropov objesio slušalicu začuo se
klik. Rostov se nasmijao; napetost je popuštala.
Pomislio je: nek izvode što hoće, Dickstein, Hasan,
Feliks, sa svima ću izići na kra j.
- Uspješno? - upitao je telefonlst sa smiješkom.
- Da. Naš sistem je ned jelotvoran, spor i ko-
rumpiran, ali na kraju ipak postižemo što želimo.
186 :~ I 18~
8.
Dicksteina je boljelo što je idućeg jutra morao
napustiti Suzu i vratiti se na posao.
Bio je još... posve ošamućen... kad je oko jeda-
naest sati s jeo uz izlog restorana u Fulham Roadu
ćeka jući Pierrea Borga. Ostavio je poruku na Infor-
maci jama aerodroma Heathrow da Borg dode u
kavanu nasuprot restoranu u ko jem je Dickstein
čekao. Predos jećao je da će se os jeća j ošamućenosti
zadugo zadržati, možda zauvi jek.
Probudio se u šest sati u panici, pita jući se gd je
se nalazi. Potom je na jastuku uza svo ju glavu ugle-
dao Suzinu dugu smedu ruku i n ju sklupčanu
poput male usnule životin je, i s jećan je na proteklu
noć vratilo se poput plime. Jedva je uspio pov jerova-
ti u svo ju sreću. Možda je ni je smio probuditi ali ga
je od jednom spopala žel ja da je obu jmi. Otvorila je
oči te su se igra jući 1 jubili, smi jali se i gledali se u
oči. Potom su se motali po kuhin ji napola od jeveni,
te je kava ispala vodn jikava a tost je nagorio. Na j-
radi je bi bio zauvi jek ostao s n jom.
Suza je s uzvikom užasa podigla njegovu pot-
košul ju.
- Što je ovo?
- Mo ja potkošul ja.
- Potkošul ja? Zabran ju jem ti da nosiš potkošu-
1 je. One su staromodne i nehigi jenske ? :.metat će mi
kad te želim opipati.
Rekla je to tako pohotno da je prasnuo u smi-
jeh.
- Dobro. Neću ih nositi.
- Li jepo. - Otvorila je prozor i bacila potkošul ju
na ulicu.
Ponovo se nasmi jao i rekao:
- Onda ti ne smi ješ nositi hlače.
- Zašto ne?
Sad je on gledao požudno.
- Pa sve mo je hlače ima ju šlic.
- Ne vri jedi to. Nema dosta m jesta za manevri-
ran je.
Ponašali su se kao da su tek sad otkrili seks.
Jedini, pomalo tužni trenutak bio je kad je promo-
trila n jegove ožil jke i upitala ga kako ih je stekao.
- Otkako sam došao u Izrael imali smo tri rata -
odgovorio je. To je bila istina, ali ne potpuna.
- Zašto si iselio u Izrael?
- Zbog sigurnosti.
- Pa tamo je upravo obrnuto.
- To je drukči ja vrst sigurnosti. - Rekao je to
usputno jer ni je htio ob jašn javati, ali se predomislio,
jer je želio da sazna sve o n jemu. - Morala je posto-
jati zeml ja u ko jo j nitko ne može reći: "Ti si druk-
či ji, ti nisi čov jek, ti si Židov", u ko jo j mi nitko neće
razbi jati prozore, ill s mo jim ti jelom eksperimentira-
ti, samo stoga što sam Židov. Shvaćaš... - Zurila je u
n jega jasnim, otvorenim pogledom i on se trsio da
jo j kaže ci jelu istinu, bez prešućivan ja, bez ul jepša-
van ja. - Ni je mi bilo važno jesmo li odabrali Palesti-
nu ili Ugandu ili Manhattan, bilo gd je bih rekao:
"Ovo tlo pripada meni" i bio bih se zubima i noktima
borio da ga zadržim. Zato nikad ne pokušavam
dokazivati da je osnutak Izraela bio moralno oprav-
dan ili neopravdan. Pravda i fer ple j nikad nisu
ulazili u to. Nakon rata... pomisao da ide ja fer ple ja
ima bilo kakvu ulogu u medunarodno j politici činila
mi se poput loše šale. Ne tvrdim da je takav stav
188 ~ 189
vri jedan divl jen ja; samo ti ob jašn javam kako ja
gledam na to. Na svakom drugom mjestu, svejedno
gd je, u New Yorku, Parizu, Torontu, Židovi bez obzi_
ra kako im je tamo sad dobro, koliko su se asimilira-
li, nikad ne znaju kad će ih optužiti za neku buduću
krizu. U Izraelu znam da nikad neću biti žrtva toga
bez obzira što se dogodilo. Kako je ta j problem uklo-
n jen, možemo se brinuti o onome što pripada sva-
kom normalnom životu: s jetvi i žetvi, kupn ji i pro-
daji, borbi i smrti. Mislim da sam zato iselio... Možda
to tad nisam tako jasno vidio, zapravo nikad to još
nisam kao sad pretočio u ri jeći, ali to su bili mo ji
razlozi.
Za nekoliko trenutaka Suza je rekla:
- Mo j otac drži da je Izrael sada rasističko
društvo.
- To misle i mladi 1 judi u nas. Ima ju pomalo
pravo. Kad...
Pogledala ga je i čekala.
, - Kad bismo ti i ja imali di jete, okli jevali bi da
ga uvrste kao Židova. Bilo bi gradanin drugog reda.
, Ali ne v jeru jem da će uvi jek biti tako. Trenutno
v jerski fanatici ima ju veliki ut jeca j u vladi: to je
neizb ježno. Cionizam je bio v jerski pokret. Kako
naci ja sazri jeva, sve će to izbli jed jeti. Rasni zakoni
već i sad su kontroverzni. Mi ih pobi jamo i naposl je-
" tku ćemo pobi jediti.
Prišla mu je i položila glavu na rame. Šutke su
se zagriili. Znao je da jo j izraelska politika malo
znači. Ganulo ju je kad je spomenuo di jete.
S jedio je uz izlog restorana zadubl jen u s jeća-
n je, sv jestan da želi Suzu zauvi jek zadržati u svo-
jem životu i pita jući se što bi učinio kad bi se odbila
iseliti u n jegovu zeml ju. Čega bi se odrekao, Izraela
ili Suze? Na to pitan je ni je znao odgovor.
Promatrao je ulicu. Vri jeme je bilo tipično
~pan jsko, kišovito i vrlo hladno. Poznati crveni
autobusi i crni taksi ji promicali su amo-tamo, probi-
ja jući se kroz kišu, prska jući oko sebe vodom iz
mlaka. Vlastitu zeml ju i vlastitu ženu... možda bi
mogao imati obo je.
Trebalo bi da ima toliko sreće.
Uz ploćnik nasuprot stao je taksi, Dickstein se
ukočio, nagnuo se bliže staklu i zurio kroz kišnu
zav jesu. Prepoznao je krupni stas Pierrea Borga u
tamnom kratkom kišnom kaputu i trilbi ju, dok je
izlazio iz taksi ja. Ni je znao drugog čov jeka ko ji je
platio vozaću. Obojica su ušla u kavanu. Dickstein je
pogledao niz i uz ulicu.
Pedesetak metara od kavane zaustavio se sivi
jagnar na dvostruko j žuto j crti. Sad je vozio natraš-
ke i zakrenuo u sporednu ulicu, parkira jući se na
uglu, odakle se vid jela kavana. Putnik je izišao iz
kola i krenuo prema kavani.
Dickstein je ustao i pošao do telefona kod ulaza
u restoran. Odatle je vidio kavanu preko puta.
Nazvao je n jezin bro j.
- Da?
- Mogu li govoriti s Billom?
- Billom? Takvog tu nema.
- Molim vas, propita jte se.
- Dobro. He j, je li tu kakav Bill? - Zavladala je
šutn ja. - Da, evo ga, dolazi.
Tren kasni je Dickstein je začuo Borgov glas.
- Da?
- Tko je to s tobom?
- Šef londonske stanice. Misliš da se možemo
Pouzdati u n jega?
Dickstein je prećuo sarkazam.
- Jedan od vas naprtio si je pratn ju. Dva čo-
vje~ u jaguaru.
- Vid jeli smo ih.
- Otresite ih se.
1~ :~: ~ 191
- Naravno. ~u j, ti znaš ova j grad, ko ji je na jbo-
1 ji naćin?
- Pošalji šefa natrag u ambasadu taksf jem.
Tako ćete se ri ješiti jaguara. Pričeka j deset minuta,
potom uzmi taksi do... - Dickstein je krzmao, nasto je-
ći se pris jetiti neke mirne ulice ko ja ni je predaleko. -
Do Redcliffe Streeta. Čekat ću te tamo.
- Dobro.
Dickstein je bacio pogled na ulicu.
- Tvo ja pratn ja upravo ulazi u kavanu.
Vratio se k stolu i promatrao. Drugi čov jek je
izišao na ulicu i rastvorio kišobran. Stao je uz rub-
nik, čekajući da naide taksi. Ili su pratioci prepozna.-
li Borga na aerodromu ffi su slijedili šefa stanice iz
nekog drugog razloga. Ni je bilo bitno. Jedan se taksi
zaustavio. Kad je ponovo krenuo, sivi je jaguar is-
plovio iz pokra jne ulice i krenuo za n jim. Dickstein
je izišao iz restorana i dozvao taksi za sebe. Taksisti
dobro zaradu ju na špi junima, pomislio je.
. Rekao je vozaću da vozi do Redcliffe Streeta i
tamo pričeka. Za jedanaest minuta u ulicu je ušao
drugi taksi. Borg je izišao.
- Da jte signal sv jetlima - rekao je Dickstein
vozaču. - Tamo je ćov jek s ko jim imam sastanak.
Borg je opazio sv jetla i mahnuo. Dok je pla.ćao
a u ulicu je zaokrenuo drugi taksi i stao. Borg ga je
opazio.
Pratn ja u trećem taksi ju je čekala da vidi što
će biti. Borg je to shvatio i krenuo niz ulicu. Dick-
stein je upozorio svog vozača da više ne signalizira.
Borg je prošao mimo n jih. Pratilac je izišao iz
taksi ja, platio i krenuo za Borgom. Kad se pratiočev
taksi udat jio, Borg se okrenuo i vratio do Dicksteino-
va. Ušao je. Dickstein je rekao:
- Okay, krenimo. - Od jurili su ostavivši pratioca
na pločniku da čeka idući taksi. Ulica je bila mirna~
potra jat će bar pet do deset minuta dok ne naide
neki taksi.
192
Borg dobaci:
i
- Kao namazano.
- Bez problema - odgovorio je Dickstein.
Vozač je upitao:
- čemu sav ta j cirkus?
- Bez brige - odgovorio je Dickstein. - Mi smo
ta jni agenti.
j Vozač se nasmijao.
! - Kamo sa d, u MI5?
! - Do Prirodoslovnog muze ja.
Dickstein se za valio u s jedalu i osm jehnuo se
i Borgu.
i - Pa, Bille, staro kl juse, kako si mi?
Borg je nabrao čelo.
I - Zašto si tako prokleto dobro raspoložen?
i Nisu više govorili i Dickstein je uvidio da se
ni je dobro pripremio za ova j sastanak. Trebao je
i unapri jed odlučiti što želi od Borga i kako će to
! izvući.
I Razmišl jao je: što ja zapravo hoću? Odgovor je
i
došao iz dubine n jegove podsvi jesti i udario ga poput
i zaušnice. Hoću Izraelu pribaviti bombu i zatim se
vratiti kući.
Okrenuo je glavu od Borga. Kiša je tekla kroz
; prozor taksi ja poput suza. Od jednom mu je bilo
drago što nisu mogli razgovarati zbog vozaća. Na
pločniku su sta jala tri hipi ja bez ogrtaća, promočena
do kože, lica i ruku uzdignutih, uživa jući u kiši. Ifad
bi mi to uspjelo, kad bih ObaYlO taj zadatak, mogao
b~h se odmoriti.
Ta ga je pomisao neob jašn jivo obradovala.
Pogledao je Borga i osm jehnuo se. Borg je okrenuo
lice k prozoru.
Stigli su do muze ja i ušli. Sta jali su ispred
; rekonstruiranog dinosaura. Borg je rekao:
- Pomišl jam da te skinem s tog zadatka.
Dickstein je kimnuo, potisnuvši reakci ju. Brzo
je razmišl jao. Hasan je obavi jestio Kairo, a Borgov
193
ćov jek u Kairu je primio obavi jest i prosli jedio je u
Tel Aviv.
- Otkrio sam da su mi na tragu - rekao je
Borgu.
- Već tjednima to znam - odgovorio je Borg. -
Da držiš vezu saznao bi to na vrl jeme.
- Da održavam vezu, bili bi mi ćešće na tragu.
Borg je zagundao i pošao dal je. Izvadio je ciga_
ru a Dickstein ga upozori:
- Zabran jeno pušen je.
Borg je spremio cigaru.
- To ne mora ništa značiti - iz javio je Dickstein.
- Već mi se to više puta dogodilo. Vaino je koliko
zna ju.
- Ispipao te ona j Hasan ko ji te pozna je još ot-
pri je. Sad radi za Ruse.
- Ali koliko oni znaju?
- Bio si u Luxembourgu i Francusko j.
- To ni je mnogo.
- Meni je jasno da to ni je mnogo. I ja znam da
si bio u Luxembourgu i Francusko j, a ni ja nemam
po jma što si tamo radio.
- Znači da ćeš me ostaviti da radim dal je -
rekao je Dickstein i čvrsto se zagledao u Borga.
- Ovisi. Što si dosad poduzeo?
- Hm. - Dickstein je i dal je netremice gledao u
' Borga. Čov jek je postao nervozan sad kad ni je
mogao pušiti a ni je znao što da počne s rukama. U
jarko j rasv jeti izložaka n jegov se loš ten isticao. Lioe
mu je nalikovalo šl junkom posutom parkiralištu.
Dickstein je morao pažljivo odvagnuti koliko smije
Borgu otkriti: dovol jno da pobudi do jam da je mnogo
toga obavio, ali ne toliko da Borg oci jeni kako bi sad
mogao nekom drugom pov jeriti da izvrši Dicksteinov
' plan... - Odabrao sam pošiljku urana koju bismo
mogli ukrasti - zapoćeo je. - Bit će upućena brodom
iz Antwerpena u Genovu u studenom. Nam jerav~
oteti brod.
- Ma nemo j! - Borg kao da je bio istodobno
ugodno iznenaden i prestrašen smionošću te zamisli.
- Kako ćeš, dovraga, to zadržati u ta jnosti?
- Radim na tome. - Dickstein je zakl jućio da će
Borgu još nešto pov jeriti kako bi ga malo izmučio. -
lVloram ovd je u Londonu otići kod Lloyda. Nadam se
da će se pokazati da je brod jedan iz seri je, kažu mi
da se večina brodova gardi tako. Ako uspi jem kupiti
posve jednak brod, mogu ih negd je na Sredozeml ju
zami jeniti.
Borg je dvaput prstima pročešl jao kratkoošiša-
nu kosu i potom povukao ušnu resicu.
- Ne razumi jem...
- Pojedinosti moram još smisliti, ali uvjeren
sa m da je to jedini način da se sve izvede ta jno.
- Onda požuri i smisli po jedinosti.
- Ali ti si me htio povući s tog zadatka.
- Da... - Borg je odmahivao giavom u znak neod-
lučnosti. - Ako te zami jeni kakav iskusan čov jek,
n jega će takoder otkriti.
- A ako to pov jeriš ko jem nepoznatom, neće
imati dosta iskustva.
- Osim toga, doista sumn jam da bi netko drugi,
iskusan ili neiskusan, mogao to izvesti. Ima još nešto
što ne znaš.
Zastal: su ispred modela nuklearnog reaktora.
- Da?
- Dobili smo izv ješta j iz ~attare. Sad im poma-
žu Rusi. Žuri nam se, Dickstein. Ne mogu sebi priuš-
titi nikakvo odugovlačen je, a novi bi plan bio odu-
govlačen je.
- ,1e li studeni još navri jeme?
Borg je razmislio.
- Posl jedn ji trenutak. - Činilo se da je donio
odluku. - Dobro. Ostavl jam te na zadatku. Morat ćeš
izmisliti nekoliko manevara za zavaravanje.
Dickstein se nasmi jao i pl jesnuo Borga po
l~ima.
1~ . ~ 195
- Baš si pravi drug, Pierre. Ne brini za mene.
Već ću ja n jih odvesti na krivi trag.
Borg je otegnuo lice.
- Što je to s tobom? Neprestano se kesiš.
- To je od toga što tebe vidim. Tvo je me lice
jednostavno bodri. 'I~o je sunćano raspoložen je je
zarazno. Kad se ti nasmi ješiš, Pierre, ci jeli se svi jet
sm ješka s tobom.
- Ti si lud, blesane jedan - rekao je Borg.
PIerre Borg je bio prostak, bezos jeća jan, zloban
i dosadan, ali ni je bio glup. Možda je pokvaren jak,
govorili su o n jemu, ali je pametan pokvaren jak.
Kad su se rastali, znao je da se u životu Nata Dick-
steina dogodilo nešto znača jno.
Razmišl jao je o tome dok se vraćao do izrael-
skog poslanstva na bro ju 2 Palace Green u Kensing-
tonu. U dvadeset godina od prvog n jihova susreta,
Dickstein se gotovo nimalo ni je promi jenio. Još uvi-
jek se n jegova snaga ri jetko kad nazirala. Uvi jek je
bio miran i povućen, s izgledom nezaposlenog ban-
kovnog činovnika, i osim povremenih, upravo cinič-
nih duhovitosti, nije pokazivao smisao za šalu.
Do danas.
U početku je bio kao uvi jek kratkor ječiv, goto-
vo nepristo jan, drzak. Ali prema kra ju se preobrazio
u cvrkutavog kokni jskog vrapca iz holivudskog
filma.
Borg je morao doznati zašto.
Podnosio je mnogo toga kod svo jih agenata.
Ako su bili efikasni mogli su biti neurotični ili agre-
sivni, sadisti ili neposlušni, sve dok je on to znao.
N jihove nedostatke je mogao uračunati, nepoznate
faktore ni je mogao. Bit će tek tada ponovo siguran u
svo ju moć nad Dicksteinom kad sazna uzrok n jego-
vo j prom jeni. To je bilo sve. U principu ni je imao
ništa protiv ako je neki n jegov agent od jednom
postao vedar. Borg je sad bio nadomak poslanstva.
~dlučio je da Dicksteinu nam jesti pratn ju. Za to će
trebati dva automobila i tri ekipe ko je će ga pratiti
svaka po osam sati. ~ef londonske stanice će prigo-
voriti. Nek se nosi kvragu.
Potreba da dozna zašto se Dicksteinovo raspolo-
žen je tako promi jenilo bila je samo jedan od razloga
da ga je odlučio ostaviti na zadatku. Drugi je razlog
bio važniji. Dickstein je imao samo pola plana; novi
čov jek ga moida ne bi uspio dopuniti. Dickstein je
imao dar za takvo što. Da je dokra ja skovao plan,
mogao bi ga nadom jestiti drugim čov jekom. Borg je
odlučio da ga prvom prilikom smi jeni. Dickstein će
b jesn jeti; držat će da su ga prevarili.
Dovraga i s n jim.
Ma jor P jotr Alekse jevič Tirin zapravo ni je
podnosio Rostova. Ni je volio ni jednog svo jeg pretpo-
stavl jenog; po n jegovu mišl jen ju, čov jek je morao
biti razbo jnik da bi u KGB-u napredovao dal je od
ma jora. Usprkos svemu os jećao je prema svo jem
pametnom, snalažljivom šefu neku vrst strahopošto-
van ja. Tirin je imo znatnih sposobnosti, osobito na
pol ju elektronike, ali ni je umio manipulirati s 1 ju-
dima. Bio je ma jor samo zato što je radio u Rostov-
1 jevo j nev jero jatno usp ješno j ekipi.
Abč~ Allon. Na High Streetu. Pedest dva ili
devet? Gdje st~ pedeset dva?
Pedeset d va. Mi smo blizu Preuzet ćemo ga.
Kako izglc~da ?
Najlonska kišna kal~nic~, zeleni šešir, brkovi
Kao pri jatel j Rostov ni je znaćio mnogo; ali je
još gori bio kao nepri jatel j. Ona j pukovnik Petrov u
l.ondonu je to iskusio. Pokušao je Rostovu podvaliti,
ali ga je usred noći iznenadio telefonski poziv samog
Šefa KGB-a. Osobl je londonske ambasade je pričalo
~ je Petrov, kad je razgovor bio završen, bio bli jed
196 = I 197
kao sablast. Otad je Rostov mogao dobiti što god je
zaželio: ako je kihnuo, pet agenata bi iz jurilo da mu
kupi rupčiće.
Imamo Ruth Da visson. Ide prema... sjeveru._
Devetnaes~ možemo je preuzeti.
Smirl s~ devetnaes~ L~na uzbuna. To je se-
kretarica koja joj sliči.
Rostov je rekvirirao sve na jbol je Petrovl jeve
' ulične agente i većinu n jegova voznog parka. Pod-
a
ručje oko izraelske ambasade vrvilo je agentima
tako da je netko rekao: "Ovd je ima više crvenih nego
u kremal jsko j klinici", ali ih je bilo teško izdvo jiti.
Bili su u automobilima, kombi jima, taksi jima, ka-
mionima i u jednom vozilu ko je je napadno sličilo
polici jskom autobusu, samo ni je imalo oznaka. Neki
su p ješačili, drugi su se zadržavali u javnim zgra-
dama ili šetali ulicama i stazama parka. Jedan je
ćak ušao u ambasadu i uiasnim se engleskim raspi-
tao što mora poduzeti da bi se iselio u Izrael.
Ambasada je bila idealno sm ještena za takvu
vrst v ježbe. Sta jala je u malom diplomatskom getu
na rubu Kensington Gardensa. Toliko je 1 jupkih
' starih kuća pripadalo stranim predstavništima da
su ulicu nazivali alejom ambasada. I sovjetsko po-
slanstvo je bilo u Kensington Palace Gardensu. Ma.li
, splet ulica oblikovao je privatno nasei je te je, ako ste
ht jeii u n jega ući, trebalo polica jcu navesti po kak-
vom poslu dolazite.
D~evetnaes~ ovaj put je to Ruth Davisson...
devetnaest, čujete me?
L~evetnaest ovdje, da?
Jeste li jaš na sjevernoj str~ni?
Da. I znamo kako ona izgleda.
Ni jedan od agenata ni je bio u vidnom pol ju
izraelske ambasade. Samo je jedan u timu mogao
vid jeti ulazna vrata: Rostov, ko ji ih je s dvadesetog
. kata hotela, udal jenog pola mil je, promatrao kroz
snažan Zeissov teleskop na tronošcu. Nekoliko viso-
198
iP
kih kuća u londonskom West Endu imalo je jasan
pregled parka i četvrti ambasada. Zapravo su se
stanoviti apartmani u stanovitim hotelima ovdje
mogli una jmiti samo za neobićno visoke svote, jer se
pričalo da se iz n jih može vid jeti stražn je dvorište
princeze Margarete u palači po ko jo j su Palace
Green i Kensington Palace Gardens dobili ime. Ros-
tov je unajmio jedan od tih apartmana; osim tele-
skopa imao je i radioodašiljač. Svaka od njegovih
ekipa imala je voki-toki. Rostov je govorio svojim
1 judima brzim ruskim jezikom upotrebl java jući
zbun ju juće šifre, a valnu dužinu na ko jo j im se
obraćao a oni odgovarali mijenjao je svakih pet
minuta komp jutorski program ugraden u svaki
uredaj. Sistem funkcionira vrlo dobro, pomislio je
Tirin, on ga je izmislio, osim što su povremeno svi
morali pet minuta odslušati prvi program BBC-a.
~m, prijedite na sjevernu stranu
Razumio.
Da su Izraelci bili u Belgravi ji gd je su se nala-
zile stari je ambasade, Rostov bi imao mnogo teži
zadatak. Tamo gotovo i ni je bilo trgovina, kavana ili
javnih ureda, ništa gd je bi se agenti mogli prikriti; a
kako je ci jela četvrt bila mirna, bogata i nabi jena
ambasadorima, polici ja je lako mogla paziti na
sumn jiva kretan ja. Svaki od uobiča jenih trikova
praćen ja: kombi za popravak telefona, radnici za
cestovne radove s prugastim šatorom, bio bi za ciglih
par minuta privukao čete polica jaca. Suprotno tome,
oko male oaze ambasada u Kensingtonu bila je
važna trgovačka četvrt s nekoliko koledža i četiri
muze ja.
Sam Tirin sjedio je u jednom pubu u Kensing-
ton Church Streetu. Stalni pripadnici KGB-a koji su
tra jno živ jeli u Britani ji pričali su mu da u ta j pub
svra~ ju detektivi iz "speci jalnog od jela", što je bilo
Prilično suzdržl jivo ima za politićki od jel Scotland
Yarda. Četvorica mladih muškaraca od jevena u pri-
199
,
lično elegantna odi jela, za barom su pila viski. Bili
su to v jero jatno detektivi. Nisu poznavali Tirina a i
ne bi se za njega jako zanimali sve da su i znali tko
je. Da im se Tirin približio i došapnuo im: "Usput,
KGB prati svakog izraelskog diplomatu u Londonu",
v jero jatno bi bili odgovorili: "Što, zar opet?" i naručili
drugu rundu pića.
Tirin je znao da ni je ćov jek koji bi na sebe
privukao poglede. Bio je onizak i pomalo zaokružen,
krupna nosa i lica prošarana žilicama kao u pi jan-
ca. Nosio je sivu kišnu kabanicu iznad zelenog
džempera. Kiša je uklonila i posledn ji trag izglača-
nog nabora na n jegovim crnim flanelskim hlačama.
Sjedio je u jednom kutu uz čašu engleskog piva i
malu vrećicu ćipsa. Odašiljać u džepu na prsima
n jegove košul je bio je spo jen tankom žicom bo je
kože s čepom, izgledao je poput slušnog aparata, u
n jegovu li jevom uhu. S jedio je li jevom stranom
okrenut zidu i mogao razgovarati s Rostovom dok se
pretvarao da kopa po džepu kišne kabanice i okre-
nuta lica mrml jao u metalnu izbušenu pločicu na
vrhu aparata.
Promatrao je detektive ko ji su ispi jali viski i
došao do zakl jučka da speci jalna polici ja prizna je
veće troškove svojim ljudima od svojeg ruskog
pandana: on je smio na dan popiti samo pola litre
piva a ćips je morao platiti iz vlastita džepa. Pri je su
sovjetski agenti u Engleskoj morali naručivati pivo
u malim čašama dok nisu uspjeli objasniti računo-
vodstvu da u mnogim pubovima čovjek koji pije
pivo na male čaše jednako tako upada u oči kao i
Rus ko ji votku srče a ne ispi ja naiskap.
Trrnaes~ slijediće zeleni volvo, dvojica, I~
Street
Pninljeno.
~Iedan pješači... Vjerujem da je to Yigael Meier...
Dvadeset?
200
Tirin je bio "dvadeset". Skrenuo je lice prema
li jevom ramenu i promrml jao:
- Da. Opištte ga.
Vlsok, sijc~de ko~se, kišobran, kišni kaput s poja-
so~n. Na ulazu u Hi~h Street
- Krećem - odgovorio je Tirin. Iskapio je pivo i
~~o.
Kišilo je. Tirin je iz džepa kabanice izvukao
'I složiv kišobran i razapeo ga. Mokri su pločnici bili
puni kupaca. Kod semafora ugledao je zeleni volvo i,
' tro ja kola iza n jega, "trinaesticu" iz a ustma.
' ~~ jedan automobil. Petica, taj je vaš Plavi
volksmagen. Buč~.
, p~ml jeno.
Tirin se primakao Palace Gateu i pogledom
pretražio Palace Avenue. Ugledao je čov jeka ko ji je
odgovarao opisu. Išao je prema n jemu. Kad je izra-
čunao da ćov jek mora stići do ugla, stao je na rub-
n jak kao da nam jerava pri jeći ulicu. Osvrtao se li je-
vo, desno. Čov jek je izronio iz Palace Avenue i okre-
nuo na zapad.
Tirin je krenuo za n jim.
Na High Streetu je mnoštvo prolaznika olakša-
valo praćen je. Potom su skrenuli na jug u labirint
pokra jn jih ulica i Tirin se uznemirio. Ali Izraelac
kao da ni je slutio da ga prate. Jednostavno se probi-
jao kroz kišu - visoka, pognuta po java pod kišobra-
nom, brza koraka, posve usredotočena na svo j cil j.
Ni je išao daleko. Neposredno nakon Cromwell
Roada ušao je u mali, moderni hotel. Tirin je proše-
mimo ulaza i pogledom kroz staklena vrata
utvrdio da je praćeni u predvorju ušao u telefonsku
1= ~ kabinu. Nedugo zatim Tirin je prošao mimo zelenog
volva i ~klučio da i Izraelci i njegovi kolege u autu,
nadziru hotel.
Prešao je ulicu i vratio se suprotnom stranom
natrag ~ sluća j da praćeni sm jesta izide. Osvrtao se
201
tražeći plavu bubu ali je ni je ugledao. Ali bio je
siguran da je volkswagen negdje blizu.
Progovorio je u džep košul je:
- Ovd je "dvadesetica". Meier i zeleni volvo nad-
ziru Jakobianski hotel.
Pninljeno, dvadesetico. Petaca i trinaesGc~ dr~
pod nadzorom izraelska kola. Gdje je Meier?
- U predvor ju. - Tirin je primi jetio a ustin ko ji
je pratio zeleni volvo.
Ostani s njim.
- Razumi jem. - Tirin je sad morao doni jeti
tešku odluku. Ako ude u hotel kroz glavni ulaz,
Meier će ga možda uoćiti; ako uzme vremena, da
pronade stražn ji ulaz, Meier mu u meduvremenu
može umaći.
Odlućio je pokušati sa stražn jim ulazom, jer su
ga potpomagala dva automobila, koja mogu uskoćiti
na par minuta, ako se dogodi ono na jgore.
Kra j hotela bila je uska uličica za istovar robe.
` Tirin pode prolazom do nezaključanog hotelskog
' izlaza za nu7.du, sa strane zgrade na kojoj nije bffo
" prozora. Ušao je i našao se na betonskom stubištu
ko je je oćigledno služilo samo kao pomoćno za sluča j
požara. Dok se uspin jao, sklopio je kišobran, gurnuo
ga u džep i svukao kišni kaput. Smotao ga je i polo-
, žio na prvom okretištu kao mali zamotak ko ji će
moći brzo pokupiti ako bude odlazio u žurbi. Popeo
se sve do drugog kata a odatle se liftom spustio u
predvor je. Kad je, u puloveru i hlaćama, stupio iz
dizala, izgledao je poput hotelskog gosta.
Izraelac je još stajao u telefonskoj kabini.
Tirin se približio staklenom ulazu, zirnuo van,
' , pogledao na ručni sat, vratio se i s jeo kao da nekog
čeka. činilo se da mu današn ji dan ni je baš na jsret-
ni ji. Svrha akci je bila je pronaći Nata Dicksteina.
Znalo se da se nalazi u Englesko j, i nadali su se da
će se sastati s jednim od diplomata. Rusi su pratili
diplomatsko osobl je kako im ne bi promakao taj
susret i da ponovo uhvate Dicksteinov trag. Izraelci
u ovom hotelu očigledno s tim nisu imali nikakve
v~e, I oni su nekog vrebali, v jero jatno u nam jeri da
ga prate ćim se ukaže, a ta j netko teško da bi bio
jedan od n jihovih vlastitih agenata. Tirin se mogao
samo nadati da će se ono što su oni poduzimali
pokazati makar malo zaniml jivim.
Promatrao je kako je praćeni izišao iz telefon-
ske kabine i prošao u bar. Da li se iz bara moglo
vid jeti predvor je? Očigledno ne jer se Izraelac začas
vratio s vrčem piva, s jeo nasuprot Tirinu i uzeo
jedne novine.
Nije stigao popiti pivo.
Vrata lifta su se otvorila i iz n jega je izišao Nat
Dickstein.
Tirin se tako iznenadio da je počinio grešku
time što je nekoliko sekundi zurio u Dicksteina.
Dickstein mu je uzvratio pogled i uljudno mu
kimnuo. Tirin se mlako osm jehnuo i pogledao na sat.
T ješio se, više u nadi nego uv jereno, da bi Dickstein
tu pogrešku mogao shvatiti kao dokaz da Tirin ni je
agent.
Ni je imao vremena za razmišl jan je. Brzim i,
kako se Tirinu ućinilo, nekako poletnim koracima,
Dickstein se uputio prema recepci ji, predao kl juč i
izišao na ulicu. Izraelski pratilac Meier odložio je
novine i pošao za n jim. Kad su se staklena vrata iza
n jega zatvorila, Tirin je ustao. Pomislio je: ja sam
agent koji prati agenta, koji prati agenta. U najma-
nju ruku brinemo o tome da ne ostanemo nezapo-
sleni.
Ušao je u lift i krenuo na prvi kat. Zatim je u
svo j radio javio:
- Ovd je dvadeset. Imam Gusara.
Ni je bilo odgovora. Zidovi zgrade blokirali su
Prijenos. Izišao je iz lifta na prvom katu, i potrčao
niz stubište za nuždu; na odmorištu je podigao
202 ' 203
smotani ogrtać. Ćim je izbio u prolaz, aktivirao je
nanovo odašil jač.
- Ovd je dvadesetica. Imam Gusara.
Hvala, DvadeseL Trinaest ga takoder ima.
Tirin je opazio kako Izraelac prelazi Cromwell
Road.
- Pratim Meiera - javio je.
Pet i Dvadeset slu~jte me. Ne jJl~tltl ~Iasno?
Pet?
IW .
Dvadeset?
- Shvatio. - Tirin je stao na uglu i čekao dok
Meier i Dickstein nisu neslali u sm jeru Chelsea ja.
Dvadeset, vrati se u hotel. Saznaj b~oj njegore
sob~e. Unajmi sobu blizu njegove. N~kon toga me
odm~h nazovi.
- Razumi jem. - Tirin je vraća jući se v je-~bao
ulogu: Oprostite, onaj gost koji je upravo izišao, onaj
oman ji s naočalima, v jeru jem da ga pozna jem, ali
. odve7.ao se taksi jem prI je nego sam ga uspio sustići...
Ime mu je John, ali smo ga mI uvi jek zvali Jack.
`' Koji broj sobe..~ Ali, kako se pokazalo, sve to bilo je
suvišno. Dicksleinov je kl juč još le'i,~lo na te'igi. Tirin
je mlpamlio broj.
Recepcioner mu je priš~~o.
- Izvollte?
- Uzeo bih sobu - odgovorio je Tirin.
Dickstein ju je ljubio poput čovjeka koji je cije-
' li dan žedao. S užitkom je udisao miris n jezine kože
i kušao mekoću n jezinih usana. Pogladio ju je po
licu i rekao:
- To, to mi treba.
Gledali su se u oči, a istina je bila neprikrivena.
Mogu izvesti što god zaželim, mislio je. Ta ga .1e
misao prožimala poput čarobne izreke, poput vradž-
bine. Žudno je milovao n jezino ti jelo. Sta jali su u
?.04
maloj kuhinji obojenoj plavim i žutim i gledali se u
oči. Rukama je dodirivao njezine obline. Usta je
rnalko otvorila te je os jetio n jezino ubrzano disan je;
duboko je uzdahnuo da bi disao isti zrak kao i ona.
Dickstein je razmišl jao: ako mogu izvesti što hoću,
onda to može i ona. Kao da je proćitala n jegovu
misao, otkopčala mu je košul ju i pognula glavu,
gricka jući n jegove bradavice. Iznenadni, neočekivani
val požude izmamio mu je glasni uzdah. Držao je
n jezinu glavu n ježno u šakama i zanosio je amo-ta-
mo da produbi ta j os jeća j. Sve što zaželim! Spustio je
ruke i zadigao jo j sukn ju. Prelazio je pogledom po
bi jelim gaćicama čvrsto zategnutim na oblinama i
visoko izrezanim na smedo j koži n jezinih dugačkih
nogu. Desnom ju je rukom milovao po obrazu, grabio
za rame i dojku; lijevom je pogladio bedro, ugurao je
u gaćice i medu noge. Sve je tako godilo da je poželio
da ima četiri, ne, šest ruku. Zatim mu se od jednom
prohtjelo da je gleda u lice. Položio joj je ruke na
ramena tako da se uspravila, i rekao:
- Da te vidim.
Oči su jo j bile vlažne, ali znao je da to ni je od
tuge nego od strasti. Ponovo su zurili jedno drugom
u oči a ova j put je ne samo istina bila tu, nego i
neprikriveno uzbuden je, ko je je nadiralo od jednog u
drugo. Potom je kleknuo do n jezinih nogu poput
skrušenog molitel ja. Na jpri je je oslonio glavu na
n jezino bedro i os jetio toplinu ti jela kroz hal jinu.
Potom je s obje ruke segnuo pod haljinu i polagano
joj svukao gaćice; dok ih je skidala, pridržao joj je
cipele. Ustao je. Još su sta jali na istom m jestu gd je
su Se počeli ljubiti. Tu su se sad stojećki spojili.
Promatrao je n jezino lice. Smireno, oči poluzatvorene.
Bio bi se na jradi je posve polagano pomicao, ali n je-
govo ti jelo ni je moglo čekati. Morao je ubrzati. Kako
je gubio ravnotežu, obgrlio ju je, podigao malo s tla,
ne di jel~i se od n je, i u dva koraka je oslonio o zid.
~'ukla mu je košulju iz hlaća i zakopala prste u
205
n jegove ćvrste ledne mišiće. Dickstein je isprepleo
prste ispod n jezine stražn jice tako da je s jedila na
n jegovim dlanovima. Podigla je noge, bedrima obu j-
mila n jegove bokove i prekrižila noge, tako da je, ma
kako to izgledalo nemoguće, ušao još dubl je. Dick-
stein je osjećao da je navijen poput satnog meha-
nizma, i da je sve što je radila, svaki izraz na n jezi-
nu licu, još jače zate7.ao pero. Promatrao ju je kroz
sumaglicu strasti. U n jezinim se očima po javila
nekakva panika, neka divl ja, životin jska strast.
Izgubio je svu vlast nad sobom, sv jestan da će se sad
odigrati ono čudesno. I ona to treba znati, stoga je
prošaptao.
- Suza, dolazim.
A ona je uzvratila:
- Oh, i ja.
Zakopala je nokte u njegovu kožu i potegnula.
ih niz kićmu. Streslo ga je to poput električnog
udara i os jetio je drhtan je n jezina ti jela baš kad se i
n jegovo počelo trzati. I dal je ju je promatrao; zinula
je, hvata jući dah, vrhunac slasti obo je je preplavilo i
: Suza je kriknula.
- Mi pratimo Izraelce, a Izraelci prate Dickstei-
' na. Sad samo da Dickstein počne pratiti nas, pa
preostali dio dana možemo svi kaskati u krugu -
rekao je Rostov. Krenuo je hotelskim hodnikom.
Tirin je kratkim nogama trčkarao za n jim da bi
održao korak.
- Pitao sam se zašto smo zapravo odustali od
praćen ja čim smo ga ugledali - rekao je Tirin u
hodu.
- To je bar oćito - razdraženo je uzvratio Ros-
tov; potom se podsjetio da mu je Tirinova odan~t
dragoc jena, pa je odlučio da mu ob jasni. - Dicksteina
smo proteklih nekoliko t jedana mnogo pratill. Sv~
put nas je otkrio i otresao nas se. Neizbježno je ~
nekog, tko je tako dugo u igri kao Dickstein, ponešto
prate. Ali kad je ri jeć o neko j posebno j operaci ji, što
ga više pratiš to je v jero jatni je da će napustiti ope-
raciju i predati posao nekom drugom, a mi tad
možda nećemo otkriti kome. I prečesto se informaci-
ja ko ju dobivamo prateći nekog obezvredu je jer
otkri ju da ih sli jedimo i tako sazna ju da imamo
podatak ko ji je u pitan ju. Na ova j način, odusta ja-
n jem od praćen ja kao što smo učinili danas, znamo
gd je se on nalazi, ali on ne zna da mi to znamo.
- Uvidam - rekao je Tirin.
- On će te Izraelce začas pronjušiti - dodao je
Rostov. - Sad je već zaci jelo i previše oprezan.
- ~to mislite zašto prate vlastitog čovjeka?
- Doista to ne razumi jem. - Rostov se namrštio
razmišl ja jući naglas. - Uv jeren sam da se Dickstein
jutros sastao s Borgom. To objašnjava zašto je Borg
zameo trag pratn ji s pomoću taksi ja. Moguće je da
je Borg oduzeo Dicksteinu zadatak i sad jednostavno
prov jerava da li se Dickstein ostavio tog posla i ne
nastoji li ga neslužbeno nastaviti. - Stresao je gla-
vom što je znaćilo da je u muci. - Nisam u to uvje-
ren. Ali, druga je mogućnost da Borg više ne v jeru je
Dicksteinu što mi se takoder čini nev jero jatnim. Sad
oprez.
Stigli su do vrata Dicksteinove hotelske sobe.
Tirin je izvukao malu, ali snažnu ručnu svjetiljku i
osvi jetlio n jome okvire vrata.
- Nema nikakvih stupica za otkrivan je - rekao
je.
Rostov je kimnuo i ćekao. Ovo je bila Tirinova
speci jalnost. Prema Rostovl jevu uv jeren ju, mali je
debel jko bio na jsvestrani ji tehničar u KGB-u. Pro-
matrao je kako Tirin vadi iz džepa otpirač, jedan iz
svo je velike zbirke speci jalnih kl jućeva. Na vratima
svo je hotelske sobe već je ispitao ko ji tip otpirača
otvara brave u hotelu Jacob~n. Otvorio je Dickstei-
nova vrata polagano i zavirio u sobu.
206 ~ 207
- Nema stupice - zakl jućio je posli je kraćeg
promatran ja.
Ušao je, praćen Rostovom, i zatvorio vrata. Ova j
dio posla Rostova ni je nimalo oduševl javao. Volio ~ie
promatrati, nagadati, planirati: provala ni je bila
n jegov stil. Os jećao se izloženim i ran jivim. Bilo bi
tako nedostojanstveno, tako ponižavajuće da je sad
ušla kakva sobarica, upravitel j hotela ili čak Dick-
stein ko ji se mogao neopazice provući mimo straže u
predvor ju.
- Požurimo - rekao je.
Soba je imala uobiča jen tlocrt: vrata su vodila
u uzak hodnik s kupaonicom na jedno j a ormarom
na drugo j strani. Iza toga bio je kvadratičan prostor,
krevet za jednu osobu uza zid, televizor nasuprot. Na
zidu prekoputa vrata veliki prozor. Tirin je podigao
telefonsku slušalicu i odvinuo mikrofon. Rostov je
sta jao u podnož ju kreveta i osvrnuo se po sobi na-
sto jeći steći do jam o ćov jeku ko ji je u n jo j prebivao.
Bilo je malo toga za zakl jućivan je. Soba je bila oćiš-
I ', ćena, krevet pospreml jen. Na noćnom ormariću leža-
; la je kn jiga šahovskih problema i večern je novine.
Nikakvih tragova duhana ili alkohola. Košara za
papir bila je prazna. Mali crni kovčežić od ska ja
sadržao je čisto don je rubl je i košul ju. Rostov je
promrml jao: - Ta j ćov jek putu je s jednom rezervnom
košuljom! - Ladice toaletnog stolića bile su prazne.
` Rostov zaviri u kupaonicu. Ugledao je četkicu za
zube, električni bri jaći aparat sa dodatnim utikači-
ma za razlićite utičnice i - jedini osobni znak - ku-
ti jicu tableta protiv probavnih smetnji.
,; Rostov se vratio u sobu, gd je je Tirin već sa-
stavl jao slušalicu.
- Gotovo.
- Sm jesti jedan iznad uzglavl ja kreveta.
Tirin je li jepio mikrofon na zid kreveta, kad ,je
zazvonio telefon.
, Ako bi se Dickstein nenadano vratio, stražar u
predvor ju trebao je preko kućne veze nazvati sobu,
pustiti da telefon dvaput zazvoni i potom odložiti
slušalicu.
Zazvonio je drugi put. Rostov i Tirin ćekali su
nepomični i nijemi.
Telefon zazvoni po treći put.
Odahnuli su.
Posli je sedmog zvona aparat je utihnuo.
- Da bar ima automobil koji bismo mogli pri-
sluškivati - rekao je Rostov.
- Imam dugme za košul ju.
- Što?
- Mikrofon u obliku dugmeta za košul ju.
- Nisam znao da takav posto ji.
- To je novo.
- Imaš iglu i konac?
- Naravno.
- ~nda počni.
Tirin je otklopio kovćežić, odrezao drugo dugme
na košul ji a da je ni je izvadio i Fažl jivo uklonio
končiće. S nekoliko spretnih uboda prišio je novo
dugme. N jegovi jastućasti prsti bili su neobično
okretni.
Rostovl jeve misli bile su daleko. Po svaku se
cijenu želio osigurati da može prisluškivati sve što će
Dickstein reći ili učiniti. Izraelac je mogao otkriti
mikrofon u slušalici i iza uzglavl ja, a neće ni re-
zervnu košul ju uvi jek nositi. Rostov je volio iskl juči-
ti sve izvore grešaka, ali Dickstein je bio tako neu-
hvatljiv da je to t jeralo u ludilo. Rostov je ga jio
slabu nadu da će u sobi pronaći fotografiju neke
Dicksteinu drage osobe.
- Evo. - Tirin je pokazao svo j rad. Košul ja je
bila od jednostavnog bi jelog na jlona s običnim bi je-
lirn dugmadima. Novo se dugme ni je razlikovalo od
ostalih.
- Dobro. Zatvori kovčeg.
Tirin zaklopi poklopac.
208 209
- Još nešto?
- Moramo još jednom potražiti osiguranje. Ne
mogu pov jerovati da Dickstein ostavl ja sobu bez
ikakvih m jera opreza.
Ponovo su tragali, brzo, šutke, izv ježbanim i
odm jerenim pokretima ko ji nisu odavali žurbu.
Posto jalo je mnoštvo naćina postavl jan ja stupica za
otkrivan je. Vlas nali jepl jena preko okvira vrata bila
je na j jednostavni ji; komadić papira utisnut iza
stražn je strane ladice, otpast će ako se ladica izvuče;
dio kocke šećera pod debelim sagom noga će neču jno
zdrobiti; kovani novac gurnut pod podstavu poklop-
ca kovčega skliznut će straga ako tko otvori kovčeg...
Nisu našli ništa.
- Svi Izraelci bolu ju od mani je progan jan ja.
Zašto bi on bio drukči ji? - pitao se Rostov.
- Možda su ga smi jenili.
Rostov je zagundao.
- Iz ko jeg bi još razloga mogao iznenada postati
neoprezan?
- Možda se zal jubio.
- Sigurno - nasmi jao se Rostov. - A Josifa Visa-
' rionoviča Vatikan možda proglasio svecem. Nestani-
mo odavde.
Izišli su a Tirin je za sobom tiho zatvorio vrata.
I Radilo se dakle o ženi.
Pierrea Borga je to zgranulo, zapan jilo, zateklo,
općinilo i duboko zabrinulo.
Dickstein se nikad ni je upuštao sa ženama.
' Borg je sjedio na klupi u parku pod kišobra-
, nom. Ni je bio kadar da o tome razmisli u poslanstw.
Kako su tamo bez prestanka zvonili telefoni i nepre-
' stano mu je netko postavl jao pitan ja, otišao je usPr-
kos kiši ovamo. Kiša je šibala u gustim mlazovima
po praznom perivoju. Jedna je kap pala i na vI'h
Borgove cigare, te ju je morao nanovo pripaliti.
(
210
Upravo je napetost Dicksteina ćinila tako fana-
tičnim. Borg nipošto ni je želio da se Dickstein nauči
opuštati.
Ulićni agenti pratili su Dicksteina do male
stambene kuće u četvrti Chelsea gd je se sastao s
jednom ženom. "Seksualna veza," javio mu je jedan
od n jih. "Čuo sam n jezin vrisak." Kućepazitel j ni je o
to j ženi znao drugo osim da je prisna pri jatel jica
vlasnika stana.
Zakljućak je mogao biti i da je stan bio Dick-
steinov a da je on podmitio kućepazitel ja; da je stan
upotrebl javao samo za takve sastanke; da se sasta-
jao s nekim od protivne strane, nekom ženom, da su
zajedno spavali i da joj je pritom odavao tajne.
Borg bi bio došao do takvih zaključaka, da je
doznao za tu ženu na bilo koji drugi način.
Ali da je Dickstein iznenada postao izda jnik ne
bi pobudilo Borgovu sumn jičavost. Bio je odviše
lukav. Bio bi zameo svoje tragove. U tom sluča ju ne
bi pratn ju doveo do samih kućnih vrata a da se
ni jednom ni je osvrnuo. Ci jelo Dicksteinovo držan je
kao da je potvrdivalo n jegovu nedužnost. Sastao se s
Borgom, nasmi jan od uha do uha i ni je bio sv jestan
ili ga to ni je brinulo da mu se sa lica može proćitati
dobro raspoložen je. Borgu ni je preostalo drugo nego
da mu nam jesti pratn ju. Satima kasni je Dickstein je
pritiskao neku djevojku kojoj je to tako godilo da su
se n jezini krici čuli na ulicu. Sve to bilo je tako
prokleto jednostavno da je moralo biti istinito.
Dakle, dobro. Neka je žena našla naćina da
svlada Dicksteinovu obranu i zavede ga. Dickstein se
Ponio kao balavac jer ni je doživio mladost. Odluču-
juće pitan je je bilo: tko je ona?
Rusi su takoder posjedovali dosjee i morali su
pretpostaviti, kao i Borg, da Dickstein ne mari za
Seksualne ponude. Možda su mislili da ipak vri jedi
pokušati. A možda su u tome imali pravo.
Ponovo mu je instinkt sav jetovao da Dicksteina
211
sm jesta odmi jeni i ponovo je okli jevao. Da se radilo
o bilo ko jem drugom pro jektu, bllo ko jem drugom
agentu a ne Dicksteinu, znao bi što mu je činiti. A1i
Dickstein je bi jedini ko ji je mogao ri ješiti ta j prob-
lem. Borgu ni je preostalo drugo no da ostane kod
prvobitne odluke: saćekati dok Dickstein dokra ja
zasnu je plan i onda ga povući.
U na jman ju ruku može narediti londonsko j
ispostavi da sazna sve što može o to j ženi.
Zasad se mora nadati da će Dickstein, ako je
špi junka, biti tako mudar da jo j ništa ne pov jeri.
Bit će opasno, ali Borg zasad ni je mogao podu-
zeti ništa drugo.
Cigara mu se ugasila, a da ni je primi jetio. Park
je sad potpuno opustio. Borg je s jedio na klupi
nepomično, što ni je bilo tipićno za n jega, držeći kišo-
bran nad glavom. Nasmrt zabrinut d jelovao je poput
spomenika.
` i ', Dickstein je sam sebi rekao da je prošlo vri je-
; me zabave i da se treba ponovo prihvatiti posla.
Kad je oko 10 sati stupio u hotelsku sobu, po-
stalo mu je jasno da ni je, što je bilo nev jero jatno,
postavio nikakvih stupica za otkrivan je nepožel jnih
; pos jetilaca. Prvi put u dvadeset godina, koliko je
radio kao agent, jednostavno je zaboravio na. naj-
osnovni je m jere opreza. Sta jao je na pragu, osvrtao
se, razmišl ja jući kako je porazno na n jega d jelovala
Suza. Napustiti n ju i vratiti se poslu bilo je kao da
' ulazi u znani automobil što je godinu dana sta jao u
garaži: morao je ponovo upiti stare navike, stare
' instinkte, staru parano ju.
; U kupaonici je otvorio pipu da napuni kadu.
Čekan je je bffo poput emocionalnog predaha. Suza se
jutros morala vratiti na posao. Radila je u BOAC-u~
a posao ju je vodio po ci jelom svi jetu. Nam jerav~
se vratiti za dvadeset jedan dan, ali moglo je po~'
jati i duže. On ni je znao gd je će se nalaziti za tri
t j~na - ni je dakle znao kad će se ponovo vid jeti. Ali
vid jet će je. Ako ostane živ.
Sve, prošlost i budućnost, bilo je sad drugači je.
Posl jedn jih dvadeset godina n jegova života
cinilo se jednoličnim, premda je pucao u 1 jude a i u
n jega se pucalo, putovao ci jelim svi jetom, preruša-
vao se, varao i izvodio nev jero jatna d jela. Sve mu se
to sad činilo besmislenim.
Dok je s jedio u kadi, razmišl jao je što da počne
s ostatkom svo jeg života. Odlučio je da više ne radi
kao špi jun. No što će raditi? činilo mu se da su mu
sve mogućnosti otvorene. Mogao se kandidirati za
Knesset, otvoriti neki posao ili jednostavno ostati u
kibucu i proizvoditi na jbol je vino u Izraelu. Bi li
uzeo Suzu za ženu? Ako je uzme, hoće li ona ht jeti
živ jeti u Izraelu? Uživao je u neizv jesnosti; bilo je to
kao kad čov jek razmišl ja kakve će rodendanske
darove dobiti.
Ako ostanem živ, dodao je u mislima. Od jenom
je u igri bilo mnogo više. Bo jao se umri jeti. Dosad je
smrt bila nešto što je trebalo izb jegavati svom v ješ-
tinom jer je tako reći bila loš šahovski potez. Ali sad
je htio bezuv jetno živ jeti: da može ponovo 1 jubiti
Suzu, imati s n jom za jednički dom, sve o n jo j sazna-
ti - n jene osobine, navike i ta jne, kn jige ko je voli, što
misli o Beethovenu i da li hrče.
Morao je telefonirati. Odvagivao je da li da
nazove iz hotela, ali je odlučio da sad bude osobito
oprezan pa je izišao da potraži javnu govornicu.
Vri jeme se okrenulo. Jučer se poderala naobla-
ka a sad je već ugodno gri jalo sunce. Propustio je
telefonsku govornicu na jbližu hotelu i pošao do
iduće. U telefonskom imeniku potražio je bro j lon-
donskog Lloyda.
- Lloyd, dobro jutro.
- Trebao bih nekoliko podataka o jednom
brodu.
212 ~ 213
- Morate se obratiti Lloydu London Pr~a. gpo-
jit ću vas tamo.
Dok je čekao, Dickstein je kroz stakla govornice
promatrao londonski promet i pitao se hoće li mu
Lloyd dati što traži. Nadao se da hoće jer ni je znao
gd je drugd je da potraži ta j podatak. Nervozno je
tapkao nogom.
- Lloyd od London Pressa.
- Dobro jutro. Trebao bih informaci ju o jednom
brodu.
- Kakvu informaci ju? - upitao je glas ni jansu
sumn jičavo ili se bar tako Dicksteinu učinilo.
- Htio bih saznati da li je to brod iz seri je; a
ako jest, imena drugih brodova iz iste seri je, tko su
vlasn:ci i gd je su trenutačno brodovi. I n jihove nacr-
te, ako je moguće.
- Bo jim se da vam u tome ne mogu pomoći.
Dickstein se obeshrabrio.
- ~to?
- Mi ne držimo tlocrte, oni su u Lloydovu regiš-
tru, a on ga da je samo vlasnicima.
,' ; - A onu drugu informaciju? Brodovi iz iste seri-
je?
- Ni u tome vam ne mogu pomoći.
Dickstein je poželio da ćov jeka ščepa za grlo.
, - Tko onda može?
- Samo mi imamo takve podatke.
a
- Držite ih u tajnosti?
- Ne dajemo ih telefonom.
- Samo tren, hoćete mi reći da mi ne možete
pomoći preko telefona.
' - Tako je.
- Ali možete ako se obratim pismom ili osobno~
- Hm... da. Ta j podatak ni je teško naći. stoga
možete doći osobno.
- Da jte mi adresu. - Zapisao je. - A možete li mi
pribaviti te po jedinosti dok čekam?
- Mislim da mogu.
'',,,f, 214
- Dobro. Dat ću vam ime broda sada, pa ćete
onda imati podatak u pripremi kad dodem tamo.
grod se zove Cop~relli. - Odslovkao je slovo po slovo.
- A vaše ime?
- Ed Rodgers.
- Poduzeće?
- Medunarodna znano~st
- Želite da uslugu zaraćunamo poduzeću?
- Ne, platit ću trošak osobnim čekom.
- Ako imate neku identifikaci ju...
- Naravno. Bit ću tamo za sat. Zbogom.
Dickstein je ob jesio slušalicu i napustio govor-
nicu, s mišl ju: hvala Bogu na ovome. Prešao je ulicu
i u kafiću naručio kavu i sendvič.
Dakako, slagao je Borgu: posve je točno znao
kako će oteti Cop~relli Kupit će brod iz iste seri je,
ako takav posto ji, i povesti svo ju ekipu da presretne
Cop~relli na moru. Posli je otmice, um jesto da na
otvorenom moru riskira pretovar tereta s jednog
broda na drugi, potopit će svo j brod a n jegove
dokumente preni jeti na Co~aarelli. Usto će premazati
ime Co~relli a nadom jestiti ga imenom broda-dvoj-
nika. Tad će naoko s vlastitim brodom uploviti u
Haifu.
Dovde je sve bilo u redu, ali bile su to tek
osnovne crte plana. Što da učini s posadom Copvarel
lija? Kako ob jasniti prividno potapan je Cop~z-ellya?
Kako da izb jegne medunarodnu istragu o nestanku
tona i tona uranske rudače na moru?
Što je više mozgao o tome, to mu je krupni jim
~j problem izgledao. Za svakim velikim brodom za
ko ji se sumn ja da je potonuo, organizira se vellka
Potraga. Potraga za brodom, natovarenim uranom
Priwći će publicitet i stoga postati još temel jiti ja. A
što će biti ako naposl jetku s dna ne izvuku Coparel
li, nego brod~lvo jnik ko ji je navodno pripadao Dick-
steinu?
Neko je vri jeme prežvakavao ta j problem a da
215
ni je našao odgovora. Još je u to j jednadžbi bilo pre
više nepoznanica. U želucu ga je tištalo, ili je zapeo
sendvič ili ga žul ja problem: uzeo je tabletu za pro-
bavu.
Dickstein se okrenuo drugom pitan ju: je li
umakao svo jim protivnicima? Je li svo je tragove
dosta dobro zameo? Samo je Borg znao za n jegove
planove. Čak ako prislušku ju hotelsku sobu i tele-
fonsku govornicu, onu bliže hotelu, nisu mogli do-
znati da ga zanima Cop~relli. Bio je posebno opre-
zan.
Srkao je kavu. Jedan gost se, izlazeći iz kafića,
očešao o n jegov lakat, i smeda se tekućina prelila po
n jegovo j čisto j košul ji.
- Co~relli! - uzviknuo je uzbudeno David Ros-
tov. - Gd je sa.m samo već čuo za ta j brod?
- I meni je ime poznato - reče Jasif Hasan. -
Dajte da vidim kompjutorsku listu.
S jedili su u kombi ju za osluškivan je, parkira-
" nom nedaleko hotela ~Iacob~n. Kombi, vlasništvo
KGB-a, bio je tamnoplav, jako prl jav i bez natpisa.
Veći dio prostora zauzimao je snažni odašil jač, ali je
iza predn jih s jedala bila mala kabina u ko ju su se
, uspjeli ugurati Rostov i Hasan. Pjotr Tirin je sjedio
za upravl jačem. Jaki zvućnici iznad glava prenosili
su slab šum udal jenog razgovora i povremeno zveo-
kan je porculana. Upravo se odigrao nerazuml jiv
di jalog: netko se za nešto ispričavao, a Dickstein ga
je smirfvao, govoreći da ni je bilo nam jerno. Otad se
više ništa ni je čulo.
Rostovl jevo zadovol jstvo zbog toga što je moga°
prisluškivati Dicksteina, bilo je pomućeno sam°
ćin jenicom da je sve to slušao i Hasan. Hasanova je
samosvi jest od n jegova tri jumf a zbog otkrića da .1e
Dickstein u Englesko j, znatno porasla; sad je v jero-
' vao u to da je i on profesionalni špi jun poput asta'
lih. Zahti jevao je da sud jelu je u svako j po jedinosti
londonske operaci je .,i pri jetio da će se, bude li iskl ju-
~n, potužiti Kairu. Rostov je razmišl jao o tome da
mu to omogući ali bi to predstavl jalo još jedan izra-
van sukob s Feliksom Voroncovim, a Rostov ni je
želio da tako brzo ponovo zaobilazi Feliksa i izravno
se obraća Andropovu. Stoga se odlučio za alternati-
vu: dopustit će Hasanu da prati dogada je, ali će mu
istodobno sav jetovati da ništa ne prosl jedu je Kairu.
Proučivši kompjutorski ispis, Hasan ga je pru-
žio Rostovu. Dok je Rus pregledavao stranice, iz
po jaćala su minutu-dvi je dopirali ulični šumovi,
potom kratak di jalog.
Kamo, šefe?
Lime Street
Rostov je uzgledao i rekao Tirinu:
- To je adresa Lloyda ko ju su mu dali preko
telefona. Odvezimo se tamo.
Tirin pokrene kombi i usm jeri prema City ju.
Rostov se ponovo usredotočio na ispis.
- Lloyd će mu v jero jatno dati pismeni izv ješta j
- primi jetio je pesimistično Hasan.
- Stjenica funkcionira vrlo dobro... dosad -
ubacio je Tirin. Upravl jao je jednom rukom i gric-
kao nokte druge.
Rostov je pronašao što je tražio.
- Evo ga! Coparelli. Dobro, dobro, dobro! - Pl jes-
nuo se oduševl jeno po ko1 jenu.
- Da vidim - zatražio je Hasan.
Rus je kratko okli jevao ali se, uvid jevši da mu
di'ugo ne preosta je, osm jehnuo Hasanu, pokazu jući
Posl jedn ji list ispisa.
- Pod NENUKLEARNO. Dv jesto tona žute pogače
Prevest će od Antwerpena do Genove motorni brod
~parelli.
- Znači, o tome se radi. To je Dicksteinov cil j.
- Ali ako to javite Kairu, Dickstein će se v jero-
jatno odlučiti za neku drugu metu. Hasane...
216 I 217
Arapinovo lice je od bi jesa još jače potamn jelo.
- To ste već jednom rekli - ods jekao je hladno.
- Ma dobro - odgovorio je Rostov. Pomisllo je~
prokletstvo, još moram biti i diplomat. - Sad znamo
što želi ukrasti i od koga. Smatram to napretkom.
- Ne znamo kad, tko, ni kako - rekao je Hasan.
Rostov je kimnuo.
- Zaci jelo je ci jela priča o brodovima dvo jnici-
ma u neko j vezi s tim. - čupkao je nos. - Ali ne
shvaćam u kakvo j.
Dva šilinga i šest penija, šefe.
T~držite sitini~
- Pronadi m jesto za parkiran je - naredio je
Rostov.
- To ovd je ni je baš lako - potužio se Tirin.
- Ako ne možeš parkirati, zaustavi. Ni je važno
ako platimo kaznu - nestrpl jivo se obrecnuo Rostov.
Dbbro jutro. Ja sam Ed Ro~lger~
Ah, da. ,Samo trenutak, molim... Podaci za vas
upr~ vo su ot~pkani, gaspodine Rodger,~ A ovdje , fe
';, h , račun.
Vrlo ste efikasni.
Hasan je primi jetio:
- Podaci jesu napismeno.
Hvala vam mnogo.
Lbvidenja, gaspo~dine Rodger~
' _ - Ni je baš razgovoran, zar ne? - rekao je Tirin.
- Dobri agenti to nikad nisu. To bi mogao
upamtiti - pridometnuo je Rostov.
- Da.
- Prokletstvo! Sad nećemo znati odgovore na
n jegova pitan ja - b jesnio je Hasan.
- Ni je bitno - protumačio je Rostov. - Sad rni je
to svanulo. - Osm jehnuo se. - Znamo pitan ja. Treba
samo postaviti ista pitan ja i imat ćemo odgovore
ko je je dobio. Sluša jte, sad je ponovo na ulici. V~
oko bloka, Tirine, pokuša jmo ga naći.
218
Kombi se pokrenuo, ali još ni je obišao blok, a
ulična se buka ponovo stišala.
Izvolite, gaspoe~ire?
- Ušao je u trgovinu - ob jasnio je Hasan.
Rostov mu je uputio pogled. Kad je zaboravio
svo j ponos~ Arapin se oduševl javao svime, kombi jem,
mikrofonima, praćenjem. Možda će šutjeti, makar
samo zato da može za jedno s Rusima i dal je igrati
špi juna.
Treba mi nova kašulja.
- Zaboga, ne! - vrisnuo je Tirin.
Prrinjećujem, gaspodine ,~to je to?
Ka va.
Trel~lo ju je smjesta otrti spužvom. ,Sad će
mrlju biti teško odstraniti. Telite li sličnu kašulju?
Da. Qa' bljelog najlona bez uzorka, s manšeta-
ma na dugmad, ovratnik četrnaest i pol.
Evo, izvolite. Ova stoji trideset dva i šest penija.
Gldgovara mi.
Tirin reće:
- Kladim se da će to zaračunati u troškove.
Hvala vam. Biste li je željeli možda smjest.~
obući?
Da, molim.
Ovuda se ide do kabine.
Koraci, zatim kratka šutn ja.
Želite li vrećicu za siaru, go~spodine?
Biste li je mogli b~citi umjesto mene?
- Ta j je mikrofon sta jao dvi je tisuće rubal ja! -
uskliknuo je Tirin.
Svakako, go~sporline.
- Gotovo je - primi jetio je Hasan. - Nećemo više
ništa čuti.
- Dvi je tisuće rubal ja! - jadikovao je Tirin.
- Mislim da smo izvukli protuvri jednost - rekao
je Rostov.
- Kamo ćemo? - upitao je Tirin.
- Natrag u ambasadu - odgovorio je Rostov. -
219
Hoću opružiti noge. Li jevu uopće ne os jećam, pro-
kletstvo! All jutros smo obavili dobar posao.
Dok je Tirin vozio na zapad, Hasan primi jeti
zamišl jeno:
- Moramo saznati gd je se u ovom trenu nalazi
Co~relli.
- To mogu saznati v jeverice - reče Rostov.
- V jeverice?
- činovnici u moskovskom centru. Ci jelog dana.
s jede na dupetu, ne izlaiu se većo j opasnosti do da
predu bulevar Granovskog u prometno j gužvi, a
plaćeni su bol je od agenata na terenu. - Rostov je
odlučio iskoristiti priliku da unapri jedi Hasanovo
obrazovan je. - Upamtite, agent ne smi je nikad tratiti
vri jeme da se domogne informaci ja ko je su ob jav-
1 jene. Sve što sto ji u kn jigama, izv ješta jima i das je-
ima, mogu naći v jeverice. Kako je v jeverica jeftini ja
od agenta, ne zbog plaće nego zbog pomoćnog apara-
ta, Komitet uvi jek preferira da neki posao obavi
, , v jeverica, ako može. Uvi jek koristite v jeverice. Nitko
neće pomisliti da ste li jeni.
~~ .h ` Hasan se ironično osmjehnuo i iskazao tračak
.,
stare nonšalantnosti.
- Dickstein ne radi na ta j način.
- Izraelci ima ju potpuno drugu metodu. Osim
toga, slutim da je Dickstein samotn jak.
- Kako dugo će vjevericama trebati da nas
; dovedu do Co~rellija ?
- Možda jedan dan. Dat ću nalog čim se vrati-
mo u ambasadu.
Tirin se javi preko ramena.
- Možete ll istodobno dati i jednu hitnu na.-
rudžbu?
- Što ti treba?
` - Još šest dugmadi za košul ju.
- ~est?
- Ako budu kao u pro~lo j pošil jci, pet će biti
neval jalih.
Hasan se nasmijao.
- Zar je to komunistička efikasnost?
- Komunistićko j efikasnosti ništa ne nedosta je -
ispravio ga je Rostov. - Mi trpimo od ruske efikasno-
sti.
Kombi je ušao u ulicu ambasada. Policajac na
dužnosti mu je mahnuo rukom.
- ~to ćemo poduzeti kad saznamo gd je je Co~-
relli?
- To je oćigledno. Ubacit ćemo na brod našeg
čov jeka - odgovorio je Rostov.
220 221
Pokazalo se da je iza zapl jene bila n ju jorška
gradska polici ja: prosli jedila je mig državno j polici ji
da bi izb jegla sukob s gradskom mafi jom. Gradska
polici ja je, dakako, mogla zanemariti mig; ćin jenica
da to ni je učinffa bila je znak da je mig dao netko
v~n, možda Agenci ja za suzbi jan je droga Mini-
starstva financi ja. Don je odredio odv jetnike pritvo-
renim vozačima, poslao 1 jude da obidu n jihove obite-
g, lji i započeo pregovore za otkup heroina od policije.
Od jenuo je sako. Volio se presvući za večeru;
uvi jek je to činio. Ni je znao što da počne sa sinom
Don je imao loš dan. Johnny jem. Zašto ni je 1 jetni raspust
proveo kod
Počelo je za doručkom s vi jestima da su te noći kuće? Pomišl jao je
da pošal je nekog da obide John-
neki njegovi ljudi uhvaćeni. Policija je zaustavila i nyja, ali
momak bi pomislio da mu otac brine jedino
pretražila kamion s dvi je i pol tisuće krznom pod- zbog novca.
Činilo se da će morati poći osobno.
stavljenih papuča i pet kila nerafiniranog heroina. Telefon je
zazvonio i Don diže slušalicu.
Teret, na putu iz Kanade do New York City ja, bio je - Ovd je
porta, gospodine. Neki Englez pita za
otkriven kod Albany ja. Roba je zapli jen jena a vozać vas, a neće
navesti svo je ime.
, i suvozač uhapšeni. - Otpremi ga - odgovorio je Don u mislima još
s
Roba ni je pripadala Donu. Medutim, 1 judi ko ji Johnny jem.
' su je kri jumčarili, plaćali su mu i oćekivali zauzvrat - Rekao
je da vam kažem da je pri jatel j s
~
`; ' zaštitu. Zahtijevat će da izvuče uhapšene i vrati Oxforda.
heroin, što je bilo gotovo nemoguće. Možda bi to - Ne znam nikog...
pričeka j malo. Kako izgleda?
mogao izvesti da je u zapl jenu bila umi ješana samo - Sitan ćov
jek s naoćalima, izgleda poput skit-
državna polici ja; ali da je ona bila upletena, do za- nice.
pl jene ne bi ni došlo. - Ma nemo j! - Donovo lice se razvuče u
osmi jeh.
A to je bio samo početak. Njegov je stariji sin - Uvedi ga, sa
svim počastima!
brzo javom sa Harvarda tražio novaca jer je ci jelu
apanažu za idući semestar prokockao tjednima prije
nego su predavan ja uopće počela. Jutro je utrošio na. Bila je to
godina susretan ja starih pri jatel ja i
to da utvrdi za što n jegov lanac restorana gubi no- Prilika da
se vidi koliko su se izmi jenili; van jština
vac, a posli jepodne da ob jasni svo jo j 1 jubavnici zašto ~ ~a
Cortonea ga je dosad na jviše zapan jila. Debl jan je
je ove godine ne može povesti u Evropu. A kao ~ koje je počelo kad
se vratio iz Frankfurta nastavilo
kruna svega n jegov mu je li ječnik saopćio da pono- ~ . se, čini
se, posto jano godinama, i sad je težio na jma-
nje stotinu dvadeset kilograma. Na n jegovu podbuh-
`~ vo ima triper. lom lic
lep-
i

o ~ g
Pogledao se u zrcalo u garderobi, poprav u o ledala se putenost,
1947. tek nagovi ješte-
na a u ratu potpuno odsutna. Usto, bio je sasvim
tir-kravatu i rekao: ~ela

- Kakav posran dan. ~ j po j j _

v. Dickstein e mislio kako e to medu Tali a

222 2~
nima neobično. Jasno se s jećao, kao da je to bilo
jućer, događaja kojim je Cortonea obvezao na. za_
hvalnost. Tih dana je naučio kako se os jeća životi-
n ja st jerana u kut. Kad više nemaš nikakve moguć-
nosti da pob jegneš, primi jetiš kako se ogorčeno
možeš boriti. Dickstein se, spušten u nepoznatu
zeml ju, odvo jen od svo je jedinice, probi jao stranim
terenom s puškom u ruci, sa strpl jen jem, lukavst_
vom i bezobzirnošću ko je ni je znao da pos jedu je,
Ležao je pola sata u gustišu, motreći tenk. Znao je, a
da ni je razumio zašto, da je to meka u stupici. Ot-
krio je jednog sna jpera i upravo tragao za drugim
kad su Amerikanci urlajući dojurili. To je omogućilo
Dicksteinu da puca. Da je posto jao drugi sna jper, bio
bi zapucao na očiti cil j, Amerikance, a ne bi pretra-
živao grml je da otkri je odakle je došao metak.
Tako je, ne misleći ni na što drugo osim da
: preživi, spasio život Alu Cortoneu.
Cortone je bio još veća nova jli ja u ratovan ju od
' Dicksteina, ali je pod jednako brzo učio. Obo jica su
,' bila d jeca ulice ko ja su sada prim jen jivala stare
` f " principe u novom okolišu. Neko vri jeme su se borili
rame uz rame, klell, smi jall se i razgovarali o žena.-
ma. Kad je otok osvo jen, u jeku okupl jan ja snaga za
iduće napredovan je, odšul jali su se da obiđu Corto-
neove sicili janske bratiće.
t Ti su bratići bili sad u središtu Dicksteinova
; zaniman ja.
Đni su mu već jednom pomogli. Bilo je to 1948.
Pothvat im je mogao doni jeti dobit pa je Dickstein
izravno otišao k n jima s planom. Ova j je pro jekat
' bio drukči ji: tražio je uslugu a ni je mogao ponuditi
udio. Stoga se morao obratiti Alu i podsjetiti ga na
dug star dvadeset četiri godine.
Ni je bio nimalo siguran da če usp jeti. Cortone
je sad bio bogat. Kuća je bila velika. U Engleskoj bi
je nazvali palačom, s li jepim vrtovima okruženim
visokim zidom i stražama na ulazu. Na pošl junča
nom privozu koćila su se tri autamobffa, a Dickstein
ni je popamtio koliko je služinčadi vidio. Bogati i
sredeni sredov ječni Amerikanac možda neće žuriti
~ se uplete u sredozemnu politićku kašu, makar i
Z~g čov jeka ko ji mu je spasio život.
Cortoneu je, činffo se, bilo vrlo drago što ga vidi,
a to je bio dobar početak. Tapšali su se uza jamno po
lectirna baš kao one ned jel je u studenom 1947, i
ponavl jali:
- Kako si, dovraga?
Cortone je odm jerio Dicksteina od glave do
pete.
- Nisi se promi jenio ni trun! Ja sam izgubio svu
kosu a nabio stotinu kilograma, dok ti čak nisi ni
posi jedio. Što si radio sve ovo vri jeme?
- Odselio u Izrael. Tamo sam neka vrst farmera.
A ti?
- Poslu jem, znaš već. Ha jde, porazgovarat ćemo
za večerom.
Većera je bffa nobična. Na drugom kra ju stola
s jedila je gospoda Cortone šutke a ni n jo j se nitko
ni je obraćao. Dva neaigo jena d ječaka gutala su
hranu i brzo otišla uz grml javinu sportskih kola.
Cortone je jeo velike porci je teške tali janske hrane i
popio nekoliko čaša kaliforni jskog crvenog vina. Ali,
na jzagonetni ji lik bio je dobrood jeveni čov jek vuč jeg
iica ko ji se ponašao kao pri jatel j, čas kao sav jetnik
a ponekad kao sluga: Cortone mu se jednom obratio
sa "sav jetniće". Za stolom se nisu spomin jali poslovi.
Pričali su o ratnim dogodovštinama - Cortone je
vodio glavnu ri jeć. Ispričao je i o Dicksteinovu pot-
hvatu protiv Arapa 1948. O n jemu je doćuo od svo-
jih bratića, a pothvat ga je jednako oduševio kao i
n jih. Zgoda je u prepričavan ju bila dobrano zakiće-
na.
Dickstein je zaključio da je Cortoneu zaista
drago što ga vidi. Možda je ćov jeku bffo dosadno. Ne
bi bilo čudo ako je svake većeri jeo sa šutl jivom
224 . i 225
ženom, dvo jicom neotesanaca i sav jetnikom vuć jeg
lica. Dickstein se svim snagama trsio da održi dobro
raspoložen je: želio je da Cortone bude vedar lcad ga
zamoli za uslugu.
Posli je jela Cortone i Dickstein povukli su se u
kabinet i s jeli u kožnate naslon jaće. Sobar je donio
brendi i cigare. Dickstein otkloni obo je.
- Nekoć si paklenski pio - pimi jeti Cortone.
- Tad je bio paklenski rat - uzvratio je Dick-
stein. Sobar je izišao. Dickstein je promatrao kako
Cortone srče brendi i siše cigaru, te pomisli da ta j
čov jek jede, pi je i puši bez radosti, kao da se nadao
da će mu te stvari pri jati ako ih bude dovol jno dugo
radio. Pris jeća jući se kako su se divno zabavl jali s
n jegovim sicili janskim rodacima, Dickstein se pitao
ima li sad u Cortoneovu životu kakvih 1 judi od krvi
i mesa.
Od jednom se Cortone glasno nasmi jao.
- Pamtim svaku minutu onog dana u Oxfordu.
Hej, jesi li ikad uspio kod one profesorove žene,
Arapkin je?
- Ne. - Dickstein se sm ješkao tek neznatno. -
Ona više ni je živa.
- Žao mi je.
- Ćudna se stvar desila. Vratio sam se tamo, u
onu kuću uz ri jeku i upoznao n jezinu kćer... Sasvim
slići svo jo j ma jci Eili.
- Ma nemo j. A... - Cortone pohotno razvuče lice. -
A uspio si kod kćeri, nev jero jatno!
Dickstein je kimnuo.
- Usp jeli smo mnogostruko. Htio bih se n jome
oženiti. Zaprosit ću je kad je ponovo vidim.
- Hoće li pristati?
- Ne znam pouzdano. Mislim da hoće. Stariji
sam od n je.
- Godine nisu važne. Ali, mogao bi
, popuniti. Žena voli da se za nešto prihvatL
Razgovor je ozlovol jio Dicksteina, a
226
se malo
sad .1e
shvatio i zašto. Cortone ga je hotimice održavao na
frivolnom nivou. Možcia je to bila dugogodišn ja
navika da u razgovoru ništa ne oda je; možda se
v~~a n jegova "obitel jskog posla" sasto jala od kri-
minala a on ni je želio da to Dickstein sazna (no
Dickstein je već naslutiok ili je krio nešto drugo,
neko ta jno razočaran je ko je ni je mogao pov jeriti
drugom. Bilo kako bilo, ona j otvoreni, brbl javi,
uzbudl jiv mladić u tom debelom ćov jeku odavno je
umro. Dickstein je poželio upitati: Reci mi što te
radu je, koga voliš i kako teče tvo j život. Um jesto
toga je upitao:
- S jećaš li se što si mi rekao u Oxfordu?
- Kako da ne. Rekao sam ti da ti dugu jem život.
- Cortone je povukao dim iz cigare.
Barem se to n~ je promi jenilo.
- Došao sam da te zamolim za pomoć.
- Napri jed, reci.
- Mogu li ukl jućiti radio?
Cortone se osm jehnuo.
- Ova se kuća gotovo svakog t jedna pregledava
je li čista od prislušnih ureda ja.
- Odlično - primi jetio je Dickstein ali je ipak
ukl jučio radio. - Karte na stol, Al. Ja radim za izra-
elsku ta jnu službu.
Cortoneove oći se raširiše.
- Mogao sam to pretpostaviti.
- Obavit ću u studenom jednu operaci ju na
Sredozeml ju. U pitan ju je... - Dickstein se pitao koli-
ko treba otkriti i zakl j~čio da vrlo malo. - To je
nešto što može dokra jčiti ratovan je na Bliskom isto-
ku. - Zastao je, pris jetivši se Cortoneove nekadašn je
Poštapalice. - I ja ti, pritom, ne zaseravam.
Cortone se nasmi ješio.
- Da si mi htio zaseravati, val jda bi došao
ovamo pri je a ne bi čekao dvadeset godina.
- Važno je da operaci ju ne mogu pripisati Izra-
elu. Treba mi baza iz ko je mogu d jelovati. Velika
227
kuća na obali s pristanom za male brodice i sidriš- Stoga ima
bezbro j prilika da uspostavi ta jne
tem nedaleko od obale za jedan veliki brod. Dok , kontakte s
arapskim diplomatskim osobl jem.
budem tamo... dva t jedna, moula više... treba mi z~.. ~ Ona je
žena upadl jive 1 jepote (vidi foto-
tita od radoznale polici je i drugih n juškala. Znaiti ' grafi ju
u prilogu, ko ja medutim prema tvrdn ji
samo jedno m jesto gd je sve to mogu naći i samo ; agenta ko ji
radi na tom sluča ju ne pruža pravi
jednu osobu ko ja mi to može osigurati. do jam). Voli mi jen jati
1 jubavnike, ali ne više
Cortone je potvrdno kimnuo. ' nego što je to uobića jeno u n jenom
zaniman ju
- Znam jedno takvo m jesto, jednu napuštenu ili u n jezino j
generaci ji u Londonu. Točni je: za
kuću na Sicili ji. Ni je baš raskošna, dečko... nema ~ n ju bi
seksualni odnos s čov jekom u svrhu
gri jan ja, nema telefona, ali mogla bi odgovarati dobivan ja
podataka mogao biti neugodno ali ne
potrebi. ~ i traumatsko iskustvo.
Dickstein se raskesio. ~ Naposl jetku, a tu je nepobitan dokaz,
- S ja jno! Zato sam došao ovamo. Jasif Hasan, agent ko ji je
otkrio Dicksteina u
- Šališ se. Zar je to sve? Luksembourgu, studirao je kod n jena
oca, pro-
fesora Ashforda, istodobno kad i Dickstein, te
Šefu Mos je u proteklim godinama podržavao vezu s
sada
, Ashfordom. Dickstein je možda pos jetio Ash-
.
Šal je: ~ef londonske ispostave.
Datum: 29. srpn ja 1968. ! forda, jedan je ćov jek ko ji odgovara
n jegovu
Suza Ashford je gotovo pouzdano agent opisu doista dolazio tamo
u vri jeme kad je
arapske tajne službe.
započela veza Dicksteina i Suze Ashford.
Rodena je 17. lipn ja 1944. u Oxf'ordu (En- ~'edlažem da se
nastavi s praćen jem.
` f gleska) kao jedinica Stephena Ashforda (sada (Potpis)
R obert Jakes.
sveučilišnog profesora) rodenog u Guildfordu,
Engleska, 1908. i Eile Zuabi (rodene u Tripoli ju.
Libanon, 1925). Ma jka, umrla 1954, bila je čis- Šefu londonske
ispostave.
'
tokrvna Arapkin ja. Otac je strućn jak za arap- Šal je: Šef Mossada
,
ski jezik i kulturu; proveo je četrnaest godina
i Datum: 30. srpn ja 1968.
! na Bliskom istoku kao istraživač, podužetnik i
S obzirom na sve čin jenice ko je govore
; lingvist. Sad preda je semitske jezike na Oks-
protiv n je, ne shvaćam zašto ne predlažeš da je
fordskom sveučilištu gd je je poznat po svojim
likvidiramo.
proarapskim gledištima. (Potpis)
Stoga se može pretpostaviti da je Suza Pierre Borg
Ashford, premda je britanska državl janka.
M sklona arapsko j strani.
Uposlena je kao stjuardesa kod BOAGa Šefu Mossada
na interkontinentalnim letovima te često izme' ~ Šal je: Šef
londonske ispostave
du ostalog leti u Teheran, Singapore i Z~c~ ~ Datum: 31. srpn ja
1968
.
228 229
Ne predlažem likvidaci ju Suze Ashford iz
sl jedećih razloga:
1. Čin jenice protiv n je su jake ali nedoka-
zane.
2. Koliko pozna jem Dicksteina, sumn jarn
da jo j je odao ikakve podatke, čak i ako je
sentimentalno upleten.
3. Ako n ju eliminiramo druga će strana
tražiti nov način da dopre do Dicksteina. Bol ja
je napast za. koju znamo.
4. Mogli bismo je koristiti za proturan je
lažnih podataka drugo j strani.
5. Ne volim ubi jati na osnovi nedokazanih
podataka. Nismo barbari. Mi smo Židovi.
6. Ako ubi jemo ženu ko ju Dickstein voli,
mislim da će on ubiti tebe, mene i svakog tko
je upleten.
(Potpis)
, Robert Jakes
;
,;e
' ' Šefu londonske ispostave
Šal je: Šef Mossada
Datum: 1. kolovoza 1968.
Poatupi kako odlučiš.
; ' (Potpis)
i i , Pierre Borg
, P.S. (s oznakom otsobnor
Tvo ja točka 5 je vrlo plemenita i dirl jiva.,
ali ti opaska tog tipa neće doni jeti unapreden je
u ovo j muškaraćko j armi ji. P.B.
Brod je bio malena, stara, ružna, prl java podi'-
tina.
Po ci jelom trupu cvala je hrda u velikim ~'
ranćastim mrl jama poput osipa na koži. Ako su di.je'
lovi nadgrada ikad bili obo jeni, sve su to oda~o
ogulili, skinuli i sprali v jetar, kiša i more. Ograda s
desne strane broda bila je u nekom sudaru jako
iskrivl jena, a nitko se ni je potrudio da udubl jen ja
izravna. Na dimn jaku je visio deset godina star slo j
prl javštine. Paluba je bila izrovana, ulubl jena i
zamašćena; i premda je bila često ribana, nikad ni je
bila čestito očišćena tako da su i2a čamaca za spa-
šavanje i ispod smotanih konopa, u pukotinama,
slo jevima i udubl jen jima izbi jali tragovi pri jašn jih
tereta: zrn je žitarica, tri jeske drvene grade, d jelići
izgn jilih bil jaka i vreća. Za topla dana brod je grdno
zaudarao.
Imao je otprilike 2.500 bruto-registarskih tona,
65 metara u dužinu i nešto više od 1Đ metara u širi-
nu. Na pramcu se uzdizala visoka radioantena. Veći
dio palube zauzimala su dva velika pokrovca skla-
dišnog prostora. Na palubi su bile tri dizalice: jedna
spri jeda, ispred otvora, druga na krmi iza otvora, a
treća izmedu njih, Kormilarnica, oficirske kabine,
brodska kuhin ja i ka jite posade bile su sm ještene
oko dimn jaka. Lna je jedan propeler pokretan šestci-
lindarskim dizel-strojem teoretske snage 2.450 PS i
brzinu od trinaest čvorova.
Nakrcan do vrha, žestoko je posrtao. Prazan bi
paklenski vi jugao. U oba sluča ja se na na jman ji
povod nagin jao sedamdeset stupn jeva.
Ka jite su bfle ti jesne i slabo ventilirane, kuhi-
n ja često preplavl jena, a stro jarnicu kao da je kon-
struirao Hieronymus Bosch.
Posada je brojila 31 člana a nijedan nije imao
ma i jednu dobru riječ za svoj brod.
Jedini putnici tog broda bili su bezbro jni ~ha-
ri u kuhin ji, nekoliko miševa i više stotina štakora.
Nitko ga ni je volio, a ime mu je bilo Co~relli.
230 ~ 231
10.
Nat Dickstein je otputovao u New York da bi
postao brodovlasnik. Na to je utrošio jedno jutro.
Prolistao je telefonski imenik Manhattana i
odabrao odv jetnika s don je Istočne strane. Um jesto
da ga nazove, otišao je osobno tamo, i umirio se kad
je vidio da odv jetničku kancelari ju predstavl ja
jedna soba iznad kineskog restorana. Odv jetnik se
zvao Mr. Chung.
Dickstein i Chung odvezli su se taksi jem do
ureda Liberi jske uslužne tvrtke ko ja je pomagala
1 judima ko ji su žel jeli registrirati liberi jsku kompa-
ni ju a da im ni je bilo nakra j pameti do dodu Liberi-
ji bliže od 3000 mil ja. Dickstein ni je morao predočiti
preporuke, ni je morao dokazivati da je pošten, da.
ima sredstva ili je duševno zdrav. Za ci jenu od 500
dolara, ko je je platio u gotovu, registrirali su brod-
' j sku tvrtku Sa vile iz Liberi je. Ćin jenica da u tom
času Dickstein ni je pos jedovao čak ni čamac na
vesla ni je nikog zanimala.
S jedište tvrtke bilo je, prema navodu, u liberl j-
skom gradu Monrovi ji, Broad Street bro j 80, a n jezi-
ni direktori bili su P. Satia, E. K. Nugba i J. D. Boyd
svi državl jani Liberi je. To je bila i adresa s jedišta
većine liberijskih tvrtki, i adresa Liberlan
Comp~ny. Satia, Nugba i Boyd bili su direktori, osni-
vači mnogih takvih korporaci ja; od tog su zaprayo
živ jeli. Istodobno bili su i nam ještenici Llber~
Trvst Comp~ny.
;
d
' Mr. Chung je zatražio honorar od 50 dolara i
naknadu za vožn ju taksi jem. Dickstein mu je platio
gotovinom i rekao mu da se vrati autobusom.
Tako je Dickstein, a da čak ni je naveo svo ju
, adresu, osnovao potpuno zakonitu tvrtku ko ja ni je
mogla nikoga navesti ni na n jega, ni na Mossad.
Satia, Nugba i Boyd, prema uhodano j praksi, za
dvadeset četiri sata podnijeli su ostavku; a istog je
dana javni bil ježnik llberi jskog okruga Monserrado,
žigom ov jerio ispravu ko jom se potvrdivalo da je
brodarska kompani ja Sa vile sada iskl jučivo u
rukama stanovitog Andrea Papagopolousa.
U meduvremenu se Dickstein već vozio autobu-
som s ciriškog uzletišta u grad, da se s Papagopolou-
som nade na ručku.
Kad je imao vremena za razmišl jan je i samog
ga je zaprepaštavala zamršenost n jegova plana
bro jem di jelova u to j slagal jci, mnoštvom osoba ko je
treba nagovorIti, podmititi ili prisiliti da odigra ju
svoju ulogu. Dosad je bio uspješan, najprije s Ukru-
ćenim ovratnikom, zatim sa. Cortoneom, a da ne
spomene Loyd u Londonu i Liberijsku uslužnu tvrt-
ku, ali kako dugo će takva usp ješnost potra jati?
Papagopolous je u neku ruku bio na jveći iza-
wv: čov jek jednako neuhvatl jiv, jak i lišen slabosti
kao i sam Dickstein.
Roden je 1912. u nekom selu ko je je u n jegovu
d jetin jstvu naizm jence pripadalo Tursko j, Bugarsko j
i Grčkoj. Otac mu je bio ribar. Kao mladić uznapre-
dovao je od ribarskog za.nata na druge pomorske
Poslove, većinom kri jumća ren je. Nakon svršetka
di'ugoga sv jetskog rata iskrsnuo je u Etiopi ji, gd je je
u besc jen je pokupovao gomlle vo jnih viškova. Na-
bavl jao je puške, ručne stro jnice, mitral jeze, protu-
tenkovske topove, te munici ju Za sve to. Potom je
stupio u vezu sa Židovskom agenci jom u Kairu i uz
golemi dobitak preprodao oruž je ta jno j izraelsko j
armi ji. Organizirao je i brodski pri jevoz, a tu je
i
233
, i
n jegova kri jumćarska prošlost bila nenadoknadiva, i- Rezervirao
sam stol u i~elčliner Kelleru, u
odvezao robu u Palestinu. Zatim je pitao žele li još., Starom
gradu - nabacio je Papagopolous. - Znam da
Na ta j naćin je upoznao Nata Dicksteina. vam je sve jedno što
jedete ali meni ni je.
Ubrw je krenuo dalje, u Farukov Kairo i potorn - Bili ste u
Pelikanstrasse? - upita ga Dickstein.
u Švicarsku. N jegovo trgovan je s Izraelcima variralo ~ - Da.
je od potpuno ffegalnih poslova do operacija koje su - Dobro. -
Ciriški ured Liberijske uslužne tvrtke
u na jbol jem sluča ju bile sumn jive. Sad se nazivaobio je u
Pelikanstrasse. Dickstein je zatražio od
brodarskim posrednikom, a to je uglavnom i bio papagopolousa da
se tamo upiše kao predsjednik i
glavni dio, premda nipošto sav, n jegova posla. I glavni
rukovodilac brodarskog poduzeća Sa vile. Za
` Ni je imao adrese. Moglo se s n jim stupiti u vezu ' to će
Mossad sa svog računa u švicarsko j banci
' redstvom tuceta telefonskih bro eva širom svi pag po
 p~ j je- preni jeti deset tisuća dolara na Pa o lousov
ta, ali se nikad osobno ni je javl jao, uvi jek je netko konto u
isto j poslovnici iste ba nke, transakci ja ko ju
drugi primao poruke a Papagopolous se onda javio. je bilo vrlo
teško otkriti.
Mnogi su ga 1 judi poznavali i v jerovali mu, osobito
u Papagopolous je primi jetio:
brodarskom poslu, jer nikad nikog ni je ostavio na ~ - Ali ja
vam nisam obećao ništa drugo. Možda
c jedilu; ali to se pov jeren je zasnivalo na dobru glasu, i,
hacate svo j novac.
ne na osobnom kontaktu. Živio je dobro ali povuče- I - Uv jeren
sam da ni je tako.
no, a Nat Dickstein je bio jedan od malobrojnih ljudi~ Stigli
su do restorana. Dickstein je očekivao da
, u svi jetu ko ji je znao za n jegovu jedinu slabost ; će
Papagopolousa tu poznavati, ali to natkonobar
s' ' volio je odlaziti u krevet s mnogo d jevojaka i to ni je ni
jednim znakom pokazao, te je Dickstein pomi-
1
, I
doista s mnogo.~ deset ili dvadeset. Ni je imao smisla slio:
Dakako, n jega nigd je ne pozna ju.
za šalu. Naručili su jelo i piće. Dickstein je sa žal jen jem
f k : Dickstein je sišao s autobusa kod žel jezničkog utvrdio da je
domaće švicarsko bi jelo vino još uvi jek
kolodvora gd je ga je na pločniku čekao Papagopo- bol je od
izraelskog.
' lous, ćov jek kcupna stasa, maslinaste puti i ri jetke Dok su
jeli, Dickstein je ob jasnio Papagopolou-
tamne kose začešl jane preko ćele ko ja se širila. Za. su dužnosti
preds jednika brodarskog poduzeća S~ vi-
sunčana dana kakav je bio ova j u Z~richu nosio je le
mornarskiplavo odi jelo, svi jetloplavu košul ju i ar - Prvo:
kupite mali, brzi brod od tisuću do tisu-
j tamnoplavu prugastu kravatu. Imao je sitne crne ću petsto tona s
nekoliko članova posade. Registri-
~i, rajte ga u Liberiji. - To će zahtijevati još jedan odla-
Rukovali su se. ~k u Pelikanstrasse i uplatu od otprilike dolar
po
- Kako poslovi? - upitao je Dickstein. toni. - Za kupn ju uzmite
svo j posrednički postotak.
- Čas bol je, čas gore - Papagopolous se osrn jeh- Sklopite kakav
pri jevozni posao s tim brodom i
nuo. - Uglavnom bolje. uzmite postotak i na to. Nije me briga što
brod vozi,
Šetali su čistim, urednim ulicama, budeći
no putovan je mora završiti u luci Haife sedmog lis-
do jam da to šeće direktor sa svo jim kn jigovodom topada ili nešto
pri je tog datuma. U Haifi raspustite
Dickstein je uvlaćio studeni zrak. ~du. Želite što pribil ježiti?
- Volim ova j grad - rekao je. Papagopolous se osm jehnuo.
` 234 235
,
- Mislim da ni je potrebno. ci jena i sačine dokumenti. Brod
odlazi u suhi dok na
Značen je toga ni je Dicksteinu izmaklo. Papa_ ~Spekci ju. lTnd
je nalaz zadovol java jući, dokumenti
gopolous je slušao, ali još ni je pristao da obavt po~o, ~ potpisu
jn, novac isplaću je a novi vlasnik vadi
 Dickstein je produžio: bral iz suhog doka. Kupovan je broda u
plovidbi
- Drugo: kupite bilo koji od brodova s ove liste. - krajnje je
neuobićajeno.
Pružio mu je preko stola list papira s imenima četiri- Ali ni je
nemoguće.
; brocta iz seri je Coparelli, s imenima vlasnika i poe. - Ne,
nem~guće ni je.
1 jedn jih poznatih sidrišta, podatke ko je je dobio odDickstein
ga je motrio. Papagopolous se zamis-
! Lloyda. - Ponudite koliko god traže; moramo se lio, ~gl~ao u
neku daleku točku: hrvao se s prob-
i
domoći jednog od n jih. Uzmite svo je posredništvo, lemom. Bio je
to dobar znak.
Isporučite brod u Haifu do 7. listopada. Raspustite Papagopolous
zatim zakl juči:
' posadu. - Morat ćemo početi pregovore, složiti se oko
Papagopolous je jeo čokoladnu kremu, nepo- ci jene i oko toga da
se inspekci ja provede nakon
mična lica. Spustio je žlicu i uzeo zlatom uokvirene njegove
plovidbe, u studenome. Zatim, kad zaplovi,
naoćale da pročita popis. Presložio je papir i položio reći da kupac
mora sm jesta investirati, možda iz
ga na stol bez prim jedbe. poreznih razloga. Kupac će tad uzeti
osiguran je za
Dickstein mu pruži drugi papir. sluča j da bi nakon inspekci je
bilo kakvih krupnih
- Treće: kupite ova j brod, Cop~relli. Ali morate i popravaka...
ali to ni je prodavačeva briga. N jega
,, ga kupiti u odredenom trenutku. Brod kreće iz ~ brine n jegov
ugled brodara. Tražit će čvrsto jamstvo
' ' Antwerpena u ned jel ju, 17. studenog. Morate ga ~. da će novi
vlasnik Cop~rellija isperučiti n jegov te-
r~~
~ f ~ kupiti n~lron isplovljavanja ali prije nego prode kroz ret.
Gibraltarski t jesnac. - I-ioće li prihvatiti jamstvo ko je se
temel ji na
! ! ; Papagopolous se dvoumio. vašem osobnom ugledu?
- Pa.° - Naravno. Ali zašto bih davao takvu garanci-
- Čekajte da vam kažem ostalo. Četvrto: pođet- I ju?
kom 1969. prodat ćete brod br. 1, onaj maleni, i brod I Dickstein
ga je pogledao u oči.
' bro j 3, Coparelli. Od mene ćete dobiti potvrdu da je I - Mogu
vam obećati da se vlasnik tereta neće
, brod bro j 2 prodan u staro žel jezo. Ta j dokument ~žaliti.
; ćete poslati Lloydu. Zatim ćete likvidirati
brodarsku Papagopolous neodredeno mahne rukom.
' ~
, - (kigledno vi nešto kuhate. Ja sam vam potre-
tvrtku Sa vile. - Dickstein se osm jehnuo i srknuo
kavu. ban kao fasada. To mogu ućiniti. Vi želite da na
I
- Želite da jedan brod nestane bez traga. kocku stavim svo j
ugled i da se uzdam u vašu ri ječ
~ da on neće stradati?
)ickstein je kimnuo. rapagopolous je yi~ ~č
kao nož.
- Da. Čujte. Da vas nešto pitam. Već ste jednom
- Kao što i sami uvidate - dodao je Papagopo- poklonili pov jeren
je Izraelcima, s jećate se?
lous - sve to lako je izvedivo osim kupnje Cop~ar'elli./~ -
Dakako
.
dok je na moru. Uobičajeni postupak za kupnju - Jeste li zažalili?
nekog broda je ova j: pregovori se odvi ja ju, utvrdu je
237
Papagopolous je razvukao usta, pris jetivši se
starih vremena.
- Bila je to najbolja odluka koju sam ikad
donio.
- Dakle, hoćete li nam ponovno v jerovati? -
Dickstein je suzdriao dah.
š - U ono vri jeme sam mogao mnogo man je izgu_
' biti. Bilo mi je... trideset pet. Bilo nam je zabavno.
Ovo je na jzaniml jivi ja ponuda u posl jedn jih dvade_
set godina. Dovraga sve, prista jem.
Dickstein je pružio ruku preko stola. Papagopo-
lous je stisne.
Konobarica je doni jela malu zd jelu švicarskih
čokoladica za grickan je uz kavu. Papagopolous u2e
jednu, Dickstein odbi je.
- Po jedinosti - ob javi Dickstein. - Otvorite raćun
' za Sa vile u vašo j ovdašn jo j banci. Ambasada će na
n jega polagati sume kako budu potrebne. Izv ješta-
va jte me tako da ostavite pismenu poruku u banci.
Uzet će je netko iz ambasade. Ako bude potreban
sastanak i razgovor, koristit ćemo dosadašn je tele-
fonske brojeve.
- U redu.
- Drago mi je da smo ponovo za je~lno u poslu.
Papagopolous se zadubio.
- Brod br. 2 je Coparellijev brod-dvojnik - raz-
mišl jao je naglas. - Mislim da pogadam što ste
naumili. Ipak, jedno bi htio znati, premda mi to,
siguran sam, nećete ht jeti reći. Kakav će to, dovraga..
teret prevoziti Copm elli? Uran?
P jotr Tirin je mračno promatrao Cop~~ i
primi jetio:
' ! ' - Kakav zamašten stari sanduk.
Rostov ni je odgovorio. S jedili su u una jml je'
nom fordu na keju dokova u Cardiffu. Vjeverice iz
Moskovskog centra izvi jestile su da će Cop~
238
danas uploviti i sad su Rostov, Tirin i Bunin gledali
prista jan je broda. Trebalo je iskrcati teret švedskog
dl-~,a a ukrcati m ješoviti teret, male stro jeve i pa-
mučnu robu: za to će biti potrebno nekoliko dana.
- Kantina, hvala bogu, ni je na predn jo j palubi -
promrml jao je Tirin man je-više za sebe.
- Ni je on tako star - reče Rostov.
Tirin se iznenadio što Rostov zna na što se
odnosila n jegova prim jedba. Rostov ga je uvi jek
nanovo iznenadivao svojim neobićnim znanjima.
Sa straženjeg sjedala Nik Bunin je dobacio:
- Je li ovo predn ja ili stražn ja strana broda?
Rostov i Tirin su se zagledali i osmjehnuli
Nikovom neznan ju.
- Stražn ja - reče Tirin. - Naziva se krma.
Kišilo je. Kiša je u Walesu bila još uporni ja i
monotoni ja nego u Englesko j, a i hladni ja. P jotr
Tirin bio je nesretan. Slučilo se da je odslužio dvi je
godine u mornarici. To i čin jenica da je bio struč-
n jak za radio i elektroniku činila ga je očitim kan-
didatom za ubacivan je na Cop~relll. Ni je želio natrag
na more. Zapravo je glavni razlog što se javio u KGB
bilo nastojanje da se izbavi mornarice. Mrzio je
vlagu i studen, mornarsku hranu i disciplinu. Osim
toga, u Moskvi ga je čekala umil jata, punahna žena,
ko ja mu je nedosta jala.
Dakako, ni je dolazilo u obzir da se ogluši na
Rostovl jevu zapovi jed.
- Uposlit ćemo te kao radiotelegrafistu, ali
morat ćeš za svaki sluča j uzeti i vlastitu opremu -
re~e Rostov.
Tirin se pitao kako če to izvesti. On bi sa svo je
strane pronašao sadašn jeg operatera, maznuo ga po
glavi, bacio u vodu i popeo se na brod da kaže: "Ču-
jem da vam treba novi radiotelegrafist." Nema
sumn je da će Rostov smisliti nešto istančani je: zato
je i p~~o pukovnik.
Motan je 1 judi po palubi se smirilo a stro jevi
239
Coparellija utihnuli. Pet ili šest mornara u skupini
side po dasci s broda te se, smi jući i podviku jući,
uputi prema gradu. Rostov naredi:
- Vidi u koju krćmu idu, Nik.
Bunin izide iz kola i pode za mornarima.
v Tirin je gledao kako se udal ju je. Prizor ga je
deprimirao: spodobe ko je su s podignutim ovratnici-
f ma žurile mokrim betonskim ke jom; tul jen je šlepo- '
va, izvikivan je nautičkih zapovi jedi, zveket spušta-
n ja i dizan ja lanaca, složene hrpe drvenih paleta;
prazni kranovi dizalica poput straža; vonj strojnog
ul ja, mokre užadi i raspršene soli. Sve ga je to
ponukalo da misli na moskovski sta n, naslon jač
ispred naftne peći; na usoljenu ribu i crni kruh, pivo
i votku u hladn jaku i većer ispred televizora.
Ni je mogao di jeliti Rostovl jevo neuništivo dobro
raspoložen je zbog odvi jan ja operaci je. Ponovo nisu
imali po jma gd je je Dickstein, premda ga nisu za-
pravo izgubili jer su mu nam jerno omo~ućili da
umakne. Tako je odlućio Rostov: bojao se previše
približiti Dicksteinu da čovjeka ne zaplaši.
"Mi ćemo sli jediti Cop~relli, a Dickstein će sam
doći k nama", rekao je.
Jasif Hasan se tome usprotivio, ali je Rostov
pobi jedio. Tirin, či je ni je bilo da se mi,;eša u takve
strategi jske rasprave, smatrao je da Rostov ima
", ~ i ' pravo, ali da nema razloga da bude tako zadovol jan.
- Tvo j prvi zadatak je da se spri jatel jiš s posa-
' j dom - upadne Rostov i prekine Tirinove misli. - Ti si
radiotelegrafist. Pretrpio si man ju nezgodu na svom
posl jedn jem brodu Božićna ru~, slomio si ruku, pa
su te iskrcali ovdje u Cardiffu da se oporaviš. Dobio
i° si odličnu naknadu od vlasnika. Trošiš taj novac i
` zabavl jaš se dok ga ima. Nabaci da ćeš kad isprazn~
džepove potražiti nov posao. Moraš otkriti dvije stva-
ri: tko je njihov radiotelegrafist i kojeg dana i sa~
v se predvida isplovl javan je broda.
 - Fino - rekao je Tirin, premda je sve to b~o

. ' 240
daleko od dobrog. Samo kako da se "spri jatel ji" s tim
ljudima? Nije sebe smatrao nekim dobrim glumcem.
Hoće 1i morati odigrati ulogu srdačnog tipa ko ji se sa
svakim bratimi? Recimo da ga posada oci jeni kao
dosadn jakovića ko ji se nasto ji zali jepiti o veselu
grupu? Što ako im jednostavno ne bude po vol ji?
Nesvjesno je slegnuo širokim ramenima. Uspjet
će ili se to iz nekog razloga neće moći izvesti. Mogao
je samo obećati da će se potruditi.
Bunin se vraćao ke jom. Rostov naredi Tirinu:
- Prem jesti se straga, neka Nik vozi.
Tirin izide i pridrži Niku vrata. S mladićeva
lica tekla je voda. Upalio je motor. Tirin je ušao.
Dok je automobil kretao, Rostov se okrenuo
Tirinu na stražnjem sjedalu.
- Evo stotinu funti - rekao je i pružio smotak
novčanica. - Nemo j previše škrtariti.
Bunin je zaustavio kola nasuprot male lučke
krčme na uglu. Ploča, ko ja se blago klatila na v jetru,
objavl jivala je točen je Brains piva. Kroz mutna stak-
la prodiralo je žuto svjetlo. Tirin pomisli da ima i
gorih m jesta na ko jima se ćov jek može zateći po
ovakvu vremenu.
- Kakve je narodnosti posada? - upita iznenada.
- Švedani - odgovori Bunin.
Tirinovi lažni dokumenti tvrdili su da je Aus-
trijanac.
- Na ko jem ću jeziku s n jima razgovarati?
- Svi Švedani govore engleski - reče mu Rostov.
Trenutak su šut jeli, potom Rostov upita: - Još nešto?
Želim se vratiti Hasanu pri je nego što zabrl ja.
- Ništa više. - Tirin je otvorio vrata automobila.
- Javi mi se kad se vratiš u hotel, hez obzira
ko je je doba.
- Hoću.
- Sretno.
Tirin zalupi vrata i pri jede ulicu. Kad je stigao
241
do ulaza u krćmu, netko je izlazio i na trenutak
Tirina zapahne topao von j piva i duhana,
Bila je to otrcana mala krčma s drvenim klu_
pama i podom popodenim plastićnim pločama zabi
jenim ćavlima.
U kutu su četiri mornara igrala pikado a peB
ih je poticao doviku jući im sa šanka.
Pipničar je kimnuo Tirinu.
- Dobro jutro. Malu kriglu piva, dupli viski i
sendvič sa šunkom - rekao je Tirin.
Mornar za šankom se okrenuo i pri jazno
kimnuo. Tirin se osm jehnuo.
- Sad ste se iskrcali?
- Da. Sa Coparellija - potvrdi mornar.
- Božićna ru~ - reče Tirin. - Ostavili su me.
- Imao si sreće.
- Slomio sam ruku.
' - Pa? - nasmi jao se Švedanin. - Možeš piti dru-
gom rukom.
,,
~; , 4 - To si dobro rekao - raspoložio se Tirin. - Da j
da te ćastim pićem. ~ato ćeš?
"~;
;,.
E,;
Dva dana kasni je još su pili. Sastav grupe se
mi jen jao jer su se neki mornari vraćali na dužnost
a drugi sffazlli na obalu, a u kratkom razdobl ju,
' izmedu četiri u jutro i otvaran ja krčme, nigd je se u
gradu, legalno ili ffegalno, ni je moglo kupiti piće; a1i
osim toga život je bio jedno jedino hodočašće po ----
krčmama. Tirin je zaboravio koliko mornarl mogu
: i popiti. Užasavao se od pomisli na mamurluk. Medu
tim, bio je zahvalan što ni je upao u situaci ju da
mora ići k prostitutkama. Švedane su zanimale žene.
ali ne prostitutke. Tirin ne bi nikad uspio uvj~~
svo ju ženu da je venerićnu bolest zaradio u službi
Druga slabost Švedana bilo je kockan je. Tirin je u
pokeru izgubio oko pedeset funti kagebeova novca.
; Tako se združio s posadom Cop~arellija da su ~ '
,
d~ge noći u dva u jutro pozvali na palubu. Zaspao
je na momčadsko j palubi i tamo su ga ostavili do
~mog sata u jutro.
lVoćas neće biti tako. Coparelli je trebao isplovi-
ti s jutarn jom plimom i svi su se oficiri i mornari
morali vratiti na brod do pola noći. Sad je bilo je-
danaest i deset. Gostioničar se muvao medu klupa-
ma, skupl jao čaše i praznio pepel jare. Tirin je igrao
domino s radiotelegrafistom Larsom. Odustali su od
igre i nat jecall se u tome tko će poredati više pločica
a da se ne sruše. Lars je bio jako pi jan a Tirin se
pretvarao da se opio. Bio je ustrašen od onog što je
za nekoliko minuta morao izvesti.
Gostioničar je viknuo:
- Zatvaramo, gospodo! Hvala.
Tirin je srušio domina i nasmi jao se. Lars je
rekao:
- Vidiš da sam man je pi jan od tebe.
Ostali ćlanovi posade su napuštali krčmu. Tirin
i Lars su ustali. Tirin je ogrlio Larsa oko ramena te
su za jedno isteturali na ulicu.
Noćni zrak bio je hladan i vlažan. Tirin je
drhturio. Morao se držati uz Larsa. Nadao se da će
Nik pravodobno naići. Da se automobil neće pokvari-
ti. Zatim je pomislio: molim Boga da Lars ne pogine.
Poćeo je Larsa ispitivati o kući i obitelji. Uspo-
ravao je kako bi zaostali nekoliko metara iza glavne
skupine mornara.
Prošli su mimo žutokose žene u minisukn ji.
Pogladila se po li jevo j do jci.
- He j, dećki, hoćemo li?
Ne noćas, mala, pomislio je Tirin i produžio.
Ni je smio dopustiti da Lars zastane i zabrbl ja se.
Radilo se o minutama. Nik, gd je si?
Približili su se tamnoplavom ford caprlju 20~0
S ugašenim farovima, parkiranom uz rub ceste.
Unutra se sv jetlo upalilo pa ugasilo i Tirin je naćas
ugledao lice ćov jeka za upravl jačem: bio je to Nik
242 243
Bunin. Tirin je iz džepa izvukao ploenatu bi jelu
kapu i nasadio je na glavu. Bio je to znak Niku da
izvede plan. Kad su mornari prošli mimo automobila,
motor zabrunda i kola krenu u suprotnom sm jeru.
~Ic~ malo.
Lars je rekao:
- Ja imam zarućnicu.
Oh, nemo j samo o tome.
- Ona nosi vruće hlačice - hihotao je Lars,
- Zar ćeš se oženiti n jome? - Tirin je napeto
zurio napri jed, oslušku jući, govoreći samo da bi
zadržao Larsa.
- Zašto pitaš? - Lars je pohotno razvukao lioe.
- Je li v jerna?
- Bol je da jest ill ću jo j prerezati grlo.
- Mislio sam da su ~vedani za. slobodnu 1 jubav,
- Tirin je lupao što m.u je palo na pamet.
- Za slobodnu 1 jubav, da. All n jo j sav jetu jem
da bude v jerna.
- Aha.
- To ti mogu ob jasniti...
Ha jde, Nik. Svrši s tim...
r
Jedan je mornar iz grupe zastao da se pomokri.
u jarak uz cestu. Ostali su čekali, dobacu jući pro-
stačke prim jedbe i smi jući se. Tirin je poželio da
, ` , ćov jek požuri, sad je trenutak, ali je ovaj otezao
f ~ ,,,, unedogled.
Naposl jetku je završio i svi su krenuli dal je.
,
Tirin je začuo šum automobila.
Ukočio se. Lars je upitao:
,a;
- Što je?
- Ništa - pogledao je farove. Automobil se prib'
ližavao sredinom ce.ste. Mornari su prešli na pločuik.
Ni je bilo dobro, tako neće val jati! Od jednom ~ T~
zbunio i obuzela ga je panika. Tad je ispod ulič,no8
sv jetla ugledao obris automobila u prolazu i shvatio
da to ni je ona j ko ji čeka, nego patrolni pol~~.~
auto. Prošao je bez zaustavl jan ja.
244
Na kraju se ulica širila u prostran, prazan trg,
1~ poploćen. Ni je bilo nikakvih vozila pa su morna-
ri krenuli sredinom trga.
Sad.
Ha jde, dodi!
prešli su trg dopola.
Ha jde, dodi.
Jedan automobil s upal jenim farovima cvileći
gumama zaokrene na trg. Tirin je ćvršće ščepao
Larsovo rame. Automobil je divl je glavin jao.
- Pi jani vozač - propentao je Lars.
Bio je to ford ~tprl. Zanio se prema skupini
mornara ko ja je na jpri je zastala, smi jući se, a potom
se raštrkala, sipajući kletve. Automobil se zavezao u
kra j, pa se cvileći okrenuo i usm jerio na Tirina i
Larsa.
- Pazi! - kriknuo je Tirin.
Kad su kola stigla gotovo do njih, povukao je
Larsa ustranu, izbacivši ga iz ravnoteže, a sam se
bacio u kra j. Začuo se tup udarac, krik i zveket
razbi jenog stakla. Automobil je produžio.
Oba vl jeno, pomislio je Tirin.
S mukom se podigao na noge i osvrnuo se,
tražeći I,arsa.
Ležao je par koraka dal je. U sv jetlu ulićne
sv jetil jke blistala je krv.
Lars je sten jao.
~iv je, hvala Bogu, pomislio je Tirin.
Automobil je prikočio. Jedan far ni je svi jetlio,
v jero jatno ona j ko jim je udario Larsa. Automobil se
polako kotrl jao dal je kao da vozać krzma. Potom je
~većao brzinu i svi jetleći jednim farom nestao u
noći,
Tirin se sagnuo nad Larsa. Ostali mornari
okruZili su obo jicu, uzru jano govoreći §vedski. Tirin
je dotaknuo Larsovu nogu, a ova j vrisnu od boli.
- Mislim da je noga sloml jena - rekao je Tirin.
N~a ~ s~mo to.
245
U nekima od kuća na trgu upalila su se sv jetla,
Oficir izda naredbu i jedan od mornara potrči ka
prvo j kući, v jero jatno da pozove ambulantna kola"
Posli je kratkog di jaloga drugi mornar potrči u sm j~
ru doka.
Lars je krvario, ali ne prejako. Oficir se sagnuo
;
i nad n jega. Lars je branio da itko dodirne n jegovu
nogu.
wđ
I
~ ~ ~ b ~~~~ ~~.
,e;
f,,
',
`I~"
,
ša
AI
I
;;
j:~, .
Ambulantna kola stigla su za nekoliko minuta,
ali se Tirinu to činilo v ječnošću: ni je nikad ubio
čov jeka, a ni je ni želio.
Položili su Larsa na nosila. Oficir se popeo u
kola, a onda se okrenuo Tirinu.
- Bol je da i vi podete.
- Da.
- Vi ste mu, v jeru jem, spasili život.
- Oh.
Popeo se u automobil s oficirom.
Po jurili su mokrim ulicama, bl jeskajući sab-
lasnoplavim sv jetlom po kućama. Tirin je s jedio
straga, nesposoban da gleda u Larsa ili u oficira,
neraspoložen da zuri kroz staklo poput turista, ne
zna jući kamo da usm jeri pogled. Služeći svo jo j zem-
1 ji i pukovniku Rostovu obavio je mnogo ružnih
stvari: snimao razgovor 1 jubavnika zbog uc jene, učio
teroriste kako se konstruira ju bombe, pomagao je
hvatati 1 jude da bi ih kasni je mučili, ali nikad ni je
bio prisil jen da se vozi u ambulantnim kolima sa
svojom žrtvom. To mu se nije svidalo.
Stigli su u bolnicu. Bolničari su uni jeli nosila.
Tirinu i oficiru rekoše da pričeka ju. Od jednom ,je
žurba prestala. Preostalo im je samo da brinu. Tirin
se zapan jio kad je na jednostavnom električnom
satu vidio da još ni je ponoć. Činilo mu se da su pr~
li sati otkako su izišli iz krčme:
Posli je dugog čekan ja po javio se li ječnik.
- Slomio je nogu i izgubio nešto krvi - rekao j~
Izgledao je jako umorno. - Ima u sebi velike količine
246
alkohola, što baš ni je prednost. Ali mlad je, jak i
zdrav. Noga će zarasti i za par t jedana bit će sve u
redu.
Tirin odahne. Shvatio je da se tresao.
Oficir je rekao:
- Naš brod isplovl java u jutro.
- Bez n jega - ob jasnio je li ječnik. - Hoće li vaš
kapetan doći ovamo?
- Poslao sam po n jega.
- Dobro. - Li jećnik se okrenuo i udal jio.
Kapetan je stigao za jedno s polici jom. Razgova-
rao je švedski s oficirom dok je mladi narednik
zapisivao Tirinov neodredeni opis automobila.
Kasni je je kapetan prišao Tirinu.
- Mislim da ste Larsa spasli od mnogo gore
nesreće.
Tirin je poželio da 1 judi prestanu to govoriti.
- Pokušao sam ga povući ukraj, ali pao je. Bio
je jako pi jan.
- Horst mi kaže da trenutno nemate brod.
- Tako je, gospodine.
- Vi ste kvalificirani radiotelegrafist?
- Da, gospodine.
- Treba mi zam jena za jadnog Larsa. Biste li
sutra isplovili s nama?
- Povlaćim te - rekao je Pierre Borg.
Dickstein je problijedio. Zurio je u šefa.
- ~elim da se vratiš u Tel Aviv i vodiš operaci ju
iz centrale.
- Popišam ti se ja na to.
Sta jali su na obali Ciriškog jezera. Bilo je na-
čičkano jedrilicama čija su raznobojna jedra ljupko
treperila na švicarskom suncu. Borg je rekao:
- Bez diskusi ja, Nate.
- Bez diskusi ja, Plerre. Neću da me povučeš.
Gotovo.
- Naredu jem ti.
247
, - A ja ti kažem da ti pišam na to. smi je dati zastrašiti, a Borg
ni je nikad bio siguran
- Ču j. - Borg je duboko udahnuo. - Plan si zavr_ kako da postupi
s 1 judima ko ji se na da ju zastrašiti.
šio. Jedina slabost u n jemu je što su te otkrili; pro- Prema
scenari ju Borg je sad trebao pocrven jeti
tivnička strana zna da radiš, nasto ji te pronaći i od bi jesa i
zaurlati. Od jednom je Dickstein shvatio
onemogućiti to što izvodiš. Možeš ipak rukovoditi da se to neće zbiti.
Borg je i dal je bio miran.
E pro jektom, ali se moraš držati u pozadini. Lukavo se osm jehnuo
i rekao:
- Ne - usprotivio se Dickstein. - Ovo ni je akci ja - Mislim da
ševiš protivničkog agenta.
š kod ko je možeš s jediti u kancelari ji i pritislcatiDicksteinu
je zastao dah. Kao da ga je netko s
du mad. Previše e zamršena, ima odviše rizičnih jem. Tome se ni u
snu ni je nadao.
g j l~a mlatnuo mal
elemenata. Moram biti osobno na terenu da mogu na preplavila ga
je besmislena krivn ja kao dečka
licu m jesta donositi odluke. - Dickstein je ušutio iuhvaćena u
onani ji: stid, nelagodnost i os jeća j da je
počeo razmišl jati: Zašto to želim sam izvesti? Zar nešto uništeno.
Suza je bila nešto osobno, odvo jeno
sam doista jedini u Izraelu koji to može? Ili jedno- od ostalog
njegova života, ali ju je sad Borg izvukao
stavno tražim slavu? i ogolio pred svima: pogleda jte što je Nat
napravio!
Borg je to izrekao naglas: - Ne - rekao je muklo.
- Ne trsi se da budeš hero j, Nat. Prepametan si - Nekoliko
natuknica - nastavio je Borg. - Ona
za to. Ti si profesionalac: ti se pokoravaš naredbama. je
Arapkinja, otac joj je proarapski raspoložen, ona
Dickstein zani ječe glavom. putu je po ci jelom svi jetu u svom
prividnom zani-
- Trebao bi doista znati da takvo što kod mene man ju da bi mogla
održavati veze, a agent Jasif
ne pali. S jeti se što Židovi misle o 1 judima ko ji uvi- Hasan,
ko ji te otkrio u Luxembourgu, je pri jatel j
jek sluša ju zapovi jedi? obitel ji.
a
- U redu, bio si u koncentracionom logoru ali to Dickstein se
okrenuo licem prema Borgu, sto jeći
; ; ' ti ne da je pravo da do kraja svog života postupaš mu
preblizu, zureći 1 jutito u n jegove oči, a osjeća j
k
svo jeglavo! rivn je mi jen jao se u bi jes.
Dickstein odmahne rukom u obranu. - To je sve?
Možeš mi uskratiti pomoć. - Sve? Što dovraga misliš s tim sve? Materi
jal
- Možeš me spri ječiti
. bi dosta jao da se 1 judi likvidira ju!
Ali nećeš dobiti svo j uran jer neću nikom drugom
pov jeriti kako se to može izvesti. - Ne 1 judi koje pozna jem.
' I Borg je zurio u njega. - Je li izvukla kakvu informaciju iz
tebe?
- Ne! - viknuo e Dickstein.
- Prokletniče, ti to zaozbiljno. j
" ! Dickstein je promatrao izraz Borgovog li~ - B jesniš jer znaš
da si pogri ješio.
Jednom je prisustvovao neugodnom prizoru kad ~ Dickstein se
okrenuo i zagledao preko jezera,
'
l nasto i
Borg svadao sa svo jim nedoraslim sinom Dano~ jeć se smiriti.
Posli je duge stanke, reče:
, D ječak je sta jao, iznenada smiren, dok mu je Borg - Da, uzru
javam se jer sam pogri ješio. Trebao
pokušavao ob jasniti da je sud jelovan je u mirovnim ~m ti ja to
reći a ne obrnuto. Jasno mi je kako ti se
marševima nelo jalno prema ocu, materi, domovini i to čini...
Bogu. Dok se Borg gušio u svom neartikuliranom - Čini? Hoćeš reći da
ne v jeru ješ da je agent?
,
bi jesu, Dan je, poput Dicksteina, shvatio da se ne p j p
- Jesi Ii dao rov eriti reko Kaira?
248 249
- Govoriš kao da je Kairo mo ja ta jna služba,
- Imaš vrlo dobrog dvostrukog agenta u egipat_
sko j ta jno j službi.
- Kako može biti dobar, kad, ćini se, svatko za
n jega zna'?
- Prestani s igrom. Od šestodnevnog rata čak i
novine tvrde da imaš dobre agente u Egiptu. Stvar
je u tome da je nisi provjeravao.
Borg podiie obje ruke s dlanovima prema vani,
u kretn ji ko ja je značila preda ju.
. - Dobro, prov jerit ću je u Kairu. To će malo
potra jati. U meduvremenu ti češ napisati izv ješta j sa
svim po jedinostima svog plana, a ja ću na ta j posa.o
odrediti druge agente.
Dickstein je pomislio na Ala Cortonea i Andrea
Papagopolousa: ni jedan ne bi izveo što je obećao za
ikog drugog osim za Dicksteina.
- Od toga neće biti ništa, Pierre - rekao je mir-
,, a ; no. - Tebi treba uran, a ja sam jedini koji ti ga može
pribaviti.
- A ako Kairo potvrdi da je ona agent?
- Siguran sam da će stići negativan odgovor.
- A ako ne bude tako?
- Tad ćeš je likvidirati, pretpostavl jam.
- O, ne. - Borg je uperio prstom u Dicksteinov
nos i odgovorio s istinskom, dubokousadenom zlo-
~ "' ,
bom: - O, ne, neću, Dicksteine. Ako je ona agent, it
ćeš je ubiti.
, Nam jerno polagano Dickstein šćepa Borga za ___
zapešće i skine prst uperen u svo je lice. Glas mu je
slabo, jedva os jetno zadrhtao, kad je uzvratio:
- Da, Pierre. Ja ću je ubiti.
ii~
11.
L1 baru aerodrom Heatrow David Rostov je
naručio još jednu rundu pića i odlučio da se upusti
u rizik s Jasifom Hasanom. Problem je još uvi jek
bio u tome kako da Hasana spri ječi da sve što zna
ne ispriča izraelskom dvostrukom agentu u Kairu.
Obo jica, Rostov i Hasan, morali su osobno podni jeti
izv ješta je te je odluku o tome trebalo doni jeti sm jes-
ta. Rostov je odlučio u sve uputiti Hasana a zatim
apelirati na n jegov profesionalizam, ako takav po-
stoji. Alternativa je bila izazvati ga, a sad mu je bio
potreban kao saveznik a ne sumn jičavi protivnik.
- Pogleda jte ovo - rekao je Rostov i pokazao
Hasanu dešifriranu poruku.
Pukovniku Davidu Rostovu putem Londonskog
poslanstva
Šal je: Moskovska centrala
Datum: 3. ru jna 1968.
Druže pukovniče,
u vezi vaše poruke g/35-21a, kojom ste
tražili podatke o četiri broda navedena u
našem izv ješta ju z/35-21.
Motorni brod Stromb~erg, 2500 tona, nizo-
zemsko vlasništvo i registraci je, nedavno je
promijenio vlasnika. Kupio ga je za 1,500.000
DEM brodarski mešetar Andre Papagopolous za
brodarsku tvrtku Sa vile iz Liberi je.
250 251
;
č,
'i ',,
,p,
,'.
f' ',i
I
,
;,
~: I ,;
~, .
,: t :
i;;,
Tvrtka Sa vile osnovana je 6. kolovoza ove
godine u n ju jorškom s jedištu Liberi jske usluž_
ne korporaci je s dionićkim kapitalom od pet
stotina dolara. Dioničari su n ju jorški odv jetnik
Lee Chung i neki Robert Roberts, čiju adresu
drži kancelari ja Chunga. Liberi jska uslužna
korporaci ja dala je, kako je uobiča jeno, tro jicu
direktora osnivača, i oni su, kako je uobiča jeno,
dan nakon osnutka tvrtke dali ostavke. Pri je-
spomenuti Papagopolous je preuzeo položa j
preds jednika i glavnog rukovodioca.
Tvrtka Sa vile je takoder kupila za 80.000
funti sterlinga motorni brod Gil od 1500 tona.
Naši 1 judi u New Yorku interv juirall su
Chunga. Rekao je da je "gospodin Roberts"
došao u n jegovu kancelari ju s ulice, ni je naveo
adresu a troškove je platio gotovinom. Činilo se
da je Englez. Podroban opis nalazi se u ovda.š-
n jem dos jeu, ali ni je od velike pomoći.
Papagopolous nam je poznat. On je bogati
medunarodni poslovni čov jek ne jasne narodno-
sti. Brodaren je mu je glavni posao. V jeru je se
da operira na samo j granici legalnosti. Nemamo
n jegovu adresu. N jegov dos je sadrži opširan
materi jal ali dobar dio su nagadan ja. V jeru je
se da je 1948. poslovao s izraelskom tajnom
službom. Usprkos tome, ni je poznato da održa-
va kakve politićke veze.
Nastavl jamo s prikupl jan jem podataka o
svim brodovima s popisa.
Moskovski centar.
Hasan je vratio papir Rostovu.
- Kako dolaze do ovog materi jala?
Rostov je počeo parati depešu u komadiće.
- Sve je to negd je zapisano. Proda ja Stromb~er'ga
mora da je pri javl jena londonskom Lloydu. Netko iZ
našeg konzulata u Liberiji iščeprkao je pojedinosti o
252
broda~kom poduzeću Sa vile iz javnih spisa u Mon-
roviji. Naši ljudi u New Yorku našli su Chungovu
adresu u telefonskoj knjizi, a Papagopolous se nala-
zio u moskovskom dosjeu. Ništa od toga nije tajno,
osim Papagopolousova dosjea. Trik je u tome: treba
znati gd je pitati. V jeverice se speci jalizira ju za to.
Ništa drugo i ne rade.
Rostov istrese papiriće u veliku staklenu pepe-
1 jaru i potpali ih.
- I vaši bi 1 judi trebali uvesti v jeverice - dodao
je.
- Možda već radimo na tome.
- Predložite to. Neće vam naškoditi. Možda će
vam čak pov jeriti da ih vi organizirate. To bi moglo
pomoći vašem napredovanju.
Hasan je kimnuo.
- Možda hoću.
Stigla su naručena pića: votka za Rostova, džin
za Hasana.
Rostov je bio zadovoljan što Hasan dobro pri-
hvaća n jegove pri jatel jske pokuša je zbližavan ja.
Pročeprkao je pepeo u pepel jari kako bi se uv jerio
da je depeša posve izgor jela.
- Pretpostavljate da Dickstein stoji iza brodske
tvrtke Sa vile? - upitao je Hasa n.
- Da.
- Što ćemo onda početi sa Strombergom?
Rostov je ispraznio čašu i odložio je na stol.
- Pretpostavljam da želi Stromb~elg kako bi se
dočepao točnog plana broda-dvojnika Cop~rellija.
- To će biti skup tlocrt.
- Može ponovo prodati brod. Medutim, može
takoder upotri jebiti Stromberg u prepadu na Cop~-
relli, ne uvidam još kako.
- Hoćete li ubaciti čov jeka i na Stromberg, kao
Tirina na Cop~relh?
- Nema smisla. Dickstein će se svakako ri ješiti
:
,; , ;
vp
i,.
I
'. ! ; ~
,,! .i
I;
stare posade i napuniti brod izraelskim mornarima.
Morat ću smisliti nešto drugo.
- Znamo li gd je je Stromberg sada?
- Pitao sam v jeverice. Imat ću odgovor kad
stignem u Moskvu.
Ob javl jen je Hasanov let. Ustao je.
- Vid jet ćemo se u Luxembourgu?
- Nisam siguran. Obavi jestit ću vas. Ću jte, nešto
vam moram reći. S jednite.
Hasan je ponovo s jeo.
- Kad smo počeli za jedno raditi na Dickstein~
bio sam vrlo nepri jatel jski raspoložen prema vama.
To sad žalim, ispričavam se; all moram vam reći da
je za to postojao razlog. Vidite, Kairo nije pouzdan.
Nema sumn je da u egipatsko j ta jno j službi postoje
dvostruki agenti. Brinuo sam, a i još brinem, da će
sve što javite svo jim pretpostavl jenima stići posred-
stvom dvostrukog agenta u Tel Aviv; a tad će Dick-
stein znati kako smo mu blizu i poduzeti sve da
izmakne.
- Ci jenim vašu otvorenost.
Ci jeni, pomislio je Rostov: obožava je.
- Medutim, vi ste sad potpuno obavi ješteni, i
sad još moramo raspraviti kako da spri ječimo da to
što znate ne stigne u Tel Aviv.
- ~to predlažete?
- Dakako, morate izvi jestiti što smo saznali, a1i
tražim da budete što neodredeniji u pogledu pojedi-
nosti. Ne navodite imena, vri jeme, m jesta. Ako vas
pritisnu, žalite se na mene, recite da sam odbio s
vama podi jeliti sve informaci je. Ne priča jte ni s kim
osim s 1 judima ko jima ste dužni podni jeti izv ješta j.
Osobito nikom ne govorite o Sa vile, Strombergu ~
Co~relliju. A to da je P jotr Tirin na cop~re~.lu~
sasvim zaboravite.
- Što preosta je da se kaže? - zabrinuo se Hasa~
- Mnogo. Dickstein, Euratom, uran, sastanak s
2~54
pierreom Borgom... i s pola te priče postat ćete u
Raii-u hero j.
Hasan ni je bio uv jeren.
- Bit ću jednako iskren kao i vi. Ako to izvedem
kako tražite, mo j izv ješta j neće biti tako impresivan
kao vaš.
Rostov se suho osm jehne.
- Zar je to nepravedno?
- Nije - priznao je Hasan - vama pripada najve-
ća zasluga.
- Osim toga, samo nas dvo jica ćemo znati da se
izv ješta ji razliku ju. A na kra ju će vam se priznati
sve zasluge ko je vam treba ju.
- U redu - pristao je Hasan. - Bit ću neodreden.
- Dobro. - Rostov je mahnuo konobaru. - Imate
još malo vremena, popi jte još jednu na brzinu. -
Naslonio se u stolcu i prekrižio noge. Bio je zadovo-
1 jan: Hasan će postupiti kako mu je rečeno. - Radu-
jem se što idem kući.
- Imate planova?
- Nasto jat ću par dana provesti s Mar jom i
d ječacima na obali. Imamo daču u zal jevu Rige.
- Zvuči dobro.
- Li jepo je tamo, ali ni je tako toplo kao tamo
kamo vi idete. Kamo ćete vi? U Aleksandri ju?
Preko zvučnika začuo se posl jedn ji poziv za
Hasanov let i Arapin se podiže.
- Nisam te sreće - uzvratio je. - Vjerojatno ću
sve vri jeme provesti u prl javom Kairu.
Rostov je imao čudan os jeća j da je Jasif Hasan
slagao.
Kad je N jemaćka izgubila rat, život Franza
Albrechta pedlera bio je uništen. U dobi od pedeset
godina i s kari jerom oficira u Wehrmachtu, od jed-
nom se našao bez krova nad glavom, bez novca i
.;,;fl'i
IY 4 ,
posla. I, poput mili juna drugih Ni jemaca, pođeo je
iznova.
Postao je trgovački putnik za nekog francu_
skog proizvodača bo ja: za malu provizi ju, bez piače.
Godine 1946. bilo je malo mušteri ja, ali već 1951.
n jemaćka se industri ja ponovo izgradivala i kad su
se napokon stvari počele povol jno razvi jati, Pedler je
bio u položaju da se okoristi novim mogućnostima.
Otvorio je ured u Wiesbadenu, žel jeznićkom čvorištu
na desno j obali Ra jne ko ji je obećavao da 6e se raz_
viti u industri jsko središte. N jegova lista proizvoda
se povećavala a tako i popis mušteri ja: ubrzo je
prodavao sapune kao i bo je ~i=e osvo jio ulaz u ame-
ričke baze ko je su u to vri jeme upravl jale tim di je-
lom okupirane N jemačke. U vri jeme teških godina
naučio je biti oportunist: ako je neki intendantski
oficir američke vo jske tražio dezinfekci jsko sredstvo
u polulitrenim bocama, Pedler bi ga kupio u bačva-
ma i u una jml jeno j suši pretočio u rabl jene boce,
nali jepio nal jepnicu "F. A. Pedlerovo speci jalno dez-
infekci jsko sredstvo" i prodao s masnom dobiti.
Od kupovan ja naveliko i prepakiran ja ni je bio
velik korak do kupovan ja sasto jaka i proizvodn je.
Prva bačva F. A. Pedlerova speci jalnog sredstva za
ćišćen je u industri ji, što nikad ni je nazvano jedno-
stavno "sapun", bila je smiješana u onoj istoj unaj-
ml jeno j suši i prodana američko j avi jaci ji za meha-
ničare. Otada se tvrtka posto jano razvi jala.
Potkra j pedesetih Pedler je pročitao kn jigu o
kemi jskom ratovan ju te se bacio na to da dobi je
krupan vojni ugovor za isporuku niza tekućina koje
bi neutralizirale razlićite vrste kemi jskog oruž ja.
F. A. Pedler je postao vo jni liferent, mali ali
stalan i rentabilan. Unajml jena suša prerasla je u
mali skup prizemnih zgrada. Franz se ponovo oženia
prva mu je žena poginula 1944. u bombardiranju. i
dobio di jete. Ali u srcu je još bio oportunist i kad .~
256
čuo da se jeftino proda je malo brdo urana, nan juši~
je profit.
Uran je pripadao belgi jsko j tvrtki Societe
Generale de la Chimie. Tvrtka je bila jedna od kor-
poraci ja ko je su upravl jale belgi jskim Kongom,
zeml jom bogatom mineralima. Posli je povlačen ja
Belgi je iz Konga 1960, tvrtka Chimie je ostala; ali je,
zna jući da će oni ko ji nisu sami otišli biti naposl jet-
ku ist jerani, po jača la sve svo je napore da otpremi
kući što više sirovina pri je nego se vrata s treskom
zatvore. Izmedu 1960. i 1965. nakupila je velike zali-
he žute pogače u svo jo j rafineri ji nedaleko nizozem-
ske granice. Na nevol ju po Chimie, u meduvremenu
je bila ratificirana zabrana nuklearnih pokusa, i
kad je Chimie bila naposl jetku izbačena iz Konga na
tržištu je ostalo malo kupaca za uran. Žuta pogača
čamila je u silosu zaledu jući ionako nedostatan
kapital.
F. A. Pedler ni je zapravo koristio mnogo urana
u proizvodnji svojih boja. Medutim, Franz je volio
kockan je takve vrsti: ci jena je bila niska, mogao je
zaraditi nešto novaca rafiniranjem pogače, a ako se
tržište oporavi, kao što se očekivalo pri je ili kasni je,
on će ostvariti krupnu zaradu. Stoga je kupio nešto
od te zalihe.
Natu Dicksteinu se Pedler sm jesta svidio. Ni je-
mac je bio krepak sedamdesettrogodišn jak sa svom
kosom i iskrom u očima. Sastali su se jedne subote.
Pedler je nosio krićavi sportski sako i svi jetlosmede
hlače, dobro je govorio engleski s američkim nagla-
skom i ponudio je Dicksteinu čašu sekta, n jemaćkog
šampan jca.
Isprva su bili oprezni. Uostalom, zar se nisu
borili na suprotnim stranama u ratu ko ji je bio
okrutan za obo jicu. Ali Dickstein je uvi jek v jerovao
da nepri jatel j ni je N jemačka nego fašizam, i brinulo
ga je neće li Pedleru biti nelagodno. Činilo se da o
istom brine i Pedler.
257

Dickstein je nazvao iz hotela u Wiesbadenu da tekla široka i

polagana ri jeka i uska cesta što je
bi dogovorio sastanak. N jegov je poziv bio že1 jno
očekivan. Izraelski konzul obavijestio je Pedlera da
je gospodin Dickstein, viši vojni intendantski oficir, s
dugom nakupnom listom krenuo k n jemu. Pedler je
predlo`žio kratak obilazak tvornice u subotu pri je
podne, kad će biti prazna, a zatim ručak u n jegovo j
' kući.
Da je Dickstein uistinu bio kupac obilazak
tvornice bio bi ga pokolebao: postro jen ja nisu nipošto
bila blistavi uzor njemačke efikasnosti, nego skupi-
na starih baraka i natrpanih dvoništa u kojima je
lebdio prodoran smrad.
; Nakon što je proveo pola noći r;ad udžbenikom
za kemi jske inžen jere, Dickstein je mogao postaviti
nekoliko inteligentnih pitan ja o m ješalicama i pre-
; gradnim pločama, oplemen jivan ju materi jala, kon-
troli kvalitet i pakovan ju. Oslan jao se na to da će
i' " nedovol jno poznavan je jezika prikriti strućne greš-
ke. Činilo se da stvar funkcionira.
Situacija je bila krajnje neobična. Dickstein je
morao odigrati ulogu kupca, pretvarati se da krzma
z k ~' i zateže i dopustiti da prodavač obigrava oko njega,
dok se 7.apravo nadao Pedlera uvući u takvu vezu
ko ju neće moći ili ht jeti raskinuti. Dicksteinu je
trebao Pedlerov uran, ali se oko toga nije namjera-
vao truditi. Umjesto toga naumio je Pedlera dovesti
u položa j u ko jem će mu životna egzistenci ja ovisiti
o Dicksteinu.
Poslije obilaska tvornice odvezao ga je Pedler
i,t ; ! novim mercedesom u prostranu ladan jsku vilu na
brežuljku. Sjedili su pred golemim prozorom i srkali
r
sekt dok je Frau Pedler, Ijepuškasta, vedra četrde-
~ ~ j setdvogodišn jakin ja, pripremala jelo u kuhin jL
Dovesti potenci jalnog kupca o vikendu na rućak u
vlastiti dom bio je židovski poslovni obića j i Dick-
i ~ ' stein je razmišl jao ni je li Pedler imao to na umu.
, , - S prozora se širio pogled na dolinu. Dol je je
258
pratila obalu. Male sive kuće s bi jelim kapcima zbi-
jale su se u grupicama duž obala, a vinogradi su se
peli do Pedlerove kuće i iza n je sve do šume. Kad hih
morao živjeti u hladnom podneblju, pomislio je
Dickstein, ovo bi mi odgovaralo.
- Dakle, što mislite? - upitao je Pedler.
- O vidiku ili o tvornici?
Pedler se nasmi jao i slegnuo ramenima.
- Obo jem.
- Vidik je veličanstven. Tvornica je man ja nego
što sam očekivao.
Pedler je pripalio cigaretu. Bio je st~-astven
pušač i imao je sreću što je doživio tolike godine.
- Mala?
- Možda b3h trebao objasniti što tražim.
- Molim.
Dickstein se upustio u priću.
- Ovog trena od različitih liferanata vojska
kupu je materi jale za čišćen je: deterdžente od jednog,
običan sapun od drugog, otapala za strojni park od
trećeg i tako dal je. Pokušavamo sniziti troškove a
možda bismo to mogli da ci jeli ta j posao pov jerimo
jednom proizvodaču.
Pedler je raširio oči.
- To je... - tragao je za izrazom - ...vrlo velik
zaht jev.
- Možda prevelik za vas - rekao je D~~;kstein i
pomislio: nemo j reći da jest'
- Ni je rečeno. Jedini razlog što nemamo takav
proizvodni kapacitet jest to što dosad nismo imali
poslova takvog opsega. Mi nedvo jbeno imamo ruko-
vodstvenog i tehničkog znan ja i uz veliku, čvrstu
narudžbu mogli bismo financirati naše proširen je...
sve dakako zavisi o vri jednosti narudžbe.
Dickstein je podigao aktovku koju je bio spus-
tio uz naslon jač i otvorto je.
- Ovd je su specifikaci je proizvoda - rekao je,
Pruživši Pedleru popis. - Potrebna količina i rokovi
259
isporuke. Trebat će vam vremena da se posav jetu je
te s vašim direktorima i da obavite proraćune...
- Ja sam gazda - rekao je s osmi jehom Pedler, _
Ne moram se ni s kim sav jetovati. Da jte mi vremena
do sutra da izradim proračune i da u poned je1 jak
svratim u banku. U utorak ću vas nazvati i dati
vam ci jene.
- Rečeno mi je da se s vama može dobro raditi -
rekao je Dickstein.
- Mala tvrtka ima nekih prednosti.
Frau Pedler je izišla iz kuhin je i rekla:
- Ručak je na stolu.
9~~ 122~7~ 5~012
2~~0 1~ ~15207 0~~15~0 00~2 970 82~0
~ ~~ ~1~5 41~~ ~2 5751 242~ 8~1~ ~24050 7~~80
120~72 . 110~~~~ 0~56~~~ ~~ 171 6080~.
1
. 92~ 9~17 0 90~~059 8~~~ 0~05 560~~708
,
1
~ ~881~11~06 8090~~~~0~~2 0128 1~ 8019~~ 03~
1
117~ 17~060 ~254002 0 10101~ 0~52~0 988
1
11
1 9~0
17
7
2
~
1
1
0
7
7
7
1
7
4
0
~
51
~
~
~
0
~
7
1
1
0
0
9
8
1
~
~
1
~ 4
1 7
1 0
5
1
0
1
7
0
1
7
01
7~
0
1
~
0
5
60
05
 6
2
1~
~
~~
0
~
0
0
~
0
~
, ~2~6~ 1040~7 ~011 5250 05~10 0~2 1100
,
1
, 410~~ 1~ 19800 00~~0~~~~ 82808~ 9 0~~~1051
1
11 40801017 1~0~~ 96~8084717 8058~2~~7 012~ ~
1 . 100090 808~~ ~153108 ~~920~~ ~244 5~ 510~
01 ~ ~7
~0
5
~
~
2
~
1
~
08
01
0
1
~
0
~
~
~
0
2
0
010
01
~
8
~ .
~
~
0
000
5215
4
1
~24
~
~
4
2
~0~
9
~
 ~
~0
~
9
06
1
1
~
. 59070 51~7~ ~ 17 ~7~ ~~611~ ~50~~ ~~80
1 1 1~50~ 2 0 681141 60120 012~~~ 05~~9~~5 40~
1
1
, 9121~ ~~560 00 ~0~~0~ ~18~58 ~5~ ~ ~~0
~ ~086 ~1~~ 10~~1~79~.
.
. ~~ 2025~ ~~560 0 5~~ 60 ~19~21~ 2285~~0 0
1 ~
1
2~1111 5~01 8~ 6~ ~01117 ~ ~~ ~81117 09~70~~ 9~06
~
~708 850~890 9 600002 ~1~0 5~51 10 8~~ 020
. 92400 560 9~70 9~ 95~1 041 ~480 521~ ~~ 0 ~~
0
0 1 422~52 ~~ 2760 560 ~15~17 9180543~ 20~
~~ ~
.~ 5 260
P~, isiinu govorc~ći, biojao sam se da te to
ne zaplaši. Znam da me voli~ alt znam i to da
je tebi dvadeset pe~ da se lako zaljubljuješ (za
razliku od meneJ i da se IjuL~ v koja lako plane,
lako i gasi. Stoga sam mislio.~ polaka polako,
daj joj priliku da te zavoli prije nego od nje
zatražiš da kaže žauvijek". Sad kad smo ras-
ta vljeni toliko tjc~dana više nisam spasoban za
takvo okolišanj~ Jedlaostavno ti moram rc~ći što
mislim. Zauvijek je ono što želim i to sad mo~
saznatt.
Ja sam sad pasve drugY ćovjel~ Znam da
to zvući otr~no, ali kad ti se to desi, nije uopće
otrc~ng nego upravo obrnuto. Život mi se sad
čini drugačijim na više naćina, za neke znaš,
druge ću ti jednog dana reći. C`ak i ovo je
drukčij~ to da sam s~m u stranom gradu,
bespaslen do ponedjeljka. Nije mi to p~asebno
teško. Ali doneda vna ne bih ni r~zmišljao 0
tome kao o nec~em što volim ili ne volim. Prije
nije bilo nic~eg što bih više volio raditi. Sad
uvijek pastoji nešto što bih više volio, i to s
tobom. Tebi i s tob~om, ili oboje. Moram presta ti
o tome misliti, pasta,~m šeprt.lja v.
Otići ću odavde za dva dana, ne znam jo~š
kama ne Znam, a to je najgori dio, čak ni kad
ću te opet vidjeti. Alt kad to bud~ vjeruj mi,
neću s tebe skinuti o~či deset ili petnaest goeiina.
Ništa od toga ne zvuči kako bi trebalo.
Želim ti reći što asje~ n a ne mogu to pretočiti
u riječi. Hoću da znaš što mi znači da zami~
ljam tvoje lice stoput svakog dana, da ugledam
neku vitku djevojku crne kase i ponadam s~
p~asve nerazumno, da si to možda ipak ti, da
~z prestanka mislim što bi mogla reći o
nekom vidl7ru, članku, malom ćovjeku s veli
kiln psom, lijepoj haljini, hoću da znaš kako,
261
liježući sam u pastelju, asje~tm ,č~lnu č~ ju
da te dotaknem.
Jalro te volim.
N.
U utorak u jutro sekretarica Franza Pediera
nazvala je Nata Dicksteina u hotel i uglavila sasta-
nak na ručku.
Otišli su u skroman restoran u Wilhelmstrasse
i naručili pivo um jesto vina: ovo je trebao biti radni
sastanak. Dickstein je obuzdavao svo ju nestrpl jivost.
Pedler je, a ne on, trebao nasto jati pridobiti.
- Mislim da možemo zadovol jiti vaše zaht jeve -
rekao je Pedler.
Dickstein je poželio vrisnuti "Hura!" ali je za-
držao ravnodušan izraz lica.
- Ci jene, ko je ću vam začas navesti, su uv jetne.
Treba nam petogodišn ji ugovor. Jamčimo ci jene za
prvih dvanaest m jeseci; nakon toga mogu ovisiti o
sv jetksim ci jenama stanovitih sirovina. Zatim su tu
još penali za otkazivan je u visini do deset posto od
vri jednosti jednogodišn je isporuke.
Dicksteinu se proht jelo reći "Dogovoreno!" i
rukovati se, ali se pris jetio da mora igrati svo ju
ulogu.
- Deset posto je mnogo.
- Ni je pret jerano - dokazivao je Pedler. - To
nam svakako ne bi nadoknadilo gubitke, ako biste
otkazali. Ali mora biti dosta visok postotak da vas
odvrati od otkazivan ja osim pod izuzetno teškim
okolnostima.
- Uvidam. Ali mi ćemo možda predložiti manji
postotak.
Pedler je slegnuo ramenima.
- O svemu se može pogađati. Evo ci jena.
Dickstein je proučio popis, potom rekao:
- Ovo je približno ono što tražimo.
- Znači li to da smo sklopili posao?
Dickstein je pomislio: Da, da! Ali rekao je:
- Ne, to znaći da mislim kako možemo stupiti u
poslovne odnose.
pedler je sinuo.
- U tom sluća ju ha jde da popi jemo pra vo piće.
Konobar!
Kad je piće stiglo Pedler je podigao ča.šu.
- Za mnogo godina za jedničkih poslova.
- Neka bude tako - rekao je Dickstein. Dok je
dizao ćašu, pomislio je: Ponovo mi je usp jelo!
Život na moru bio je neudoban, ali ni je bio
tako loš kako je P jotr Tirin oćekivao. U sov jetsko j
mornarici svakidašn jica se temel jila na principima
neprekidnog napornog rada, oštre discipline i loše
hrane. Na Cop~relliju bilo je potpuno drukćije. Kape-
tan Eriksen tražio je samo sigurnost i kvalitetan rad
a čak i u tome mu standardi nisu baš bili pret jerani.
Paluba se povremeno ribala ali se ništa ni je laštilo
ili ličilo. Hrana je bila pristo jna, a Tirin je imao tu
prednost da je di jelio kabinu s kuharom. Teoretski
su Tirina mogli pozvati svakog trena, dan ju i noću,
da pošal je radiom poruku, ali se posao radiotelegra-
fiste pretežno obavl jao u radnom vremenu tako da
je Tirin svake noći mirno odspavao svo jih osam sati.
Bio je to udoban način života, a udobnost je Tirin
ci jenio.
Nažalost, brod je bio sve samo ne udoban. Bio
je Pr'ava prokletin ja. Čim su zaobišli Rt Wrath, osta-
vili Minch i S jeverno more za sobom, počeo se propi-
njati i klatiti poput kakve jedrilice u oluji. Tirina je
sPopala strahovita morska bolest koju je morao kriti
jer se izdavao za iskusnog pomorca. Nasreću se to
zbiio kad je kuhar radio u kuhin ji a Tirina nisu
262
,:il
!,1
~~i
zvali u radiostanicu te je mogao odležati dok na jgo.
ra rnučnina ni je prošla.
Potpalubl je s ka jitama bilo je slabo prov jetra-
vano i loše gri jano tako da su se hodnici, čim je gore
na palubi kišilo, napunili od jećom za sušen je, što je
situaci ju samo pogoršavalo.
Tirinova radiooprema nalazila se, dobro zašti_
ćena polietilenom, jedreninom i s nekoliko vunenih
džempera, u mornarsko j vreći. Ni je ju smio upotri je.
biti u ka jiti jer bi ga kuhar ili tko od posade mogao
iznenaditi. Ipak, u jednom mirnom ali ipak napetom
trenutku, uspio je bordskim odašil jačem uspostaviti
vezu s Moskvom. Ali za redovitu vezu trebala mu je
veća sigurnost i pouzdani je m jesto.
TIrin je ci jenio udobnost. Dok se RoStov pre-
m ještao iz ambasade u hotel i u bilo ko ju skrovitu
kuću ni ne zam jeću jući što je oko n jega, Ttrtn je
volio imati neko uporište, m jesto gd je bi se os jećao
udobno i sig~urno. Kad se radilo o motren ju s jednog
m jesta, a takve je zadatke na jviše volio, Tirin je
uvi jek uspi jevao naći prostrani naslon jač da ga
sm jesti ispred prozora te bi satima u n jemu s jedio
za teleskopom, savršeno zadovol jan vrećicom sendvi-
ća, bocom sode i svo jim mislima. Ovd je na Co~ar~l
Iyu našao je m jesto za svo je gni jezdo.
Istražu jući brod dan ju, otkrio je u prarncu
labirint malih spremišta ispred predn jeg skladišnog
prostora. Brodski inžen jer sm jestio ih je tu tek da
ispuni šupl jinu izmedu pramca i predn jeg skladišta.
U na jveće spremište ulazilo se kroz napola zaklon je'
na vrata u dnu jednog stepeništa. U n jemu je bilo
nešto alata, nekoliko buradi masti za koloture i, tko
zna zašto, zardala stara kosilica. za travu. Iz glavnog
spremišta ulazilo se u više man jih prostora: neki su
sadržali užad, di jelove stro jeva i raspada juće kuti.je
s vi jcima i maticama; drugi su bili prazna skrovišta
za žohare. Tirin ni je nikad opazio da ovamo tk°
264
ulazi. ~v materi jal ko ji je 2aista bio potreban, bio je
uskladišten na krmi.
Odabrao je trenutak kad se mračilo a većina
mornara i oficira sjedila za večerom. Otišao je u
kabinu, uzeo vreću i popeo se 1 jestvama na palubu.
Tamo je iz sanduka ispod kormilarnice uzeo ručnu
sv jetil jku ali je ni je upalio.
Prema kalendaru trebalo je biti m jesečine ali
se pun m jesec sakrio iza guste naoblake. Tirin se
šul jao držeći se uz ogradu gd je će n jegova silueta
biti man je uočl jiva na posiv jelo j palubi. S mosta i
kormilarnice padalo je nešto sv jetla, ali će oficiri na
dužnosti motriti more a ne palubu.
Poprskala ga je ledena pjena kad se Co~relli
opet propeo te se morao čvrsto uhvatiti za ogradu da
ne sklizne u more.
Povremeno je more zali jevalo palubu, ne jako
ali dostatno da natopi Tirinove mornarske cokule i
da mu mrznu noge. Toplo se nadao da nikad neće
saznati kako se brod vlada za istinske olu je.
Bio je jadno promočen i drhturio je od hladno-
će kad se doćepao pramca i ušao u malo napušteno
spremište. Zatvorio je vrata za sobom, upalio sv je`
til jku i prošao kroz razbacan otpad u jedan od
man jih prostora. Zatvorio je i pregradna vrata.
Skinuo je nepromočivu kabanicu, otro mokre ruke o
džemper da ih malo zagri je te otvorio vreću. Odaši-
1 jač je sm jestio u kut, privezao ga o oplatu žicom
provučenom kroz prstenove na podu i učvrstio ga
kartonskom kuti jom.
Nosio je gumene potplate ali je za idući zahvat
navukao još i gumene rukavice. Kablovi za brodsku
radioantenu tekli su kroz ci jev po stropu iznad
n jegove glave. Malom pilom ko ju je ukrao u stro jar-
nici Tirin je is jekao dvanaestak centimetara ci jevi
da dopre do kablova. Spo jio je žicu za dovod stru je s
pnkl jučkom na odašil jaču, potom spo jio antensku
265
E;,
ki.
i
(i;
Š"1
utičnicu svog radi ja sa signalnom žicom antenskog
stupa.
Ukl jučio je radio i pozvao Moskvu,
N jegovi izlazni signali neće ometati brodski
odašil jač jer je on bio radiotelegrafist i ne bi se
moglo dogoditi da tko drugi pokuša emitirati na,
brodskom odašil jaču. Medutim, dok je upotrebl javao
svo j radio, ulazni signali neće dopri jeti u brodsku
radiostanocu; ni on ih neće čuti jer će njegov aparat
biti nam ješten na drugu frekvenci ju. Mogao je sve
spojiti tako da bi oba radija primala istodobno, ali bi
se tad moskovski odgovori čuli i na brodskom pri-
jemniku i netko bi mogao primi jetiti... Ni je bilo jako
sumn jivo ako malom brodu treba nekoliko minuta
da prihvati signale. Tirin će se pobrinuti da svoj
radio karisti samo u vri jeme kad se ne očeku ju veze
s brodom.
Kad je dobio vezu s Moskvom, otipkao je: Ispm-
h~vanje sekundarnog odašiljača.
Potvrdili su pri jem a zatim javili: Ćekaj slgnal
od Rastova. Sve to bilo je u uobiča jenoj kagebw-
skoj šifri.
Tirin otipka: Čekam, ali požurite.
Poruka je glasila: Ne pružaj vrat dok se nešto
ne dogali. Rastov.
Tirin odgovori: Razumio. Svršet~k. Ne čekajući
njihov odjavni signal, odspojio je žice i prespojio
brodske kablove u pri jašn ji položa j. Za.vrtan je i
odvi jan je golih žica, čak i izoliranim kli ještima., tr'a-
jalo je dugo i ni je baš bilo bezopasno. U opremi u
brodskoj radiostanici imao je spojnice za brzo spa-
jan je žica: uzet će nekoliko u džep idući put i doni je-
ti ovamo da ubrza postupak.
Bio je vrlo zadovol jan većerašn jim poslom
Našao je sklonište, stupio u vezu i ostao neotkrive~
Sad se još samo morao pritajiti; a to je volio raditi.
Odlučio je dovući još jednu kartonsku kutiju
da je položi ispred odašil jaća i sakri je ga od slučaj-
266
nog pogleda. Otvorio je vrata. sv jetil jku uperio u
glavno spremište - i protrnuo.
Imao je društvo.
Žarul ja na stropu je gar jela baca jući svo jim
iutim s ja jem nemirne s jene. U središtu spremišta,
oslon jen na bačvu masti, nogu raširenih i pruženih,
sjedio je mlad mornar.
Uzgledao je, jednako zapan jeno kao i Tirin, a
Tirin mu je na licu pročitao krivn ju.
Tirin ga je prepoznaa. Zvao se Ravlo. Bilo mu
je otprilike devetnaest, imao je svi jetlu kosu i mrša-
vo bi jelo lice. Ni je se mi ješa.o u pi janku u gostionici
u Cardiffu, ali je s crnim kolobarima pod očima i
odsutnim licem d jelovao kao da je u transu.
- Što radiš tu? - upitao je Tyrin. Zatim je i sam
vidio.
Ravlo je zasukao li jevi rukav do iznad lakta.
Na podu izmedu nogu ležala je bočica, epruveta
i mala na jlonska vrećica. U desno j ruci držao je
špricu koju je upravo prinosio r~ci.
Tirin je namrštio čelo.
- Ti si di jabetičar?
Ravlo se suho i tugal jivo osm jehnuo.
- Narkoman - shvatio je Tirin. Ni je se baš sna-
lazio u drogama, ali je znaa da bi Ravloa u idućo j
luci potjerali s broda kad bi se saznalo da uzima
narkotike.
Ravlo je svrnuo pogled s Tirina u man ju pro-
stori ju. Tirin se okrenuo i shvatio da se odašil jač
jasno vidi. Obojica su se zagledala... obojica su nešto
krila.
- Zadržat ću tvo ju ta jnu za sebe, a ti zadrži
moju - rekao je Tirin.
Ravlo se ponovo suho i kiselo nasmi jao; zatim
°b°~° pogled na svoju ruku i iglu zabio u meso.
*
267
E
E
i~
a
I
y; ,!
i~!
Izm jenu signala izmedu Co~rellija i Moskve
uhvatila je i snimila jedna amerićka pomorska pri_
slušna stanica. Kako je emitirana u standardno j
kagebeovskoj šifri, laku ju je dešifrirala. No, saznala
je samo da netko na nekom brodu, nisu znali na
ko jem, prov jerava svo j drugi odašil jać, a netko po
imenu Rostov, to ime nisu imali u svojim dosjeima,
traži da se prita ji. Nitko ni je uspio shvatiti o ćemu
je ri ječ te su otvorili fascikl "Rostov", stavili radio-
gram u n jega i na sve zabora vili.
268
12.
Kad je podnio svo j izv ješta j u Kairu, Hasan je
zatražio dopušten je da može u Siri ji u izb jeglićkom
logoru pos jetiti roditel je. Dali su mu ćetiri dana. Do
Damaska je letio avionom a zatim se taksi jem odve-
zao u logor.
Nije posjetio roditelje.
U logoru se raspitao i jedan od izb jeglica odveo
ga je različitim lokalnim autobusima do Dara s
druge strane jordanske granice i odavde sve do
Amana. Tu ga je preuzeo drugi ćov jek i drugim
autobusom odveo do ri jeke Jordan.
U noći idućeg dana prešao je ri jeku voden
dvojicom ljudi naoružanih automatima. Hasan je
sad, poput n jih, bio u arapsko j od jeći i pokrivene
glave, ali nije tražio oružje. Napredovali su šutke
dolinom Jordana a Hasanu pokazivali put dodirom
ili šaptom; činilo se da su ta j put često preval jivali.
LT jednom trenutku sva su se trojica našla na tlu iza
skupine trnovitog grml ja dok su dv jesto pedeset
metara od n jih prolazila sv jetla i vo jnićki glasovi.
Hasan se osjećao bespomoćno, a i više od toga.
Isprva je mislio da je to stoga što je tako pot-
puno u rukama tih mladića o čijem znanju i hra-
brosti ovisi n jegov život. Ali kasni je, kad su ga osta-
vili na seosko j cesti da pokuša dal je autostopom,
shvatio je da je to putovan je neka vrst koraka na-
trag, G~inama je već radio u Evropi u banci, vozio
269
~".. I
,I
,
vi
~ I .,
;~I
automobil, imao hladn jak i televizor. Sad je ponovo
gazio u sandalama prašn javim palestinskim pu~
vima svog d jetin jstva: bez automobila, bez aviona;
bio je ponovo Arapin, sel jak, gradanin drugog re~ u
zeml ji svog roden ja. Ni jedan n jegov refleks ne bi
ovd je vri jedio. Ovd je se problem ni je mogao ri ješiti
dizanjem telefonske slušalice, kreditnom karticorn ili
dozivan jem taksi ja. Os jećao se istodobno d jetetom,
pros jakom i izb jeglicom.
Hasan je propješačio osam kilometara a da ni je
prošlo ni jedno vozilo. Tad je naišao kamion natova-
ren voćem i stao nekoliko metara od n jega; motor je
nezdravo kašl jao i dimio. Hasan potrča do kamiona.
- Za Nabulus?
- Pen ji se - povikao je vozač.
Bio je krupan čov jek či ji su se mišići napin jali
kad je najvećom brzinom ulazio u zavoje. Pušio je
cigaretu za cigaretom. Kako je vozio sredinom ceste i
nikad ni je kočio, morao je znati da mu ci jele noći
nijedno vozilo neće doći ususret. Hasan bi bio rado
prodri jemao, ali se vozaću razgovaralo. Isprićao je
Hasanu da su Židovi dobri upravl jači, otkako su oni
okupirali Jordan poslovi su procvali, ali zeml ju,
dakako, treba jednog dana osloboditi. Polovica od
toga što je rekao bila je neiskrena, no Hasan nije
uspio razaznati ko ja.
Ušli su u Nabulus u studeno samari jsko svita
n je, dok se crveno sunce pomal jalo iza bregova a
grad još spavao. Kamion je dotutn jao na tržnicu i
stao. Hasan se oprosti od vozača.
Dok je sunce počelo uklan jati noćnu studen,
polagano se uputio praznim ulicama. Sa slašću je
udisao čist zrak i radovao se nizovima niskih bi jelih
kuća i svakom detalju čežnjivo se sjećajući djetinj-
stva: bio je u Palestini, u svom zaviča ju.
Imao je točne naputke za kuću bez broja u
bezimenoj ulici. Bila je to siromašna ćetvrt gdje su
kameni kućerci bili sti ješn jeni a ulice nitko ni.le
270
m~, Naišao je na vezanu kozu pa se naćas zapitao
što pa~ ~d nigd je ni je bilo trave. Vrata kuće bila
su ne~kijučana.
Trenutak je okli jevao, potisku jući nervozu u
ielucu. Predugo je izbivao, sad se vratio u Zeml ju.
Mnogo godina ćekao je priliku da zada osvetnički
udarac za ono što su ućinili n jegovu ocu. Trpio je
izgnanstvo. Gušio se strpl jivošću, podgri javao svo ju
mržn ju dugo, možda predugo.
Ušao je.
Na podu je spavalo četvoro ili petoro 1 judi.
Jedan od spavaća, neka žena, otvorila je oći, ugleda-
la ga i sm jesta s jela, segnuvši rukom pod jastuk,
možda po pištoi j.
- ~to tražite ovd je?
Hasan izgovori ime čov jeka ko ji je zapovi jedao
feda jinima.
Kad su potkra j tridesetih obo jica bili mladići,
Mahmud je stanovao nedaleko Jasifa Hasana, ali se
nisu poznavali, ili se toga nisu sjećali. Nakon evrop-
skog rata kad je Jasif otišao u Englesku na studi j,
Mahmud je s braćom, ocem, stričevima i d jedom
pasao ovce. N jihovi bi se životi i dal je razvi jali posve
različito da nije 1948. izbio rat. Poput Jasifova i
Mahmudov se otac odlučio na bi jeg. Sinovi su se,
Jasif je bio nekoliko godina stari ji od Mahmuda,
upoznali u izbjegličkom logoru. Mahmud je na obu-
stavu vatre reagirao još oštri je nego Jasif, što je bilo
Paradoksalno jer je Jasif izgubio više.
Ali, Mahmud je bio ops jednut žarkim bi jesom
ko ji ga je sprečavao da se bavi bilo čime drugim
°sim borbom za osloboden je svo je domovine. Sve
dotad ni je o politici znao ništa jer je držao da ona
~jp~ morao .na~ ~e naumio da je shvati, ali je
uciti Čitati.
Ponovo su se sreli pedesetih godina u Gazi.
271
p. ,,
Dotad se Mahmud rascvao ako je to prikladna ri ječ
za nekog tako smrknutog. Čitao je što je Clausewitz
pisao o ratu, Platonovu Drž~ vu, Kapit~l i Mein
Kampf, Keynesa, Maoa, Galbraitha i Gandhi ja, povi_
jesna d jela i biograf i je, klasićne romane i moderne
drame. Govorio je dobro engleski, natucao ruski i
kantoneski. Bio je voda male terorističke skupins
koja je upadala u Izrael, podmetala bombe; pucala i
otimala i tad brzo nesta jala u logorima Gaze. Terori-
sti su dobivali novac, oruž je i informaci je iz Kaira, a
Hasan je kratko vri jeme pripadao 1 judima egipatske
ta jne službe ko ji su s n jima suradivali. Kad su se
ponovo sastali, Jasif je priznao Mahmudu da se
zapravo os jeća obaveznim, ne Kairu, ni nekom sve.
arapskom pokretu, nego Palestini.
Jasif je bio spreman da sve sm jesta napusti,
; posao u banci, stan u Luxembourgu, svoju ulogu u
egipatsko j ta jno j službi... i prikl juči se borcima za
slobodu. Ali, Mahmud je rekao ne, a navika da zapo-
' vi jeda već mu je prista jala kao po m jeri šivan
kaput. Za nekoliko godina, rekao je, jer je gleda.o u
budućnost, imat će gerilaca koliko požele, ali će im
još uvi jek trebati pri jatel ji na važnim položa jima,
evropske veze i ta jna služba.
Sreli su se još jednom, u Kairu, i uspostavilJ
vezu koja je zaobilazila Egipat. Svojim pretpostav-
' 1 jenima u ta jno j službi Hasan se prikazivao man.je
oštroumnim nego što je zapravo bio. Isprva je i
ovamo slao otprilike iste vi jesti kao i Kairu, uglaw
nom imena lojalnih Arapa, koji su u Evropi stekl~
j bogatstvo i stoga su se od n jih mogli tražiti prilozl.
Kad je palestinski pokret u novi je vri jeme po~
operirati u Evropi, Hasan je bio od veće prakti~e
koristi: rezervirao je hotele 1 letove, unajmljivao
automobile i kuće, skladištio oružje i upućivao no~~
kamo je trebalo.
' On sam ni je bio čov jek od oruž ja. Bio je ~
sv jestan i pomalo se toga stidio, te se to više pono~°
što nlože biti tako koristan u drugim, nenasilnim ali
usprkos tome praktičnim stvarima.
Re~zultati n jegova rada počeli su te godine eks~
plodirati po Rimu. Jasif je v jerovao u Mahmudov
program evropskog terorizma. Bio je uv jeren da
arapske armi je, čak i s podrškom Evrope, nikad ne
bi mogle poraziti Židove jer je stalna pri jetn ja dove-
la Židove do toga da se os jeća ju ops jedanim naro-
dom ko ji svo je domove brani od nepri jatel ja, što im
je davalo snage. Po Jasifovu mišl jen ju zapravo su
palestinski Arapi branili svoje domove od nadirućih
cionista. Još uvi jek je bilo više Palestinaca nego
Izraelaca, ako se ubro je izb jeglice u logorima; i oni
će, a ne soldateska iz Kaira i Damaska, osloboditi
domovinu. Ali na jpri je mora ju v jerovati u feda jine.
Takva d jela kao što je bila akci ja na rimskom aero-
dromu uv jerit će ih da feda jini ima ju medunarodne
mogućnosti. A kad narod povjeruje u fedajine, on će
i sam postati fedajin i tad nasavladiv.
Akci ja na rimskom aerodromu bila je sitnica, u
usporedbi s onim što je Hasan planirao.
Bio bi to nečuven, vrtoglav pothvat zbog kojeg
će fedajini tjednima zauzimati naslovne stranice
sv jetskih listova i dokazati da su moćna internacio-
nalna snaga, a ne gomila odrpanih izb jeglica. Hasan
se zdvojno nadao da će ga Mahmud prihvatiti.
Jasif Hasan je došao predložiti feda jinima da
otmu holokaust.
Zagrlili su se kao braća, 1 jubeći se u obraze,
Potom se odmakli da pogleda ju jedan drugog.
- Von jaš kao kurva - rekao je Mahmud.
- A ti kao stado koza - uzvratio je Hasan.
Nasmijali su se i ponovo zagrlili.
Mahmud je bio krupan, nešto viši od Hasana i
~la °e ° Plećati ji; a d jelovao je divovski držan jem
~ hodom i govorom. Doista je von jao: kiselka-
272 273
stim, poznatim von jem od sti ješn jena boravl jen ja s
premnogo 1 judi u ćetvrti bez tekuće vode, kanali~a_
je i uklan jan ja smeća. Hasan već tri dana ni je upo.
tri jebio vodicu za bri jan je ni talk, all je Mahmudu
ipak mirisao poput žene.
Kuća je imala dvi je prostori je: onu u ko ju je
Hasan ušao a iza te drugu, gd je je Mahmud spavao
na podu s još dvo jicom. Zgrada je bila prizemna,
Kuhalo se u stražn jem dvorištu, a na jbliži bunar bio
je udal jen sto metara.
Žena je zapalila vatru i počela sprematt kašu
od gn ječena graha. Dok su čekali jelo, Hasan je is-
pričao:
Hasan je pomislio: reci nešto, zaboga! Mahmud
, je ~~ polagano odmahivati glavom, potom je ras-
tegao usta u osmi jeh i naposl jetku se poćeo smi jati;
ispr~'a tiho a potom je prasnuo u grohot ka ji je
~nemirio ukućane te su dotrčali da vide što se
Zbiva.
- Pri je tri m jeseca susreo sam u Luksemburgu
čov jeka ko jeg sam poznavao u Oxfordu, ~idova po
imenu Dickstein. Ispostavilo se da je važan operati.
vac Mossada. Otad sam ga pratio uz pomoć Rusa,
osobito jednog kagebeovca ko ji se zove Rostov. Otkri-
li smo da Dickstein nam jerava ukrasti brodski teret I
urana kako bi cionisti mogli napraviti atomske I
bombe.
Isprva Mahmud ni je htio pov jerovati. Zatim je
poćeo unakrsno ispitivati Hasana: koliko je točna. ta I
informaci ja, što je dokaz, tko možda laže, kakve se ;
greške mogu počiniti? Potom, kad su Hasanovi odgo- II
vori posta jali sve odredeni ji, Mahmud je postupno
shvatio i jako se zabrinuo. '
- To ni je samo pri jetn ja palestinsko j stvari. Te '
bi bombe mogle opustošiti ci jeli Bliski istok. Što ti i '
taj Rus predlažete? '
- Plan je spri ječiti Dicksteina i razotkriti svi je'
tu izraelsku zav jeru ko ja će pokazati da su doniti
beskrupulozni avanturisti. Nismo još izradili po jedi'
nosti. Ali imam i drugi pri jedlog. - Ušutio je tra2eči
prikladne riječi, potom je izlanuo: - Mislim da. bi
feda jini trebali oteti bord, pri je nego Dickstein stigne a.
do n jega.
Mahmud je zurto u n jega.
- Što misliš? - usudio se upitati Hasan.
Mahmud je uzdahnuo.
- Sjajno - rekao je. - Ne vidim načina kako da
to izvedemo, ali ide ja je s ja jna.
Zatim je počeo ispitivati.
Pitao je za doručkom i veći dio jutra: o kolićini
urana, imenima upletenih brodova, kako se žuta
pogaća preraduje u nuklearno gorivo, o mjestima,
datumima i ljudima. Razgovarali su u stražnjoj sobi,
većinom sami, ali je Mahmud povremeno nekog
pozivao unutra i nalagao mu da sluša dok je Hasan
ponavl jao neke čin jenice.
Oko podneva Mahmud je poslao po dvojicu, čini
se, svojih pobočnika. Slušali su dok im je razlagao
one toćke koje je držao presudnim.
- Co~relli je obični teretni brod s redovnom
posadom?
- Da.
- Plovit će Sredozeml jem do Genove.
- Da.
- Koliko teži ta žuta pogaća?
- Dvjesta tona.
- Pakovana je u bačve.
- Petsto šezdeset baćava.
- Tržišna cijena?
- Dva mili juna amerićkih dolara.
- A služi za izradu nuklearnih bombi.
- Da. To je sirovina.
- Je li prerada u eksplozivan oblik skup ili
težak pr~~~
- Ne, ako imaš nuklearni reaktor. Inače, jest.
274 275
it' .~
a
ca
Mahmud je kimnuo dvo jici pobočnika,
- Idite i ispriča jte to ostalima.
Tog posli jepodnove, kad je sunce prešlo zenit te
se zrak dostatno ohladio da se moglo izići, Mahmud i
Jasif su prošetali brežul jcima oko grada. Jasif j~
silno želio saznati što Mahmud uistinu misli o n je
, govu planu, ali ova j ni je htio govoriti o uranu. Stoga
mu je Jasif pričao o Davidu Rostovu i rekao da se
divi efikasnosti Rusa usprkos teškoća koje mu je
,
ova j priredio.
- Treba se diviti Rusima - rekao je Mahmud -
ali im ne treba vjerovati. Oni nisu istinski na našoj
; strani. S nama su iz tri razloga. Na jman je je važan
j ta j što mi Zapadu stvaramo neprilike, a sve što šteti
Zapadu Rusima odgovara. Zatim je tu njihov imidž.
Nerazvi jene zeml je se radi je poistov jeću ju s nama
~e E ~ nego s cionistima, tako da Rusi pruža jući podršku
nama, st ječu ugled u Trećem svi jetu... a upamti, u
nat jecan ju izmedu S jedin jenih Država i Sov jetskog
Saveza, Treći svi jet predstavl ja odluču juću prevagu.
' ,;, Ali na jvažni ji razlog, jedini doista znača jan razlog je
nafta. Arapi imaju naftu.
' Prošli su mimo djećaka koji je ćuvao malo
stado mršavih ovaca. Dječak je svirao u frulu. Jasif
~ ~! ~' se sjetio da je i Mahmud nekoć bio nepismeni pasti><'.
~~ i ~ - Shvaćaš li kako je nafta znaćajna? - rekao je
Mahmud. - Hitler je izgubio rat zbog nafte.
-Nije.
- Sluša j. Rusi su pobi jedili Hitlera. To je bilo
neizbježno. Hitler je to znao; znao je za Napoleona.
znao je da nitko ne može pobi jediti Rusi ju. Pa za.što
je onda pokušao? Ponesta jalo mu je nafte. Nafte ima
u Gruzi ji, u kavkaskim pol jima. Hitler se morao
dočepati Kavkaza. Ali ne možeš zadržati Kavkaz dok
~' nemaš i Volgograd, tadašnji Staljingrad, gd.~ ~
sreća okrenula protiv Hitlera. Nafta. Oko toga ~
vodi naša borba ht jeli mi to ili ne, shvaćaš? Da ni je
naf te nitko osim nas ne bi dao ni pišl jiva boba za
borbu šaćice Arapa i ~idova zbog prašn jave male
zeml je kao što je naša.
Mahmud je opčin jao govorom. Snažnim, jasr~im
glasom oblikovao je kratke rečenice, jednostavna
objašn jen ja, tvrdn je ko je su zvućale poput razornih
temeljnih istina: Hasan je slutio da je to isto ćesto
govorio i svo jim borcima. Podsv jesno se pris jetio na
kakav se zamršen način u Luxembourgu i Oxfordu
raspravl ja o politici i sad mu se činilo da ti 1 judi uza
sve mnogobro jne informaci je, man je zna ju od
Mahmuda. Znao je i to da je medunarodna politika
komplicirana, da iza svih ovih stvari ima više od
nafte, a ipak je u dnu duše v jerovao da Mahmud
ima pravo.
S jedili su u hladu smokve. Glatki, goli crno-
smedi kra jolik pružao se na sve str ane. Nebo nad
n jim bilo je usi jano, plavo i bez ohlaka. Mahmud je
otčepio ćuturu i pružio je Hasanu koji je otpio mlake
vode i vratio je. Zatim je upitao Mahmuda bi li htio
upravl jati Palestinom kad cionisti budu prot jerani.
- Poubi jao sam mnogo 1 judi - rekao je Mahmud.
- Isprva sam to radio vlastitim rukama, nožem,
puškom, bombom. Sad ubi jam planovima i izdava-
n jem naredbi, ali ipak ubi jama. Znam da je to gri-
jeh, ali ne mogu se poka jati. Nemam grižn je sav jesti,
Jasife. Čak kad pogri ješimo, kad pobi jemo d jecu i
Arape um jesto vo jnika i cionista., mislim samo: "To
je loše za naš ugled", a ne: "To je zlo za moju dušu."
Na mojim je rukama krv a ja je ne želim sprati. Ne
bih to htio ćak ni pokušati. Postoji knjiga s naslo-
vom Slika Lbriar~a Gray~ . Govori o čov jeku ko ji živi
zlim i iscrpl ju jućim životom, životom ko ji bi ga
morao postarati, udi jeliti mu bore i vrećice pod
~ima, razorena jetra i spolne bolesti. Usprkos tome,
nema nikakvih teškoća. Godine prolaze, a on ostaje
mlad, kao da je otkrio izvor mladosti. Ali u jedno j
276 277
zakl jučano j sobi n jegove kuće visi n jegova slilca
ko ja stari i zrcali pustošen je lošeg života i strašne
bolesti. Znaš tu priču? Pisana je na engleskome.
; - Gledao sam je na filmu - rekao je Jasif.
- čitao sam je u Moskvi. volio bih vid jeti ta j
film. Pamtiš li kako je završio?
- O, da. Dorian Gray uništi sliku, i onog trena
bolesti i starost prelaze na n jega i on umire.
- Da. - Mahmud je ponovo začepio čuturu i
praznim pogledom obuhvatio smede brežul jke. - Kad
; Palestina bude oslobodena, mo ja će slika biti unište-
na.
Neko su vri jeme s jedili šutke.
Naposl jetku su bez ri ječi ustali i vratili se u
grad.
Te većeri u sumrak, neposredno pri je polici j-
E ', skog sata, došlo je nekoliko 1 judi do male kuće u
; Nabulusu. Hasan ni je točno znao tko su. Mogli su
j : biti mjesni vode pokreta ili različiti ljudi ćiji je sud
Mahmud cijenio, ili pak stalno ratno vijeće koje se
; ;; zadržavalo u Mahmudovo j blizini ali ni je stanovalo s
njim. Hasanu se to činilo mudrim jer da su svi živje-
li na okupu mogli bi ih jednim udarcem pobiti.
' i Žene su ih poslužile kruhom, ribom i razri jede-
nim vinom, a zatim im je Mahmud izložio Hasanov
' plan. Razradio ga je mnogo pažl jivi je od Hasana.
Predložio je da otmu Cop~relli pri je nego Dickstein
' stigne do njega, zatim da zaskoče Izraelce kad se ovi
popnu na palubu. Budući da će očekivati samo obič-
E ' nu posadu i mlak otpor, Dicksteinovu će grupu lako
i zbrisati. Tad će feda jini odvesti Co~relll u neku
sjevernoafričku luku i pozvati svijet da vidi leševe
! cionističkih zloćinaca. Teret će ponuditi vlasniku u
'I, pola ci jene od tržišne vri jednoti, za mili jun US dola-
ra.
, Uslijedila je dugotrajna rasprava. Očigledno .1e
dio pokreta već bio uznemiren Mahmudovom politi-
kom da borbu prenese u Evropu te je predloženu
otmicu vidio kao dal jn je širen je te strategi je. Predlo-
~o je da feda jini izvuku sve što mogu sazivan jem
konferencije za štampu u Bejrutu ili Damasku na
ko jo j će svi jetu ob javiti izraelsku zav jeru. Hasan je
bio uv jeren da to ni je dostatno: optužbi je ionako
bilo mnogo, a ni je u pitan ju bilo dokazivan je izrael-
skog bezakon ja, već snage feda jina.
Govorili su ravnopravno i činilo se da Mahmud
svakog po jedinog sluša s jednakom pa.žn jom. Hasan
je bez uplitan ja pratio tiho, smireno izlagan je 1 judi s
izgledom sel jaka a pameću senatora. Frižel jkivao je,
ali se istodobno i plašio, da će prihvatiti n jegov plan:
želio je to jer bi se tako ispunio dvadesetogodišn ji
osvetnički san; bojao se, jer bi to značilo da bi morao
izvesti teže, siloviti je i opasni je stvari od svih dosa-
dašn jih.
Naposl jetku više ni je mogao izdržati. Izišao je u
dvorište i ćučnuo, udišući mirise noći i vatre što je
trnula. Malo potom začuo se iz kuće zbor tihih gla-
sova kao u glasan ju.
Mahmud je izišao i spustio se do Hasana.
- Poslao sam po automobil.
- Da?
- Moramo u Damask. Još noćas. Treba mnogo
toga posvršavati. Bit će to naša na jveća operaci ja.
Moramo sm jesta prionuti.
- :e::mči, odlućeno je.
- Da. Feda jini će oteti brod i uran.
- U bož je ime - rekao je Jasif Hasan.
David Rostov je volio nakratko boraviti u
krugu obitel ji a što je više stario, to je man je strpl ji-
vosti imao za to. Prvi dan n jegova dopusta prošao je
li jepo. On je spremio doručak, šetali su obalom, a
Posli je podne je mladi geni j Vladimir igrao simul-
278 279
1,
' tanku protiv Rostova, Mar je i Juri ja, te sve tro je
pobi jedio. Satima su većerali, priča jući uz čašu v~
o svim novostima ko je je propustio. Idući je dan bio
nalfk prvom, ali više nisu tako uživali; a trećeg ~
dana novost za jedničkog života već otrcala. Vladirr~ir
se s jetio d~ od n jega očeku ju geni jalnost pa je pono-
vo zabio no;; u kn jige: Juri j je na gramofon naslagao
ploče s degeneriranom zapadn jačkom glazborrl i
zametnuo prepirku s ocem o disidentskim p jes~Ci_
ma, a Mar ja je pob jegla u kuhin ju i prestala se
šminkati.
Stoga je Rostov, primivši poruku da se Nik
; Bunin vratio iz Rotterdama, gdje je uspio instalirati
radioodašiljač na Stromberg, iskoristio taj povod da,
se vrati u Moskvu.
I Nik je izvi jestio da je Stromberg bio u suhom
' doku zbog uobiča jene inspekci je pri je proda je tvrtki
S~ vile. Obavl jen je niz man jih popravaka i Nik se
bez teškoća popeo na palubu u svojstvu električara.
o ' U pramcu broda ugradio je jak odašil jač. Na odlas-
ku ga je ispitivao predradnik koji na svojem popisu
tog dana ni je imao nikakvih električarskih radova.
Nik je objasnio da mu onda, ako posao za taj dan
ni je bio naručen, ne mora ju ni platiti.
Od tog trenutka, kad god je stru ja bila ukl ju-
~ _ , ' čena, što je za plovidbe stalno a u doku gotovo uvi-
jek, odašil jač će svakih trideset minuta slati signal
sve dok brod ne potone ili ga ne rasi jeku u otpad.
Sve dok brod postoji, Moskva će ga moći prona.ći u
f' roku od jednog sata, bez obzira gd je se nalazio.
~I
Rostov je saslušao Nika a onda ga otpravio.
Imao 'e lanove za tu večer. Odavno ni e vidio Olgu.
J P j
~ U izraelsko j pomorsko j ta jno j službi radio ,j~
' "' mladi ka tan Dieter Koch, brodski stro'arski inz~'
pe J
; n jer. Kad Cop~relli isplovi iz Antwerpena s teretom
` I `~ ~ žute pogače, Koch je morao biti na brodu.

Nat Dickstein je stigao u Antwerpen samo s

ne jasnim planom kako da to postigne. Iz hotelske
nazvao je zastupstvo kompani je u či jem je
vlasništvu bio Cop~relli.
Kad umrem, pomislio je čeka jući na vezu, mo j
će pogreb krenuti iz hotelske sobe.
Javio se d jevo jački glas a Dickstein reče krat-
ko:
- Govori Pierre Beaudaire, da jte mi direktora.
- Molim ostanite na vezi.
Muškom glasu koji je upitno rekao "Da?" Dick-
stein se predstavio:
- Dobro jutro, Pierre Beaudaire iz agencije
Beaudaire za p0.Sade.
- Nisam za vas nikad čuo.
- Zato vas i zovem. Nam jeravamo otvoriti ured
u Antwerpenu te bismo žel jeli čuti jeste li vol jni s
nama raditi.
- Sumn jam, ali obratite se pismeno i...
- Jeste li potpuno zadovoljni sa svojom sadaš-
n jom agenci jom?
- Mogla bi biti i gora. Sluša jte...
- Još samo jedno pitan je pa vas neću više
uznemiravati. Mogu li znati s kim trenutno radite?
- Cohenom. A sad, nemam više vrmena...
- Shvaćam. Hvala vam na susretl jivosti. Zbo-
gom.
Cohen! To je bila sretna okolnost. Možda ću ovo
moći izvesti bez prisile, pomislio je Dickstein, odlažu-
ći slušalicu. Cohen! To je bilo neoćekivano, dokovi i
brodaren je nisu bili tipični židovski poslovi. Eh,
ponekad ćov jek ima sreće.
Potražio je u telefonskom imeniku Cohenovu
agenci ju, upamtio n jezinu adresu, od jenuo kaput,
i~šao iz hotela i dozvao taksi.
Cohen je imao mali dvosobni ured iznad mor-
narskog bara u lućkom dijelu. Još nije bilo podne i
n~ne ptice su još spavale: prostitutke i lopovi, svira-
281
ći, striptizete, konobari i izbacitel ji, 1 judi koji su tu
četvrt noću oživl javali. Sad je sličlla bilo ko jo j zapu_
šteno j trgovačko j četvrti, siva i hladna u jutarn jim
satima, i nimalo čista.
Dickstein se popeo na prvi kat, pokucao i u~o.
U malo j ćekaonici ispun jeno j ormarićima za spise i
narančastim plastičnim stolcima s jedila je sredo-
v jećna sekretarica.
- Tražim gospodina Cohena - rekao je Dickstein.
Odmjerila ga je i učinilo joj se da ne ižgleda
kao pomorac.
- Želite na brod? - upitala je s nev jericom.
' - Ne. Ja dolazim iz Izraela - objasnio je.
, , - Oh. - Malo se zbunila. Imala je crnu kosu i
t
p
,
,
~~C,
~''.i
duboko usadene, 7.as jen jene oči, a na ruci v jenčani
prsten. Dickstein se pitao ni je li možda Cohenova
žena. Ustala je i prošla kroz vrata iza pisaćeg stola u
drugu prostori ju. Bila je u hlačama i s leda su joj se
godine jasno oćitavale.
Za tren se vratffa i uvela ga u Cohenov ured.
Cohen je ustao, rukovao se i rekao bez uvoda:
- Da jem prilog našo j stvari svake godine. U
ratu sam priložio dvadeset tisuća guldena. Mogu
vam pokazati ček. Je li to neki novi apel? Zar
imamo novi rat?
- Nisam došao prikupiti novac, gospodine Cohen
- umirio ga je Dickstein sa smi ješkom. Gospoda.
Cohen je ostavila vrata otvorena; Dickstein ih za.tvo-
ri. - Mogu li s jesti?
- Ako ne tražite novac, s jednite, popi jte kaw.
ostanite ci jeli dan - nasmi jao se Cohen.
Dickstein je sjeo. Cohen je bio čovjek niska
rasta, s naočalama, ćela~j i glatko izbri jan, pedesetih
godina. Nosio je smede, ne baš novo kockasto odijelo~
Ima dobro uveden mali pc~sao, oci jenio je Dickstein.
ali nipošto ni je mili junaš.
- Jeste li bili ovd je u vri jeme drugoga sv jetskog
rata? - upitao je Dickstein.
282
Cohen je kimnuo.
- Bio sam mlad. Otišao sam na selo i radio na
sel jačkom iman ju. Nitko me ni je poznavao, nitko
ni je znao da sam Židov. Imao sam sreće.
- Mislite li da će ponovo doći do rata?
- Da. Ratovi su u povi jesti stalno izbi jali, zašto
bi sada prestali? Bit će rata, ali ne za mog života.
Ovd je mi je dobro. Ne želim u Izrael.
- U redu. Radim za izraelsku vladu. Ht jeli
bismo da učinite nešto za nas.
Cohen je slegnuo ramenima.
_
- Za nekoliko t jedana jedan vaš kli jent će vas
nazvati i zatražiti da mu hitno nađete strojarskog
oficira za brod koji se zove Cop~relli. Želimo da im
preporučite čovjeka kojeg ćemo vam mi poslati. Ime
mu je Koch, Izraelac je, ali će koristiti drugo ime i
lažne papire. Medutim, on jesi brodski inžen jer i vaš
kli jent neće biti nezadovol jan.
Dickstein je ćekao da Cohen nešto kaže. Ti si
simpatičan, pristojan židovski poslovni čovjek,
pametan, vri jedan i malo pohaban na rubovima;
nemoj me prisiliti da budem grub, pomislio je.
- Ne nam jeravate mi reći zašto izraelska vlada
želi tog Kocha na Co,aareliiju?
- Ne.
Šutio je.
- Imate li kakvih isprava?
- Ne.
Sekretarica je ušla bez kucan ja i uni jela kavu.
Dickstein je osjetio da mu nije sklona. Cohen je
iskoristio prekid da prikupi misli. Kad je izišla,
rekao je:
- Morao bih biti meshugah' da to učinim.
- Zašto?
- Udete s ulice i tvrdite da predstavl jate izrael-
t Lud (jidiš)
283
. ~4 .i.i. ..
F
(
;
!I,i
; ;, : 1
sku vladu, a nemate nikakvih isprava, čak vam r~i
imena ne znam. Tražite da sud jelu jem u nečem št,o
je očigledno nelegalno i v jero jatno kažn jivo; nećete
mi odati o čemu se radi. Čak da vam i pov jeru jem,
nisam siguran da bih se složio s tim što Izraelci
nam jerava ju učiniti.
Dickstein je uzdahnuo, razmišljajući što mu još
preosta je: uc jena, otmica žene, zauziman je ureda
kritičnog dana...
- Što mogu ućiniti da vas uv jerim?
- Trebao bi mi osobni zaht jev izraelskog pre-
mi jera da to učinite.
Dickstein je ustao da ode a potom je pomislio:
~ato da ne? Bila je to luda misao, i oni tamo će pomi-
sliti da je skrenuo... ali to bi pomoglo, poslužilo bi
svrsi... Kad je stvar promislio do kra ja, rastegao je
usne u osmi jeh. Pierrea Borga će udariti kap.
- U redu - rekao je Cohenu.
- ~to mislite s time "u redu'?
- Od jenite ogrtać. Idemo u Jeruzalem.
- ~d?
- Zar ste spri ječeni poslom?
- Mislite to ozbii jno?
- Rekoh vam da je stvar važna. - Dickstein je
upro prstom u telefon na stolu. - Nazovite ženu.
- Pa ona je u predsobl ju.
Dickstein pride vratima i otvori ih.
- Gospodo Cohen?
_ ~?
- Biste li ušli na tren, molim?
Požurila je unutra zabrinuta lica. ',
- ~to je Josef?
- Ova j čov jek traži da odem s n jim u Jeruza-
lem. ''
- Kad?
J
- Smjesta. ,
- Misliš ovog t jedna? :,
- Ovog jutra, gospodo Cohen. Moram vam ~ ,,,
284
da je sve ovo kra jn je pov jerl jivo. Tražio sam od
va~g mu~ da nešto obavi za izraelsku vladu. On se,
dakako, želi osigu~ati da tu uslugu zaista traži vlada
a ne neki krimina?ac. Stoga ću ga odvesti tamo da se
asobno uv jeri.
- Nemoj se uplitati, Josef... - rekla je.
Cohen je slegnuo ramenima.
- Ja sam Židov, već sam upleten. Čuva j ured.
- Ti ništa ne znaš o ovom čov jeku!
- Saznat ću.
- Meni se to ne sviđa.
- Nema opasnosti - rekao joj je Cohen. - Letjet
ćemo redovnom lini jom, otići u Jeruzalem, vid jet ću
premi jera i vratit ćemo se.
Premi jera! Dickstein je shvatio kako će se ta
žena ponositi ako n jezina muža primi premi jer Izra-
ela.
- To mora ostati u ta jnosti, gospodo Cohen.
Molim vas, recite 1 judima da vam je muž otputovao
poslom u Rotterdam. Vratit će se sutra.
Zurila je u obojicu.
- Mo j Josef se sasta je s premi jerom, a ja to ne
smi jem reći Racheli Rothstein?
Dickstein je shvatio da će sve biti u redu.
Cohen je s v ješalice skinuo kaput i od jenuo ga.
Gospocia Cohen ga je pol jubila, potom zagrlila.
- Sve je u redu - umirivao ju je muž. - Ovo je
bilo jako naglo i čudno, ali je sve u redu.
Ni jemo je kimnula i pustila ga da ode.
Uzeli su taksi do aerodroma. Dicksteinov je
ushit putem rastao. Ci jeli plan imao je u sebi nešto
deranskog, osj~o ~ kao školarac koji izvodi straš-
nu nepodopštinu. Neprestano se kesio i morao odvra-
titi lice da to Cohen ne zapazi.
Pierre Borg će jednostavno eksplodirati.
Dickstein je kupia dvi je karte do Tel Aviva i
Platio karticom. Morali su let jeti preko Pariza. Pri je
285
poli jetan ja nazvao je parišku ambasadu i dogovorio
da ih netko dočeka u tranzitno j ćekaonici.
U Parizu je ćov jeku iz ambasade predao po~_
ku ko ju će poslati Borgu, ob jašn java jući mu što se
traži. Diplomat je bio Mossadov čov jek te se s pošto-
van jem odnosio prema Dicksteinu. Cohenu je bilo
dopušteno da sluša razgovor, a kad je čov jek otišao,
rekao je:
- Možemo se vratiti, već sam se uv jerio.
- Oh, nipošto - usprotivio se Dickstein. - Sad
kad smo otišli tako daleko, želim biti posve siguran
, , u vas.
U avionu mu Cohen reče:
,n'. - V jero jatno ste važna ličnost u Izraelu.
- Ne. Ali to što radim je važno.
Cohena je mučilo kako da se ponaša, kako da
'e ; oslovi premi jera. Dickstein mu je odgovorio:
' j, , - Ne znam, nikad ga nisam sreo. Ruku jte se i
` ~' ' nazovite ga po imenu.
' ; Cohen se osm jehnuo. I n jega je obuzeo Dick-
steinov deranski duh.
Pierre Borg ih je doćekao na aerodromu Lod da
; i ih automobilom prebaci u Jeruzalem. Sm ješkao se i
rukovao s Cohenom, ali je u sebi kuhao. Dok su išli
, , !, prema automobilu, prosiktao je ispod glasa Dickstei-
! i nu:
- Bol je ti je da imaš prokleto dobar razlog za
~t ~ I sve ovo.
- I imam.
i Cohen je neprestano bio s n jima te se Borgu
ni je ukazala prilika da ispitu je Dicksteina. U Jeru-
zalemu su otišli izravno u premi jerovu rezidenci ju.
, ' I Dickstein i Cohen čekali su u predvor ju dok je l~Org
ob jašn javao premi jeru što se traži i zašto ~.
(; Za nekoliko trenutaka su ih uveli.
- Ovo je Nat Dickstein, gospodine - re~o ~
Borg.
Rukovali su se, a premi jer je rekao:
- Nismo se dosad upoznali, ali čuo sam o vama,
g~podine Dickstein.
- A ovo je gospodin Cohen iz Antwerpena -
prosli jedio je Borg.
- Gospodine Cohen - premi jer se nasmi ješio - vi
ste vrlo oprezan čov jek. Trebali biste biti političar.
Molim vas da obavite ovu stvar za nas. Vrlo je
važna a vi nećete pretrp jeti nikakve štete.
Cohen je bio ošamućen.
- Dakako, gospodine, naravno, učinit ću to. Žao
mi je što sam izazvao toliko teškoća...
- Nipošto. Dobro ste postupili. Hvala vam što ste
došli. Zbogom. - Ponovo je stisnuo Cohenovu ruku.
Borg je na povratku do uzletišta bio man je
ul judan. Šutke je s jedio na predn jem s jedalu, pušeći
cigaru i meškol jeći se. Na aerodromu je na trenutak
uspio odvući Dicksteina ustranu:
- Ako ikad izvedeš slićnu psinu...
- Bila je pri jeko potrebna - rekao je Dickstein. -
A ni je potra jala duže od minute. Zašto ne?
- Zato što je pola mo jeg jebenog od jela radffo
ci jeli dan da tu minutu ugovori. Zašto tom čov jeku
nisi uperio pištol j u glavu?
- Zato što nismo barbari - objasnio je Dickstein.
- To mi stalno govore.
- Uistinu? To je loš znak.
- Zašto?
- Zato što bi to trebao i bez toga znati.
Oglašen je polazak. Ulazeći s Cohenom u avion
Dickstein je razmišl jao kako je n jegov odnos s Bor-
gom narušen. Uvi jek su tako razgovarali, razm jen ju-
ju~ uvrede, ali je dosad posto jao neki prizvuk... možcia
ne simpati je ali barem poštovan ja Sad kad je toga
n~~o, Borg mu je bio istinski nepri jatel j. To što je
Dickstein odbi jao da ga povuku predstavl jalo je
osnovnu neposlušnost ko ja se ni je mogla trp jeti. Da
je Dickstein želio i dal je raditi u Mossadu morao bi
~ boriti s Borgom o položa j direktora. U organizaci ji
286 f '' I 287
više ni je bilo m jesta za obo jicu. Nasreću, tog dvobo ja
neće biti jer se Dickstein odlućio povući.
Na noćnom letu u Evropu Cohen je popio nešt.o
džina i zadri jemao. Dickstein je u mislima nabro jio
što je sve obavio u posl jedn jih pet m jeseci. U svibn ju
je započeo s poslom a da ni je imao pravu zamisao
kako će se dokopati urana potrebnog Izraelu. R ješa_
vao je probleme kako su nailazili: kako prona,ći ~
uran, či ji uran ukrasti, kako oteti brod, kako 2aka-
muflirati izraelsko sud jelovan je u kradi, kako spri-
ječiti da se nestanak urana pri javi vlastima, kako
kupiti prešutni pristanak vlasnika robe. Da je u
samom poćetku pokušao smisliti ci jeli plan, nikad
ne bi uspio predvid jeti sve komplikaci je.
U svemu tome imao je ponekad sreće. To što su
vlasnici Coparellija dobavl jali p~adu posredstvom
židovske agenci je u Antwerpenu bila je čista sreća;
jednako tako i posto jan je pošil jke urana u mirno-
dopske svrhe, i to takve ko ja se prevozila morem.
Loše se sreća uglavnom sasto jala u sluča jnom susre-
tu s Jasifom Hasanom.
Hasan je bio trn u peti. Dickstein je bio popri-
lično siguran da se otresao protivnika kad je letio u
Buffalo da nade Cortonea, i da mu otad nisu na
tragu. Ali to ni je značilo i da su odustali.
Bilo bi korisno znati koliko su toga otkrili prije
nego što su mu zagubili trag.
Dickstein se ni je mogao sastati sa Suzom dok
ci jela stvar ne prode, a i zato je snosio krivn ju
Hasan. Da ode u Oxford, Hasan bi mu jamačno na
neki način došao na trag.
Avion se počeo spuštati. 9ickstein je zakopć~
po jas. Sve je sad bilo spremno, plan dokra jčen, p~
preme obavl jene. Karte su bile podi jel jene. Znao .~
što drži u ruci, a i neke od protivničkih karata, a o~
neke n jegove. Ostalo je da se odigra parti ja, a nitkQ
ni je mogao predskazati ishod. Želio je da j~~~
može nazri jeti budućnost, da mu je plan jedn~~v-
288
niji, da ne mora ponovo izlagati svoj život, i da igra
poćne kako bi mogao prestati s čekan jem i početi s
akci jom.
Cohen se probudio.
- Jesam li sve ovo san jao? - upitao je.
- Niste. - Dickstein se nasmi jao. Još je morao
obaviti jednu neugodnu dužnost: nasmrt prestrašiti
Cohena - Rekao sam vam da je ovo važno i pov jer-
1 jivo.
- Dakako, shvaćam.
- Ne shvaćate. Ako o tome progovorite bilo
kome osim vlastito j ženi, poduzet ćemo drastične
m jere.
- Je li to pri jetn ja? Što hoćete reći?
- Hoču vam reći da ćemo, ne budete li držali
jezik za zubima, ubiti vašu ženu.
Cohen je zurio, probli jedivši. Čas kasni je se
okrenuo i zagledao kroz prozor u svi jetla aerodroma
što su im dolazila ususret.
289
i
13.
Moskovski hotel Rasija je na jveći hotel u Evro-
pi. Ima 5.738 kreveta, deset mil ja hodnika ali ne i
klimatizaci ju.
Jasif Hasan je u n jemu vrlo loše spavao.
Jednostavno je bilo reći "Feda jini mora ju oteti
brod pri je nego do n jega stigne Dickstein", ali što je
više razmišl jao o tome, to ga je plan više užasavao.
Palestinska oslobodilaćka organizaci ja ni je
1968. bila tako jedinstvena politićka c jelina kakvom
se prikazivala. Ni je čak bila ni labava federad ja
po jedinačnih grupa ko je su suradivale. Bila je više
nalik klubu za 1 jude za jedničkih interesa: zastupala.
je svo je članove ali ni je imala vlast nad n jima.
Samostalne gerilske grupe mogle su govoriti jednim
glasom posredstvom PLO, ali nisu uspi jevale d jelova-
ti jedinstveno. Stoga je Mahmud, kad je iz javio da be
fedajini nešto izvršiti, govorio samo u ime svojih
1 judi. Štoviše, u ovom sluča ju ni je ni bilo pametno
tražiti suradn ju PLO.
Egipćani su davali organizaci ji sredstva, usluge
i sm ješta j, ali su je takoder i infiltrirali: ako si ~o
nešto zadržati u ta jnosti od arapskih vlasti, morao si
to zata jiti i PLO. Dakako, nakon udara, kad sv jetska
štampa razgleda oteti brod s atomskim teretom·
Egipćani će posumn jati i znati da su im to fe~.l~
nam jerno zata jili, ali će se Mahmud praviti nev,ješt i
Egipćani će se naći primorani da se ukl juče u sveop~
290
~e odobravan je feda jinima jer su osu jetili čin izrael-
ske agresi je.
LTostalom, Mahmud je smatrao da mu pomoć
ostalih ni je potrebna. N jegova je grupa imala na jbo-
1 je veze izvan Palestine, na jbol ju organizaci ju u
Evropi i novca u izobil ju. Sad se nalazio u Benghazi-
ju da bi una jmio brod dok se n jegova internacional-
na ekipa prikupl jala iz razlićitih di jelova svi jeta.
Ali na jznaća jni ji dio posla zapao je Hasana:
ako feda jini mora ju stići do Coparellija pri je Izra-
elaca, morat će toćno utvrditi kad i gd je Dickstein
nam jerava oteti brod. Za to mu je trebao KGB.
Sad se s Rostovom u društvu os jećao strašno
nevol jko. Do sastanka s Mahmudom mogao je sebi
reći da radi za dvi je organizaci je sa za jednićkim
cil jem. Sad je neosporno bio dvostruki agent ko ji se
pretvara da radi za Egipćane i KGB a zapravo je
sabotirao n jihove planove. Os jećao se u neku ruku
izda jnikom i plašio se da Rostov ne uoči prom jenu u
njemu.
Kad je Hasan avionom stigao u Moskvu i sam
Rostov se os jećao nelagodno. Iz javio je da u stanu
nema dosta m jesta, premda je Hasan znao da mu je
obitelj na odmoru. Činilo se da Rostov nešto krije.
Hasan je slutio da se sasta je s nekom ženom i ni je
mu htio smetati.
Posli je besarie noći u hotelu, Hasan se sastao s
Rostovom u s jedištu KGB-a na Moskovsko j kružno j
cesti, u uredu Rostovl jeva šefa Feliksa Voroncova. I
tu je vladala napeta atmosfera jer su se dvo jica
Rusa prepirala kad je Hasan ušao i premda su
svadu sm jesta prekinuli, u zraku je bilo neizgovore-
nih p~ jetn ji. Medutim, Hasan je bio previše zabav-
ljen svojim tajnim potezima a da bi obraćao mnogo
~nje na n jihov sukob.
Spustio se na stolac.
- Ima li kakvih novosti?
291
Rostov i Voroncov su se pogledali. Rostov je
slegnuo ramenima. Voroncov je rekao:
- Na Stromb~erg je ugraden jak odašil jač. Brod
je sada na moru i plovi Biska jskim zal jevom pre~
jugu. Pretpostavl ja se da ide u Ha.ifu da bi preuzeo
posadu sastavl jenu od agenata Mossada. Mislim da
možemo biti zadovol jni našim dosadašn jim poslom.
Pro jekt sad ulazi u sferu pozitivne akci je. Naš zada
tak sad posta je naredbodavan, ne opisan kao dosad.
- U ovom centru svi govore ovako - primi jetio je
Rostov bogohulno. Voroncov ga je ošinuo pogledom.
- Kakve akci je? - upitao je Hasan.
- Rostov odlazi u Odesu na pol jski trgovački
brod Ifarla - nastavio je Voroncov. - To je na, prvi
pogled posve običan brod, all je vrlo brz i ima stano-
vitu dodatnu opremu. često ga koristimo.
Rostov je zurio u strop s blagim izrazom gade-
n ja na licu. Hasan je pogadao da je Rostov želio
neke od tih po jedinosti sakriti od Egipćana: možda
su se upravo oko toga prepirali.
Voroncov je nastavio.
- Vaš je posao da dobi jete egipatski brod i stu-
pite na Sredozemlju u vezu s Karlom.
- A zatim? - pitao je Hasan.
- čekat ćemo da nam Tirin s Copvarellija .la~
kad Izrael nam jerava izvesti prepad. Reći će nam i
to da li će uran prebaciti s Coparelli~ ja na StromberB'
ili će ga ostaviti na Co,av ellrJu i odvesti na istovar u
Haifu.
- A zatim? - nasto jao je saznati Hasan.
Voroncov je zaustio all ga je Rostov preduhi
trio.
- Želim da Kairu saopćite lažnu prtču - re~o ~
Hasanu. - Želim da vaši 1 judi misle kako rni ne
znamo za Coparelli, već samo da Izraelci nešto sm.le'
ra ju na Sredozeml ju i da nasto jimo otkriti što.
Hasan je kimnuo ravnodušna lica. Mo~o .f~
292
~nati ci jeli plan, a Rostov mu ga ni je htio odati!
Rekao je:
- Da, reći ću im to ako mi saopćite stvarni plan.
Rostov je pogledao Voroncova i slegnuo rame-
nima. Voroncov je na to produiio:
' - Nakon otmice, Karla će u pot jeru za onim
Dicksteinovim brodom ko ji bude nosio uran. Kar-la
će se sudariti s n jim.
- Sudariti!
- Vaš će brod biti očevidac, izvi jestit će o tome
kao i to da je posada izraelska a teret uran. Doći će
do medunarodne istrage zbog sudara. Prisutnost
Izraelaca i ukradenog urana na brodu bit će neobo-
rivo dokazana. U meduvremnu će uran biti vraćen
vlasnicima, a Izraelci osramoćeni.
- Izraelci će se bortti - rekao je Hasan.
- To bol je, jer će nam vaš brod to posv jedočiti i
pomoći nam da ih svladamo - rekao je Rostov.
- Dobar plan - primi jetio je Voroncov. - Jedno-
stavan. Treba samo izvesti sudar, sve će ostalo doći
samo po sebi.
- Da, plan je vrlo dobar - polaskao je Hasan.
Savršeno se uklapao u nam jere feda jina. Za razliku
od Dicksteina, Hasan je znao da je Tirin na Co~rel-
liju. Kad fedaj:ni otmu Co~relli i zaskoče Izraelce,
mogu Tirina i n jegov odašil jać baciti u more pa ih
Rostov neće moći pronaći.
Ali Hasanu je bilo nužno potrebno točno sazna-
ti kad i gd je Dickstein nam jerava oteti Coparelli,
tako da feda jini mogu stići prvi.
U Voroncovl jevu uredu bilo je vruće. Hasan je
Pristupio prozoru i pogledao promet na Moskovsko j
kružno j cesti.
- Moramo znati točno kad i gd je Dickstein pla-
nira otmicu - rekao je.
- Čemu? - upitao je Rostov napravivši ispruže-
nirn ~k~a i dlanovima nagore upitnu kretn ju. -
lmamo na Co~relliju Tirina i sa Stromb~erga signal.
293
Neprekidno znamo gd je se oba broda nalaze. Morarno
jedino biti u blizini i uplesti se u pravi tren.
- Mo j brod treba biti u odlučnom trenutku na
pravom m jestu.
- Onda sli jedite Stromb~er-g na prikladno j uda-
1 jenosti iza horizonta. Možete se ravnati po n jegovu
radiosignalu. Ili držite vezu sa mnom na Karli. Ili
obo je.
- Pretpostavimo da signal zataji ili da Tirina
otkri ju?
- Ta j se rizik mora odvagnuti u usporedbi s
opasnošću da se odamo ako ponovo počnemo pratiti
Dicksteina, pod pretpostavkom da ga uspi jemo
pronaći.
- Ipak, on ima pravo - rekao je Voroncov.
Sad je na Rostovu bilo da zine.
Hasan je otkopčao ovratnik.
- Mogu li otvoriti prozor?
- Ne otvara se - ob jasnio je Voroncov.
- Zar ovd je ne zna ju za klimatiza.ci ju?
- U Moskvi?
Hasan se okrenuo i obratio Rostovu.
- Razmislite. Htio bih biti potpuno siguran da
ćemo te 1 jude zaskočiti.
- Razmišl jao sam. Sigurni smo koliko sarno
možemo biti. Vratite se u Kairo, pribavite brod i
ostanite u vezi sa mnom.
Prokleti pokrovitel j, opsovao je u sebi Ha.san.
Okrenuo se Voroncovu.
- Da budem posve iskren, ne mogu reći svo jirn
1 judima da sa m tim planom zadovol jan ako ne uspi-
jemo ukloniti ovu posl jedn ju neizv jesnost.
- Slažem se s Hasanom - izjavio je Voroncov.
- A ja ne - odrezao je Rostov. - Plan je ovakav
kakav jest već potvrdio Andropov.
Sve dotad Hasan je mislio da će izići na n jego-
vo jer je Voroncov bio na njegovoj strani, a on je bio
Rostovl jev šef. Ali spomen prvog čov jeka KGB-a ~o
da je označio pob jednički potez u ovo j igrt: Voroncov
je time bio gotovo ušutkan i Hasan je ponovo morao
prikriti zdvojnostr
- Plan se može izmi jeniti - primi jetio je napo-
sl jetku Voroncov,
- Samo s Andrapovl jevim odobren jem - podvu-
kao je Rostov. - A mo ju podršku za prom jenu nećete
dobiti.
Voroncov je stisnuo usta. Mrzi Rostova, pomis-
lio je Hasan; a i ja.
- Pa dobro - dometnuo je Voroncov.
Sve vri jeme ko je je proveo u ta jno j službi
Hasan je bio dio profesionalnog tima: egipatske
sluibe, KGB-a, čak i feda jina. Uvi jek je bilo 1 judi,
iskusnih i odlučnih, koji su mu davali direktive,
naredbe i preuzimali kra jn ju odgovornost. Sad je,
odlazeći iz s jedišta KGB-a u hotel, shvatio da je
prepušten sam sebi.
Sam je morao pronaći neuhvatl jivog i v ještog
čov jeka i otkriti n jegovu na jbol je čuvanu ta jnu.
Nekoliko dana bio je u panici. Vratio se u Kai-
ro, ispričao Rastovljevu priču i pribavio egipatski
brod ko ji je Rostov tražio. N jegov problem stršao mu
je pred oćima poput gole sti jene ko jom se ne može
popeti dok ne sagleda bar dio staze prema vrhu.
Nesv jesno je u svo jo j prošlosti tražio načine i pristu-
pe ko ji bi mu omogućili da se upusti u takav pot-
hvat, da d jelu je samostalno.
Morao je posegnuti daleko unatrag.
Nekoć je Hasan bio posve drukči ji ćov jek. Bio
je ~ućan, gotovo aristokratski mladi Arapin ko jem
je Svi jet ležao pod nogama. Bio je uv jeren da može
Postići man je-više sve što zaželi, a to se uv jeren je i
Potvrdivalo. Otišao je studirati u Englesku, stranu
zeml ju, ~ muke; ušao je u englesko društvo ne
~reci i čak ne pita jući što 1 judi o n jemu misle.
1 tad je bilo trenutaka kad je morao ućiti, ali
mu je i to išlo lako. Jednom ga je neki kolega stu-
294 ~ 295
dent, grof ta j i ta j, pozvao na ladan je da igra ju polo.
Hasan nikad ni je igrao polo. Raspitao se za pravila,
neko vri jeme promatrao igru, uočava jući kako c~
palice, kako udara ju loptu, kako doda ju i zašto;
potom se ukl jučio. Bio je nespretan s palicom ali je
jahao kao v jetar: igrao je sasvim dobro, neizm jerno
uživao, a n jegova je momčad pobi jedila.
Sad, 1968, je rekao sebi: mogu postići što želim,
ali koga ću nasto jati nadmašiti?
Odgovor je dakako bio: Davida Rostova.
Rostov je bio nezavisan, samouv jeren, sposoban,
blistav. Mogao je pronaći Dicksteina, čak i kad se
činilo da je pobi jeden, bez traga, u ćorsokaku. Dva-
put je to učinio. Hasan se pris jetio:
Pitanje. Zašto je Dickstein u Luxembourgu?
' Što mi znamo o Luxembourgu? Što tamo ima?
Burza, banke, Evropsko vi jeće, Euratom...
Euratom!
'; ; pitanje. Dickstein je nestao. Kamo je mogao
' otići?
Ne znam.
I ~; : Ali koga znamo tko će znati?
Samo profesor Ashford u Oxfordu...
Oxford!
Rostovl jev je pristup bio da ispita svaki d jelić
i , , informaci je, bilo ko je informaci je, bez obzira kako
beznaća jne, da bi se dočepao cil ja.
Nevol ja je bila u tome što su, ćinilo se, iskoristi-
li sve d jeliće informaci ja ko je su imali.
' Onda ću pribaviti nove, pomislio je Hasan:
mogu postići što zaželim.
Rešetao je svo je pamćen je traga jući za s~e
ćega se uspio s jetiti iz onog za jedničkog vrem~ u
Oxfordu. Dickstein je bio u ratu, igrao je šah, od.~
mu je bila bi jedna...
: Imao je ma jku.
' Ali ona je umrla.
' Hasan ni je nikad upoznao n jegovu braću, ~'
tre ili rodake. Sve je to bilo jako davno a ni tad nisu
bill osobito bliski.
IVIedutim netko je drugi mogao znati nešto više
o Dicksteinu: profesor Ashford.
Tako se Jasif Hasan iz zdvojnosti ponovo vra-
do u Oxford.
Ci jelim putem, u avionu iz Kaira, u taksi ju od
londonskog aerodroma do kolodvora Paddington, u
vlaku za Oxford i do male zeleno-bi jele kuće na ri je-
ci, razmišl jao je o Ashfordu. Zapravo je prezirao
profesora. Možda je Ashford u mladosti bio avantu-
rist, ali se preobrazio u slabića, političku neznalicu,
akademićara ko ji čak ženu ni je uspi jevao drža ti na
uzdi. Čov jek ne može poštovati starog rogon ju, a
čin jenica što Englezi nisu tako razmišl jali samo je
povećavala Hasanov prezir.
Brinuo se da bi Ashforda n jegova slabost s
nekom vrstom lo jalnosti prema Dicksteinu kao pri-
jatel ju i učeniku mogla pri ječiti da se uplete.
Pitao se da li da iskoristi ćinjenicu što je Dick-
stein Židov. Znao je iz vremena koje je proveo u
Oxfordu da je na jtvrdokorni ji antisemitizam u
Englesko j ona j u gorn jim klasama: londonski klubo-
vi ko ji još uvi jek nisu primali Židove bili su u West
Endu, ne u East Endu. Ali, Ashford je u tome bio
iznimka. Volio je Bliski istok, a n jegov je proarapski
stav bio motiviran etićki, ne rasno. Ne: takav bi pri-
stup bio pogrešan.
Naposl jetku je odlučio da se posluži istinom; da
ispriča Ashfordu zašto želi naći Dicksteina i da se
nada kako će mu Ashford iz istih razloga htjeti
pomoći.
Kad su se rukovali i natoćili šeri, s jeli su u vrt
i Ashford je upitao:
- Što vas opet dovodi u Englesku?
Hasan mu reče istinu.
296 ~ 297

- Tražim Nata Dicksteina.

S jedili su uz ri jeku u kutu vrta ogradenog živi-
com gd je je Hasan pri je toliko godina 1 jubio preli je-
pu Eilu. Ta j ugao bio je zaštićen od listopadskog
v jetra i tu je još gri jalo ponešto jesen jeg sunca.
Ashford je bio suzdržl jiv, oprezan, bezizraža jr~
lica.
- Mislim da će najbolje biti ako mi kažete što se
dogada.
Hasan je zami jetio da je profesor tokom 1 jeta
napravio male ustupke modi. Pustio je zaliske i
' dopustio da mu redovnićki vi jenac kose poraste, a
ispod starog sakoa od tvida nosio je traperice sa
širokim kožnatim po jasam.
- Reću ću vam - izgovorio je Hasan s neugod-
nom pomisli da bi Rostov bio profin jeni ji - ali tražim
vašu ri ječ da stvar neće ići dal je.
- Prista jem.
- Dickstein je izraelski špi jun.
Ashfordove se oči suziše, ali ni je ništa rekao.
- Cionisti nam jerava ju izraditi nuklearne
bombe ali nema ju plutoni ja. Potrebna im je ta jna
isporuka urana da bi u svo jim reaktorima proizveli
plutoni j. Dicksteinov je zadatak da ukrade ta j uran,
a mo j da ga spri ječim u tome. Htio bih da mi pomo-
gnete.
Ashford je zurio u šeri, potom iskapio čašu.
- Ovd je se radi o dva pitan ja - rekao je, i Hasan
shvati da će Ashford ovo tretirati kao intelektualni
problem, što je karakteristična obrana zastrašenog
akademičara. - Prvo je, mogu li ja ili ne mogu pomo-
ći; drugo, da li bi trebao ili ne. Ovo posljednje je
važni je, mislim. Bar u moralnom smislu.
Hasan je poželio da ga ščepa za vrat i prodrma.
Možda to mogu, barem f igurativno učiniti. Rekao je:
- Dakako da trebate. Vi vjerujete u našu stvar.
- Ni je to tako jednostavno. Od mene se tr~i da
298
~ umi ješam u sukob dva ju naroda prema ko jima
~ jećam simpati ju.
- Aii samo jedan ima pravo.
- Stoga bih trebao pomoći onom ko ji ima pravo,
a iznev jeriti ona j koji nema?
- Naravno.
- U tome ne postoji nikakav "naravno". ~to ćete
poduzeti kad i ako nadete Dicksteina?
- Radim za egipatsku ta jnu službu, ali sam
odan, a v jeru jem i vi, Palestini.
Ashford ni je zagrizao u meku.
- Nastavite - rekao je neobavezno.
- Moram saznati toćno kad i gd je Dickstein
nam jerava ukrasti ta j uran. - Hasan je okli jevao. -
Feda jini će doći tamo pri je Dicksteina i ukrasti ga
za sebe.
Ashfordu su zablistale oći:
- Zaboga! Kako sjajno.
Samo što nije zagrizao, pomislio je Hasan. Boji
se ali je i ushićen.
- Lako je vama ovdje u Oxfordu biti lojalan
Palestini, predava jući, odlazeći na skupove. Za one
od nas ko ji se tamo vani borimo za zeml ju, stvari su
malo drugači je. Ovd je sam da od vas zatražim nešto
konkretno u vezi s vašim političkim stavom: da
zakl jučite da li vaši ideali nešto doista znače. Tu
ćemo vi i ja saznati da li vam arapska stvar pred-
stavl ja išta više od romantičnog koncepta. Ovo je
test, profesore.
- Možda imate pravo - rekao je Ashford.
Imam te, obradovao se Hasan.
Suza je odlučila priznati ocu da je zal jubl jena
u Nata Dicksteina.
lsprva ni je bila sigurna u sebe, ne istinski. Ono
nekoliko dana ko je su za jedno proveli u Londonu
bilo je ludo, sretno i zal jubl jeno ali je kasni je shvati-
299
i
~-~ r
~ :,' 1 I. ~~..
la da takvi os jeća ji mogu biti kratkotra jni. Odluč~
je da ne donosi nikakav zakl jučak. Ponašat će ~
prirodno i vid jeti kako se stvari budu odvi jale.
U Singaporeu se nešto dogodilo što je sve i2~_
jenilo. Dva st juarda iz posade bila su homići pa su
koristili samo jednu od dvi je dodi jel jene hotelske
sobe; tako je posadi preostala druga soba da priredi
zabavu. Na zabavi je jedan od pilota poćeo udvarati
Suzi. Bio je to inače tih, nasmi ješen plavokos mo-
mak, n ježne grade i otkaćenog smisla za šalu. Sve su
se st juardese slagale da je vrlo požel jan. Pri je bi
Suza bez razmišljan ja legla s n jim. Ali sad je rekla
ne, zapan jivši ci jelu posadu. Razmišl ja jući kasni je o
tome zakl jućila je da više ne želi da je poval ju ju.
Jednostavno joj se to zgadilo. Željela je samo Natha-
niela. Bilo je to... bilo je pomalo kao kad je izišao
drugi Beatlesov album, i kad je prebrala hrpu ploča
Evlisa, Roya Orbisona i Everly Brothersa, te shvatila
da ih ne želi slušati, nisu je više privlačill, toliko
puta ih je čula i sad je žel jela glazbu višeg reda. Ovo
je sličilo tome, samo još i više.
Dicksteinovo je pismo prevagnulo. Napisano
bogzna gd je a bačeno na aerodromu Orly u Parizu.
Svojim sitnim urednim rukopisom s pretjeranim
petl jama u slovu g i y istresao je srce na način ko ji
ju je još jače shrvao jer je dolazio od obično suzdr-
žana ćov jeka. Plakala je nad pismom.
Željela je da može naći načina da sve to objas-
ni ocu.
Znala je da je protivnik Izraelaca. Dickstein je
bio stari student i otac se iskreno obradovao kad ga
je ugledao. Bio je spreman preći preko ćin jenioe da
je nekadašn ji student sada na nepri jatel jsko j str~ani.
Ali sad je nam jeravala Dicksteina tra jno ukl jučiti u
svo j život, kao ćlana obitel ji. U pismu je rekao: "~-
lim da to bude zauvi jek", a Suza je bila nestrpljiva
da mu odgovori: "Da, i ja tako želim."
Smatrala je da na Bliskom istoku obje str~e
300
g~ ješe. Bi jeda ko ju su trp jele izb jeglice bila je ne-
pravedna i vri jedna samilosti, ali je držala da bi
mogli prionuti i stvoriti sebi nove domove. To nije
lako, ali je lakše od ratovan ja a prezirala je teatral-
no junačen je ko jem toliki arapski muškarci nisu
mogli odol jeti. S druge je strane bilo jasno da su
ci jelu prokletu kašu prvobitno zami jesili cionisti
zauzevši zeml ju ko ja je pripadala drugom narodu.
N jezin otac ni je bio sklon takvom ciničnom gledištu
jer je stvari vidio crno-bi jelo, u čemu je preli jep duh
n jegove žene sta jao na strani pravde.
F3ilo je to teško za n jega.
Ona mu je već davno izbila iz glave san da će
je jednog dana provesti crkvenom ladom u bi jelo j
v jenčanici, ali je još povremeno govorio da bi se
morala skrasiti i roditi mu unučfcu. Pomisao da bi
mu unuče moglo biti Izraelac bila bi za n jega stra-
šan udarac.
Ipak, takvu ci jenu čov jek plaća kad je roditel j,
pomislila je Suza ulazeću u kuću. Viknula je: - Tata,
stigla sam - skida jući ogrtač i kompani jsku torbu.
Ni je se odazvao all je n jegova aktovka bila u pred-
vor ju: v jero jatno je u vrtu. Pristavila je kotlić da
2agri je vodu, izišla iz kuhin je i pošla prema ri jeci,
tražeći u mislima prikladne ri ječi ko jima će mu
priopćiti vi jest. Možda bi trebala početi s pričom o
svom putu i postepeno pri jeći...
Približava jući se živici začula je glasove.
- I što ćete početi s njim? - pitao je oćev glas.
Suza je zastala ne znajući da li da se pokaže.
- Sli jedit ću ga - rekao je nepoznati glas. -
Dicksteina ne smi jemo ubiti dok se stvar ne okonča.
Rukom je pokrila usta da priguši krik užasa.
Potom se prestravl jena okrenula i neču jno potrćala
natrag u kuću.
*
301
~. '
~( :
.
t
,
;,
t' .l
I
- Pa dobro, ako sli jedimo metodu ko ju bismo
mogli nazvati Rostovl jevom, pris jetimo se svega što
znamo o Natu Dicksteinu - predložio je profesor
Ashford.
Radi kako god hoćeš, pomislio je Hasan, ah,
zaboga, učini nešto.
- Roden je u londonskom East Endu. Otac mu
je umro dok je još bio d ječak. Što je s ma jkom?
- I ona je umrla, prema našem dos jeu.
- Ah. Ušao je u rat negd je 1943, mislim. Uosta-
lom, na vri jeme da sud jelu je u iskrcavan ju na Sici-
li ju. Ubrzo zatim je zarobl jen, negd je na pola puta
prema s jeveru, ne s jećam se imena m jesta. Govorka-
lo se, toga se jamačno s jećate, da je u koncentracio-
nim logorima zlo prošao budući da je Židov. Posli je
rata došao je ovamo. On...
- Sicili ja - prekinuo ga je Hasan.
- Da?
- U n jegovu dos jeu spomin je se Sicili ja. Navod-
no je bio upleten u kradu brodskog tereta oruž ja
Naši su I judi kupili oruž je od jedne od bandi Sicili-
janaca.
- Ako v jeru jemo onom što pišu novine - rekao
je Ashford - na Siciliji postoji samo jedna banda
kriminalaca.
- Naši 1 judi sumn ja ju da su otmičari Sicili jan-
cima platili za točne informaci je o kretan ju tereta.
- Za r ni je on na Sicili ji spasio život onom čo-
v jeku?
Hasan se pitao o čemu Ashford govori. Ali
svladao je nestrpl jivost. Neka lupa.
- SpaSlO ŽlVOt?
- Nekom Amerikancu. Zar se ne s jećate? Nisam
to zaboravio. Dickstein je doveo tog ćov jeka ovamo~
Nekakvog grubog američkog vo jnika. Ta j mi je ~
pričao ci jeli dogada j, baš tu u kući. Evo, već smo
bliže. Morali ste sresti tog čov jeka, bili ste ovd je tog
dana, zar se ne s jećate?
302
- Ne mogu potvrditi - promrml jao je Hasan. Bio
je zbun jen... v jero jatno se tad u kuhin ji vrtio oko
Eile.
- Bilo je... uznemiru juće - rekao je Ashford.
Zurio je u vodu ko ja je polagano tekla; dok mu se
s jećan je vratilo dvadeset godina unatrag a lice
načas zas jenilo tugom, kao da se s jetio svo je žene.
Potom je rekao: - Tu smo bili svi okupl jeni, profesori
i studenti, v jero jatno raspravl ja jući o atonalno j
glazbi ili egzistenci jalizmu s čašama šeri ja u ruci
kad je ušao krupni vo jnik i počeo prićati o sna jpe-
rima, tenkovima, krvi i smrti. Sve je to izazvalo is-
tinsku zebn ju; stoga se svega tako jasno i s jećam.
Pričao je da mu je obitel j sa Sicili je i da su n jegovi
rodaci častili i slavili Dicksteina zato što mu je spa-
sio život. Jeste li rekli da je neka sicili janska banda
obavi jestila Dicksteina o brodskom teretu oruž ja?
- To je moguće.
- Možda ih ni je morao podmititi.
Hasan je stresao glavom. Bio je to podatak iz
kojeg bi Rostov uspio nešto izvući. Ali kako da ga on
upotri jebi?
- Ne vidim kako bi nam ovo moglo koristiti -
rekao je naglas. - Kako bi tako davna Dicksteinova
otmica mogla biti povezana s mafi jom?
- Mafija - prisjetio se sad Ashford. - Tu sam
ri jeć tražio. A ime tom čov jeku bilo je Cortone. Tony
Cortone... ne, A1 Cortone iz Buffaloa. Rekoh vam da
pamtim svaku pojedinost.
- Ali gd je je veza? - nestrpl jivo je pitao Hasan.
Ashford je slegnuo ramenima.
- Jednostavno ova. Dickstein je već jednom
ranije koristio Cortonea da od sicilijanske mafije
dobi je pomoć za pl jačku oruž ja na Sredozeml ju.
Ljudi ponavljaju svoju mladost, znate. Mogao bi to i
~d ponoviti.
Hasan je počeo uvidati: spozna ja je radala
nadu. Bila je to tek pretpostavka, izdaleka ispal jen
303
w
l
I
hitac, ali razložan. Posto jale su istinske šanse da j~
sustigne Dicksteina.
Ashford je činilo se bio zadovol jan sobom.
- Li jep spekulativni izvod. Volio bih da ga
mogu objaviti s fusnotama.
- Možda imate pravo - rekao je Hasan zamišl je_
no.
- Zahladilo je, vratimo se u kuću - predložio je
profesor.
Dok su se vraćali kroz vrt Hasan je letimice
pomislio kako ni je naučio da bude poput Rostova;
samo je u Ashfordu našao zam jenu. Možda je n jego-
I ve nekadašn je ponosne nezavisnosti zauvi jek nesta-
' lo. Bilo je u tome nečeg nemuževnog. Pitao se da li i
ostali feda jini os jeća ju slično, i je li to razlog što su
tako krvožedni.
' Ashford je rekao:
- Nevol ja je da Cortone neće ht jeti ništa oda ti,
bez obzira zna li što.
- Bi li rekao vama?
- Zašto? Jedva da bi me se f s jetio. Da je Eila
živa, mogla bi otići tamo i nešto mu napričati...
- E, pa - Hasa.n je želio da Eilu ne mi ješa ju u
ova j razgovor. - Morat ću sam pokušati.
Ušli su u kuću. U kuhin ji su ugledali Suzu;
zatim su se zgledali i znali da ima ju r ješen je.
Do dolaska muškaraca. u kuću Suza se gotovo
usp jela uv jeriti da je u vrtu pogrešno čula misleći
da govore o ubo jstvu Nata Dicksteina. Sve je to bffo
nestvarno: vrt, ri jeka, jesen je sunce, profesor i nje-
gov gost... ubo jstvu tu ni je bilo m jesta, ci jela je
pomisao bila fantastična poput sjevernog medvjeda
u saharsko j pustin ji. Osim toga se n jezina zabuna
mogla dobro psihološki ob jasniti: nam jeravala je ~
reći da voli Dicksteina i plašila se kako će on to
prihvatiti. Freud bi v jero jatno predskazao da bi u
304
tom trenutku mogla zamisliti kako otac želi ubiti
n jezina 1 jubavnika.
Zato što je gotovo pov jerovala u sve to, usp jela
se srdačno nasmi ješiti i reći:
- Tko želi kave? Upravo sam skuhala sv ježu.
Otac ju je pol jubio u obraz.
- Nisam znao da si se vratila, srce.
- Ova j tren, baš sam te ht jela potražiti. - Zašto
pričam laži?
- Ne poznaješ Jasifa Hasana. Bio je moj stu-
dent dok si još bila mala.
Hasan jo j je pol jubio ruku, i zinuo u n ju kao i
svi koji su poznavali Eilu.
- Prekrasni ste kao što vam je bila i ma jka -
rekao je ne laska jući, ni udvorno, već začudeno.
- Jasif je bio ovd je pri je nekoliko m jeseci,
ubrzo nakon što nas je obišao n jegov nekadašn ji
kolega Nat Dickstein. Mislim da si tada bila tu, ali
ne i kad je Jasif došao.
- Je li to na neki način u ve... vezi? - upitala je
i u sebi proklela što jo j se glas prepuknuo.
Obojica su se zgledala, a otac je odgovorio:
- Zapravo jest.
Tad je znala da ni je pogrešno ćula; zaista su se
spremali ubiti jedinog čovjeka kojeg je u životu
ljubila. Suze su joj navrle pa se okrenula i zabavila
oko šalica i tan jurića.
- Želio bih da nešto učiniš, srce - rekao je otac. -
Nešto vrlo znača jno za spomen svo je ma jke. S jedni.
Udahnula je duboko i s jela sučelice ocu.
- Hoću da pomogneš Jasif u da pronade Nata
Dicksteina - rekao je.
Od tog je trenutka zamrzila oca. Os jetila je
iznenada tog časa da je n jegova 1 jubav prema n jo j
neiskrena, da nikad ni je u n jo j gledao samosvo jno
biće, nego se n jome koristio kao i n jezinom ma jkom.
Nikad se više neću brinuti o n jemu, služiti mu;
nikad više pitati kako se os jeća, je li osaml jen, što
305
,
,
mu treba... Shvatila je u tom istom trenu da je i
ma jka jednom morala doći do istog zakl jučka. Ona
neće učiniti što i Eila, i prezirati ga.
- U Americi posta ji čov jek ko ji možda zna gd je
je Dickstein. Hoću da odeš tamo s Jasifom i da, ga
pitaš - nastavio je otac.
Ni je odgovorila. Hasan je n jeno bezizraža jno
lice shvatio kao neshvaćan je pa je I~čeo ob jašn java-
; ti.
- V idite, ta j je Dickstein izraelski agent ko ji
radi protiv našeg naroda. Moramo ga spri ječiti. Cor-
' ~ tone, čov jek u Buf f alou, mu možda pomaže, a ako je
i ! tako tad neće ht jeti suradivati s vama. Možete mu
reći da ste vi i Dickstein 1 jubavnici.
- Ha-ha! - Suzin je smi jeh bio pomalo histeričan
te se ponadala da će ga pogrešno shvatiti. Sabrala se
i usp jela smiriti, s jediti mirno bezizraia jna lica, dok
su jo j pričali o žuto j pogači i čov jeku na Cop~relhfu,
i radioodašil jaču na Stromb~rgu, i Mahmudu i n je-
' govom planu za otmicu, te koliko bi sve to značffo 2a
palestinski pokret; pri kra ju je priće posve zani jemi-
. i . la, ni je se morala više pretvarati.
- Dakla, draga, hoćeš li pomoći? Hoćeš li to
, o~~
učiniti?
Usp jela se savladati s naporom ko ji ju je zapa-
n jio i nasmi ješiti srdačnim smi ješkom st juardese.
Ustala je i rekla:
- To je previše za tako kratko vri jeme, zar ne?
Razmislit ću o tome u kadi.
Dok je ležala u vrućo j vodi iza zakl ju~
vrata sve jo j je postupno postalo jasno.
To je dakle Nathaniel morao izvršiti Pri je nji
hova ponovnog viden ja: ukrasti brod. A zatim, reka°
je, neće skinuti oči s n je deset ili petnaest go~
Možda to znači da će se povući s posla.
Ali, dakako, ni jedan n jegov plan neće uspje~
306
jer neprijatelji znaju sve. Taj Rus se sprema potopiti
Natov brod, Hasan prvi doći do n jega i oteti ga,
zatim zaskočiti Nata. U oba sluča ja Dickstein je u
opasnosti; u oba sluča ja ga žele uništiti. Suza bi ga
mogla upozoriti.
Kad bi samo znala gd je je!
Kako su malo ona dvojica u prizemlju znala o
n ja j! Hasan je jednostavno pretpostavl jao, poput
pravog arapskog muškog šoviniste, da će ona izvršiti
što god jo j narede. Otac je pretpostavl jao da će stati
na stranu Palestinaca zato što je i on stao, a on je
mozak obitel ji. Nikad ni je znao što n jegova kći misli,
a takav je bio i sa ženom. Eila ga je uvi jek mogla
lako prevariti; nikad ni je posumn jao da mažda ni je
onakva kakvom se prikazu je.
Kad je Suza shvatila što bi trebala ućiniti,
ponovo se užasnula.
Ipak, posto jao je način da možda pronade
Nathaniela i upozori ga.
"Naći Nata" to su i oni od nje tražili.
Znala je da bi ih mogla obmanuti jer su pret-
postavl jali da je uz n jih.
Mogla je, znaći, izvesti što su tražili. Naći Nata i
tad ga upozoriti.
Bi li time pogoršala stvari? Da bi ga ona mogla
naći, morala je n jih dovesti do n jega.
Ali ako ga Hasan i ne nade, Nata ugražava ju
Rusi.
Bude li upozoren na vri jeme, mogao bi izmak-
nuti opasnostima.
Možda bi se mogla otresti Hasana prije nego št~
nade Nata.
Što jo j preosta je? Čekati, nastaviti kao da sc
ništa nije dogodilo, nadati se telefonskom pozivu koji
m°~a nikad neće doći...
Shvatila je da je na ovakvo razmišl jan je d je-
lamice t jera i žel ja da vidi Dicksteina, a d jelomice
homisao da bi u otmici mogao poginuti, da joj je to
307
~ia.
možda posl jedn ja prilika. Ali bilo je i dobrih razloga;
ako se ne pokrene, Hasanu će otežati akci ju, ~
preosta ju još Rusi i n jihovi planovi.
Doni jela je odluku. Pretvarat će se da radi s
Hasanom kako bi mogla pronaći Nathaniela.
Bila. je neobićno radosna. U stupici a opet slo-
bodna; podvrgla se očevo j vol ji, all je os jećala da mu
se naposl jetku oprla. Ma što se desilo, ona odsad
pripada Nathanielu.
Istodobno se jako bo jala.
Stupila je iz kade, obrisala se, od jenula te sišla
dol je da im saopći dobru vi jest.
U četiri sata u jutro, 16. studenog 1968, Co~a.r~el
' , li je pristao u Vlissingenu na nizozemsko j obali i
uzeo na palubu lučkog pilota da ga provede kroz
kanal Westerschelde do Antwerpena. Za ćetiri sata,
na ulazu u luku, na palubu se popeo drugi pilot da
'' brod provede kroz dokove. Iz glavne luke proklizio je
c zaustavom Royers, duž Sueskog kanala, ispod Sibir-
skog mosta u dok Kattendi jk, gd je se ukotvio.
Nat Dickstein je promatrao n jegov dolazak.
, Kad je ugledao brod koji polagano ulazi i proiK-
tao na n jemu ime Co~relli, s jetio se limenih bačava
sa žutom pogačom ko jim će ubrzo ispuniti n jegovu
utrobu. Obuzeo ga je ćudan os jeća j, nalik onom koji
' ga je preplavio kad je gledao Suzino golo ti jelo... da,
' gotovo nalik pohoti.
Svrnuo je pogled s veze br. 42 na žel jezničku
prugu što je tekla gotovo uz sam rub ke ja. Na p~
je sta jao vlak od jedanaest vagona s lokomotivont.
Deset vagona bilo je ispun jeno s pedeset jednom
dv jestolitarskom bačvom zaleml jena poklopca,
plaštu ispisanom štampanim slovima PLUMBAT~ u
jedanaestom je vagonu bilo samo pedeset bača~
Sta jao je tako blizu tim bačvama, tom uranu. Moga4
je prići i dotaknuti vagone. To je već učinio tog ju~
308
i pomislio: zar ne bi bilo sjajno napasti luku heli-
kopterima s izraelskim komandosima i jednostavno
ukrastt matert jal.
Cop~relli je trebao brzo otploviti. Lučke su vla-
sti bile doduše uv jerene da je rukovan je žutom
pogačom neopasno, ali ipak nisu žel jele da im takav
teret ostane u luci ma i tren više nego što bude po-
trebno. Jedan kran je već bio prtpravan da utovari
bačve u brod.
Ipak su se pri je utovara morale posvnšavati
neke formalnosti.
Prvi ko jeg je Dickstein vidio gd je se pen je na
brod bio je zastupnik brodovlasnika. Morao je platiti
pilotima i uzeti od kapetana popis posade za lučku
polici ju.
Drugi se na brod popeo Josef Cohen. Morao je
kurtoazno obići kli jenta. Cohen će kapetanu predati
bocu viski ja i popiti čašicu s n jim i predstavnikom
brodovlasnika. Osim toga, ponio je snopić karata za
besplatan ulaz i piće u na jbol jem noćnom lokalu
grada. Te će karte kapetan razdi jeliti oficirima.
Cohen će usput saznati i ime strojarskog inženjera.
Dickstein je predložio da Cohen zatraži popis posade
i 2atim odbroji besplatne ulaznice 2a svakog oficira
po jednu.
Bez obzira kako je to izveo, uspio je. Kad je
Cohen sišao s broda i prešao ke j na putu u svo j
ured, pro~o je mimo Dicksteina te je i ne usporivši,
prošaptao:
- Stro jar se zove Sarne.
Dizalica je puštena u pogon tek posli je podne i
lučki radnici počeše trpati bačve u trt skladišna
prostora Co~relli~, Svaka se tona morala pojedi-
na~o utovariti i u unutrašn josti broda ućvrstiti
dn'e~m klinovima. Kako se i očekivalo, utovar tog
dana ni je završen.
Navečer je Dickstein pos jetio navedeni noćni
lokW Za barom, nedaleko telefona, sjedila je zapa-
309
v
n ju juća žena tridesetih godina, crne kose i dugačka,
aristokratska lica, ponešto bahata izraza.. Bila je u
elegantno j crno j hal jini ko ja je isticala uzbudl jive
noge, i visoke, okrugle grudi. Dickstein jo j je gotoyo
nezam jetno kimnuo, ali je ni je oslovio. S jedto je u
kutu, rukama obuhvatio čašu piva, nadajući se da
će pomorci uskoro stići. Morali su doći. Zar su po-
morci ikad odbili besplatno piće?
Nisu.
Noćni se lokal počeo puniti. Dvo jica su ženi u
crnc~ j hal jini predložila nešto nepristo jno, ali je ona
obo jicu ot jerala i tako im dala na znan je da ni je
evd je noćna dama. Oko devet sati Dickstein je izišao
u predvor je i odatle telefonom nazvao Cohena.
Prema dogovoru, Cohen je pod nekom izlikom na-
zvao kapetana Cop~rellija i doznao da su svi oficiri
osim dvo jice uzeli besplatne ulaznice. Iznimke su bile
sam kapetan ko ji je morao obaviti administrativne
poslove, i radiotelegraf ist, novi čov jek, na jml jen u
Cardiffu pošto je Lars slomio nogu. A taj je bio
prehladen.
Tad je Dickstein nazvao bro j lokala u ko jem se
nalazio. Zamolio je da pozovu gospodina Sarnea koji
se, kako je čuo, nalazi u baru. Dok je čekao, čuo je
kako konobar izviku je Sarneovo ime; glas se dvo-
struko čuo: izravno iz bara i kroz nekoliko miija
telefonskih kablova. Naposljetku se netko javio na.
telefon.
- Da? Halo? Na telefonu Sarne. Tko je tamo?
Halo?
Dickstein je ob jesio slušalicu i brzo se vratio u
! bar. Pogledao je prema telefoxm uz tezgu. Žena u
crno j hal jini ćaskala je s krupnim, plavokosim tr'i'
desetogodišnjakom preplanula lica kojeg je Dick-
` stein tog dana već vidio na ke ju. To je dakle bio
Sarne.
Žena se sm ješkala Sarneu. Osm jehivala
1 jubazno, što je svakog muškarca moralo pri~~ ~
310
je pažl jivi je pogleda. U srdaćnom osmi jehu otkrivala
je pravilne zube iza nacrven jenih usnica, poprativši
to ~'lo ~v~čkim snenim dizan jem kapaka ko je
ni je odavalo da je to v ježbano tisuću puta pred zrca-
lom.
Dickstein je opčarano promatrao. Ni je po jma
imao kako se takve stvari odvi ja ju, kako se to
muškarci dogovara ju sa ženama i obrnuto, još mu je
bilo man je jasno kako žena može odabrati muškarca
a da on istodobno v jeru je kako je on odabrao n ju.
i I Sarne je očigledno imao šarma. Kesio se tako
vragolasto i mladenački da je d jelovao deset godina
mlade. Rekao jo j je nešto a ona se nastavila sm ješ-
kati. Zatim je zakrzmao kao đov jek ko ji bi ćaskao i
dal je ali mu ne pada napamet o čemu. Na Dickstei-
nov užas okrenuo se da ode.
Ali žena je bila, dorasla situaci ji. Dickstein ni je
morao brinuti. Dotakla je rukav Sarneova ble jzera i
, on se ponovo okrenuo k n jo j. Od jednom je držala
cigaretu u ruci a Sarne se tapšao po džepovima
tražeći šibice. Očigledno ni je bio pušač. Dickstein bi
bio na jrade zasten jao. Ali žena je izvukla upal jač iz
većern je torbice ko ja je ležala ispred n je na baru i
pružila ga Sarneu. Oficir joj pripali.
Dickstein sad ni je mogao otići. Progurao se do
šanka i stao iza Sarnea koji je gledao u ženu. Dick-
stein naruči još jedno pivo.
Žena je imala ugodan glas ko ji je pozivao, a
sad je ubacila u igru sve syo je umi jeće.
- To mi se stalno dogada - rekao je Sarne.
- Mislite telefon? - upitala je žena.
Sarne je kimnuo.
- Problemi sa ženama. Mrzim ih. Ci jelog života
~ žene donose jad i nevol je. Volio bih da sam
homoseksualac.
Dickstein je bio zatečen. ~to on tu priča? Misli
to ozbil jno? Zar jo j da je košaricu?
' Pa zašto niste? - upitala je.
311
v
- Muškarci mi ništa ne znaće.
- Postan.ite redovnik.
- Vidite, imam još jedan problem: neutaživ
seksualni apetit. Stalno mi treba, često više puta u
jedno j noći. To je zaista krupan problem. Hoćete h
još r..~to popiti?
~'lha, to je bila samo zamka. Kako je to samo
smislio? Dickstein je pretpostavl jao da se pomorci
stalno služe takvim trikovima. Svaki je među n jima
jamaćno stručn jak na tom pol ju.
Tako se nastavilo. Dickstein se morao diviti
vještini kojom je žena vukla Sarnea za nos puštaju-
ći ga. da pov jeru je kako je inici jativa u n jegovim
rukama. Prićala mu je da je u Antwerpenu samo
preko noći i da je u dobrom hotelu una jmila sobu.
Uskoro je predložio da popi ju ša mpan jca, ali je ova j
u Iokalu bi jedna splačina, te se ne može usporediti s
onirn koji će možda dobiti u kakvom hotelu, u njezi-
nu, na prim jer.
Izišli su iz kluba kad je počeo program. Dick-
steiry je bio zadovol jan. Sve dosad je dobro teklo.
Deset minuta promatrao je plesačice ko je su dizale
noge i zatim izišao.
Najmio je taksi do hotela i stubištem se popeo
do sobe. Tu je sta jao uz spo jna vrata sus jedne sobe.
Ćuo je ženski hihot i tihi Sarneov glas.
Dickstein je s jeo na krevet da pregleda pli~ki
cilindar. Brzo je okrenuo pa zatvorio pipac i os jetio
oštar, slatkasti miris. Ni je ga omamio. Pitao se koliko
toga treba udahnuti da bi plin počeo d jelovati. Ni je
stigao temel jito iskušati spravu.
Glasovi iz sus jedne sobe su se po.ja~ Dick-
stein se zbunio. Pitao se koliko je Sarne još trijW
Hoće li se ht jeti vratiti na brod čim obavi posao ~
ženom? To bi bilo nezgodno. Značilo bi da bi se
morao s n jim rvati po hodnicima - vrlo neprofesio-
nalno i rizično.
Dickstein je čekao, napet, zbun jen, nemiz'~
Žena je bila v ješta svom poslu. Znala je da Dickste~
312
želi da Sai'ne zaspe i nastojala ga dobro iscrpsti.
Činilo se da to j gimnastici nema kra ja.
Bila su prošla dva sata u noći kad je pokucala
na spojna vrata. Šifra je bila tri polagana kuca ja
ako je zaspao, šest brzih ako se spremao otići.
Pokucala je triput, polagano.
Dickstein je otvorio vrata. Potiho je ušao u
sus jednu sobu s plinskim cilindrom u jedno j, a
maskom za iice u drugo j ruci.
Sarne je ležao nauznak, gol, zamršene plave
kose, raz japl jenih usta, sklopl jenih oči ju. Ti jelo mu
je izgledalo atletski i jako. Dickstein je prišao i os-
luhnuo disan je. Mornar je udahnuo, pa izdahnuo a
kod sl jedećeg udisa ja Dickstein je otvorio pipac i
poklopio maskom nos i usta spavača.
Sarne je širom otvorio oči. Dickstein pritisnu
masku još jače. Pol udisa ja: neshvaćan je u Sarneo-
vim očima. Dah se pretvorIo u krkl ja j i Sarne otklo-
ni glavu, ali ne usp jevši oslabiti Dicksteinov pritisak,
poče n jome klatiti amo-tamo. Dickstein se laktom
oslonio na pomorčeva prsa. pomislivši: zaboga, ovo
ide prepolagano!
Sarne je izbacio zrak. Nedoumica u očima pre-
tvorila se u strah i paniku. Ponovo je udahnuo da bi
se mogao snažni je otimati. Dickstein je već htio
pozvati ženu da mu ga pomogne pridržati. Ali drugi
je udisa j postigao svrhu: otpor je slabio; kapci za-
treptaše i sklopiše se. Do kra ja drugog udisa ja stro-
jar je pao u san.
Sve to potra jalo je nepune tri sekunde i Dick-
steinu je odlanulo. Sarne se v jero jatno ničega neće
ni s jećati. Upumpao mu je još malo plina, da se
°sigura, potom je ustao.
Pogledao je ženu. Imala je na sebi cipele, čarape
i p°Jas za čarape; ništa drugo. Bila je raskošna.
~vatila je n jegov pogled i raširila ruke, nudeći se:
na vašu službu, gospodine. Dickstein je stresao gla-
v°m sa.žalnim osmi jehom ko ji je samo d jelomice bio
~žan.
313
S jeo je na stolac uz krevet i promatrao je dok
se odijevala: kao paučinu tanke gaćice, mekani
Prs-
lučić, nakit, hal jinu, ogrtač, torbicu. Prišla mu je a
on jo j je pružio 8.000 guldena. Pol jubila ga je u
obraz i zatim c' lnula i novčanice. Otišla je bez ri
y
Je ječt.
Dickstein je prišao prozoru. Tren kasni je pr~
poznao je reflektore n jezina sportskog automobila
ko ji se provezao duž hotelskog pročel ja i skrenuo u
sm jeru Amsterdama.
S jeo je da čeka. Uskoro mu se pridri jemalo.
Prešao je u svo ju sobu i od posluge naručio kavu.
U jutro je nazvao Cohen i saopćio mu da prvi
oficir Co~rellija traži svojeg inženjera po svim
barovima, bordelima i krćmama Antwerpena.
U 12.30 Cohen se ponovo javio. Nazvao ga je
kapetan da mu kaže kako je teret utovaren a n jegov
se stro jarski inžen jer izgubio.
- Kapetane, danas je vaš sretan dan - odgovodo
mu je agent.
U 14.30 je Cohen izvi jestio da je osobno prisus-
tvovao odlasku Dietera Kocha s mornarskom vrećom
preko ramena na brod Cop~relli.
Dickstein je Sarneu, kad god se počeo meškol ji-
ti, dao malo plina. Posl jedn ju dozu dao mu je idućeg
jutra oko 6 sati, potom je platio ob je sobe i nestao.
Kad se Sarne naposl jetku probudio, ustanovio
je da je žena s ko jom je spavao otišla bez pozdrava-
Ustanovio je da je i strašno izgladnio.
U toku jutra otkrio je da ni je prespavao jednu
noć, kako je mislio, nego dvi je i ci jeli dan. U podsvi
jesti ga je mučio os jeća j da je zaboravio nešto neo-
bično, ali nikad ni je saznao što se s n jim dogadalo u
ta dvadeset četiri sata.
U meduvremenu, u ned jel ju 17. studenog 1~
Coparelli je isplovio.
314
14.
Suza je zapravo trebala nazvati bilo koju izra-
elsku ambasadu i ostaviti poruku za Dicksteina.
Ta jo j je misao pala na pamet sat kasni je pošto
je ocu obećala da će pomoći Hasanu. Baš je pakirala
kovćeg, i sm jesta je dignula slušalicu u spavaćo j
sobi da od Informacija dozna broj. Ali je uto ušao
otac i upitao koga zove. Odgovorila je da je ht jela
nazvati aerodrom te se on ponudio to obaviti.
Otad je stalno vrebala priliku da neopazice
nazove, ali jo j se takva nt je pružila. Hasan se ni je
odva jao od n je. Odvezli su se na aerodrom, uhvatili
avion, prešli na Kennedy ju u avion za Buffalo, i otiš-
li ravno u Cortoneovu kuću.
Za vri jeme puta zdušz~o je zamrzila Hasana.
Neprestano se neodredeno hvalisao svojim zasluga-
ma za feda jine. Smi jul jio se lukavo i polagao joj
ruku na kol jeno; nabacio je kako su on i Eila bili
više od pri jatel ja i da bi to isto želio biti sa Suzom.
Rekla mu je da Palestina neće postati slobodnom
dok n jezine žene ne budu slobodne i da arapski
muškarci treba da nauče razliku izmedu muškog i
svin jskog ponašan ja. To ga je ušutkalo.
Imali su teškoće u pronalažen ju Cortoneove
adrese. gu~ ~ ponadala da je neće usp jeti naći, ali
su naposl jetku pronašii vozaća taksi ja ko ji je po-
Znavao kuću. Suzu su iskrcali, a Hasan je odlućio
~kati u taksi ju pola mil je niz cestu.
315
j
č , ,'
ji ~
;;y
,
~;i
Kuća je bila golema, okružena visokim zidom,
sa stražama na ulazu. Suza je rekla da traži Cor~.
nea i da je pri jatel jica. Nata Dicksteina.
Mnogo je razmišl jala što da kaže Cortoneu: da
mu isprića ci jelu ili samo d jelomičnu istinu? Recimo
da je znao ili mogao saznati gd je je Dickstein: Zašto
bi to pov jerio n jo j? Reći će mu da je Dickstein u
opasnosti, da ga mora naći i upozoriti ga. Zašto bi
jo j Cortone pov jerovao? Šarmirat će ga, znala je to
po6tići s muškarcima n jegove dobi, ali će on ipak
ostati sumn jičav.
Suza bi na jradi je Cortoneu sve otkrila: da traži
Nata da bi ga upozorila, ali da je istodobno n jegovi
neprijatelji koriste kao mamac te da je Hasan čeka
u taksi ju pola mil je niz cestu. Ali tad jo j zaci jelo
ništa ne bi odao.
Teško jo j je bilo da jasno misli. U svemu je bilo
toliko laži i dvostrukih prevara a uz to je prevlada-
vala žel ja da vidi Nathaniela i osobno s n jim razgo-
vara.
Još ni je doni jela nikakve odluke kad su jo j
stražari otvorili vrata na ogradi i pošl junčanom
stazom poveli je do kuće. Bila je to li jepa kuća ali
unutra pretrpana kao da ju je arhitekt velikodušno
opremio a vlasnik jo j još po svo jem izboru dodao
gomilu skupoc jenog kiča. Činilo se da se tuda vrzma
mnogobrojna posluga. Jedan sluga odveo je Suzu
gore jer je gospodin Cortone dorućkovao u svo jo j
spavaonici.
Cortone je s jedio za malim stolom i trpao u
sebe ja ja i pržene krumpiriće. Bio je debeo i potpuno
ćelav. Suza ga se ni je s jećala iz vremena kad je
došao u Oxford, ali tad mora da je izgledao posve
drukči je.
Pogledao ju je, potom ustao s užasom na licu i
povikao:
- Zaboga, uopće niste ostarili! - Pritom mu ,je
316
Zalogaj zalutao u dušnik te je stao kašljati i gušiti
se.
Sluga je zgrabio Suzu s leda i bolno jo j savio
ruke; ali ju je zatim pustio i pritrćao Cortoneu da ga
pl jesne po ledima.
- Što ste to ućinili? - zaurlao je na n ju. - ~to ste
učinili, zaboga?
Na neobićan način ta j jo j je smi ješni ispad
pomogao da se malo smiri. Ni je se mogla bo jati čo-
v jeka ko ji se tako preplašio n je. Sabrala se, s jela za
n jegov stol i utočila sebi kave. Kad je Cortone pre-
stao kašljati, ohjasnila je:
- Ona mi je bila ma jka.
- Zaboga - rekao je Cortone. Zakašl jao je još
jednom, potom otpustio slugu i ponovo s jeo. - Tako
ste joj nalik, dovraga, da sam se nasmrt prepao. -
Stisnuo je oči, sjećajući se. - Godine 1947. bilo vam je
, četiri ili pet godina?
- Tako je.
- Dovraga, s jećam vas se, imali ste mašnu u
glavi. A sad ste se upustili s Natom.
- Znači, bio je ovd je. - Srce jo j je za igralo od
5200912
- 010~02 - 0051211~0 1~ 605~0~2 ~~~802~ 18
~~02070911 ~~9010 9~~~111~ 12 02 0802 ~1021 040
7~40 05172 072710~115~16
- 221177 20261 8~18 12
- ~ 1~ 1~0 ~~9 12 009720 07~570
- 82140 ~72 91~~ ~05120 - 9~22 18 9~05~~~ 501526
6~~21 52 0~ 524118 9~~2~096 - 0119711~ 5~77 8~ 3~
~020~ 00~52~10 ~~3~ ~05102 0 00050~ ~50~~460 9~
401212 5206 5~4~5 12 ~ 60072 02 85~~1 27~10 22 20 1
~2 0~ 8~ 00212 ~105251 82 00020716 1701107 ~~9 240
21~~~ 8012 3~ ~0070211~ 71~
00~200051 52710 9~0 71 ~ ~~~7~4~72 ~11 10 00~
1072~ 7112 0107010
- 4740 ~217 12084 ~012004 ~11 171 12 1040 00~1~
~0~~11 0 4~9 - ~2420 1~ ~~9~22~~20 12 01825~ 1 000~
317
1 190 1~ 0~~7006 902~ 8~ 18 ~~05~21~21~ 4 51~42~7~ 08
1 ~29~8212~12 ~0~0~0 18 0965~~~ 1 ~528~0 420 ~2
1 5~88 - 2~26~ 809601~10 1~ 2~1~072 420 9272 ~81202491
9~060 960 9257 ~0~1~0 120009~1770 80920700 ~~ 2121
~232 ~0 ~112 840 100~058470 5~~ 18 942 60 22277~
90 ~10~817 0~28~5~~4 ~ 9~1~~~0 560 072825217 7~~
0~0 5~0 80198 22~157. ~2 2~250 0~ 71 ~4 5~0 5~~21
1~~~2 111 5~50 1~ 8~24.
. 0472~00 98 8 ~101
1
0 - 0~049~21~~ 80801877 2740~ 928 771 9~ ~2222
1
850~4~ 8~ 9~29117 21280~. 240 80~016~ ~561~~ 70 4
1 , 808 ~~96~ 1105207 8~ 19~~6114 ~00~0 ~60 0~87~ ~8
1
~
.
.
~ 0~51 00111117 - 22980 1~
~
~6 902~ 12 902052~~12 0~~
1
1 ~ - 010496210 12 ~ 100~01 98501 4~~ ~28~~ 02
~.1
~ ~ 9~00220711~ ~0 1~ 723~4112 80042722 98~~9~271~
 1 1 , 92 92072 6212~0~ 810820 87~ ~05220 ~0504~ 22
~ ~19217 91805~~ 0~ 01 00~512 00 ~25~0 ~ 420 520 ~240~
~ 0~8 510~297 11831~1 00010
1
. ~ 8 01 12 1
0
7
5
~
2
0
~
2
0
0
~
0
8
1
~
1
~
2
~
1
0
7
5
2
1
~
~
8
5
6~
2
0
~
6
6
1
1
~
5
1
8
2
8
~
2
0
0
~
8
1
8
8
1. .
0
7
 5
~
1
2
8
8
8
5
1
~
2
6
2
77
1
7
~
1~
5
2
~
9~
0
5
0
1
0
0
0
1
0
8
3
~
1
8
8
.
1
1
1
~ .
~
4
7
1
~
4
0
0
0
~
~
5
0
1
~
0
0
9
2
~
.
.
.
~
2
1
7
2
~0
~
~
5
0
2
~
~
9
8
1
2
9
~
0
8
2
2
~
~
0
0
~
2
7
~
8
8
1
~
,
1
~
.
1
.
5
1
~
7
0
7
1
8
1
5
0
0
0
0
0
0
~
~
4~. - 2~207 60 - 780040120~90 18 0080~0~0 ~~5~0~~
~1 - 9~082 04 008~0 0~101 8270
11~ - 01~ - 9028 1~ 0772 22682402 9 6011 5108~25~0122
. 1 ~118 7
5
20
~
1
14
~0
2
2
2
1 ~
.
~7 - ~291~40 32 - ~87~~ ~~53 0~20
9
7
~
8
96
9
~
0
,
~
~
0
11
71
9
1
70
1
0
0
7
1
1
7~
02
~
41
~
082~
00
2
~
~~
12
82
1
0
110
1
0
~
~
8
~
2
2
2
~
6
0
1,
9
1
~
9
0~
~
92
18
50
8
2
~1
~
1
1
4
0
~
05
5 0
5
~~
6
~
0
0
2
2
02
0
9~
9
0
0
1
4
~
0
2
9
~
1
9
~
0
2
0
0
29
 ~2
9
10
0
2
8
~
8
~
. ~
9
~
0
21
1
0
3
2
0
2
~
2
5
~
1
~
2
~
0
2
72
0
2
~
~
0
~
88
~
~
1
1
1
~
1
10
2~
0
52
0
5
1
~
72
0
~
0
.
~
.
 ~
7
2
9
0
~
0
6
0
~
1
7
~
4
12
~
~
5
2
4
1
2
~
0
2
12
~
1
~
1
1 1. 529~1842 2
Let jeli su prvim razredom. Cortone drukči je i
ni je htio. Posli je jela Suza je ustala i pošla u toalet.
~yirila je kroz zastor u ekonomsku klasu, nada jući
u2aludno jer se sm jesta razočarala: Hasanovo
budno h~mno lice zurilo je u n ju iznad redova na-
slona.
Zašla je u meduprostor i obratila se glavnom
st juardu Pov jerl jivim glasom.
- Imam problem - rekla je. - Trebala bih nešto
ja~ti pri jatel ju ali se ne mogu maknuti od svo jeg
oca, Tali jana, ko ji traži da nosim d jeviča nski po jas
dok ne navršim dvadeset jednu. Biste li mogli na-
zvati izraelski konzulat u Rimu i ostaviti poruku za
čovjeka po imenu Nathaniel Dickstein? Sa.ma poruči-
te da mi je Hasan sve rekao, te da on i ja dolazimo k
njemu. - Dala mu je novaca za. telefon, daleko previ-
še, bila je to zapravo napojnica. Zapisao je poruku i
obećao je predati.
Vratila se Cortoneu.
- Loša vi jest - rekla mu je. - Jedan Arapin u
ekonomsko j klasi. V jero jatno prati nas.
Cortone je opsovao, potom rekao neka ne brine
jer će se tog ćov jeka kasni je otarasiti.
Suza je pomislila: Za boga, što sam učinila?
Iz velike kuće na sti jenama Dickstein je sišao
na žal vi jugavim stepeništem, us ječenim u kamen.
Zagazio je plićakom prema motornom ča.mcu ko ji je
čekao, uskočio u n jega i kimnuo čov jeku za kormi-
lom.
Motor je zagrmio i čamac po juri kroz valove
~ pučini. Sunce tek što je zašlo. U posl jedn jem
°dsja ju sv jetla, oblaci su se gomilali na nebu, pre-
knva jući zvi jezde ćim bi se po javile. Dickstein je
utonuo u duboke misli, mozga jući što još ni je obavio,
kakve bi m jere opreza. još mogao poduzeti, ko je
propuste još ispraviti. Uvi jek iznova rešetao je pian
318 319
v
poput čov jeka ko ji je naizust naućio važan govor ~
nastoji da bude još bolji.
Ispred n jih iskrsla je visoka s jenka Sirorr~,b~.g,.$
i kormilar u zapjenjenom luku zaustavi ~c ~
bok, gd je su do razine mora bile spuštene 1 jestve od
užeta. Dickstein se uspen jao na palubu.
Kapetan se rukovao i predstavio. Poput svih
oficira na Strombergu, i on je bio posuden od izrael-
ske mornarice.
Prošetali su palubom.
- Imate li kakvih problema, kapetane? - upitao
je Dickstein.
- To ni je dobar brod - požalio se kapetan, _
Polagan je, nespretan i star. Ali smo ga dotjerali
koliko se dalo.
Koliko je Dickstein mogao razabrati u polu-
mraku, Stromb~erg je bio u bol jem stan ju nego n je
gov blizanac Co,aarelll u Antwerpenu. Bio je čist, i
sve je na palubi bilo u na jbol jem redu.
Popeli su se na most, pregledali jake radioure-
da je, zatim se spustili u kantinu gd je je posada
dovršavala većeru. Obični mornari su, za razliku od
oficira, svi bili agenti Mossada, s malo pomorskog
iskustva. S nekima od n jih Dickstein je već radio.
Uočio je da su svi barem deset godina mladi od
n jega. Svi bistra pogleda, dobro gradeni, od jeveni u
neobićnu kombinaci ju traperica i kod kuće isplete-
nih džempera; sve žilavi, raspoloženi, dobro izv ježba-
ni momci.
Dickstein je uzeo šalicu kave i s jeo za j~
stol. Po ćinu je bio daleko iznad tih ljudi ali u izrael
skim vo jnim snagama se ni je mnogo gledalo na
ćinove, a u Mossadu još man je. Ćetvorica za stolom
kimnula su i pozdravila. Ish, smrknuti Izraelac
tamne puti, roden u Palestini, primi jetio je:
- Vri jeme se ml jen ja.
- Ne priča j ko ješta. Naumio sam preplanuti na
ovom krstarenju - rekao je Feinberg, mršavi Nju,jor'
320
~nin pepel jaste kose, pristala lica s trepavicama na
go jima bi mu pozavid jele žene. Nazvati takav zada-
"krstaren jem" bila je već uvri ježena šala. U
o~vi jestima ko je im je Dickstein rani je dao, rečeno
je da će Co~relli biti gotovo napušten kad ga
~uzmu. "Ubrzo nakon što prode koz Gibraltarski
prolaz", rekao im je, "strojevi će mu zakazati. Šteta
biti takva da se ne može popraviti na moru.
Kapetan će to javiti vlasniku, a vlasnik smo sada
mi. Po naoko sretno j okolnosti, u blizini će se zateći
drugi naš brod. To je Gil Hamilton, sad ukotvljen s
druge strane zal jeva. Prići će Co~relliju i preuzeti
ci jelu posadu osim inžen jera stro ja. Potom će otići s
poprišta u na jbližu luku gd je će posada Coparellija
biti isplaćena i opskrbl jena putnim kartama za
povratak kući vlakom."
Imali su ci jeli dan da razmisle o izloženom
planu i Dickstein je očekivao pitan ja. Sad je Levi
Abbas, onizak, zbi jen ćov jek "graden poput tenka i
jednako tako li jep", kako ga je opisao Feinberg,
upitao:
- Niste nam rekli kako to da će na Cop~relliju
doći do kvara kad to vi zaželite.
- Znaš li Dietera Kocha iz mornaričke ta jne
službe? - upitao je Dickstein srčući kavu.
Feinberg ga je poznavao.
- On je glavni stro jar na Co~relliju
Abbas je kimnuo.
- Tad znamo da ćemo Cop~relli moći popraviti.
Znamo što će se tamo pokvariti.
- Točno.
Abbas je nastavio.
- Preko imena Cop~relli ispišemo Stromber,~
zami jenimo brodske dnevnike, potopimo stari
Stromherg i otplovimo na Cop~relhju, preimenova-
nom u Stromberg s teretom u Haifu. No zašto ne
hismo pretovarili teret s jednog broda na drugi?
~amo dizalice.
321
v
' - Prvobitno sam tako planirao - protumačio je
Dickstein. - Bilo je previše rizićno. Nisam m~
jamčiti da bi to bilo izvedivo, osobito po burnom
moru.
- Još uvi jek to možemo učiniti ako porra je
mirno vri jeme.
- Da, ali sad kad imamo identićne bliz~
lakše im je izmi jeniti imena nego teret.
Ish reće neraspoloženo:
- Uostalom, li jepo vri jeme neće potra jati.
C`,etvrti za stolom bio je kratkoošišan mladac
Porush, s prsima poput pivske bačve, sluča jno Abba-
sov šur jak.
- Ako je sve to tako jednostavno, što onda mi
~ ~ ; i tu tražimo?
Dickstein mu odgvori:
- Trčao sam po svi jetu šest m jeseci da sve ovo
I , ~ I uštimam. Jednom ili dvaput sudario sam se s 1 judi-
ma iz protivnićke strane, što je bilo neizbježna Ne
v jeru jem da zna ju što radimo, ali ako zna ju mo~da
, ! , će nam se pružiti prilika da utvrdimo kako smo,
žilavi.
Jedan od oficira ušao je s komadom papira u
ruci i prišao Đicksteinu.
- Radiogram iz Tel Aviva, gospodine. Copar~lli
je upravo prošao Gibraltarom.
- To smo čekali - rekao je Dickstein, usta jući. -
` G Krećemo u zoru.
s
Suza Ashford i A1 Cortone promi jenili su avio-
ne u Rimu i stigli na Sicili ju rano u jutro. Na aero-
dromu su Cortonea dočekala dva rodaka.. Medu
'; n jima se razvila živa rasprava; ne žučna. ah iP~
glasna i uzbudena. Suza ni je razum jela brzomet~
~ i di jalog, ali se činilo da su rodaci ht jeli pratiB ~
', tonea a on se branio da posao mora obaviti s~m .1~
se radilo o dugu časti.
322
Cortone je ćinilo se pobi jedio. Otišli su s aero-
droma u velikom bijelom fiatu, bez rodaka. Suza je
upravl jala. Cortone ju je usm jerio na obalnu cestu.
po stoti put jo j se u mislima odigrao susret s Natha-
nielom. Vid jela je n jegovo vitko, čvornato ti jelo;
dignuo je pogled; prepoznao ju je i lice mu se rasteg-
lo u radosni smi ješak; potrčala je k n jemu, bacili su
se jedno drugom u zagrl ja j; stisnuo ju je da je zabo-
1 jelo; ona je rekla: "Oh, 1 jubim te", i izl jubila mu
obraze, nos, usta... Ali se ujedno osjećala krivom i
zaplašenom; postojao je i drugi prizor koji je manje
često dozivala, a u ko jem je zurio u n ju kamena lica
i upitao: "Što, dovraga, tražiš tu?"
Bilo je to pomalo kao u d jetin jstvu kad se
nedolično ponašala na badn ju večer, pa se ma jka
razl jutila i rekla da će jo j D jed Mraz u čarapu stavi-
ti kamen je um jesto igraćaka i bombona. Ni je znala
da li da v jeru je u to te je ležala budna, plašeći se
jutra i želeći da već jednom svane.
Bacila je pogled na Cortonea ko ji je s jedio uz
n ju. Let preko oceana ga je umorio. Teško jo j je bilo
zamisliti da je istih godina kao Nat... bio je tako
debeo, ćelav i... nosio je na sebi tragove poroka koji
bi bili možda i privlaćni da ga nisu ćinili još stari-
jim.
Kad je sunce izišlo, otok je d jelovao li jepo. Suza
je promatrala kra jolik, nasto jeći odvratiti misli kako
bi jo j vri jeme brže prošlo. Cesta je vi jugala uz obalu
od gradića do gradića a s desne strane otvarali su se
vidici na kamenite žalov~ i iskričavo Sredozeml je.
Cortone je pripalio cigaru.
- Kad sam bio mlad često sam radio takve
stvari - rekao je. - Ukrcao bih se u avion, otišao
nelcamo s kakvom 1 jepoticom, vozio se naokolo, raz-
gl~avao. Sad to više ne radim. Ćini mi se da već
godinama sjedim u Buffalou. Tako je to s biznisom.
~bogatiš se, ali uvi jek ima nečeg zbog čega brineš.
323
v
Tako nikamo ne putu ješ, 1 judi dolaze k tebi. Posta ješ
preli jen da bi se zabavio.
- Sami ste tako odabrali - primi jetila je g~
Više je suosjećala s Cortoneom nego što je pokaziva
la. Bio je to čov jek ko ji je naporno radio za poeve
pogrešne stvarl.
- Da, ja sam tako odabrao - priznao je Cortone
- Mladi nema ju milosti. - Kad je povukao dim iz
cigare na licu mu je zalebdio jedan od ri jetkih polu_
' . osmi jeha.
Suza je uto u retrovizoru po treći put ugledala
,i ,'
, isti plavi automobil.
,, - Prate nas - rekla je, nastojeći da joj glas bude
č
smiren i prirodan.
- Arapin?
- Na jv jero jatni je. - Ni je mogla razabrati lloe
' ; vozaća i2a v jetrobrana. - ~to ćemo? Rekli ste da ćete
E ' to srediti.
i ! - I hoću.
, Šutio je. Očekujući da joj nešto kaže, Suza je
svrnula pogled na n jega. Punio je revolver ružnim
j smedecrnim mecima. Stao jo j je dah: nikad ni je
r I . vid jela pravi revolver.
Cortone je dignuo pogled k n jo j, zatim je pogle·
dao na cestu.
~ i; - Zaboga, pripazite na prokletu cestu!
Brzo je pogledala i čvrsto prikočila zbog oštrog
i .,
zavo ja.
- Odakle vam to? - upitala je.
- Od rodaka.
Suza se sve više os jećala kao u neko j mb~
Četirt dana ni je spavala u krevetu. Od trenutka kad
' je čula oca kako mirno govori o ubo jstvu Nathani~·
r
bila je u bi jegu: b ježala je od strašne istine ko ja joj
, 1 a'i se otkrila o Hasanu i n jezinu ocu u sigurnost ~~
, , se udalja:
steinovih žilavih ruku; a, kao u mori, cil j
vao jednakom brzinom ko jom je ona trčala.
324
- Zašto mi ne kažete kamo idemo? - upitala je
~ortonea.
- Mislim da sad već mogu. Nat je tražio da mu
posudim kuću s pristaništem, zaštičenu od radoznale
poiici je. Idemo do te kuće.
- Koliko je još do tamo? - Suzi je srce brže
2akucalo.
- Oko trl kilometra.
Trenutak kasni je Cortone je rekao:
- Stići ćemo, ne brza jte, ni je nam do toga da
poginemo na cesti.
Shvatila je da je nesv jesno pritisnula papućicu
gasa. Usporlla je automobil, ali ni je mogla u,sporiti
svo je misll. Još trenutak pa će ga vid jeti, pomilovati
po licu, pozdraviti pol jupcem, os jetiti n jegove ruke
na ramenima...
- Zaokrenite desno.
Provezla je kola kroz otvorenu kapiju i dui
kratkog pošl junčanog privoza obrasla korovom do
velike ruševne vile od bi jela. kamena. Kad je zausta-
vila ispred stupovima poduprtog tri jema očekivala je
da će Nathaniel istrčati i pozdraviti je.
S ove strane kuće ni je bilo nikakvih znakova
života.
Izišli su iz automobila i popeli se popuc~lim
kamenitim stubištem do predn jeg ulaza. Golema
drvena vrata bila su zatvorena ali ne i zakl jučana.
Suza ih je otvorila, ušli su.
U prostranom predvor ju mramorni pod bio je
razbi jen, strop je vtsio, a zidovi su bili osuti vlažnim
mrl jama. Usred predvor ja ležao je golemi luster raši-
ren poput uginula orla.
- Ima li koga? - viknuo je Cortone.
Nitko se ni je odazvao.
Suza je pomislila: kuća je golema, on je ovd je,
samo ne ču je, možda je u vrtu.
Prošli su predvor jem zaobišavši luster i ušli u
p~i salon nallk na pećinu. Koraci su im glasno
\
s
od jekivali dok su iziazili u vrt kroz francuska vrata
bez stakla.
Neveliki vrt spuštao se do ruba sti jene. Oda.nie
su ugledall dugo stepenište, koje je usječeno
kamen krivudalo dol je do žala.
Nigd je nikoga.
Ni je ovd je, pomislila je Suza; ova j put mi je
D jed Mraz doista ostavio kamen je.
- Gleda jte! - Cortone je debelom rukom pokazi_
vao na pučinu: tamo su bila dva broda, jedan veći i
; jedan motorni čamac. Motorni se čamac brzo pribli-
žavao obali, skačući na valovima i režući vodu oš-
i trim pramcem; u čamcu je bio samo jedan čov jek.
Brod je isplovl javao iz zal jeva, ostavl ja jući za sobom
široku brazdu.
i - Čini se da smo zakasnili - rekao je Cortone.
Suza je potrčala niza stube, ludaćki vičući i
mašući, nasto jeći privući pažn ju 1 judi na brodu,
zna jući da je to nemoguće jer su bili predaleko.
, Poskliznula se na kamenju i tresnula na stražnjicu.
Briznula je u plač.
Cortone je potrčao za n jom, tresući teškim ti je-
lom.
- Ne vri jedi - rekao je dižući je na noge.
- Motorni čamac - rekla je zdvojno. - Možda
možemo čamcem sustići brod.
~ `i - Ne možemo. Dok čamac stigne ovamo, brod će
previše odmaknuti i steći veću brzinu od čamca.
Poveo ju je natrag uza stepenice. Bila je strčala
gotovo do žala pa ga je pen jan je teško zamorila
Suza je to jedva zami jetila; bila je sva skršena.
Tupo se vraćaia padinom vrta, natrag u kuću.
- Moram predahnuti - rekao je Cortone kad su
pr~li salon.
Suza ga je pogledala. Teško je disao, lice mu je
posivjelo i oznojilo se. Shvatila je da je sve ovo bilo
previše za n jegovo pretilo ti jelo. Na tren je zabo~`d
la svo je strašno razočaran je.
- Stubište - rekla je.
Ušli su u ruševno predvor je. Povela je Cortonea
do širokog zavo jitog stepeništa i posadila ga na
drugu stubu. Sklopio je oči i oslonio glavu na zid.
- Ču jte - rekao je - možete brodove pozvati
radiotelefonom, ili im poslatt radioporuku... još
rr,ožemo s n jlma stupiti u vezu...
- Mirujte malo - rekla je. - Ne govorite.
- Pita jte mo je rodake ... tko je tamo?
Suza se naglo okrenula. Začuo se zveket krho-
tina lustera i sad je vid jela što ga je prouzroćilo.
Predvor jem im je prilazio Jasif Hasan.
Od jednom se Cortone s golemim naporom podi-
gao.
Hasan je stao.
Cortone je isprekidano hvatao dah. Kopao je po
džepu.
Suza je viknula:
- Ne!
Cortone je izvukao pištol j.
Hasan se ukočio na m jestu. ,
Suza je vrisnula. Cortone je teturao s revolve-
rom u ruci. Pritisnuo je okidać. Revolver je opalio
dvaput, zaglušnim praskom. Meci su promašili. Cor-
tone se skl jokao lica crna kao u smrti. Revolver mu
je ispao iz ruke i udario o napukli mramorni pod.
Suza je kleknula uz Cortonea.
Otvorio je oči.
- S:uša jte - rekao je promukto.
- Ostavite ga, idemo - upao je Hasan.
Suza mu se okrenula licem. Iz svega glasa je
kriknula:
- Tornj~jte s~ - Potom se opet usredotoćila na
~rtonea.
- Poubi jao sam mnogo 1 judi - prošaptao je Cor-
tone. Su~ ~ p~gnula da ču je. - Jedanaestoricu sam
ubio vlastorućno.., bludničio sam s mnogo žena._ -
Glas mu je zamro, oči je sklopio. Potom je uz strašan
327
v
,
napor nastavio. - Ci jelog svog prokletog života bio
sam lopov i nasilnik. All umro sam za pri jatel ja,
točno? To nešto vri jedi, mora, zar ne?
- Da - potvrdila je. - To doista vri jedi.
- Dobro - rekao je.
Zatim je izdahnuo.
Suza ni je nikad vid jela smrr. Bilo je strašno.
Od jednom više ničeg ni je bilo, osim trupla; lićnosti je
nestalo. Pomislila je: ni je ćudo što nas smrt t jera na
plač. Shvatila je da jo j je lice mokro od suza. A ni je
mi čak bio simpatićan, pomislila je, sve do ovog
trenutka.
- Sve ste vrlo dobro izveli, ha jdemo sad - rekao
' je Hasan.
Suza ni je shvatila. Dobro izvela? Potom je
razum jela. Hasan ni je znao da je Cortoneu rekla
kako ih sli jedi jedan Arapin. Po n jegovu izvela je
upravo ono što je tražio: dovela ga je ovamo. Sa.d
mora i dal je glumiti da je na n jegovo j strani dok jo j
se ne ukaže prilika da stupi u vezu s Natom.
' Ne mogu više lagati i pretvarati se, ne mogu, to
je previše, umorna sam, govorila je u sebi.
Potom: brodu možete javiti radiotelefonom, ili
brzo javiti, rekao je Cortone.
Još bi mogla upozoriti Nata.
Oh, Bože, kad ću moći spavati?
Ustala je.
- Što ćekamo?
Izišli su na trošna glavna vrata.
- Uzet ćemo mo j automobil - rekao je Hasan.
Pomislila je da mu sad pob jegne, ali bffo bi to
ludo.
On će je ionako uskoro pustiti. Obavila je što je
tražio, zar ne? Sad će je poslati kući.
Ušla je u n jegov automobil.
- čeka jte - rekao je Hasan. Potrčao je do Corto-
neova automobila, izvukao kl jučeve i odbacio ih u
328
šikaru. Sje° je u svo j automobil. - Tako nas čov jek iz
motornog ćamca neće moći goniti - objasnio je.
Kad su krenuli, rekao je:
- Razočaralo me vaše ponašan je. Ta j je ćov jek
pomagao našim nepri jatel jima. Kad umre nepri jatel j
trebali biste se radovati a ne plakati.
Pokrila je oči rukom.
- On je pomagao pri jatel ju.
Hasan ju je potapšao po kol jenu.
- Dobro ste obavili posao, ne bih vas smio pre-
koravati. Dobili ste podatak koji mi je trebao.
Pogledala ga je.
- Jesam?
- Svakako. Veliki brod na izlasku iz zal jeva bio
je Stromb~erg. Znam mu vri jeme odlaska i maksi-
malnu brzinu te mogu izraćunati na jrani ji trenutak
n jegova susreta s Coparellr~ jem. I mogu svo je 1 jude
dopremiti tamo dan pri je. - Ponovo ju je potapšao po
kol jenu i ova j put ruku ostavio na n jezinu stegnu.
- Ne dira jte me - rekla je.
Povukao je ruku.
Sklopila je oči i pokušala razmišljati. Svojim
postupkom postigla je na jgore ćemu se mogla nada-
ti: dovela je Hasana do Sicili je a ni je usp jela upozo-
riti Nata. Mora saznati kako se šal je brzo jav brodu i
sm jesta to učiniti ćim se Hasan i ona razidu. Posto-
jaia je samo još jedna mogućnost: st juard u avionu
koji je obećao nazvati izraelski konzulat u Rimu.
- Oh, Bože, baš se radu jem povratku u Oxford.
- Oxford? - Hasan se nasmijao. - Ne još..Morat
ćete ostati sa mnom sve dok operacija ne završi.
Pomislila je: Dragi Bože, ne mogu više.
- Ali ja sam tako umorna - rekla je.
- Uskoro ćemo se odmoriti. Ne mogu vas pustiti.
1z sigurnosnih razloga. Uostalom, ne želite val jda
Propustiti da vidite Nata Dicksteina mrtvog.
329
Na aerodromskom šalteru Alitalie tri ćov j~
pristupiše Jasifu Hasanu. Dvo jica su bila ~~ s
izgledom batinaša, treći je bio pedesetogodišn j~
oštrih crta lica.
Stari ji reče Hasanu.
- Budalo prokleta, trebalo bi te ustri jelitt.
Hasan je podigao pogled i Suza je ugledala
strah u n jegovim očima.
- Roetov!
Rostov je uhvatio Hasana za mišku. Na trenu_
! ' tak se činilo da će se Hasan opri jeti i istrgnuti ruku.
~ " i Dvo jtca mladth prunakli su se bllže. Suza i Hasan
r '~ bili su opkol jeni. Rostov je odveo Hasana od šaltera.
I, Jedan od ostale dvo jice primi Suzu za mišicu i
! povede je za n jima.
' Pošli su u jedan miran ugao. Rostov je očtgled
! no kiptio od bi jesa ali je prozborlo prigušenim gla-
;,I;
;
som.
' ~ - Upropastili biste ci jelu stvar da niste nekoliko
a
` ! ~ minuta zakasnili.
! - Ne znam o đemu govorite - pokušao je Hasan
zdvo jno.
- Mislite da ne znamn da ste optrčall svi jet
tražeći Dicksteina? Mislite da vas mo ji 1 judi ne
,y; mogu pratiti baš kao svaku drugu budalu? Primao
, sam svakog sata izv3ešta je o vašem kretan ju sve
otkako ste otišli iz Kaira. A što vas je ponukalo da
pomisllte kako n jo j možete v jerovati? - Palcem .1e
pokazao na Su2u.
- Ona me dovela, ovamo.
- Da, ali vi to niste mogll znati.
E Suza je sta jala nepomično, ni jemo i uplašeua
I ,
,
* Sve joj se beznadno zbrkalo. Mnogobrojni šokovi ~8
,
;,
jutra, kad su promašili Nata, smrt Cortonea i sad
ovo, paralizirali su n jezinu sposobnost da m~ V~
tt , jo j je teško padalo da iztgrava Hasana a ~~on~
!
kaže istinu. Sad je tu iskrsnuo ta j Rostov kome .1e
Ha~n lagao, a ona se još ni je sabrala da odluči
treba li Rostovu reći istinu ili neku novu laž.
- Kako ste došli ovamo? - upitao je Hasan.
- Na Ifarll, razumi je se. Bili smo nepunih ćetr-
d~et ili pedeset mil ja od Sicili je kad je stigla vi jest
da ste se spustili. Dobio sam takoder od Kaira sugla-
snost da vam naredim da se smjesta i bez okolišanja
vratite tamo.
- Ipak mislim da sam pravilno postupio - rekao
je Hasa n.
- Gubite mi se s oči ju.
Hasan je krenuo. Suza je zakoračila za n jim,
ali ju je Rostov zadržao.
- Ne vi. - Ščepao ju je za nadlakticu i poveo na
drugu stranu. - Znam da ste dokazali svo ju lo jal-
nost, gospodice Ashford, ali usred ovakvog pothvata
ne možemo nove 1 jude tek tako pustiti kući. S druge
strane, ovd je na Sicili ji nemam drugih 1 judi osim
onih ko je trebam na brodu te vas ne mogu dati
otpratiti drugamo. Bojim se da ćete morati sa mnom
na Karlu dok se ova j posao ne svrši. Nadam se da to
nećete zam jeriti. Znate li da ste posve nalik svo jo j
majci?
Izišli su iz aerodroma do automobila ko ji je
čekao. Rostov jo j pridrži vrata. Sad je bio t.renutak
da b ježi; kasni je možda više neće biti prilike. Okli je-
vala je. Jedan od snagatora je stao uz nju. Sako mu
se bio malo rastvorio te je ugledala dršku revolvera.
Pris jetila se strašnog praska Cortoneova pištol ja u
ruševnoj vili i kako je tad vrisnula; odjednom ju je
sPopao strah od smrti, od toga da se pretvori u
komad gline, poput jadnog debelog Cortonea; užas-
nuo ju je taj revolver, prasak i metak koji bi se
zario u n ju. Poćela je drhtati.
- Što je? - upitao je Rostov.
- A1 Cortone je umro.
- To znamo. Udite u kola.
330 331
y
; Pierre Borg se izvezao automobilom iz Atene i
parkirao na kra ju žala gd je je šetao poneki osa~_
1 jeni 1 jubavni par. Izišao je i krenuo duž obale dok
se nije susreo s Kawashom koji je došao iz suprot-
nog sm jera. Sta jali su rame uz rame okrenuti moru
a more je do n jihovih nogu tiho nadolazilo i pov~~-
lo se. Borg je u svi jetlu zv jezdanog neba mogao
razabrati pristalo lice visokog Arapina. Ova j put
dvostruki agent Kawash ni je bio samouv jeren kao
' obično.
r, ,
- Hvala vam što ste došli - rekao je.
Borg ni je shvaćao zašto mu za hval ju je. Ako je
, tko trebao zahvaliti, onda je to bio on. Zatim je
; ~ shvatio da mu Kawash upravo to i govori Ta j je
! ~ ćov jek sve radio s f inesom, čak i kad je vri jedao.
,
, . ;I - Rusi sumn ja ju da u Kairu posto ji provala -
i ; !, rekao je Kawash. - Drže svo je karte uza svo ja kolek-
' ' ~ ~ I tivna komunistićka prsa, da se izrazim slikovito. -
Kawash se bli jedo osm jehnuo. Borg ni je shvatio
' dos jetku. - Čak i kad se Jasif Hasan vratio u Kairo
` , 'j da podnese izv ješta j, nismo mnogo saznali, a ja.
j ~; ! '' nisam saznao i sve od onog što je izvi jestio.
w
E - Ne gubite vri jeme na isprike, molim. Samo mi
recite što znate - rekao je Borg, podrignuvši glasno
od obilnog grćkog ručka.
- U redu - rekao je Kawash popustl jivo. - Znaju
, da se Dickstein sprema ukrasti uran.
- To ste mi već prošli put rekli.
` - Ne v jeru jem da zna ju po jedinosti. Nam jera im
, je da se stvar dogodi, a oni da ih zatim raskrinkaju-
x; Ima ju dva broda na Sredozeml ju ali ne zna ju Ic~°
da ih upute.
Plastična boca dopluta na valu i zaustavi ~ do
Borgovih nogu. Šutnuo ju je natrag u vodu.
; - Što je sa Suzom Ashford?
- Pouzdano je da radi za arapsku stranu. Čuj~
e htio
Rostov i Hasan imali su nesuglasica. Hasan j
332
znati gdje je Dickstein, a Rostov je to smatrao nepo-
trebnim.
- I,oše vi jesti. Nastavite.
- Hasan je krenuo dal je na svo ju ruku. Privolio
je Ashfordovu kćer da mu pomogne naći Dicksteina.
Otišli su u SAD, u grad Buffalo i potražili gangstera
Cortonea ko ji ih je odveo na Sicili ju. Promašili su
Dicksteina za dlaku: vid jeli su kako Strom t~erg is-
plovl java. Hasan je zbog toga u nemilosti. Naredeno
mu je da se vrati u Kairo, ali se tamo još nije poja-
vto.
- A d jevo jka ih je dovela do Dicksteinova skro-
višta?
- Tako je.
- Isuse, to je loše. - Borg se s jetio poruke od "pri-
jateljice" koja je stigla u rimski konzulat za Nata
Dicksteina. Spomenuo je to Kawashu. "Hasan mi je
sve rekao, on i ja dolazimo k tebi". Što je to, dovraga,
značilo? Je li trebalo Dicksteina upozoriti, zadržati
ga ili zbuniti? Ili je to bila dvostruka smicalica,
pokuša j da ga se uv jeri kako su je primorali da
Hasana dovede do n jega?
- Dvostruka smicalica, rekao bih - zakl jučio je
Kawash. - Znala je da će jednom izići na vid jelo
njezina uloga u tome, pa je pokušala produžiti Dick-
steinovo pov jeren je. Vi tu poruku nećete prosli jediti...
- Razumi je se da neću. - Borg se usredotočio na
drugi problem. - Ako su vid jeli Stromberg, što su
mogli zakl jučiti?
- Da će Stromberg biti upotri jebl jen u kradi
urana.
- Baš to. Da sam ja Rostov, pratio bih Strom-
~rg~ pustio~dšlim dadćemo ave~ orati ob stavpia.o-
prokletstvo!
Vrškom cipele kopao je po mekom pi jesku. - Kako
stoje stvari u gattari?
- Čuvao sam na jgore za kra j. Svi su pokusi s
v
usp jehom završeni. Rusi šal ju uran. Reak~r
proraditi za tri t jedna.
Borg je zurio na pučinu, jadni ji, pesimistični ji i
više nego ikad potišten.
- Znate što to znaći? Da stvar ne možemo pre.
kinuti. Ne mogu zaustaviti Dicksteina. On je p~_,
1 jedn ja šansa Izraela.
Kawash je šutio. Malo zatim Borg je svratio
svo j pogled na n jega. Arapin je sklopio oči.
- ~to to radite? - upitao je Borg.
Kawash je još nekoliko trenutaka šutio. Napos.
1 etku e otvorio oči i s ul udnim lusmi ehom
j j j j 1~ j
i rekao:
, k i - Molim se.
'f
,,
, TEL AVIV BRODU STROMBERG
BORG OSOBNO DICKSTEINU
;, DEŠIFRIRA OSOBNO PRIMALAC
SUZA ASHFORD POTVRĐEN ARAPSHI
AGENT STOP NAGOVORILA CORTONEA DA
' NJU I HASANA ODVEDE NA SICILIJU STOP
STIGLI TAMO NAKON TVOG ODLASKA STOP
CORTONE MRTAV STOP TO I OSTALI PODACI
UKAZUJU NA VELIKU MOGUĆNOST DA ĆEŠ
BITI NAPADNUT NA PUčINI STOP ODAVDE
NE MOŽEMO NI~TA VI~aE PODUZETI STOP
SAM SI SVE ZAMIJESIO PA SE SAD SAM
IZVLAČI KRAJ
Naoblaka ko ja se nekoliko dana gomila.la nad
zapadnim Sredozeml jem te se noći naposl jetku i~
natapa juči Stromb~erg kišom. Podigao se i oštai' v.le'
tar i konstrukci jski nedostaci broda postali su °~~
' kad se počeo propin jati i propadati u sve v~
valovima.
; Nat Dickstein ni je ni primi jetio nevri jeme.
334
IuG ,
Sjedio je sam u maloj kabini, za stolom priša-
rafljenim za pregradu, s olovkom i blokom, kn jigom
šifara i radiogramom, dešifrira jući ri jeć po ri ječ
gorgovu mučnu poruku.
proćitao ju je mnogo puta i naposl jetku ostao
s jediti zureći u goli ćelićni zid pred sobom.
Bilo je besmisleno nagadati zašto je to učinila,
izmišl jati dalekosežne pretpostavke da ju je Hasan
primorao ili uci jenio, zamišl jati da je tako postupila
iz pogrešnog uv jeren ja ili zbrkanih motiva: Borg je
rekao da je špi junka i bio je u pravu. Bila je to sve
vrijeme. Zato je i pošla s njim u krevet.
Tu je d jevo jku čekala velika budućnost u špi-
junskom poslu.
Dickstein je pokrio rukama lice i prstima priti-
snuo oćne jabučice, ali ju je ipak vidio pred sobom,
golu u cipelama visokih potpetica, oslon jenu o ormar
u kuhin ji onog malog stana, kako čita novine dok
čeka da zavri je voda u kotliću.
Na jgore je bilo što ju je još uvi jek volio. Pri je
susreta s n jom bio je bogal j, emocionalno osakaćen
čovjek prazna rukava tamo gdje je trebala biti lju-
bav; izvela je čudo, učinila ga ponovo potpunim
čovjekom. Sad ga je izdala, uzela natrag ono što mu
je dala i on će sad biti još veći bogal j nego pri je.
Pisao jo j je 1 jubavno pismo. Što li je radila kad ga je
čitala? Smi jala se? Je li ga pokazala Jasifu Hasanu
s ri ječima: "Pogleda jte kako sam ga smotala."
Odsad će se osjećati poput sli jepca ko ji je pro-
gl~ao, pa ponovo, u noći dok je spavao, izgubio vid.
Rekao je Borgu da će sam ubiti Suzu ako je
špi junka, ali je sad znao da je slagao. Ne bi je nikad
mogao pozli jediti, bez obzira što je učinila.
Bilo je kasno. Većina je posade spavala osim
ljudi na straži. Izišao je iz kabine na palubu a da
ni je nikog susreo. Od vrata do ograde pokisnuo je do
k°~e, a da to ni je ni primi jetio. Sta jao je uz ogradu,
2"no u tminu, a da ni je mogao razabrati gd je je
,
,.
! ;!
i~,;t~j'' ~
kraj crnom moru a početak crnog neba, puštajući da,
mu kiša curi niz lice kao potoci suza.
Suzu nikad neće ubiti, ali je Jasif Hasan bio
nešto drugo.
Ako je ikad netko imao nepri jatel ja, n jemu je
to bio Hasan. Volio je Eilu, a zatekao je u 1 jubavnom
zagrl ja ju s Hasanom. Zavolio je Suzu, a sad dozna je
da ju je već zaveo isti stari suparnik. A Hasan je uz
to iskoristio Suzu za svo j plan da otme Dicksteinu
domovinu.
Da, ubit će Jasifa Hasana i to golim rukama
ako uzmogne. I ostale. Ta ga je misao izvukla iz
oča ja ko ji se prometnuo u bi jes: poželio je čuti pra-
sak kosti ju, vid jeti sklupčana t jelesa, omirisati strah
i barut, smrt uokolo n jega.
Borg je smatrao da će ih napasti na moru.
Dickstein je sta jao držeći se grčevito za ogradu dok
je brod s jekao valove; zamah v jetra je ošinuo n jego-
vo lice studenom, oštrom kišom; pomislio je: Neka
bude tako. Svom snagom riknuo je u v jetar.
- Dodite, dodite samo, prokletnici!
;
336
i
15.
Hasan se ni je vratio u Kairo, ni tada ni ikad
više.
Kad je avion poletio iz Palerma ispunffo ga je
likovan je. Bilo je za dlaku, ali je ponovo nadmudrio
Rostova! Gotovo da ni je pov jerovao kad je Rostov
dreknuo: "Gubite mi se s oći ju!" Već je v jerovao da
će ga prisiliti da se ukrca na Karlu i tako upropasti
prepad feda jina. Ali Rostov je pov jerovao da je
Hasan samo prerevan, impulzivan i neiskusa.n.
Nikad mu ni je palo na um da bi Hasan mogao biti
izdajnik. Ali zašto i bi? Hasan je bio predstavnik
egipatske ta jne službe u ekipi i Arapin. Da je Rostov
posumn jao u n jegovu lo jalno5t, možda bi razmišl jao
ne radi li za Izraelce, jer su oni bili protivnici, dok su
Palestinci, ako je na n jih i pomislio, kako se moglo
pretpostaviti, bili na arapskoj strani.
S ja jno. Mudar, arogantan, zaštitnički pukovnik
Rostov i svemoćni KGB izigrani od ušl jivog palestin-
skog izb jeglice, čov jeka koji je za n jih bio nula.
Ali stvar još nije svršila. Još se morao priklju-
čiti feda jinima.
Iz Palerma doletio je u Rim odakle je pokušao
naći avion za Annabu ili Constantine, oba blizu al-
žirske obale. Kompani je su nudile let do Alžira ili
Tunisa, ~abrao je Tunis.
U Tunisu je našao taksistu s novijim renaul
torn i gurnuo mu pod nos veću svotu dolara nego što
337
y
je ta j čov jek uspi jevao zaraditi za godinu d~
Vozili su oko stotinu šezdeset kffometara tuniskom
cestom i ušli u Alžir gd je je u jednom ribarskom
selu s malom prirodom lukom Hasa.n napustio taksi,
Jedan od feda jina ga je čekao. Hasan ga ~
zatekao na žalu, ispod uspravl jenog čamca, u z~o-
nu od kiše. Igrao je pil jaka s jednim ribarom. Sva
tro jica se ukrcaše u ribarev čamac i otisnuše se.
Dok su u sumrak plovili prema pučini more je
bilo burno. Hasan, ko ji ni je poznavao more, brinuo
! je da će se mali motorni čamac prevrnuti, aii se
j ribar na sve veselo kesio.
iI Vozili su se man je od pola sata. Kad su se pri-
," ' bližavali trupu broda koji je iskrsnuo, Hasana je
i, ponovo obuzelo likovan je. Brod... imali su brod.
Popeo se na palubu, a čov jek ko ji ga je doćekao
;; ~ I, platio je ribaru. Mahmud ga je čekao na palubL
i i Zagrlili su se, a Hasan je rekao:
' , i - Moramo sm jesta dići sidro, stvari se odvi jaJu
 strelovito.
- P~i sa mnom na most.
Brod je bio malen, oko tisuću tona zapremnine,
prilično nov i u dobrom stan ju. Bio je uzak, a već3na
je sm ješta ja bila ispod palube. Posto jao je samo
jedan skladišni prostor. Brod je bio nami jen jen za
brz pri jevoz malih tereta i za lako manevriran.je u
lokalnim sjveroafrićkim lukama.
f~~ I Zastali su tren na prednjoj palubi, osvrnuvši se
.~
' naokolo.
- Upravo ono što nam treba - oci jenio je Hasan
' ~ raspoloženo.
j , - Promi jenio sam mu ime u Nebulus - ~.l~no
' ga je Mahmud. - To je prvi brod palestinske morna-
rice.
Hasanu se oči ispuniše suzama.
' Uspeli su se 1 jestvama.
~
ovca ko
tr
k
, , .
g
og
_ ~bio sam ga od jednog libi js
'!' je htio spasiti dušu.
;
'
; ,',; 338
i:
lVlost je bio zbi jen i ćist. Imao je samo jedan
ozbil jni nedostatak: man jkao mu je radar. Mnogi od
tih obalnih brodova snalazili su se bez n jega, a ni je
bilo vremena da se oprema kupi i instalira.
Mahmud je predstavio kapetana, također Libi j-
~, Darodavac je pribavio uz brod i posadu jer ni je-
dan feda jin ni je bio pomorac. Kapetan izda zapovi-
jed za dizan je sidra i pokretan je stro jeva.
Tro jica na mostu nagnuše se nad karte, dok im
je Hasan govorio što je doznao na Sicffi ji.
- Strom,b~erg je otplovio s južne obale Sicilije
danas u podne. Co~arelli je trebao proći Gibraltar
kasno sinoć, u sm jeru Genove. To su brodovi iz iste
seri je, jednake brzine, stoga se na jrani je mogu su-
sresti dvanaest sati istočno, nasred rute izmedu Sici-
li je i Gibraltara.
Kapetan je nešto računao i pogledao u drugu
kartu.
- Susrest će se jugoistočno od otoka Minorca.
- Mi bismo morali presresti Cop~relli na jman je
osam sati rani je.
Kapetan je prstom popratio kurs.
- To bi značilo nešto južni je od otoka Ibize,
sutra u suton.
- Možemo li stići?
- Da, i još nešto pri je, ako ne bude olu je.
- Hoće li je biti?
- Idućih dana hoće. Ali ne još sutra, mislim.
- Dobro. Gdje je radiotelegrafist?
- Ovd je. To je Jakov.
Hasan se okrenuo malom, nasmi janom čov jeku
zubi p~ut jelih od duhana i rekao mu:
slati si nale
g a ~ pol jskom bRodu iKarla. Prat hn aoovo j
v~noj dužini. - Zapisao je na papir. - Na Strombergu
je automatski odašil jać ko ji svakih pola sata šal je
.lednostavni tridesetsekundni signal. Ako ga budemo
339
' hvatali bit ćemo sigurni da nas Stromer-g ni je pro-
stigao.
Kapetan je odredio kurs. Dol je na palubi, pr~
je oficir izvršavao naredbe. Mahmud je govorio s
jednim od feda jina o prov jeri oruž ja. Radist je pođeo
ispitivati Hasana o Strombergovu odašil jaču. Hasan
, ga zapravo ni je slušao. Razmišl jao je: Što god se
;; dogodilo, bit će slavodobitno.
r ; Brodski su stro jevi zagrm jeli, paluba zadrhtala,
, pramac zas jekao more i brod je krenuo.
~i ~~i~i i
``~a ~; ! Dieter Koch, novi strojarski oficir Copiarelltja,
ležao je usred noći u svo jo j ka jiti, razmišl ja jući što
j će reći ako ga netko spazt.
N jegov je zadatak bio jednostavan. Morao je
ustati, otići do stro jarskog spremišta, uzeti rezervnu
ul jnu pumpu i baciti je. Gotovo je bilo sigurno da to
' može izvesti a da ga nitko ne izner~di jer mu je
G ~ kabina bila do spremišta, većina je posade spavala, a
; oni budni bili su na mostu i u stro jarnici, te se goto-
vo sigurno neće odande udal javati. Ali "gotovo si-
gurno" ni je bilo dovol jno u operaci ji ove važnosti.
Ako netko posumn ja, sad ili kasni je, što je zapravo
'. ( nam jeravao...
, ` Navukao je džemper, hlaće, čizme i nepromoči-
vu kabanicu. Stvar treba izvesti, i to sm jesta. Strpao
' je u džep kl juč spremišta, otvorio vrata kabine i
izišao. Dok je prolazio hodnicim smislio je što će reć~:
reći će da ni je mogao spavati pa prov jerava spremi-
: šte.
, Otkl jučao je vrata spremišta, upalio sv jetlo,
ušao i zatvorio za sobom. Rezervni di jelovi bili su
ov ješeni i poslagani svuda naokolo - kućišta, ventili,
svjećice, kablovi, vijci, filteri ... uz cilindarski blok
mogao si iz ovih di jelova sastaviti ci jeli stro j.
Rezervnu ul jnu pumpu našao je u kuti ji visoko
° '' na jedno j polici. Skinuo ju je, ni je bila velika ~
i, , 340
zato teška, i tad pet minuta utrošio da prov jeri ne
postoji li i druga rezerva.
A sad je sli jedio teški dio.
.., nisam mogao spavati, gospodine, pa sa pro-
v jeravao rezervne di jelove. Vrlo dobro, je li sve u
r~u? Da, gospodine. A što vam je to ispod miške?
~a viski ja, gospodine. Kolać ko ji mi je poslala
ma jka. Rezervna ul jna pumpa, gospodine. Bacit ću
je u more...
Otvorio je vrata spremišta i izvirio.
Nikog.
Ugasio je sv jetlo, izišao, zakl jučao vrata. Prošao
je hodnikom i izišao na palubu.
Nikog.
Još je kišilo. Vid jelo se samo nekoliko metara
uokrug, što je bilo dobro jer je to značilo da ni drugi
ne vide bol je.
Prišao je ogradi, nagnuo se preko n je i ispustio
pumpu u more; okrenuo se i sudario s nekim.
- Tko je to? - upitao je glas sa stranim naglas-
kom.
- Stro jar. A vi?
Dok je Koch govorio čov jek se okrenuo tako da
se n jegov profil ocrtavao u palubnom sv jetlu i Koch
prepozna zaokružen stas i lice s krupnim nosom
radiotelegrafiste.
- Nisam mogao spavati - reće radiotelegrafist. -
Pošao sam da ... udahnem zraka.
Smeten je kao i ja, uočio je Koch. Tko zna zaš-
to?
- Šugava noć - uzvrati Koch. - Idem leći.
- Laku noć.
Koch ude i krene prema svo jo j kabini. Čudan
tip, ta j radiotelegrafist. Ni je pripadao redovnoj posa-
di. Uzeli su ga na brod u Cardiffu kad je prvobitni
radiotelegrafist slomio nogu. Poput Kocha i on je
o~dje bio pomalo tud. Dobro da je naišao na njega a
ne na nekog drugog.
341
U kabini je skinuo mokru od jeću i legao na
leža j. Znao je da neće zaspati. N jegov je sutrašn ji
plan bio razraden u tančine, ni je ga trebalo ponovo
pretresati, stoga je pokušao misliti na druge stvari;
na ma jku ko ja je radila na jbol ji krumpirov val ju_
šak na svi jetu; na zaručnicu ći je su usne bile nev j~
rojatne; na duševno poremećenog oca koji je sad bio
u 1 ječilištu u Tel Avivu; na s ja jan tonski ureda j ko ji
će moći kupiti od plaće nakon ovog zadatka; na svoj
" li jepi stan u Haifi; na d jecu ko ju će imati, i kako će
' rasti u Izraelu sigurnom od rata.
~ ~ ~ ~ r~ e Dva sata kasni je je ustao. Krenuo je u kuhin ju
` po kavu. Kuharev pomoćnik je, sto jeći u par oenti-
' ~ ;
~~°,'' i metara vode, pržio slaninu za posadu.
! - Ušl jivo vri jeme - rekao je Koch.
,, - Bit će još gore.
`C i ~ Koch je popio kavu, ponovo napunio lončić i još
jedan i ponio ih na most. Prvi oficir je bio tamo.
";~; i
f ~ - Dobro jutro - ozvao se Koch.
- Ni je baš - odgovorio je prvi oficir gleda jući u
; '; '~ kišnu zav jesu.
- Kavu?
- Li jepo od vas. Hvala.
Koch mu pruži lončić.
- Gdje smo?
- Ovd je. - Oficir mu pokaže položa j na karti. -
Točno po planu, usprkos nevremenu.
; j ~', Koch je kimnuo. To je značilo da mora brod
E~ zaustaviti za petnaest minuta.
, ; , - Vidimo se kasni je - rekao je, silazeći s mosta.
, Spust~o se u stro jarnicu.
N jegov je zam jenik bio tamo, vrlo odmoran, kao
da je u noćno j sm jeni dobro prispavao.
' ' - Kakav je pritisak ul ja? - upitao je Koch.
- Posto jan.
i
° - Jučer je malo kolebao.
, , - Ove noći ni je - rekao je zam jenik, malo pr~'
I
', , ;
342
tro kao da se bo jao da će ga optužiti da je spavao
dok je pritisk oscilirao.
- Dobro. Možda se sam od sebe ispravio - rekao
je Koch i odložio lončić na ravnu plohu, potom ga
~d se brod zal jul jao brzo podigao. - Probudi usput
Larsena.
- Dobro.
- Laku noć.
Zam jenik je otišao a Koch iskapi kavu i baci se
na posao.
M jerač ul jnog pritiska bio je u nizu bro jčanika
~a stro ja. Bro jčanici su bili sm ješteni u tankom
metalnom kućištu crno obojenom i učvršćenom s
četiri zavrtn ja. Velikim izvi jačem Koch je izvadio
zavrtn je i izvukao kućište. Iza n jega bila je šuma
raznobo jnih žica ko je su vodile do po jedinih m jera-
ća. Koch zami jeni veliki izvi jać malim s izoliranom
drškom za električne radove; s nekoliko okreta ja
prekinuo je jednu od žica ko ja je vodila do m jeraća
ul ja. Omotao je s nekoliko centimetara izolir-vrpce
goli kra j žice i zali jepio o poledinu sata tako da bi
samo pomna pretraga odala da ni je spo jena s termi-
nalom. Potom je vratio kućište na m jesto i učvrstio
ga s ćetiri zavrtn ja.
Kad je Larsen ušao, Koch je nadoli jevao ul je u
stro j.
- Mogu li to ja, gospodine - ponudio se Larsen.
Bio je pomoćnik i podmazivan je je bilo n jegov posao.
- Već je gotovo - rekao je Koch. Nam jestio je
čep i spremio limenku u ormar.
Larsen je protrl jao oči i pripalio cigaretu. Prel~
tio je pogledom bro jčanike, jednom i još jednom te
uzviknuo:
- Gospodine! Pritisak ul ja na nuli!
- Nuli?
- Da.
- Zaustavi stro jeve!
- Na zapovi jed, gospodine.
343
Bez ul ja bi tren je metalnih di jelova stro ja iza_
zvalo rast temperature sve dok se di jelovi ne bi rag
topili, zaribali i stro j stao zauvi jek. Iznenadni p~
pritiska ul ja bio je tako opasan da bi Larsen v jero-
jatno zaustavio stro jeve i sam, ne pita jući Kocha
Svi na brodu su čuli da su stro jevi stali i os jeti_
li da Cop~relli pluta; čak i oni ko ji su još spavali u
ka jitama čuli su to kroz san i probudffi se. Još pri je
nego se stra j posve zaustavio, glas prvog oficira javio
se kroz ci jev.
- Most! ~to se to dešava dol je?
Koch odgovori kroz ci jev.
- Iznenadni gubitak pritiska ul ja.
- Znate li uzrok?
- Još ne.
- Javite mi.
- Razumi jem, gospodine.
Koch se obrati Larsenu.
- Ispustit ćemo ul je - rekao je. Larsen je uzeo
kuti ju s alatom i pošao s Kochom u potpalubl je gd je
su mogli doseći stro j odozdo. Koch mu je rekao: - Da
su se glavni leža ji ili oni na kra ju izglodali, pritisak
ul ja bi padao postepeno. Nagli pad znači da je greš-
ka u dovodu ul ja. U sistemu ima dovol jno ul ja, to
sam rani je prov jerio, i nema znakova da dovod
negd je pušta. Stoga je v jero jatno u pitan ju neko
zaćepl jen je.
Koch je odvinuo posudu za izgoreno ugl je kl ju-
čem na električni pogon i obo jica je spustiše na pod.
Pregledali su sito, protočni filter, ventil za pretičak i
glavni filter a da nisu našli nikakav kvar.
- Ako nema začepl jen ja, greška je u pumpi -
rekao ja Koch. - Donesi rezervnu.
- Ona će biti u spremištu na glavno j palubi -
rekao je Larsen.
Koch mu je pružio kl juč i Larsen je otišao gore.
Sad je Koch morao požuriti. Skinuo je kućište
ul jne pumpe, tako da su dva zupčanika sa širok~
344
z,,~pcima bila dostupna. Skinuo je kI juć s elektrićnog
svrdla, nasadio svrdlo i potom poćeo lomiti zupce
~pćanika dok ni je oba onesposobio. Spustio je svrd-
lo, u~ ~i jeto i čekić, ut jerao dli jeto medu zupčani-
ke, i silom ih razdva jao dok ni je čuo glasni, tupi
prasak~ Naposl jetku je iz džepa izvadio maticu od
prekal jenog čelika, okresanu i oštećenu. Bio ju je
ponio sa sobom kad se ukrcao na brod. Spustio je
maticu u izgoreno ul je.
Učin jeno.
Larsen se vratio.
Koch je shvatio da ni je skinuo svrdlo s elek-
tričnog svrdla. Kad je Larsen odlazio na alatu je bio
kl juč.
Larsen je rekao:
- Pumpa ni je tamo, gospodine.
Koch je izvukao maticu iz ul ja.
- Vidi ovo - rekao je odvraća jući Larsenov po-
gled s nezgodnog svrdia. - Ovo je uzrok kvara. -
Pokazao je Larsenu uništene zupčanike uijne pum-
pe. - Matica mora da je ispala kod posl jedn je zam je-
ne filtera. Dosp jela je u pumpu te se otad vrt jela
medu zupčanicima. Čudi me da nismo čuli škripu,
čak i uz rad stroja. Uostalom, uljna se pumpa ne
može popraviti, zato moraš naći rezervnu. Uzmi
nekoliko 1 judi da ti je pomognu naći.
Larsen je izišao. Koch je brzo skinuo svrdlo s
električne alatke i nasadio natrag kl juč. Potrčao je
uza stepenice. Radeći strelovito kako ga ne bi tko
iznenadio, uklonio je kućište s m jerača i vratio u red
brojćanik pritiska ulja. Sad će istinski oćitavati
nulu. Sm jestio je kućište na m jesto i bacio vrpcu za
izolaci ju.
Bilo je gotovo. A sad je preostalo da još obmane
kal~tana.
~im je skupina koja ja tražila rezervnu pumpu
~javila da je ni je našla, Koch je otišao na most.
- Nekom mehanićaru mora da je ispala matica
345
,,;
~ ~ s;
,
~~I~
s,;~
c
~~~1;
u ul jnu posudu kod prošlog servisa stro ja, gospodir~e,
- Pokazao je kapetanu maticu. - U jednom trenu,
moida dok se brod propin jao, matica je dosp jela u
ul jnu pumpu. Nakon toga je samo trebalo čekati,
Matica je kružila medu zupčanicima dok ih ni je
saml jela. Bo jim se da ne možemo izraditi takve
zupčanike na brodu. Brod bi trebao imati rezervnu
ul jnu pumpu, ali je nema.
Kapetan je b jesnio.
- Kad otkri jem tko je odgovoran za to, vraški ~
mi to skupo platiti.
- Dužnost je inžen jera da prov jeri rezerve, all
kako znate, gospodine, ja sam na brod došao u pus~-
1 jedn jem trenutku.
- To znači da je Sarne kriv.
- Možda posto ji ob jašn jen je...
- Ma nemojte. Valjda to da je previše vremena.
utrošio na belgi jske kurve pa mu ni je oetalo da
brine za stro jeve. Možemo li makar polako napri jed?
- Nikako, gospodine. Ne bi odmakli pola mflje a
da stroj ne bi zaribao.
- Prokletstvo. Gd je je radiotelegrafist?
Prvi oficir reče:
- Potražit ću ga, gospodine.
- Sigurni ste da ne možete nešto sklepati? -
upitao je kapetan Kocha.
- Bo jim se da se ul jna pumpa ne može sastaviti
iz rezervnih di jelova i konopca. Zato moramo uvi jek
voziti sa sobom rezervnu pumpu.
Prvi oficir se vratio s radiotelegrafistom.
- Gd je ste, dovraga, bili? - dreknuo je kapetan.
Radiotelegrafist je bio okrugli čovjek krupna
nosa s kojim se Koch u noći sudario na palubi.
Držao se uvri jedeno.
- Pomagao sam tražiti ul jnu pumpu u p~'
n jem spremištu, gospodine, i potom otišao da ol~~
ruke. - Svrnuo je pogted na Kocha, ali u n.jeg°~
očima ni je bilo sumn jičavosti: Koch ni je bio siguran
346
koliko je čov jek opazio u kratkom susretu na palubi,
ali ako je povezao nestalu pumpu sa zamotkom ko ji
je inžen jer bacio u more, ni je to izrekao.
- Dobro. Javite vlasnicima ovo: kvar na stroju
k«i ,.. koji je naš točni položa j? - upita kapetan.
prvi oficir očita položaj.
- Treba nam nova ul jna pumpa ili tegl jen je do
luke. Molimo direktive.
Kochova ramena se malo opustiše. Obavio je
zadatak.
Uskoro je došao odgovor vlasnika.
COPARELLI PRODAN BRODARSKOJ KOMPA-
NIJI SAVILE IZ Zt7RICHA. VAŠU PORUKU
PROSLIJEDILI NOVIM VLASNICIMA. ČEKJATE
NJIHOVE UPUTE.
00~0~0 9071898 9~1820 ~ 822072~ 1 00 52~0~~
NAŠ BROD GIL HAMILTON U VAŠIM VODA-
MA. STIĆI ĆEMO VAS OKO PODNE. PRIPRE-
MITE POSADU ZA PREKRCAJ OSIM GLAV-
NOG INŽENJERA. GIL HAMILTON ĆE ODVE-
STI POSADU U MARSEILLE. INŽENJER ĆE
PRIČEKATI NOVU UL~1NU PUMPU. PAPAGO-
POLOUS.
Razm jenu poruka čuo je šezdeset mil ja dal je
Solly Weinberg, kapetan Gila Hamiltona i kapetan
fregate u izraelskoj mornarici. Promrmljao je:
- Točno po planu. Dobar posao, Koch. - Usm jerio
je kurs prema Cop~rellliju i naredio: punom brzinom
napri jed.
Poruku nisu čuli Jasif Hasan i Mahmud na
N~bulusu udal jenom 150 mil ja. Bili su u kapetan-
sko~ kabini, nagnuti nad Hasanovom skicom tlocrta
347
Co~rellija i odlučiva.li kako će izvesti prepad 1 1 ju I ležala
raširenih oči ju, zureći u prazno, dršćući i
zauzeti brod. Hasan je radiotelegrafistu Nabulrr~ r dal je.
dao dvi je valne dužine ko je treba pratiti: onu ~ Napost jetku
je zaspala, u poćetku nemirno s
ko jo j se javl jao automatski odašil jać sa Stromberga ćudnim
besmislenim morama, no postupno je utonu-
i onu ko jom se služio Tirin za. ta jne poruke s Copa_ ~ 1a u
dubok san. ProbudĐo ju je svitan je.
rellija Rostovu na Karli. Zato što su poruke pos)ane Ležala je
nepomično, osjećajući kretanje broda,
na redovitoj valno j dužini Copw-ellija, Nabulus ih gleda jući
tupo po kabini; potom je shvatila gd je se
ni je uhvatio. Proći će dosta vremena dok feda jini ne nalazi.
Kao
kad se probudiš i s jetiš sli jepog užasa
shvate da otima ju gotovo napušten brod. neke more, osim što je um
jesto pomisli: "Hvala Bogu,
"
id
l
d
, uv
je
a
a je sve istinito i da se na-
bio je to san
stavlja.
~'
"j ~ c Razm jenu poruka čuli su na 20o mil ja udal je. Os jećala je
strahovitu grižn ju. Zavaravala se,
~
,;.;~ nom komandnom mostu Stromberga. Kad je Co~- to je sad
uvidjela. Uvjeravala se da mora naći Nata i
I ~ I rellt potvrdio pri jem Papagopolousove poruke,
oficiri upozoriti ga, bez obzira na rizik; ali istina je bila da
na mostu počeli su klicati i pljeskati. Nat Dickstein, ~ bi
posegla za bilo kojom izlikom da ga vidi. Kata-
` ; ; oslon jen na oplatu s lončićem crne kave u ruci, strofalne
posl jedice n jena pothvata usli jedile su
i ; " zureći u kišu i valovito more, ni je klicao. Ti jelo
mu dakako zbog zbrkanosti n jenih motiva. Istina je bila
~
je bilo zgrbl jeno i napeto, lice ukočeno, smede oči iza da je Nat
bio u opasnosti, ali sad je bio u još većo j
i ' , plastičnih naočala stisnute. Jedan od oficira uočio
je opasnosti, a sve n jezinom krivn jom.
n jegovu šutn ju i obratio mu se rekavši da. su svla.da- Razmišl
jala je o tome i kako se nalazi na pol j-
! romrmljao skom brodu okr
Dickstein je vim n
onu ri
lik žena Nat
e l
li im
t
Ć
p ja
u pr j
p vrs-
. u
prvu ve o
ep
e
a.
nešto začin jeno neobično prostačkim ri jećima. Raz- to je stisnula
oči i gurnula glavu pod jastuk da
' ~ dragani of icir je okrenuo leda i kasni je u kantini priguši
histeri ju ko ja jo j se pen jala uz grlo.
primi jetio da je Dickstein pružao do jam čov jeka ko ji Potom je
n jom ovladala srdžba i to ju je spasilo
1
. ` ~ će vam zabiti nož u trbuh stanete Li mu na nožni da ne pom jeri
pameću.
palac. Razmišljala je o ocu i kako ju je htio upotrije-
biti za ostvaren je svo jih političkih ide ja, te se raz-
, b jesnila na n jega. S jetila se kako je Hasan manipu-
', Poruke su čull David Rostov i Suza Ashford na. lirao ocem,
polagao jo j ruku na kol jeno te je zažalila
' f; tristo mil ja udal jenom brodu Ifarla . što mu ni je opalila
šamar dok je bila u prilici. Napo-
, , Suza je bila omaml jena dok je sa sicili janskog sl jetku je
razmišl jala o Rostovu, tvrda, inteligentna
: .
r ke ja uzlazila na pol jski brod. Ni je bila sv jesna što se
lica
i hladna smi ješka, ko ji nam jerava nalet jeti na
oko n je zbiva kad ju je Rostov odveo u jednu od Natov brod i
ubiti Nata. Pob jesn jela je.
of icirskih kabina i rekao jo j kako se nada da će .1°j
~ Dickstein je bio n jezin izabranik. Bio je smi je-
tu biti udobno. S jela je na leža j. Kad je sat kas~ušan, jak i
neobično ran jiv, pisao je 1 jubavna pisma i
, jedan mornar unio hladnu zakusku i spustio Po~ ~'ao brodove.
Jedini čov jek ko jeg je ovako vol jela;
 ' ni je se pomakla. Ni je .jela~ ni je ga nam jeravala izgubiti
žavnik bez ri ječi na stolić
i , .
.~°-°... i ; Kad se smrklo, poćela je zepsti pa se uvukla u P~~' Bila
je u nepri jatel jskom logoru, zarobl jenik,
,;
348 _
ali samo sa svojeg stanovišta. Oni su driali da je na
n jihovo j strani; v jerovali su jo j. Možda će jo j se
pružiti prilika da im baci klip pod noge. Mora tražiti
tu priliku. Prošetat će brodom, potisnuti strah, r~_
govarati s nepri jatel jem, učvršću jući svo j položa j u
n jihovu pov jeren ju, pretvara jući se da di jeli n jihove
planove i brige, dok ne uvreba priliku.
Od te je pomisli zadrhtala. Ako to ne izvedem,
izgubit ću ga, a ako ga izgubim ne želim više živ jeti,
rekla je u sebi.
Ustala je. Skinula je od jeću u ko jo j je spavala,
umila se i navukla čisti džemper i hlače. Sjela je za
mali prikovani stolić i po jela nešto od sinoćn je koba-
sice i sira. Iščetkala je kosu i neznatno se našminka-
la da se malo osokoli.
Pritisnula je kvaku na vratima. Nisu bila za-
kl jučana.
Izišla je.
Krenula je hodnikom za mirisom jela prema
kantini. Ušla je i osvrnula se naokolo.
Rostov je s jedio sam polagano nabada jući
pržena jaja. Podigao je pogled i ugledao je. Lice mu
je postalo ledeno i zlokobno, tanka usta se stisnula,
oči gledale bezizraža jno. Suza je krzmala, a potom se
primorala da mu pride. Kod stola se prolazno podu-
prla o stolac jer su jo j noge klecale.
- S jednite - rekao je Rostov.
Spustila se u stolac.
- Kako ste spavali?
Disala je ubrzano.
- Dobro - odgovorila je. Glas jo j je drhtao.
N jegove oštre, sumn jičave oči kao da su se zari-
le u n jezin mozak.
- D jelu jete uznemireno.
Rekao je to ravnodušno, bez suos jeća ja ~ ne"'
pri jatel jstva.
- Ja ... - ri jeći su jo j zapin jale u grlu, guš~ .1~ -
Jućer ... bilo je zbun ju juće. - To je uostalom b~
350
istina i lako ju je bilo izreći. - Nisam još vid jela da
netko umire.
- Ah. - Naposl jetku se na Rostovl jevu licu
ukazao tračak 1 judskosti: možda se s jetio trenutka
kad je on prvi put vidio smrt. Posegnuo je za vrćem
kave i natočio jo j šalicu. - Vi ste još jako mladi -
rekao je. - Niste stari ji od mog prvorodenog sina.
Suza je zahvalno srkala vruću kavu, nada jući
' se da će nastaviti tim tonom, što bi jo j pomoglo da
se sabere.
- Vaš sin? - upitala je.
- Juri j Davidovič, navršio je dvadeset.
- Čime se bavi?
Rostovl jev osmi jeh ni je više bio tako leden.
- Na nevol ju, vri jeme uglavnom trati na sluša-
n je dekadentne glazbe. Ne studira tako marl jivo kao
što bi trebalo. Ni je u tome nalik mladem bratu.
i Suzino se disan je smirilo, a ruka jo j se više
ni je tresla kad je podizala šalicu. Znala je da ta j
čov jek ni je man je opasan samo zato što ima obitel j;
ali je d jelovao man je zastrašu juće kad je ovako
razgovarao.
- A vaš drugi sin? - pitala je dal je. - Ona j mla-
di.
Rostov je kimnuo.
- Vladimir. - Sad više ni je d jelovao opasno:
zagledao se preko Suzina ramena, razdragana, po-
pustl jiva izraza na licu. - Vrlo je darovit. Postat će
velik matematičar ako dobi je pravo obrazovan je.
- To val jda ni je u pitan ju - rekla je promatra-
jući ga pozorno. - Sov jetsko školstvo je na jbol je na
svi jetu.
, Činilo se da je takva prim jedba neopasna, ali je
za n jega morala imati neko posebno značen je jer je
nestalo zanesenog izraza i lice mu je ponovo otvrd-
nulo.
- Ne, to ne bi trebao biti problem. - Vratio se
Pečenim ja jima.
351
,;
' i ', I
~~~~I~' ~
Suza je užurbano razmišl jala: bio je pri ja~
ne smijem sad to pokvariti. Zdvojno je tragala, ~
nečim što bi rekla. Što im je za jedničko, o ćemu bi
mogli razgovarati? S jetila se.
- Voljela bih da vas se mogu sjetiti iz vremena,
kad ste bili u Oacfordu.
- Bili ste još jako mali. - Dolio je sebi kave. - Svi
se s jeća ju vaše ma jke. Bila je sigurno na jl jepša žena
u to j sredini. A vi ste jo j posve nalik.
- Što ste studirali? - upitala je Suza.
- Ekonomi ju.
- Ne baš egzaktna znanost tih godina, pretpo-
stavl jam.
- I ništa bolja danas.
Suza poprimi vaian izraz.
- Govorimo o buržoasko j ekonomici, dakako.
- Dakako. - Rostov ju je pogledao kao da ne
može razabrati šali li se ona ili govori ozbil jno.
U kantinu je ušao oficir i rekao mu nešto rus-
ki. Rostov sa žal jen jem pogleda Suzu.
- Moram gore na most.
Morala je poći s n jim. Prfsilila se da mirno
upita:
- Mogu li s vama?
Krzmao je. Zatim je rekao:
- Zašto ne?
Krenuo je a Suza za n jim.
U radiostanici Rostov se osm jehnuo kad je
pročitao poruke i preveo ih Suzi. Činilo se da ga
Dicksteinova domišl jatost oduševl java.
- Ta j je čov jek vraški spretan - rekao je.
- Što je brodarsko poduzeće Savile? - upitala. ,fe.
- Fasada za izraelsku ta jnu službu. Dickstein
uklan ja sve 1 jude ko ji bi imali razloga da se raspitu-
ju što se dogodilo s uranom. Brodarska kompanija
više ni je zainteresirana jer više ni je vlasriik broda.
Sad on skida s br xla kapetana i posadu. Nerna
352
Sumn je da su i 1 judi či ji je to uran, na neki način u
n jegovo j vlasti. Prekrasan plan.
' To je Suza žel jela čuti. Rostov je razgovarao s
n jom kao sa sebi ravnim, bila je u središtu zbivan ja;
mora iznaći način da mu pokvari planove. Primijeti-
1a je:
- Pretpostavl jam da je i kvar bio nam ješten.
- Da. Dicksteln može preuzeti brod a da ne ispa-
li ni metka.
Suza je brzo razmišl jala. Kad je "izdala" Dick-
steina dokazala je da je na strani Arapa. Sad se ta
strana rasci jepila nadvo je: u jednom je taboru bio
Rostov, KGB i egipatska ta jna služba; u drugom
Hasan i fedajini. Suza je sad mogla dokazati svoju
lo jalnost Rostovl jevo j strani ako izda Hasana.
Izgovorila je što je mogla površni je:
- A to može i Jasif Hasan, dakako.
- ~to?
- I Hasan može preuzeti Coparelli bez i jednog
hica.
Rostov je zurio u n ju. Iz n jegovih obraz~ nesta-
lo je krvi. Suza se zaprepastila kad je vid jela kako
je izgubio hladnokrvnost i samouvjerenost.
- Hasan nam jerava oteti Cop~relh? - zaustio je.
Suza se pretvarala da je iznenadena.
- Zar mi hoćete reći da to niste znali?
- Ali tko? Svakako ne Egipćani!
- Feda jini. Hasan je rekao da je to vaš plan.
Rostov, s posve ruskim temperamentom šakom
tresne po ogradi, izgubivši na tren sabranost.
- Hasan je lažac i izdajnik!
Suza je os jetila da jo j se pruža prilika. Rekla
je:
- Možda ga još možemo spri ječiti...
Rostov ju je pogledao.
- što on sm jera?
- Oteti Co~relli pri je nego Dickstein stigne
tamo, potom zaskočiti Izraelce i odvesti brod ...ni je mi
' rekao toćno kamo, nekamo u Sjevernu Afriku. ~ ~ Tirin je krzmao.
Bit će to rizično, ali nije bilo
ste vi mislili poduzeti? ~' druge.
- Potopiti brod nakon što Dickstein ukrade - Moram ostati na
brodu kad se ostali prekrca-
uran. ju na Gil Hamilton. Ako pita ju za mene, reći ćeš da
- Zar to više ne možemo? ~*č si me vidio kako prelazim pri jeko.
- Ne. Predaleko smo, nikad ih nećemo sustići. - Dobro, hoću,
svakako.
Suza je znala da o n jezinu idućem potezu ovisi - Ako me otkri ju
i primora ju da se prebacim
' n jen i Dicksteinov život. Prekrižila ie ruke da spri je- na Gil
Hamilton, budi uv jeren da ću im odati tvo ju
ći drhtanje. Rekla je: tajnu.
~t ~~r' ' - Onda nam preostaje samo jedno. - Učinit ću sve što mogu.
' Rostov je upitno pogleda - Bol je ti je.
~
II
1 ~~ - A to je? Tirin ga pusti. Ni je bio uv jeren: takav će čov jek
~~ ~
'
. - Moramo upozoriti Dicksteina na fedajinsku sve obećati, ali kad
zagusti, može sve pokvariti.
zas jedu, da može oteti Cop~r~lli. Ci jela je posada pozvana na
palubu zbog pre-
Izrekla je. Promatrala je Rostovl jevo lice. Mor~t krca ja. More
je bilo previše burno da bi Gil H~milton
! to progutati, to je logično, bio je to ispravan potez! pristao
uz bok, pa je spušten čamac. Svi su morali
~ ; ~ Rostov je brzo razmišl jao. navući prsluke za spasavan je. Of
iciri i mornari Co-
- Upozoriti Dicksteina da može od fedajina ~= parellija stajali su
mirno na gustoj kiši dok su ih
' i preoteti Co~relli. Tad on može nastaviti po svom prebro jili,
potom prvi moz-nar prekorači, spusti se niz
planu a mi po našem. ~ : 1 jestve i skoči u čamac.
; - Da! To je jedini način! Zar nije? - rekla je Ćamac je bio
premalen za cijelu posadu i Tirin
Suza. , shvati da će se prekrcavan je obaviti u dva ili tri
puta. Dok su se svi usredotočili na prve. ko ji su se
BRODARSKE KOMPANIJE SAVILE, Z>~RICH spuštali u čamac, Tirin je
prošapt<~o Ravlou.
OD
: - Nasto j biti posl jedn ji.
ZA: ANGELUZZI E BIANCO, GENOVA - U redu
; VA~A POŠILJKA ŽUTE POGAČE OD F.A. .
Obojica su se povukla u posljednji red postro-
PEDLERA KASNI ZBOG KVARA NA STROrIU jene posade. Oficiri su
gledali preko ograde u ćamac
' NA PUČINI. JAVIT ĆEMO ČIM BUDEMO MOGLI .
Ljudi su sta jali i čekali
okrenuti prema Gilu Hamil-
' NOVI DATUM ISPORUKE. PAPAGOPOLOUS. ,
tonu.
i r ; Tirin se povukao iza jednog potporn ja.
Kad se na vidiku avio Gil H~~n. P.~~ Bio je dva koraka od čamca
za spašavan je či ji
~ poj je
k
, : po
resreo narkomana Ravloa u potpalubl ju rov oš ri e razvezao. Krma
čamca bila e
Tirin je ,
p ~ vidl jiva sa
' Tirin e nastu io s lažnim samopou~' sredine palube, gd je su sta
jali mornari,
lli 'a ~
C
j
. ali ne i pramac. Tirin se primaknuo pramcu, podigao
o re
P
pa .I
rub naćin šćepao je Ravloa za džemP~'
em
Na
 n
g ceradu, ušao pod n ju i iznutra je opet nam jestio.
j
.
Tirin je bio zbi jen, a Ravlo slab. Tirin reče:
Ako me sad pronadu, nadrl jao sam, pomislio je.
nešto ćeš za mene ućiniti. ;
- Ču j
, Bio je krupan a prsluk za spašavan je ga je još
što god kaže.§.
- Može
,
355
i ~ 1
'
;1.
više ukrupnio. S naporom je prepuza.o duž ćamc,a do
m jesta odakle je kroz kolut na ceradi mogao vid jeti
palubu. Sad je sve ovisilo o Ravlou.
Promatrao je kako druga grupa silazi niz 1 jes-
tve u ćamac, zatim začuo glas prvog oficira:
- Gd je je radiotelegrafist?
Tirin potraži pogledom Ravloa. Prozbort, ludo
jedna! Ravlo reče, krzma jući:
- Otišao je s prvom grupom, gospodine.
- Jesi li siguran?
- Jesam, gospodine. Vidio sam ga.
Oficir je kimnuo i rekao nešto u smislu da u
to j gadno j kiši ne možeš razlikovati čov jeka od čo-
v jeka.
Kapetan je pozvao Kocha na stranu i obo jica
su razgovarala nedaleko od Tirinova skrovišta.
- Nikad nisam ćuo za kompani ju Sa vile, a vi? -
rekao je kapetan.
- Ne, gospodine.
- To je sve naopako, prodati brod dok plovi,
potom ga ostaviti u rukama inžen jera a kapetana
skinuti.
- Da, gospodine. čini mi se da ti novi vlasnici
nema ju iskustva u brodaren ju.
- Jamačno, inaće ne bi tako postupili. V jero-
jatno financi jeri. - Pošutio je malo. - vi ~o
možete odbiti da ostanete sami, tad bih morao ostati
s vama. Kasni je ću vam dati podršku.
- Bo jim se da bih mogao izgubiti dozvolu.
- Dobro, nisam trebao ni predložiti. Pa, sretno.
- Hvala vam, gospodine.
Treća skupina mornara ukrcala se u ~G
Prvi je oficir na vrhu 1 jestava čekao kapetana, koji
se još rogoboreći protiv ćinovnika, okrenuo, pr~o
palubu i sišao za prvim oficirom.
Tirin se usredotočio na Kocha ko ji je sad dr~°
da je jedini ćov jek na Copiarelliju. Inžen jer je otpra-
356
tio pogledom čamac koji je prilazio Gilu Hamiltonu,
potom se popeo na most.
Tirin je glasno prokleo. Želio je da Koch side
pod palubu kako bi se on mogao dokopati spremišta
i javiti radiom Karli. Promatrao je most i s vremena
na vrijeme ugleda.o iza stakla Kochovo Iice. Ako
Koch ostane tamo, Tirin će morati saćekati mrak pa
tek tad stupiti u vezu s Rostovom.
Izgledalo je da je Koch naumio ostati na mostu
ci jeli dan.
Tirin se pripremio na dugo čekan je.
Kad je Nabulus stigao na polo~aj južno od Ibi-
ze, gdje se Hasan nadao presresti Co~rellija, na
vidiku ni je bilo ni jednog broda.
Zaokružili su oko položa ja u široko j spirali dok
je Hasan dalekozorom pretraživao horizont.
- Pogri ješio si - rekao je Mahmud.
- Ne mora biti. - Hasan je odlućio da ne pokaže
svo ju paniku. - Ovo je samo prva toćka na ko jo j
bismo ga mogli presresti. Nije morao ploviti najve-
ćom brzinom.
- Što ga je moglo zadržati?
Hasan je slegnuo, naizgled man je zabrinut no
što je bio.
- Možda mu strojevi ne rade kako treba. Možda
su imali jače nevri jeme nego mi. Mnogo razloga.
- Što onda predla~eš?
Hasan je os jetio da je i Mahmud zbun jen. Na
brodu ni je zapovi jedao on, samo je Hasan mogao
doni jeti odluku.
- Krenut ćemo jugozapadno, duž Co~rellijeve
I I'ute. Moramo ga presresti pri je ili kasni je.
- lzda j kapetanu za.povi jed - reće Mahmud i
side dol je k svo jim borcima.
Mahmud se tresao od neob jašn jive napetosti. I
njegovi vojnici takoder, kako je zamijetio Hasan.
357
° .
Oćekivali su sukob u podne, a sad su morali čel~ati,
ubi ja jući vri jeme u ka jitama za posadu i blagovao-
nici, čisteći oruž je, igra jući karte i razmećući se proš~
' lim bitkama. Bili su pod jareni za borbu, skloni da
opasnim bacan jem noževa dokazu ju jedni drugim i
' sami sebi smionosb
Jedan se f eda jin zavadio s dvo jicom mornara
' ~ zbog neke izmišl jene uvrede i, pri je nego su ih raz-
dvojili, obojici rasjekao lice krhotinama stakla. Sad
` v1 , ~ se posada držala podal je od feda jina..
p Hasan se pitao kako bi se postavio prema
n jima da je na Mahmudovu m jestu. O tome je sa.d
dosta razmišl jao. Mahmud je još bio voda, ali Hasan
je obavia na jznača jni ji dio posla: otkrio Dicksteina,
~' ; I donio vi jesti o n jegovu planu, smislio otmicu i utvr-
dio gd je se nalazi Stromberg. Poćeo se pitati kakav
će biti n jegov položa j u pokretu kad sve to svrši.
Očigledno se i Mahmud pitao to isto.
Ako treba medu n jima doći do borbe za vlast,
ona će morati prićekati. Na jpri je mora ju oteti Copa-
:j relli i zaskočiti Dicksteina. Hasanu je bilo malo
i mučno kad je na to pomislio. Prekal jenim borcima
dolje pod palubom bilo je lako da se uvjere kako
. ~' jadva čekaju okršaj, ali Hasan nikad nije bio u ratu,
ni je ćak ni revolver bio uprt u n jega, osim onaj
Cortoneov u ruševno j vili. Bo jao se, a još je v~
strepio da se ne osramoti poka.zujući svoj strah, da
ne okrene leda i pob jegne, da mu ne bi pozlilo. Ali
 ede?
bi
j
bio je i uzbuden, jer ako pobi jede... ako po
~~, , Posli je podne u četiri i trideset data je lažna
, uzbuna kad su spazili brod ko ji im je dolazio usu-
! ~ '
sret, ali posii je pomnog ispitivan ja dvogledom Hasan
ošao
je ob javio da to ni je Coparelli, i kad je brod pr
' uspjeli su proćitati ime na njegovu boku: Gil Ham~
E;
,' i
ton.
; Kad se smračilo, Hasan se zabrinuo. Po ~m
, , ; vremenu, čak i uz navigaciona sv jetla, dva su se
!
broda mogla noću mimoići unutar pola milje a da ne
358
vide jedan drugog. A ci jelog popodneva ni je se ogla-
sio tajni odašiljač s Cop~rellija, premda je Jakov
javio da Rostov pokušava kontaktirati Tirina. Da bi
bili sigurni kako Coparellt ni je u noći mimoišao
Nabulus, morat će cijelu noć voziti prema Genovi
Coparellr~evom brzinom i nastaviti potragu u jutro.
Tad će Stromberg već biti blizu a feda jini bi mogii
izgubiti priliku da postave stupicu Dicksteinu.
Hasan je upravo nam jeravao da to ob jasni
Mahmudu ko ji se vratio na most, kad je u dal jini
žmirnulo jedno sv jetlo.
- Usidren je - reče kapetan.
- Kako znate? - upitao je Mahmud.
- Jedno bi jelo sv jetlo znači to.
Hasan doda:
- To ob jašn java zašto ni je bio kod Ibize kad
smo ga očekivali. Ako je to Co~relli trebali biste se
pripremiti za prepad.
- Slažem se - rekao je Mahmud i otišao da
obavf jesti svoje 1 jude.
- Ugasite navigaci jska sv jetla - reče Hasa n
kapetanu.
Kad se Nabulus približio drugom brodu, pala je
već noć.
- Gotovo sam siguran da je to Cop~relli - rekao
je Hasan.
Kapetan je spustio dvogled.
- Ima tri dizalice na palubi, a ci jelo nadgrade je
iza skladišnih otvora.
- Vaš je vid bol ji od mog - rekao je Hasan. - To
je Cop~relli.
Sišao je pod palubu gd je je Mahmud govorio
borcima. Kad je ušao, Mahmud je upitno pogledao.
Hasan je kimnuo.
- Stigli smo.
Mahmud se ponovo obratio svo jim 1 judima.
- Ne očeku jemo veći otpor. Brod ima običnu
Posadu, a nema razloga da bude naoružana. Polazi-
359
~~~,1
w
~no u dva ćarr~ca, jedan će prići s desnog boka, d~gi
s li je v o~;. Prvi na m je posao da zauzmemo most i
spr; jećimo da posada upotri jebi radio. Zatim ćemo
opkoliti posadu na palubi. - Okrenuo se Hasaniy _
Reci kapetanu da pride što bliže Co~relliju i da
potorn zaustavi strojeve.
Has~~a se okrenuo. Od jednom je opet bio kurIr:
Mahmud je poka~.ao da je u borbi on voda. I-Iasan
os jeti kako mu je od ponižen ja po jurila krv u obra-
ze.
- Jasife.
Okrenuo se.
- Tvo je oruž je. - Mahmud mu dobaci revolver.
Hasan ga uhvati. Bio je to mali pištol j, gotovo igrać-
ka, onakav kakav bi žena nosila u torbici. Fedajini
su se grlato nasmi jali.
Hasan je pomislio: i ja umi jem igrati tu igru.
Pronašao je o6igurač i oslobodio ga. Uperio je pištol j
u pcd i pritisnuo okidać. Prasak je bio zaglušan.
Ispraznio je šaržer u pod.
Feda jini su sta jali šutke.
- Učinilo mi se da sam vidio miša - rekao je
Hasan i bacio revolver natrag Mahmudu.
Smi jeh feda jina bio je još grlati ji.
Hasan je izišao. Vratio se na most, predao
poruku kapetanu i ponovo sišao na palubu. Sad se
već jako smrklo. Od Coparellija se vid jelo samo
n jegovo poziciono sv jetlo. Ako je napeo vid, na
tamnosivoj pozadini bi se ocrtala čvrsta crna siluete.
Feda jini su šutke izišli iz potpalubl ja i stali na.
palubu sa pc~sadom. Stro jevi Nabulusa zani jemiše~
posada je spustila čamce.
Hasan i fedajini sidoše.
Hasan je bio u istom čamcu s Mahmudom
Mala je barka skakala na valovima ko ji su se sad
činili golemi. Približili su se okomitom boku Cop~
lija. Na brodu ni je bilo znakova života. Kako to ~
oficir na straži ni je čuo približavan je dva ju motora.
~mislio je Hasan. Ali nikakav alarm ni je od jeknuo,
nikakav reflektor obasjao palubu, nitko nije viknuo
naredbu ili prišao ogradi.
Mahmud se prvi uspeo ljestvama.
Dok je Hasan dospio na palubu Cop~rellya,
dr-uga se grupa već prebacivala s desnog boka.
Ljudi su silazili u hodnike i niz stepeništa.
Nigd je nisu naišli na posadu. Hasana je obuzeo stra-
šan predos jeća j da je nešto krivo krenulo.
Pošao je za Mahmudom na most. Dvo jica feda-
jina već su bila tamo.
- Jesu li stigli upotri jebiti radio? - upitao je
Hasan.
- Tko? - rekao je Mahmud.
Sišli su natrag na palubu. Feda jini su jedan po
jedan izlazili iz utrobe broda, zbun jeni, s hladnim
oruž jem u rukama.
Mahmud reče:
- Olupina Marie Celeste.
Dvo jica feda jina prelazila su palubom vodeći
prestrašenog mornara.
Hasan ga oslovi engleski.
- Što se ovd je dogodilo?
Mornar je odgovorio na nekom drugom jeziku.
Hasana je ošinula strašna pomisao.
- Provjerimo skladište - rekao je Mahmudu.
Našli su 1 jestve i ušli u skladišni prostor. Hasan
pronade prekidač i upali svjetlo.
Skladište je bilo puno velikih bačava za naftu,
zapečaćenih i učvršćenih drvenim klinovima. Na
plaštu bačava pisalo je krupnim slovima PLUMBAT.
- To je - rekao je Hasan. - To je uran.
Zurili su u bačve a zatim su se pogledali. U tom
trenutku suparništvo je bilo zaboravljeno.
- Usp jeli smo - rekao je Hasan. - Tako mi Boga,
usp jeli smo.
361
,,
- ; Kad je zanoćilo Tirin je vidio da inžen jer od~
' na pramac da bi upalio bi jelo svi jetlo. Kad je obavio
posao, ni je se vratio na most nego je otišao u kanti_
nu. Nakanio je nešto po jesti. I Tirin je bio gladan.
' ' Dao bi ruku za tan jur slanih haringa i hl jeb crnog
kruha. Dok je zguren cijelo poslijepodne čučao u
čamcu, čeka jući da se Koch makne, imao je vremena
, razmišl jati o gladi te se mučio mislima o kavi jaru,
~la~ i sušenom lososu, ukisel jenim gl jivama a na jviše o
i crnom kruhu.
~
t,
:
,
.
Ne još, Pjotr, rekao je sebi.
"
Čim je Koch nestao s vidika, Tirin se izvukao iz
čamca, bolno se protegnuo i poiurio palubom u
~~ ; pramčano spremište.
~ E Bio je prem jestio kuti je i nabaca.o otpad u
I
# j ; glavno j prostori ji tako da su zaklan jali ulaz u n je-
gov mali sobičak s odašil jačem. Sa.d je morao na
rukama i kol jenima propuzati kroz mali tunel do
n jega.
,;' Odašil jač je ponavl jao kratak dvoslovčani
signal. Tirin je provjerio u knjizi šifara i našao da to
i znači da mora pri jeći na drugu valnu dužinu pri je
i nego ob javi pri jem. Podesio je radio i poslušao upu-
tu.
' Rostov je sm jesta odgovorio: PROMJENA
PLANA. HASAN ĆE NAPASTI COPARELLI.
- ~ Tirin se zbun jeno namrštio i otipkao: PONOVI-
; TE.
I' ~'~ HASAN JE IZDAJNIK. FEDAJINI ĆE NAPASTI
I ' COPARELLI.
Tirin reče naglas:
- Isuse, što se to dogada?
y, Cop~relli je bio tu, on je bio na njemu... zašto bi
Hasan... zbog urana, dakako.
, ,; I , Rostov se još javl jao: HASAN NAMJERAVA
TI
ZASKOčITI DICKSTEINA. DA MOŽEMO ~~
 !' i SVOJ PLAN MORAMO UPOZORITI DICKSTEINA NA
, ~, , ZASJEDU.
,,,
362
Tirin se namrštio kad je to dešifrirao, a zatim,
kad je shvatio, lice mu je zasjalo.
- Tad smo opet na početku - rekao je sam sebi.
- Pametno. Ali što da ja učinim?
Otipkao je: KAKO?
ZOVI STROMBERG NA REDOVNOM VALU I
p(~ŠALJI SLJEDEĆU PORUKU OD RIJEĆI DO RIJE-
či, PONAVLJAM OD RIJEČI DO RIJEČI. COPARELLI
STROMBERGU. MISLIM DA SAM UKRCAO ARAPE.
OPREZ.
Tirin je kimnuo. Dickstein će pomisliti da je
Koch stigao poslati nekoliko ri ječi pri je nego što su
ga Arapi ubili. Ovako upozoren Dickstein bi morao
osvo jiti Coparelli. Zatim će se Rostovl jeva Karla moći
sudariti s Dicksteinovim brodom kao što je i bilo
planirano. Tirin je pomislio: A što će biti sa mnom?
Odgovorio je: RAZUMIO. Čuo je daleki potmuli
udarac kao da je nešto udarilo u brodski trup. Ispr-
va ni je obračao pažn ju, potom se pris jetio da su na
brodu samo on i Koch. Ispuzao je van i izvirio kroz
vrata spremišta.
Feda jini su stigli.
Zatvorio je vrata i požurio natrag k odašil jaču.
Javio je: HASAN JE OVDJE.
Rostov odgovori: JAVI DICKSTEINU SAD.
ŠTO ĆU ZATIM?
SAKRIJ SE.
Hvala li jepo, pomislio je Tirin. Od javio se i
pr~o na redovnu valnu dužinu da se javi Strom-
laergu.
Sinula mu je mračna misao da možda nikad
više neće okusiti slane haringe.
- ~uo sam za izraz naoružan do zubi, ali ovo je
apsurdno - rekao je Nat Dickstein a svi su se nasmi-
jali.
Poruka s Co~relllja je izmi jenila n jegovo
363
raspoložen je. Na jpri je se zgranuo. Kako je protivnik
samo uspio saznati toliko od n jegova plana da je
stigao prvi zauzeti Co~relli? Jamačno je negd je
grdno pogri ješio u svo jo j oc jeni. Suza...? Ali sad ni je
;, imalo smisla prekoravati se. Predstojala je bitka.
; N jegova se duboka potištenost raspršila. Napetost je
~, ,, još bila tu, ćvrsto smotana u n jemu kao ćelično pero,
=~~n: '~! ali je sad n jom mogao upravl jati i koristiti je.
Sad je
~` ~~ ~ a mogao nešto početi s n jom.
A ~~ ', ' Dvanaestorica u kantini Stromberga osjetila su
~ `'; g '~ prom jenu u Dicksteinu i n jegovu žel ju za borbom,
premda su znali da će neki medu n jima uskoro
; umri jeti.
Doista su bili naoružani do zuba. Svaki je imao
ručni automat Uzi od 9mm, pouzdano, kompaktno
vatreno oruž je teško četiri i pol kilograma, s maga-
zinom od 25 metaka i oko 60 centimetara dugačko s
otklopl jenim metalnim kundakom.
Svaki je borac imao tri rezervna magazina, uz
to o pojasu futrolu s lugerom, pištolj je koristio iste
metke kao i automat, te kvačicu s četiri granate s
j druge strane pojasa. Gotovo su svi imali dodatnog
oružja po izboru: noževe, željezne šipke, bajunete,
boksere i ostale egzotičnije sprave koje su nosill iz
praznov jer ja, više za sreću nego kao borbeni rekvizit.
Dickstein je poznavao psihičko stan je u ko jem
su bili. Os jetio ga je i rani je uoči borbe. Bo jali su se.
', ( a strah ih je, što je bilo paradoksalno, poticao da
! krenu što pri je jer je na jgore bilo čekan je. Sama
bitka bila je poput opojnog sredstva, a potom si
preživio ili poginuo pa više ni je bilo važno.
' ~ Dickstein je plan borbe razradio do tančina i
izložio ga. Co~relli je bio graden poput malog tan-
"~ ' kera, sa skladišnim prostorom spri jeda i po sredini,
;
glavnim nadgradem na krmenom dijelu i jednim
~' I;, man jim iza n jega. U glavnom nadgradu bili su
komandni most, oficirske kabine i kantina; ispod
palube bile su ka jite za posadu. U man jem nadgi'a-
, ~ ~ ~ 364
du bila je kuhin ja, ispod n je spremište a pod n jim
stro jarnica. Oba nadgrada bila su iznad palube
odvo jena, ali su ih ispod palube povezivala dva
hodnika.
Napast će u tri grupe. Abbasova će se prikrasti
na pramac. Ostale dvi je pod vodstvom Badera i Gib-
li ja popet će se krmenim i bočnim 1 jestvama na
stražnji dio broda.
Ob je grupe na krmi imale su zadatak da sidu
pod palubu, probi ju se napri jed, t jera jući nepri jate-
1 ja ispred sebe prema središn jo j palubi gd je ih s
pramca Abbas i n jegovi 1 judi mogu pokositi. Takva
će strategi ja omogućiti da se obrazu je gni jezdo otpo-
ra na mostu. Stoga će Dickstein pokušati zauzeti
most.
Napad će se odvi jati u mraku inače se ne bi
nikad mogli popeti na palubu, skinuli bi ih jednog
po jednog još na ogradi. Ostao je problem kako iz-
bjeći da ne pucaju na vlastite ljude kad i na nepri-
jatel ja. Predvidio ~ je signal za raspoznavan je, ri jeć
Alija, i takav plan napada da se praktićki nisu
mogli naći jedan prema drugom sve dok akcija ne
završi.
Sad su ćekali.
Sjedili su u nepovezanom krugu u oficirskoj
kantini Stromb~erga, potpuno istoj kao na Copalel-
liju na kojem će uskoro zametnuti borbu i umirati.
Dickstein je tumaćio Abbasu:
- S pramca ćeš držati na nišanu predn ju palu-
bu, ko ja je brisan prostor. Rasporedi 1 jude u zaklon i
ostani tamo. Kad nepri jatel j otkri je položa je, skida j
jednog po jednog. Tvo j će glavni problem biti vatra s
mosta.
Uval jen u stolac, Abbas je još više sličio tenku
nego inače. Dicksteinu je bilo drago što je Abbas s
n jima.
- Za početak ćemo se držati defenzivno.
Dickstein je kimnuo.
365
- Da. Imaš dobre šanse da na brod stigneš
neopažen. Nema smisla pucati dok se ne uv jeriš da
smo svi stigli.
- Vidim da je Porush u mo jo j grupi. Znaš da
mi je on šur jak.
- Znam. I da je jedini ožen jen medu nama.
Mislio sam da bi ti možda volio pripaziti na n jega.
- Hvala.
Feinberg je podigao pogled s noža koji je čistio.
Tanki N ju jorćanin se sad ni je kesio.
- ~to mislite, tko su ti Arapi?
- Mogli bi pripadati redovnoj vojsci ili fedaji-
nima.
Feinberg se nakesio.
- Nada jmo se da su redovna vo jska. Mi se iske-
simo, oni se preda ju.
Bio je to slab vic, ali su se ipak svi nasmi jali.
V jećni pesimist Ish, s nogama na stolu, sklop-
1 jenih oči ju, prognozirao je:
- Prebacivan je preko ograde bit će na jgore. Bit
ćemo bespomoćni kao novorodenčad.
- Sjetite se da oni misle kako se nadamo zauze-
ti napušten brod. N jihova bi zas jeda trebala za nas
biti veliko iznenaden je. Očeku ju laku pob jedu. Ali
mi smo upozoreni. A bit će i mrak...
Vrata su se otvorila, ušao je kapetan.
- Ugledali smo Cop~rellija .
Dickstein je ustao.
- Idemo. Sretno, i nema zarobl javan ja.
16.
Tri ćamca otisnula su se od Stromb~erga pos-
1 jedn jlh nekoliko minuta pri je svitan ja.
Za, nekoliko sekundi brod iza n jih utonuo je u
mrak. Ni je imao pozicionih sv jetala, a sva ostala bila
su pogašena, ćak i ona ispod vodene lini je kako
ničim ne bi upozorili Co~relli.
Vrijeme se u toku noći pogoršalo. Kapetan
Stromberga je rekao da to još ni je olu ja, ali je kiša
lijevala kao iz kabla, a vjetar bio dosta jak da potje-
ra limeno vedro zveketom po palubi, valovi tako
visoki da se Dickstein morao ćvrsto držati za. klupu
u motornom čamcu.
Neko su vri jeme lebd jeli u potpunom mraku. Ni
ispred ni iza n jih ništa se ni je vid jelo. Dickstein ni je
mogao razabrati ni lica ćetvorice ko ji su s n jim di je-
lili čamac. Feinberg je prekinuo muk.
- Još tvrdim da smo ova j ribički izlet trebali
odgoditi za sutra.
Dickstein je bio praznov jeran kao i ostali: ispod
nepromočive kabanice i prsluka za spašavan je nosio
je stari očev prugasti prsluk s razbi jenim džepnim
satom u džepu iznad srca. Sat je jednom zaustavio
n jemački metak.
Premda je Dickstein logićno razmišl jao, znao je
da je malo pom jerio umom.
I n jegova veza sa Suzom i n jezina izda ja, okre-
nula je n jegov svi jet naopačke: stare vri jednosti i
367
! , motivacije bili su potkopani, a nove, koje je stekao njil,
bili su maksimalno izloženi. Abbas se osvrnuo.
uz n ju pretvorile su se u prah. Još je mario za nekeSharrett je
bio na jsitni ji i umio se uvi jati poput
stvari: želio je dobiti ovu bitku, htio je da Izrael zmi je.
Abbas je dotakao n jegovo rame i pokazao
dobi je uran, i da ubi je Jasifa Hasana; život mu više preko
palube,
` ni je bio važan. Od jednom se više ni je plašio metka, - Uzmi
zaklon na desno j strani.
(. , boli ni smrti. Suza ga je izdala, i otad je nestalo žel je
Sharrett se na trbuhu preval jao dva metra
' da dugo živi. Kad Izrael dobi je bombu, Ester će preko otvorene
palube, potom se d jelomično zaklonio
' `"
! uz izdignuti rub skladišnog poklopca. Napredovao je
` umri jeti u miru, Mottie dočitati Otok s blagom a
! Jigael će brinuti o vinogradima. centimetar po centimetar.
Stisnuo je ispod kabanice buban j automata. Abbas je motrio
palubu gore i dol je. Svakog
Digli su se na kri jestu jednog vala i od jednom se u
trenutka su ih mogli otkriti; neće znati jesu li dok ih
idućo j dolini pred n jima ukazao Cop~relli. ne zaspe tuća metaka.
Brzo, brzo! Spri jeda na pram-
cu bio je kotur za sidro, s velikom hrpom lanaca.
- Sapir! - Abbas pokaže rukom a Sapir otpuže
Mi jen ja jući strelovito brzine napri jed-natrag, duž palube na
položa j.
Levi Abbas je primaknuo čamac bliže pramcu Co~- - Svida mi se
dizalica - reće Porush.
rellija. Bijelo svjetlo iznad njih omogućavalo im je Abbas je
dignuo pogled na kran koji je domi-
dobar pregled, dok je izvi jen trup broda štitio n jegov nirao ci
jelom predn jom palubom. Kontrolna je kabi-
ćamac od pogleda s palube ili mosta. Kad se čamac na bila
otprilike tri metra iznad palube. Položa j je
posve približio ljestvama, Abbas je uzeo konop i bio opasan, ali
taktički vrlo opravdan.
x - Idi - rekao je.
omotao ga ispod kabanice oko pasa. Malo je krzmao,
potom stresao kabanicu, odmotao mašInku i objesio Porush je
otpuzao sli jedeći Sharrettovu puta-
'; je oko vrata. Stajao je jednom nogom u ćamcu a nju. Prateći ga
pogledom, Abbas je pomislio: Ima
drugom na rubu i čekao prikladni tren da skoči. debelu guzicu,
moja ga sestra predobro hrani. Po-
'
rush 'e sti ao d n '
Doskoćio je na 1 jestve s ob je noge i ob je ruke. .1 g o pod
oz~a dizahce i poceo se uspi-
" Odmotao je uže s pasa i svezao ga o jednu prečku njati ljestvama.
Abbas je zadržao dah - ako netko od
i
, 1 jestava. Uspeo se 1 jestvama skoro do vrha i tamo nepri jatel
ja sad pogleda ovamo, dok je Porush na
w stao. Trebalo je da se prebace preko ograde u što ljestvama...
stigao je do kabine.
gušćem redu. Iza Abbasa, na pramcu, kratko stepenište vodi-
Pogledao je dol je. Sharrett i Sapir su već bili lo je do jednih
vrata. Površina ni je bila dosta velika
ispod n jega. Porush je skočio nespretno i promašio da bi se
nazvala predn jom palubom a sigurno ni je
Na trenutak je Abbasu zastao dah u grlu, ali omogućavala neko
skladišten je, bilo je to neko
prečku
. spremište. Otpuzao je tamo, stisnuo se u malu udu-
Porush e skliznuo samo ednu prečku, uspio se
j j
uhvatiti za okomitu stranu 1 jestava i zaustaviti pad. binu i
opreznu gurnuo vrata. Unutra je bilo mračno.
H~ Abbas je pričekao da se Porush popne do Sapi- Zatvorio je
vrata, okrenuo se i, uv jeren da je sam,
~ ra i tek tad je prekoračio ogradu. Meko se spustio na. Položio
automat na gorn ji kra j stepeništa.
;"
~F
sve četiri, šćućurivši se uz ogradu. Ostali su slljed~
a ~ ~, ~ strelovito: jedan, dva, tri. Bi jelo je sv jetlo bilo
iznad *
~a~ , ~ 369
R: f I, Krma je bila slabo osvi jetl jena i Dicksteinov se
čamac morao primaknuti ti jesno uz 1 jestve na li je-
', vom boku Cop~rellija. Voda grupe Gibli mučio se s
' manevriranjem čamca. Dickstein je na dnu čamca
i' našao motku s kukom i upotri jebio je da drži ~c
na m jestu. Privlačio je čamac Co~relliju kad ga je
I
` more odvlaćilo a odbi jao ga kad je zapri jetila opas-
,
~'; ~, nost da će udariti bokom o bok broda.
~ Gibli, ko ji je u Mossad dospio iz armi je, ustra-
: a
~~~~ !,~ jao je na izraelskoj tradiciji da oficiri vode ljude sa
čela a ne sa začel ja: htio je biti prvi. Obično je nosio
šešir da sakrije proćelavu glavu, ali ga je sad zami-
jenio beretkom. Čučao je na rubu čamca dok je ova j
jezdio preko vala, zatim je, kad se ćamac u dolini
vala primicao brodu, skočio, našao uporište i počeo
se uspin jati. I Feinberg je na rubu ćamca čekao
na jpogodni ji trenutak.
- Brojim do tri i otvaram padobran. Vrijedi? -
Nato je skočio.
Katzen i Raoul Dovrat bili su sl jedeći. Dickstein
ispusti kuku i pode za n jima. Na 1 jestvama se nag-
nuo, pogledao gore kroz mlazove kiše i vidio da, je
I Gibli stigao do ruba i prebacio nogu preko ograde.
Dickstein je pogledao preko ramena i primi jetio
bli jedu prugu sivila na obzor ju: prvi znak svitan ja.
Tad ga iznenadi rafal iz automata i krik.
Ponovo je pogledao uvis odakle je Gibli polako
nauznak padao s 1 jestava. Otpala mu je kapa odne-
sena v jetrom i nestala u mraku. Gibli se srušio
. ~ mimo Dicksteina u more.
- Kreći, kreći, kreći! - povikao je Dickstein.
Feinberg preleti preko ograde. On će se skotr-
1 jati na palubu i tad... da, n jegov je automat zaštek-
tao dok je pokrivao ostale.
Katzen je bio na palubi; četiri, pet, mnogi su
H , automati štektall, Dickstein se brzo uspin jao, iz~'~-
čeći us ut zubima i u na ručno ranati. Zakoturao
p ~ jg
; ~~ ju je preko ograde tridesetak metara naprijed gd.le
370
će privući pažn ju nepri jatel ja a da ne ugrozi nikog
od n jegovih 1 judi. Potom je Dovrat svladao ogradu,
tresnuo na palubu, prevrnuo se, uspio se izravnati i
baciti u zaklon iza krmenog nadgrada. Dickstein je
zaurlao:
- Dolazim, prokletnici - preskočio je ogradu kao
skakač uvis, doćekao se na ruke i kol jena, prignuo
Se pod jakom zaštitnom vatrom i potrčao na krmu.
- Gd je su? - urlao je.
Feinberg je prestao pucati da mu odgovori.
- U kantini - rekao je i pokazao palcem na
nadgrade kra j n jih. - U čamcima za spašavan je i u
vratima na sredn jo j palubi.
Dickstein se pridigao.
- Držat ćemo ova j položa j dok Baderova grupa
ne bude na palubi. Kad ona otvori vatru, krećemo
dal je. Dovrat i Katzen, vi uzmite ulaz u kantinu i
sidite dol je. Feinberg, ti ćeš ih pokrivati i potom se
uz ogradu probi jati prema pramcu. Ja ću se posta-
rati za prvi čamac za spašavanje. Zasad ih moramo
odvratiti od krmenih 1 jestava i Baderove grupe.
Puca jte prema vlastito j proc jeni.
Kad je počela pucn java Hasan i Mahmud su
upravo ispitivali mornara. Bili su u prostoriji za
karte, iza mosta. Mornar je odbijao da govori ikojim
drugim jezikom osim n jemaćkim, ali je Hasan
razumio n jemački. Zarobl jenik je pričao da je Cop~-
relli imao kvar na stro jevima i da je posada povuče-
na; samo je on odreden da ostane na brodu i ćeka
rezervni dio. Ne zna ništa o uranu, otmici ili Dickste-
inu. Hasan mu ni je pov jerovao jer, kako je ob jasnio
Mahmudu, kad se Dickstein mogao pobrinuti da
strojevi zakažu, pouzdano je mogao urediti i da
jedan od n jegovih 1 judi ostane na brodu.
Mornara su privezali o stolac i Mahmud mu je
odsi jecao prst po prst da ču je neku uv jerl jivi ju
371
`f
,,
,
priću. Začuli su brzi rafal, zatim muk, potom d~gu
salvu, za ko jom je usli jedila baražna vatra. Mahmud
je gurnuo nož u korice i pošao dol je stepenk~na
ko je su vodile iz navigaci jske u oficirske kabine.
Hasan je pokušao proci jeniti situaci ju. Feda jini
su bili grupirani na tri m jesta - u ćamcima za spa_
šavan je, kantini i u glavnom nadgradu. Hasan je
mogao vid jeti li jevu i desnu stranu palube, a ako bi
prešao iz navigaci jske kabine na most, imao bi pre-
gled pramćane palube. Ćinilo se da je većina Izraela-
ca stigla na brod s krme. Feda jini, i oni izravno
ispod Hasana, kao i oni u čamcima za spašavan je s
ob je strane, pucali su na krmu. Iz kantine se nisu
čuli pucn ji, što je značilo da su je Izraelci zauzelL
Bili su dol je, ali su imali i dvo jicu na palubi, svakog
s jedne strane broda da osigura ju leda.
Mahmudova zas jeda ni je usp jela. lzraelce je
trebalo pokositi kad su se pen jali preko ograde. Sad
su se zavukli u zaklon i šanse su bile pod jednake.
Borba na palubi bila je na mrtvo j točki; ob je
strane su pucale iz sigurnih zaklona. Hasan je pret-
postavio da su Izraelci nam jeravali za posliti protiv-
nika na palubi dok pod palubom krče put. Napast će
fedajinsko uporište u glavnom nadgradu odozdo,
nakon što dopru do n jega prolazom u medupalubl je.
Ko ji je položa j na jbol ji? Hasan odlući da ostane
gd je jeste. Da bi doprli do n jega Izraelci bi se morali
probiti kroz medupalubl je, potom gore kroz oficirske
nastambe i dal je kroz most i navigaci jsku kabinu.
Bio je to položa j ko ji će se teško moči osvo jiti.
S mosta je od jeknula snažna eksplozi ja. Teška
vrata izmedu mosta i navigacione kabine zatresla su
se, iskočila iz šarki i polagano se srušila prema.
unutra. Hasan pogleda u prostori ju.
Na most je bila bačena granata. Na kršu ležala
su razbacana tri feda jfnska leša. Sva su stakla na
mostu prsnula. Granata mora da je baćena s P~-
ćane palube, što je znaćilo da se još jedna g~Pa
372
Izraelaca nalazila na pramcu. Kao u potvrdu n jegove
pretpostavke, s predn jeg krana bl jesnuo je rafal.
Hasan je podigao s poda jadan automat, oslonio
se na prozorski okvir i pritisnuo okidać.
Levi Abbas je promatrao kako je Porushova
ručna granata prolet jela zrakom na most, i kako je
eksplozi ja razni jela ostatke stakla. Oruž je iz tog
sm jera načas je ušut jelo, potom se začulo jedno
novo. Isprva Abbas ni je shvatio u što gada ta j novi
automat, jer u n jegovo j blizlni ni je bilo akci je. Po-
gledao je na ob je strane. I Sapir i Sharrett cil~ali su
na most, a ni na jednog se ni je pucalo. Abbas pogle-
da gore u kran. Porush, Porush je bio pod vatrom.
Odgovorio je zaglušnom salvom iz kabine krana.
Rafali s mosta bili su diletantski, divlji i nepre-
cizni, čov jek je prosipao metke. Ali imao je dobar
položa j: bio je visoko gore i dobro zaštićen konstruk-
ci jom mosta. Pri je ili kasni je nekog će pogoditi.
Abbas skine jednu od granata i zavitla je u visokom
luku, ali ne dovol jno daleko. Samo je Porush bio
dovol jno blizu da baci granatu na most, ali on je sve
svo je potrošio - tek ćetvrta je pogodila cil j.
Abbas je ponovo ispalio rafal i pogledao gore u
kabinu krana. Porush je nauznak ispao, prevrnuo se
u zraku i kao kamen pao na palubu.
Što ću reći svo jo j sestri? pomislio je Abbas.
Sna jper na mostu obustavio je vatru a potom
ispalio rafal u Sharretta. Za razliku od Abbasa i
Sapira, Sharrett je imao slab zaklon; bio je stisnut
izmedu kotura za sidro i ograde. Abbas i Sapir gada-
li su most. Nevidl jivi sna jper se popravl jao: meci su
urezali lini ju u palubi i približili se koloturu za sid-
ro. Potom je Sharrett kriknuo, skoćio ustranu i poćeo
se trzati kao od stru jnog udara, dok su se meci tupo
zarivali u n jegovo ti jelo sve dok ni je ostao nepomič-
no ležati a krici utihnuli.
373
_,
i Situaci ja je bila loša. Abbasova je grupa treba-
 la držati predn ju palubu, ali je to u ovom trenu
radio čov jek na mostu. Abbas ga je neizostavno
morao onesposobiti.
~
t
^ I Bacio je još jednu granatu. Pala je ispred
mosta i eksplodirala; bli jesak će sna jpera možda na
z ~ ;t I minutu-dvi je zasli jepiti, pomislio je. Skočio je i
potr-
' ' ' ~ čao k dizalici. Sapirova zaštitna vatra parala mu je
,
~ ; ~,,~ uši. Dosegao je podnož je 1 jestava i počeo pucati, prt je
h j ~ ~ nego ga je čov jek s mosta spazio. Potom su meci
od jeknuli posvuda oko n jega odbi ja jući se o nosače.
Svaki korak kao da je tra jao v ječnost. Neki polud jeli
j d jelić n jegova mozga bro jao je prečke: sedam, osam,
devet, deset. Pogodila ga je kugla koja se odbila. Ušla
t je neposredno ispod kuka u stegno. Ni je ga usmrtila,
ali se činilo da mu je udar oduzeo mišiće u don jem
di jelu ti jela. Noge su mu skliznule s prečke 1 jestava.
Kad je shvatio da ga noge na služe, obuzela ga je
panika. Instinktivno je ispružio ruke da ščepa preč-
ku, ali je pramašio i pao. U padu se okrenuo, nesret-
no tresnuo, slomio vrat i umro.
Vrata prednjeg spremišta otškrinula su se i
: izvirilo je prestravl jeno okruglo lice raširenih oči ju.
~I Ali, nitko ga ni je opazio; lice se povuklo i vrata su se
~
` opet zatvorffa.
,
Dok su Katzen i Dovrat jurišali na kantinu,
Dickstein je iskoristio Feinbergovu zaštitnu vatru tla
;i
se probi je napri jed. Potrčao je pognut mimo mjesta
na kojem su se iskrcali na brod, mimo vrata kantine
i bacio se iza prvog čamca za spašavan je, već probi-
jenog granatom. Odatle je mogao u slabom, ali sve
a~ : jasni jem sv jetlu raspoznati obrise glavnog nadgrada
koje je sličilo trima stepenicama isturenim naprijed.
;"~, U na jdon jo j bila je oficirska blagovaonica, dnevni
boravak, ambulanta i jedna putnička kabina koja
9 ~! se koristila kao suho spremište. Na drugom nivou
bile su oficirske kabine, stepenište i kapetanska
kabina. Na na jgorn jem nivou bio je komandni most
s navigaci jskom kabinom i radiostanicom.
Većina nepri jatel ja se sad morala nalaziti u
na jdon jo j razini, u blagovaonici i salonu. Mogao im
je izb jeći ako se 1 jestvama na dimn jaku popne do
prolaza, ali se odatle mogao most doseći samo prela-
žen jem drugog nivoa s oficirskim kabinama. Morat
će se sa svim vojnicima u kabinama sarn obračuna-
ti.
Dickstein se osvrnuo. Feinberg se povukao iza
kuhin je, možda da napuni autornat. 1'ričekao je da
Feinberg opet počne s vatrom, zatim je skočio. Puca-
jući divl je iz visine boka, po jurio je iz raklona iza
čamca preko stražn je palube do 1 jestava. Skočio je
na četvrtu prečku i nastavio strelovito gore. Znao je
da je tih nekoliko sekundi laka meta. Meci su od-
zvan jali o dimn jak kra j n jega sve dok ni je dosegao
drugi nivo i bacio se u prolaz da bi, dršćući od napo-
ra, uhvatio zraka. Naslonio se na vrata koja su vodi-
la u oficirske kabine.
- Gubim razum - promrml jao je.
Napunio je automat, oslonio se ledfma o vrata i
polagano podigao do okna u visini glave. Riskirao je
jedan pogled. Ugledao je hodnik s troja vrata sa
svake strane a u dnu stepenište ko je je vodilo gore
na most i do navigaci jske kabine. Znao je, doduše,
da se n:~ most može doći i preko dva van jska stepe-
ništa s glavne palube, kao i kroz navigaci jsku kabi-
nu, ali Arapi su još uvi jek držali svaki dio broda te
su mogli van jska stepeništa doseći rafalima. Stoga je
ovo za n jega bio jedini put na most.
Dickstein je otvorio vrata i ušao. Prošul jao se
hodnikom do prvih kabinskih vrata, otvorio ih i
ubacio ručnu granatu. Kad se jedan od nepri jatel ja
okrenuo, zatvorio je vrata. Čuo je eksploziu granate
u malom prostoru. Potrčao je do sl jedećih vrata,
374 375
1.~~~ .;
. otvorio ih i ubacio granatu. Eksplodirala je u pr~- uzeli na
nišan posl jedn jeg Izraelca i prikovali ga iza
no j kabini. ~ sidrenog kotura.
; , Na toj strani bila su još jedna vrata all on više Dickstein je
pogledao na drugu stranu. Fein-
, ni je imao granata. y~rg je još uvi jek bio daleko na krmenom di
jelu,
~ ~; :
Potrčao je, trgnuo vrata i puca jući iz automata, ni je se uspio
probiti napri jed. A još ni je bilo znaka
f ~ i, utrčao. Unutra je bio jedan čov jek. Pucao je kroz od 1 judi
ko ji su sišli u potpalubl je.
~
~ i okno, ali je sad izvukao pušku i okrenuo se. Dick- ~ Fedajini
su se dobro ušančili u oficirskoj bla-
~ ~:
steinov ga je rafal prepolovio. govaonici ispod n jega. Sa, svo
jeg nadmoćnog položa ja
,. ; ~,, Dickstein se okrenuo otvorenim vratima i če- mogli su
držati u šahu ljude na glavnoj palubi i na
kao. Vrata kabine nasuprot naglo su se otvorila i
medupalubi ispod sebe. Da bi se osvo jila blagovaoni-
'. Dickstein ustri jeli čov jeka iza n jih, ~ trebalo ih je
istodobno napasti sa svih strana -
Puca jući nasli jepo oko sebe, stupio je u prolaz. ~k i odozgo.
Ali to je značilo da na jpri je mora pasti
Preostale su samo još dvi je kabine. Vrata prve su sem~t ko ji
je bio neosvo jiv.
otvorila kad ih je Dickstein zasuo mecima, i jedan Dickstein je
potrčao natrag hodnikom i van na
leš ispadne u hodnik. stražn ja vrata. Još je li jevalo, ali je
nebo osvi jetlilo
Još jedna. Dickstein je vrebao. Vrata su se pHgušeno, hladno sv
jetlo. Mogao je raspoznati Fein-
otškrinula i naglo zatvorila. Potrčao je prolazom, berga na
jednom, a Dovrata na drugom kra ju broda;
nogom gurnuo vrata i ispalio u kabinu rafal. Ni je zvao ih je
imenom dok ga nisu otkrili, i pokazao im
E bilo odgovora. Ušao je: čov jek je bio pogoden metkommornarsku
kantinu. Skočio je s prolaza na stražn ju
ko ji se odbio i krvareći se grčio na leža ju.
palubu, pretrčao i nestao u prolazu u mornarsku
, Dicksteina obuze bi jesni tri jumf: ci jelu je palu- kantinu.
bu osvojfo sam.
Shvatili su ga. Tren kasnije su mu se pridruži-
Sad je na redu bio most. Potrčao je hodnikom li~
prema stepeništu koje je vodilo dolje u oficirsku _ _
Moramo zauzeti oficirsku blagovaonicu
~1 bla ovaonicu i ore u navi aci sku kabinu. Zakora- rekao je.
g g g j
; čio je na 1 jestve, pogledao gore i bacio se postrance - Kako? -
zanimalo je Feinberga.
' ! na tle kad je ci jev jednog automata počela na n jega
- Šuti, pa ćeš čuti. Jurišat ćemo sa svih strana
rigati vatru. istodobno: sli jeva, zdesna, ispod i iznad. Na
jpri je
i Rućne granate je potrošio. Ćovjek u navigacij- moramo zauzeti
mast. To ću ja obaviti. Kad stignem
, skoj kabini bio je zaštićen od metaka. Mogao je statitamo,
zasvirat ću u rog za maglu. To će biti signal.
iza uzlaza i nasli jepo pucati dol je niz 1 jestve. Dick- Sidite
obo jica dol je i recite to našima.
steinu ni e reostao ni edan dru i ut rema mostu.
- Kako ćete doći na most? - upitao je Feinberg.
' ' U' o je u jednu od predn jih kab na da pregle-
I - ~'eko krova.
~ da palubu i ocijeni situaciju. S užasom je gledao što
se odigralo na predn jo j palubi: samo je jeda.n i2
Na mostu su sad osim Jasifa Hasana bili
Abbasove grupe još pucao, a Dickstein je s teškoćom Mahmud i dva
fedajina kaji su držali položaj dok su
razaznao trI leša. Dva ili tri automata su s mosta vode s jeli na
pod i sav jetovali se.
376
3TT
,~_,~ .
'
. .,
~
~ _
, Neće usp jeti - rekao je Mahmud. - Odavde
,
I;
; držimo u šahu preveliki dio palube. Ne mogu blago-
;"
vaonicu napasti odozdo jer se stepenište lako može
odozgo svladati. Sa strane ili spri jeda ne mogu
~ ° ~ . napasti, jer ćemo mi na n jih pucati odavde. A ne
. ~ ~~ mogu doći odozgo, jer mi držimo u šahu 1 jestve.
P,Zoramo samo tako dugo pucati dok se ne preda ju.
~~ e ; - Jedan od n jih pokušao je tren pri je osvo jiti
i ~ 1 jestve - izvi jestio je Hasan. - Spri ječio sam ga.
- Sam si bio ovd je gore?
' - Da.
Mahmud mu je položio ruke na ramena.
- Sad si jedan od feda jina.
Hasan je izrekao pitan je ko je je obo jicu mučilo:
- A kasni je?
Mahmud je kimnuo.
 - Jednakopravni partneri. - Stisnuli su si ob je
rake.
- Jednakopravni partneri - ponovio je Hasan.
- Mislim da će još jednom pokušati preko 1 jes-
` tava. To im je jedina mogućnost.
° _ - Ja ću ih pokrivati iz navigaci jske kabine -
i
rekao je Hasan. Obo jica su ustala. Tad jedan zaluta-
i Ii metak zafućka kroz prozore bez stakla i zabije se
- ; ~ u Mahmudovu glavu. Umro je na m jestu.
Hasan je postao voda feda jina.
,'I
Na trbuhu, raširenih ruku i nogu da osigura
ravnotežu, Dickstein se polagano povlačio preko
krova. Krov je bio zaobl jen, potpuno bez uporišta i
sklizak od kiše. Dok se Cvp~relli val jao na valovima,
krov se naginjao naprijed, natrag i ustranu. Dick-
' stein se mogao samo pril jubiti o metal i pokušati
usporiti klizan je.
Na predn jem di jelu krova bilo je poziciono
sv jetlo. Ako dopuže do n jega bit će siguran jer će se
moči za n jega prihvatiti. Napredovao je bolno pola-
gano. Bio je na tridesetak centimetara od sv jetil jke
kad se brod nagnuo na li jevu stranu i on odsklizao
natrag do ruba. Trenutak su mu noga i ruka visjele
preko ruba krova, deset metara iznad palube. Brod
se još jače nagnuo, noga mu je posve skliznula
preko ruba i on zarije nokte desne ruke u bojom
premazani krovni lim. Mučna stanka.
Potom se Co~relli ispravio.
Dickstein se prepustio kretan ju broda i sve je
brže klizio prema pozicionom sv jetlu.
Ali tad se brod propeo, krov se nagnuo prema
natrag i on je odsklizao u dugom luku, tako da je
sv jetil jku promašio za metar. Ponovo je zabio ruke i
noge u metal da uspori klizan je; ponovo je gurnut
sve do ruba; opet je visio iznad palube. Ali mu je
ova j put desna ruka vis jela preko ruba; automat mu
sklizne s desnog ramena i pade u čamac za spaša-
van je.
Brod se izravnao pa zaronio nosom tako da je
Dickstein sve većom brzinom letio prema pozicionom
svjetlu. Ovaj put je uspio. Ščepao ga je s obje ruke.
Sv jetil jka je bila tridesetak centimetara udal jena od
predn jeg krovnog ruba. Odmah ispod n jega bili su
predn ji prozori mosta. Stakala odavno ni je bilo. Iz
prozora stršale su ci jevi dva ju automata.
Dickstein se čvrsto držao sv jetil jke ali je ipak
sklizao dalje. Tijelo mu je opisalo veliki luk prema
rubu. Opazio je da krov spri jeda, za razliku od stra-
nica, ima mali žli jeb ko ji je trebao spri ječiti da se
kiša ne sli jeva na stakla ispod krovišta. Kad je tije-
lom skliznuo preko ruba, ispustio je pozicionu sv je-
til jku, pustio je da ga zaron jen brod nosi prema
napri jed, šćepao žli jeb vršcima prsti ju, nogama se
zabacio kroz razbi jene prozore i skočio posred mosta.
Savio je koljena da ublaži udarac i potom se uspra-
vio. Automat ni je više imao, a ni je stigao izvući re-
volver ili nož. Na mostu su bila dva Arapina, svaki
na jednoj strani; pucali su iz automata po palubi.
378 379
' ' Dok se Dickstein uspravl jao, okrenuli su se, gleda ju_
ći ga zaprepašteno.
, , ~; Dickstein je bio nekoliko centimetara bliže
.
i,, ,
; onom s li jeve strane. Podigao je nogu a udarac je,
više srećem nego smišl jeno, čov jeka pogodio u lakat i
~
! paralizirao mu ruku s oruž jem. Tad je strelovito
skočio na drugog. N jegova puška usm jerila se prema
Dicksteinu d jelić sekunde prekasno: Dickstein se vee
probio mimo ci jevi. Trgnuo je desnu ruku uvis za
na jopasni ji dvostruki udarac ko ji je znao: n jegova
šaka pogodila je Arapina u vrh brade, zabacila mu
glavu i Dicksteinova ruka, ukočenih prsti ju za ploš-
timićan karate udarac, zas jekla se u nezaštićeno
mekano meso grla.
Pri je nego se čov jek srušio, Dickstein ga je
šćepao za bluzu i gurnuo izmedu sebe i drugog
e Arapina. Drugi je trgnuo uvis pušku. Dickstein je
podigao mrtvog nad glavu i di jagonalno ga bacio
" preko mosta u trenu kad je automat zaštektao. Leš
je dočekao metke i tresnuo u drugog Arapina koji je
izgubio ravnotežu, zateturao nauznak kroz otvorena
vrata i ispao na palubu.
U navigaci jsko j kabini bio je treći čov jek, ko ji
je pazio na silaz. U tri sekunde koliko je Dickstein
I
, ~~ bio na mostu, ćov jek se podigao i okrenuo. Dickstein
i
'i je prepoznao Jasifa Hasana.
; Naglo je čućnuo i nogom gurnuo razbi jena
vrata na podu izmedu sebe i Hasana. Vrata su skli-
'I ~ znula udarivši u Hasanove noge. Izgubio je ravnote-
žu i raskrilio ruke da je zadrži. Dickstein je navalio.
, Do tog trenutka Dickstein je bio poput stroja.
Reagirao je na sve pred sobom refieksno, prepuštao
t je svom živčanom sustavu da planira svaki pokret
nesv jesno, dopuštao je da ga vode obučenost i ins-
tinkt; ali sad je na d jelu bilo više od toga. Sad je
'' sta jao nasuprot nepri jatel ju svega onog što je ikad
volio. Sli jepa mržn ja i bi jes ovladali su n jime. Još su
_ ` više ubrzali n jegove akci je i po jaćali mu snagu.
~čepao je Hasanovu ruku ko jom je držao oruž-
je za zapešće i rame i povukavši je dol je, slomio na
kol jenu. Hasan je kriknuo, a ručni automat mu je
ispao iz sloml jene ruke. Dfckstein se malo odmaknuo
i laktom zadao udarac koji je Hasana pogodio ispod
samog uha. Hasan se zavrtio i pao. Dickstein ga je
ščepao odostrag za kosu i potezao mu glavu nauz-
nak; dok je Hasan padao u drugi položa j, Dickstein
je podigao nogu i udario. Petom je pogodio Hasanovu
ši ju u trenutku kad je neočekivano trgnuo glavu
unazad. Zaćuo se prasak i iz mišića je nestalo nape-
tosti. Glava se mlohavo zal jul jala na ramenima.
Dickstein je povukao ruke i leš je pao na pod.
Zurio je u beživotno ti jelo.
Tad je ugledao Kocha.
Inžen jer je bio svezan za stolac, nagnut napri-
jed, samrtnički bli jed ali pri svi jesti. Od jeća mu je
bila umrl jana krvl ju. Dickstein je izvukao nož i
presjekao konopce. Tad je ugledao n jegove ruke.
_ Zabogal
- Preživ jet ću - prošaptao je Koch. Ni je ustao sa
stolca.
Dickstein je podigao Hasanov automat i pregle-
dao magazin. Bio je skoro pun. Izišao je na most i
potražio rog za maglu.
- Koch, možete li ustati?
Inžen jer je ustao i nesigurno teturao dok mu
Dickstein nije prišao, podupro ga i poveo na most.
- Vidite li ovo dugme? Hoću da polagano odbro-
jite do deset i potom ga stisnete.
Koch je stresao glavom da je razbistri.
- Mislim da ću to moći.
- Onda počnite.
- Jedan, dva...
Dickstein je sišao 1 jestvama na drugi nivo
nadgrada, ko ji je rani je očistio od nepri jatel ja. Kabi-
ne su još bile prazne. Sišao je još niže i stao nepo-
sredno uz stepenište koje je vodilo u oficirsku blago-
381
380
vaonicu. Pretpostavl jao je da su svi preostali feda jini
tamo, sta jali su v jero jatno pritisnuti uza zidove i
pucali kroz okna i vrata; jedan ili dvo jica možda su
stražarili kod stepenica. Ni je bilo sigurnog puta da
se zauzme tako snažan obrambeni položa j.
Ha jde već jednom, Koch!
Dickstein je nam jeravao da se tren~iva prikri je
na silazu. Svakog je trenutka jedan od Arapa mogao
pogledati prema gore da prov jeri. Ako se Koch sru-
šio, morat će se vratiti gore i...
Rog za maglu se oglasio.
Dickstein je skočio. Pucao je još u skoku. Blizu
podnož ja 1 jestava sta jala su dva ćov jeka. N jih je
prve pokosio. Pucn java izvana prešla je u krešendo.
Dickstein se vrtio amo-tamo u polukrugu, spušten
na jedno kol jeno da bude man ji cil j, i zasipao meci-
ma feda jine duž zidova. Od jednom je zaštektao još
jedan automat kad je odozdo došao Ish; potom se i
Feinberg po javio na vratima, puca jući; a Dovrat,
ran jen, ušao je na druga vrata. Tad, kao na znak,
svi su obustavili vatru i muk je od jeknuo poput
groma.
Svi su fedajini bili mrtvi.
Dickstein, još na kol jenu, pognuo je glavu, is-
,` crpl jen.
Nakon kratkog predaha ustao je i zaokružio
pogledom po svojim ljudima.
- Gd je su ostali?
Feinberg ga je čudno pogledao.
, - Netko je još na pramčanoj palubi, Sapir, mis-
lim.
_ A ~~li?
- To je sve. Svi ostali su mrtvi - rekao je Fein-
berg.
Dickstein se oslonio o zid.
- Kakva ci jena - rekao je tiho.
Skrenuo je pogled na razhi jeno okno i shvatio
da je svanulo.
' 382
17.
Pri je godinu dana mlažn jak BOAC-a, u ko jem
je Suza Ashford posluživala večeru, iz neobjašnjivih
razloga naglo je iznad Atlantika počeo gubiti visinu.
Pilot je upalio sv jetla za vezivan je po jaseva. Suza je
šetala prolazom i smirivala putnike ri ječima: "Samo
malo propa.danje", pomažući im vezati pojaseve,
misleći: umri jet ćemo, svi ćemo umri jeti.
I sad se os jećala jednako tako.
Tirin je poslao kratku poruku: Izraelci napada-
ju, i ušutio. U tom trenutku su pucali u Nathaniela.
Možda je ran jen, možda zarobl jen, možda je mrtav; i
dok se Suzi od živčane napetosti proht jelo vrištati,
morala se radiotelegrafisti osmjehivati smiješkom
BOAC-a i reći:
- S ja jne ureda je imate ovd je.
Radiotelegrafist Karle bio je krupan sjedokos
ćov jek iz Odese. Zvao se Aleksandr i služio se engle-
skim.
- Sta jali su stotinu tisuća dolara - pohvalio se. -
Vi se razumijete u radio?
- Nešto malo.., bila sam st juardesa. - Rekla je
"bila sam" bez razmišl jan ja, a sad se pitala da li je
ta j dio n jezina života doista svršen. - Promatrala
sam posadu kad se služila radiom. Znam osnovno.
- To su zapravo četiri stanice - ob jašn javao je
Aleksandr. - Jedna hvata signal sa Strombelga.
Jedna sluša Tirina na Cop~relliju. Jedna sluša Co-
383
,
` parellijevu redovnu valnu dužinu. A ova luta.. Pogle-
da jte.
. Pokazao jo j je bro jćanik na ko jem se kazalo
polagana okretalo.
~r` ~ ' - Traži odašil jač i kad neki nade zaustavi se.
=e ~ ! - Nev jero jatno. Jeste li to vi smislili?
~~ t ~ J - Ja sam operater a ne pronalazač, nažalost.
- A možete emitirati na bilo kojem od uredaja
samo ako prekopćate na EMITIRANJE.
- Da, Morseovim znakovima ili govorom. Ali u
ovoj operaciji, dakako, nitko se ne služi govorom.
- Jeste li se morali dugo obučavati za radiotele-
grafistu?
- Ne. Naučiti Morseove znakove ni je teško. Ali
da budete brodski radiotelegrafist morate znati
popraviti ureda je. - Zatim je prošaptao: - A da bude-
` ; te kagebeovski telegrafist, morate u špijunsku školu.
' - Nasmi jao se, a Suza s n jim, misleći: Ha jde, Tirin.
; N jena je žel ja bila uslišana.
° Javl jan je je poćelo, Aleksandr je počeo zapisi-
vati i istodobno je dobacio Suzi:
; ; - Tirin. Pozovite Rostova.
- Suza je nevol jko napustila most, ht jela je čuti
što je javljeno. Požurila je u blagovaonicu, očekujući
' da će tamo Rostov piti jaku crnu kavu, ali je prosto-
ri ja bila prazna. Sišla je na još niži nivo i pošla
prema n jegovo j kabini. Pokucala je.
r N jegov se glas javio ruski što je moglo značiti
, udite.
~j e Otvorila je vrata. Rostov je sta jao u gaćama,
perući se u lavoru.
= Tirin se javl ja - rekla je i okrenula se da ode.
. - Suza.
` Okrenula se.
- Što biste rekli da sam ja vas iznenadio u
` ~~ don jem rubl ju?
- Rekla bih: torn ja jte se.
- Prićekajte me u hodniku.
384
Kad je izišao, rekla je:
- Oprostite.
Nategnuto se osm jehnuo.
- Nisam se trebao tako neprofesionalno izraziti.
Idemo.
Pošla je za n jim gore u radiostanicu ispod
samog mosta, u prostoriju koja je prvobitno bila
kapetanova kabina. Aleksandr je objasnio da zbog
gomile dodatne opreme radiotelegrafist ne može biti
sm ješten do samog zapov jedničkog mosta, kao što je
bilo uobića jeno. Suza je zakl jućila da takav raspored
ima još jednu prednost, da odvo ji radio od posade
kad su na brodu obični mornari i agenti KGB-a.
Aleksandr je dešifrirao Tirinovu poruku. Pružio
ju je Rostovu koji je prevede na engleski. "Izraelci
7.auzeli Co~relll. Stromb~erg do nas. Dickstein živ."
Suza je os jetila slabost od olakšan ja. Morala je
s jesti. Spustila se u stolac.
Nitko to ni je primi jetio. Rostov je sasiavl jao
odgovor Tirinu: "Udarit ćemo sutra u šest u jutro."
Sa Suzinim olakšan jem bilo je gotovo. Pomislila
je: Zaboga, što ću sada?
Nat Dickstein je s posudenom mornarskom
kapom na glavi sta jao šutke dok je kapetan Strom-
berga ćttao molitvu za mrtve, nadglasava jući v jetar,
kišu i huk mora. Jedan po jedan leš u jedrenini
spušten je preko ograde u crnu vodu: Abbas, Shar-
rett, Porush, Gibli, Bader, Ramez i Jabotinsky.
Sedmorica od dvanaest su poginula. Uran je bio
na jskupl ja kovina na svi jetu.
Pri je ovog bio je drugi pogreb. Četiri feda jina
ostala su na životu. tri ranjena, jedan koji se prepao
i sakrio, i nakon što su razoružani, Dickstein im je
dopustio da sahrane svo je poginule. N jihov je pogreb
bio veći, spustili su dvadeset pet leševa u more. Žuri-
lt su sa svajom ceremonijom pod budnim očima i
385
~['a ~. oruž jem tro jioe preživ jelih Izraelaca, ko ji su shvaća_
I
1
s
: li, premda im se to ni je svidalo, da se ta j ustupak
r:
š~ E! ~ mora pružtti nepri jatel ju.
=y~ IE U meduvremenu je kapetan Stromberga donio
j na palubu sve dokumente svog broda. Ekipa monte-
ra i tesara, ko ju su poveli za sluča j da zatreba izmi-
~
: jeniti Co~relli kako bi posve slićilo Stmmb~ergu,
:
- €~ _ ~ ~i prionula je da ukloni štetu od bitke. Dickstein im je
, rekao da se usredotoče na ono što je vldl jivo s palu-
,
, be: ostalo će morati prićekati dok ne stignu u luku.
Poćeli su popun javati rupe, popravl jati nam ješta j,
zastakl jivati prozore i nadom ještati metalne di jelove
onim koje su skinuli sa StrombergA osudenog na
potapan je. Ličilac se spustio niz 1 jestve da na boku
broda premaže ime Co~trelli i zami jeni ga slovima
;
naličenim pomoću šablone. S-T-R-O-M-B-E-R-G. Kad
je to obavio poćeo je premazivati bo jom popravl jene
di jelove oplate i drvenari je na palubi. Sve čamce za
š spašavan je, previše oštećene, sas jekli su i bacili
preko ograde, a čamce sa Stromberga prebacili da ih
zami jene. Nova ul jna pumpa, koju je Stromerg ponio
prema Kochovo j uputi, bila je ugradena u Cop~rel
lijev stroj.
` Rad je obustavl jen zbog pogreba. Ćim je kape-
tan izgovorio posl jedn je ri ječi molitve, ponovo su
prionuli. Pretkra j posli jepodneva stro j je zagrmio.
Dickstein je sta jao na mostu s kapetanom kad je
:;
dignuo sidro. Posada Strnmberga brzo se snašla na
novom brodu, posve jednakom n jihovu. Kapetan je
- odredio kurs i zapov jedio: punom brzinom napri jed.
Još malo pa će sve biti svršeno, pomislio je
Dickstein. Co~relli je nestao: prakticki je brod na
' kojem je sad plovio bio Stromb~erg a Stromberg je
pripadao brodarsko j kompani ji S~ vile. Izrael će
! imati svo j uran a nitko neće znati kako je došao do
n jega. Za svakog se u lancu operaci je pobrinuo, osim
za Pedlera, još uvi jek zakonitog vlasnika žute poga-
* ~ ; če. On bi jedini mogao upropastiti ci jeli plan ako bi
postao odviše radoznao lli nepri jatel jski raspoložen.
Papagopolous sad v jero jatno pokušava s n jim izići
na kra j; Dickstein mu je ni jemo poželio sreću.
- Odmaknuli smo dovol jno daleko - rekao je
kapetan.
Strućnjak za eksplozive u navigacijskoj kabini
potisnuo je polugu na radiodetonatoru, potom su svi
pogledali u opust jeli Stromtaerg, udal jen sad više od
mil ju.
Začula se glasna, potmula eksplozi ja, poput
udarca groma i Stromb~erg se uleknuo po sredini.
Rezervoari s gorivom su planuli a olu jna većer se
osvi jetlila sv jetlom plamena ko ji je sezao do neba.
Dickstein je bio ponesen ali i u lakoj zebnji od prizo-
ra takvog razaran ja. Stromberg je poćeo tonuti,
na jpri je polagano, potom brže. Krma je prva potonu-
la; par sekundi zatim i pramac; dimn jak je časak
stršao iznad vode poput uzdignute ruke utopl jenika
a potom je nestao.
Dickstein se neznatno osm jehnuo i okrenuo
leđa.
Čuo je galamu. I kapetan ju je čuo.
Prišli su ogradi mosta i pogledali dol je.
Dol je na palubi, posada je klicala.
Franz Albrecht Pedler sjedio je u svojem uredu
u predgradu Wiesbadena i ćeškao se po sijedoj glavi.
Brzo jav od Angeluzzi ja i Biancoa iz Genove, ko ji je s
tali janskoga prevela n jegova sekretarica, bio je savr-
šeno jasan, a istodobno potpuno zbrkan. Glasio je:
MOLIMO HITNU OBAVIJEST O NOVOM
DATUMU ISPORUKE ~UTE POGAčE.
Koliko je Pedler znao, prvobitnom datumu ispo-
ruke ni je ništa sta jalo na putu. Oćigledno su Ange-
387
_
luzzi i Bianco znali nešto što on ni je znao. Več je bio
brzo javio brodarskom poduzeću:
ZAR ISPORUKA ~UTE POGAČE KASNI?
Bio je malo ogorćen. Jamačno su trebali izv je
stiti i n jega kao i kompani ju ko ja prima robu, ako
je došlo do zakašn jen ja. No možda su Tali jani po-
brkali brzojave. Pedler je u ratu stvorio mišl jen je da
nikad ne možeš v jerovati Tali janima da će učiniti
što im kažeš. Mislio je da su se možda promi jenili,
ali su v jero jatno ostali tsti.
Sta jao je uz prozor promatra jući kako se mrak
spušta nad n jegovu malu skupinu tvorničkih zgra-
da. Gotovo je poželio da ta j uran ni je kupio. Posao s
izraelskom vo jskom, potpisan, zapećaćen i isporučen,
donosit će n jegovo j kompani ji dobit dok živi, i više
: ni je morao špekulirati.
N jegova sekretarica je ušla s već prevedenim
odgovorom pri jevoznika.
~ : : ~~
; ' ! COPARELL1 PRODAN TVRTKI SAVILE IZ
Z1;7RICHA KOJA JE SAD ODGOVORNA ZA
VA~ TERET. UVJERAVAMO VAS DA JE
KUPAC POTPUNO POUZDAN.
Sli jedio je telefonski bro j Sa vilea i ri ječi
RAZGOVARAJTE S PAPAGOPOLOUSOM
;
Pedler je vratio brzojav sekretarici.
- Nazovite ova j bro j u Ztirichu i dozovite tog
, Papagopolousa na telefon.
Vratila se za nekoliko minuta.
- Papagopolous će vas nazvati.
' Pedler je pogledao na sat.
- Bol je će biti da pričekam n jegov poziv. Da
rašćistim sve to kad sam već počeo.
Papagopolous se javio za deset minuta. Pedler
mu je rekao:
- Javl jeno mi je da ste vi sad odgovorni za mo j
teret na Co~rellijcc Talijani su mi brzojavili, pit~aju
za novi datum isporuke. Zar isporuka kasni?
- Da - odgovorio je Papagopolous. - Trebali su
vas izvi jestiti. Strašno mi je žao. - Ćov jek je odlično
~;ovorio n jemaćki ali je ipak bilo oćito da ni je Ni je-
mac. BIlo je takoder jasno da mu nije uistinu straš-
no žao. Nastavio je: - Co~rellijeva ul jna pumpa
zakazala je na pućini: brod stoji. Poduzimamo sve da
vaša roba bude tsporučena što pri je.
- A što da kažem Angeluzzi ju i Biancou?
- Javio sam im da ću ih obavi jestiti o novom
datumu isporuke čim ga budem znao - rekao je
Papagopoious. - Molim vas, prepustite to meni. Ja ću
ob je strane izvi jestiti.
- Dobro. Zbogom.
Ćudno, pomislio je Pedler kad je odloiio sluš~~li-
cu. Pogledao je kro~z prozor i vidio da su svi radnici
već otišli. Parking za nam ještenike bio je prazan.
Stajao je tamo samo njegov mem~des i sekrelaričin
volksm~gen. Dovraga sve, vri jeme je da ode kući.
Obukao je ogrtać. Uran je bio osiguran. Ako se roba
izgubi, dobit će osigurninu. Ugasio je uredska sv jetla
i pomogao sekretarici oko ogrtača. Zatim je ušao u
svoj automobil i odvezao se kući ženi.
Suza Ashford ci jelu noć ni je oka sklopila.
Zivot Nata Dicksteina ponovo je bio u opasno-
sti. Ponovo ga je samo ona mogla upozoriti. A ova j
put ne smije povući druge u to da joj pomognu.
Mora to učiniti sama.
Bilo je jednostavno. Trebalo je otići u radiotele-
grafsku sobu Karle, ri ješiti se Aleksandra i pozvati
Coparelli.
Neću usp jeti. Brod je pun agenata KGB-a. Alek-
389
sandr je krupan ćov jek. Ht jela bih zaspati. Zauvi jek.
To je nemoguće. Neću to moći izvesti.
Oh, Nathaniele!
U ćetiri u jutro navukla je traperice, džemper,
ćizme i nepromočivu kabanicu. Punu bocu votke
koju je uzela u kantini "da lakše zaspi", ugurala je u
unutrašn ji džep kabanice.
Morala je doznati položa j Karle.
Popela se na most. Prvi of icir jo j se osm jehnuo.
- Ne možete spavati? - upitao je engleski.
- Napetost je prevelika - odgovorila mu je i
uzvratila smi ješkom st juardese. Je li vaš po jas
zakopčan, gospodine? Samo lagano propadan je, ništa
zabrin java juće. Upitala je prvog of icira: - Gd je smo?
Pokazao jo j je položa j na karti i položa j Co~-
rellija prema proc jenama.
- Što je to u brojkama? - upitala je.
Dao joj je koordinate, kurs i brzinu Karle
Ponovila je bro jeve naglas i još dvaput u sebi, nasto-
jeći ih us jeći u pamet.
- Fascinantno - rekla je vedro. - Svatko na
brodu ima neku posebnu speci jalnost. Mislite da
ćemo do Co~rellija stići na vri jeme?
- O, da - rekao je. - Potom... bum!
Pogledala je van. Bilo je posve crno, ni zvi jezda,
ni brodskih sv jetala na vidiku. Vri jeme se pogorša-
valo.
- Dršćete - primi jetio je prvi oficir. - Hladno
vam je?
- Da - rekla je premda ni je drhtala od hladno-
će. - Kad usta je pukovnik Rostov?
- Naručio je da ga probude u pet.
- Mislim da ću pokušati odspavati još sat.
Sišla je dol je u radiostanicu. Aleksandr je bio
tamo.
; - Zar i vi niste mogli spavati? - upitala je.
! - Ne. Poslao sam zam jenika u krevet.
; Pogiedala je ureda je.
- Više ne pratite Strombergov signal?
- Signal je prestao. Možda su otkrili odašil jač ili
su potopili brod. Mi mislimo da su ga potopili.
Suza je s jela i izvukla bocu votke. Odvinula je
ćep.
- Popi jte. - Pružila mu je bocu.
- Hladno vam je?
- Pomalo.
- Ruka vam se trese. - Uzeo je bocu i prislonio
je na usta. čestito je potegao. - Hvala vam. - Vratio
jo j je bocu.
Suza je ispila gutl ja j za hrabrost. Bila je to
jeftina ruska votka, palila je grlo, ali je imala željeni
efekt. Zaćepila je bocu i ćekala da Aleksandr okrene
leda.
- Prića jte mi kako se iivi u Englesko j - rekao je
razgovorno. - Je ll istina da siromasi skapa ju a
bogataši se tove?
- Ne skapava mnogo 1 judi - rekla je. Okreni se,
proklet bio, okreni se. Ne mogu to izvesti licem u lice.
- Ali velika je ne jednakost.
- Jesu li zakoni razlićiti za bogate i siromahe?
- Posto ji izreka: "Zakon i bogatima i siromasi-
ma brani da kradu kruh i spava ju pod mostovima."
Aleksandr se nasmi jao.
- U Sov jetskom Savezu su svi 1 judi jednaki, ali
neki ima ju povlastica. Hoćete li sad živ jeti u Rusi ji?
- Ne znam. - Suza je otvorila bocu i ponovo mu
je pružila.
Popio je dug gutl ja j i vratio je.
- U Rusi jl nećete imati takvu od jeću.
Vri jeme je brzo prot jecalo, morala je stvar
izvesti sm jesta. Ustala je da uzme bocu. Kabanica jo j
je bila spri jeda otvorena. Stojeći pred n jim, zabacila
je glavu da potegne iz boce. Znala je da će se zagle-
dati u n jezine grudi ovako isturene. Priuštila mu je
dug pogled, potom drugači je primila bocu i tresnula
ga po glavi što je snažni je mogla.
391
Udarac je od jeknuo mućno tupo. Zurio je u n j u
omaml jeno. Ni je zatvorio oći. ~to da radim? Krzmala
je. zatim stisnula zube i udarila ponovo.
Oći mu se sklopiše, srušio se u stolac. Suza ga
je uhvatila za noge i poćela potezati. Kad je skliznuo
sa stolca udario Je glavom o tle tako da je Suza
jauknula, ali i pomislila: dobro je, bit će duže bez
svi Jesti.
Odvukla ga Je do ormara. Bila Je zadihana od
straha i napora. Iz džepa na hlaćama izvukla je dug
konopac za pakiran je ko ji Je pokupila na krmi.
Svezala je Aleksandrove noge, potom ga obrnula i
svezala mu ruke na ledima.
Morala ga je utrpati u ormar. Osvrnula se
prema vratima. Bože, ne da j da sad netko ude!
Ugurala mu Je noge u ormar, potom je besv jesno
ti jelo pokušala podići. Bilo je vrlo t~ko. Napola ga je
pridigla. ali kad ga je pokušala prem jestiti u ormar
ispalo jo j je iz ruku. Sta jala je iza n jega i pokušala
iznova. Zgrabila ga je ispod pazuha i podigla. Ovako
je išlo bol je: mogla Je n jegov teret osloniti na svo ja
prsa dok je prem ještala zahvat. Ponovo ga je napola
osovila, zatim mu rukama obuhvatila prsni koš i
povlačila postrance. Morala je ući u ormar s n jim,
izvući ruke, a onda se ispod n jega provući van.
Sad je bio u sjedećem položaju, nogama uprtim
o jednu stranicu ormara, savi jenih kol jena, a ledima
o drugu. Prov jerila je konopac: bio je ćvrsto svezan.
A1i mogao bi vikati! Ogledavala se za nečim ćime bi
mu začepila usta. Ni je ništa našla. Ni je mogla izići
da nešto potraži jer bi se u meduvremenu mogao
osvi jestiti. Jedino ćega se s jetila bile su n jezine
hulahopke.
činilo se da za to treba cI jela v ječnost. Morala
Je svuči posudene čizme. skinuti traperice, svući
hulahopke, navući hlaće, obuti ćizme, potom sklup-
čati na jlonke i ugurati ih medu ob ješene vilice.
Ni je mogla zatvoriti vrata ormara.
392
- Oh, Bože! - rekla je naglas. Smetao je Alek-
sandrov lakat. Svezane ruke počivale su na dnu
ormara a zbog savi jenog položa ja laktovi su mu
stršali prema van. Bez obzira koliko gurala i poteza-
la vrata lakat je bio na putu. Naposl jetku je opet
morala ući u ormar, okrenuti ga malo ustranu tako
da se sad oslan jao na ugao. Sad lakat više ni je
smetao.
Časak ga je promatrala. Kako dugo 1 judi osta ju
u nesvi jesti? Ni je znala. Znala je da bi ga trebala još
jednom mlatnuti, ali se bojala da ga ne ubije. Otišla
Je po bocu i čak je dignula nad glavu, ali je u pos-
1 jedn jem trenutku izgubila hrabrost, spustila bocu i
zalupila vrata ormara.
Pogledala je ručni sat i užasnuto kriknula: bilo
je deset minuta do pet. Co~relli če se uskoro po javi-
ti na radarskom ekranu Karle i Rostov će stići
ovamo a ona će propustiti priliku.
Sjela je za pult, okrenula sklopku na EMITI-
RANJE, odabrala uredaJ koji je već bio podešen na
Coparellijevu valnu dužinu i nagnula se nad mikro-
fon.
- Halo Coparelli, javite se.
Čekala je.
Ništa.
- Halo, Co~relli, javite se.
- Ništa.
- Proklet bio, Nate Dicksteine, Javi se, Nathanie-
le!
Nat Dickstein je sta jao u sredn jem skladištu
Cop~rellija zureći u baćve s p jeskovitom metalnom
rudaćom ko ja je imala tako visoku ci jenu. Nisu iz-
gledale posebno. Velike bačve za naftu s riječi
PLUMBAT ispisanom šablonom sa strane. Bio bi
volio otvoriti jednu i opipati ta j materi jal, tek da
393
sazna kakav je, ali poklopci su bili čvrsto zapečaće-
ni.
Os jećao je žel ju da se ubi je. Um jesto zanosa
pob jede, as jećao je jad i žalost. Ni je se mogao veseliti
što je pobio teroriste, nego sama oplakivati svo je
mrtve.
Ponavo je pretresao ci jelu bitku, kao i u besa-
no j prošlo j noći. Da je Abbasu naredio da puca čim
prekorači ogradu možda bi to dosta. dugo odvratilo
pažn ju feda jina da Gibli dospi je na palubu a da ga
ne ubiju. Da je s trojicom pošao osvojiti most grana-
tama na samom početku borbe, blagovaonica bi
možda bila rani je asvo jena i životi spašeni. Da je...
bilo je stotinu stvari ko je bi drugači je izveo da je
mogao vid jeti budućnost, ili da je samo bio mudri ji.
Izrael će sa d imati atomsko oruž je da ga v ječno
brani.
čak ni ta ga misao ni je radovala. Pri je godinu
dana bi ga oduševila. Ali tad još ni je upoznao Suzu
Ashford.
Čuo je buku i pogledao uvis. Kao da su 1 judi
trčali naokolo po palubi. Neki nautički problem, bez
sumn je.
Suza ga je izmi jenila. Naućila ga je da od živo-
ta očeku je više od pob jede u bitki. Kad je razmišl jao
0 ovom danu, o tome kako će se os jećati kad obavi
ta j veliki pothvat, uvi jek je u tim vizi jama bfla ona,
čekala ga negd je da s n jim podi jeli tri jumf. Ali neće
biti. Nitko drugi ne bi bio dovol jan. A u samotnom
slavl ju ni je bilo radosti.
Dugo je zurio preda se. Zatim se popeo iz skla-
dišta pitajući se što da počne s ostatkom života. Izi-
šao je na palubu. Mornar je zurio u n jega.
- Gospodine Dickstein?
- Da. Što je?
- Tražimo vas po ci jelom brodu, gospodine...
Radio. Netko zove Co~relli. Nismo odgovorili jer mi
nismo više Co~relli, zar ne? Ali ona kaže...
394
- Ona?
- Da, gospodine. Javlja se giasom, ne Morseom.
Kao da je vrlo blizu. I jaka uzru jana. "Javi se, Na-
thaniele" ponavl ja...
Dickstein je šćepao mornara za bluzu.
- Nathaniel? Rekla je Nathaniel?
- Da, gospodine, oprostite ako...
Ali Dickstein je već trćao na most.
Glas Nata Dicksteina se javio.
- Tko zove Cop~relli?
Od jednom je Suza ostala bez ri ječi. Od zvuka
n jegova glasa, posli je svega što je prošla, os jećala se
slabom i bespomoćnom.
- Tko zove Co~u-ellr'?
Vratio joj se glas.
- Oh, Nate, napokon.
- Suza? Jesi li to ti, Suza?
- Da, da.
- Gd je si?
- S Davidom Rostovom na ruskom brodu Ifarla.
Zabil ježi ovo. - Navela mu je položa j, kurs i brzinu
onako kako joj je prvi oficir rekao. - To je bilo u
četiri i deset jutros. Nate, ova j će brod udariti u vaš
u šest ujutro.
- Udariti? Zašto? Oh, shvaćam...
- Nate, zateći če me za radiom svakog trena, što
da radimo, brzo...
- Možeš li izvesti neku diverzi ju točno u pet i
trideset?
- Diverzi ju?
- Zapali nešto, viči "ćov jek u moru", bilo što da
ih na pet minuta sve jako zaposliš.
- Pokušat ću...
- Potrudi se. Hoću da svi trče naokolo, da nitko
ne zna što se dogada ili što da učini... jesu li svi iz
KGB?
395
n.
:
... ._. ...~e".~,4~N
- Da.
- Dobro, sad...
Vrata radiotelegrafske kabine su se otvorila,
Suza je prebacila sklopku na EMITIRANJE i Dick-
steinov je glas bio ušutkan. David Rostov je ušao.
- Gd je je Aleksandr?
Suza se pokušala osm jehnuti.
- Otišao je po kavu. Ja pazim.
- Prokleta budala... - Poćeo je kleti na ruskam i
iz jurio.
Suza prebaci sklopku na PRIJEM.
- Čuo sa m. Bol je da se nekamo sakri ješ do pet i
trideset - rekao je Nat.
- čeka j - povikala je. - ~to ćeš poduzeti?
- Poduzeti? Dolazim po tebe.
- Oh, hvala ti.
- Volim te.
Kad je iskl jučila, na drugom ureda ju poćeli su
se javl jati Morseovi signali. Tirin je jamačno čuo
svaku ri ječ razgovora i sad će pokušati upozoriti
Rostova. Zaboravila je Natu spomenuti Tirina.
Mogla je pokušati ponovo uspostaviti vezu s
Natom ali bi to bilo jako rizično, a Tirin bi dospio
svo ju poruku do javiti Rostovu dok Natovi 1 judi
budu pretraživali Cop~relli, našli Tirina i uništili mu
odašil jač. A kad Tirinova poruka stigne Rostovu,
znat će da Nat dolazi i bit će pripravan.
Morala je spri ječiti tu poruku.
Odlučila je onesposobiti ureda j.
Kako? Sve su žice v jero jatno iza ploča. Morala
bi skinuti jednu od n jih. Trebao jo j je izvi jač. Brzo,
brzo, pri je nego Rostov odustane od potrage za Alek-
sandrom! Našla je Aleksandrov alat u jednom kutu i
uzela mali izvi jać. Odvila je vi jke na dva ugla ploče.
Nestrpl jivo je gurnula izvi jač u džep i nasilno odvo-
jila ploču rukama. Unutra je bilo mnoštvo žica
poput psihodeličnih špageta. Zgrabila je šakom i
povukla. Ništa se ni je dogodilo: povukla je prevelik
396
bro j od jednom. Odabrala je jednu i potegnula: otki-
nula se. B jesomučno je ćupala žice dok petnaestak
ili dvadesetak ni je vis jelo. Ipak, Morse je i dal je
otipkavao. Izlila je preostalu votku u unutrašn jost
radi ja. Morse je stao i sva sv jetla na ploči su se
ugasila.
Iz ormara čuo se potmuli udarac. Aleksandr je
dolazio k svi jesti. Ionako će sve znati ćim bace po-
gled na ureda je.
Izišla je, zatvorivši vrata za sobom.
Sišla je na palubu, pokušava jući smisliti gd je
da se sakri je i kakvu bi diverzi ju mogla izvesti. Da
spusti sidro? To ne bi um jela.
Što će Rostov sad ućiniti? Tražit će Aleksandra
u blagovaonici, kuhin ji i n jegovo j kabini. Neće ga
naći pa će se vratiti u radiostanicu i tad će početi
sveopća potraga za n jom.
Bio je metodičan čov jek. Počet će na pramcu i
ići glavnom palubom, poslati grupu da pretraži
nadgrade a drugu u patpalubl je, nivo po nivo, odoz-
go prema dnu.
Koji je najniži dio broda? Strojarnica. Tamo će
se morati sakriti. Ušla je i našla jedno stepenište
nadol je. Stala je nogom na na jgorn ju pritku kad je
ugledala Rostova.
I on je spazio n ju.
Ni sama ni je znala odakle je izvukla iduće ri je-
či.
- Aleksandr se vratio u stanicu. Ja ću odmah
doći tamo.
Rostov je mrko kimnuo i pošao u sm jeru radio-
stanice.
Sišla je ravno dol je kroz dva nivoa i ušla u
stro jarnicu. Noćnu sm jenu je obavl jao drugi inže-
n jer. Zurio je n ju dok mu je prilazila.
- Jedino ovd je je toplo - rekla je vedro. - Mogu
li vam praviti društvo?
Gledao ju je ne shvaća jući i rekao polagano:
397
...
.,
- Ja ne govoriti engleski... molim.
- Ne govorite engleski?
Stresao je glavom.
- HIadno mi je - rekla je i stresla se. Ispružila je
ruke prema stro ju ko ji je grmio. - Okay?
Bio je više nego sretan da mu ta li jepa d jevo j-
ka bude društvo u strojarnici.
- Okay - rekao je kimnuvši živahno glavom.
I dal je je zurio u n ju zadovol jna lica dok mu
ni je palo na pamet da bi možda trebao iskazati
neku 1 jubaznost domaćina. Osvrnuo se naokolo,
potom izvukao kuti ju cigareta iz džepa i ponudio jo j.
- Obično ne pušim, ali mislim da ću sad zapaliti
- rekla je i uzela cigaretu. Filter je bio napravl jen od
kartonske rolice. Stro jar jo j prIpali. Pogledala je gore
prerna otvoru na 1 jestvama, gotovo oćeku jući da vidi
Rostova. Bacila je pogled na ručni sat. Već je pet i
dvadeset pet! Ni je jo j ostalo vremena za razmišl ja-
n je. Diverzi ja, izvedi neku diverzi ju. Vići "čov jek u
moru, baci sidro, zametni pažar.."
Zametni požar.
Čime?
Benzin, mora ovd je u stro jarnici negd je biti
benzina, ili nafte ili nečeg drugog.
Pogledala je prema stro ju. Gd je ulazi gorivo?
Bio je sastavl jen od šume ci jevi i cilindara. Saberi se,
saberi se! Požel jela je da je naučila više o motoru
automobila. Jesu li stro jevi broda isti? Ne, ponekad
upotrebl java ju kamionsko gorivo. Kakvo je to? Ovo
je bio brzi brod, pa je možda upotrebl javao benzin.
Ne jasno se s jećala da su benzinski motorI skupl ji ali
brži. Ako je ovo bio benzinski stroj onda će biti sli-
čan motoru n jezina automobila. Je li tu bilo kablova
ko ji vode do sv jećica? Jednom je usp jela promi jeniti
svjećicu.
Zurila je. Da, bio je nalik na motor automobila.
Imao je šest sv jećica s kablovIma ko ji su vodili do
okrugle kape nalik na razvodnik. Tu je negd je
398
morao biti i rasplin jać. Benzin je prolazio kroz ras-
plin jač. Bila je to oman ja stvarca ko ja se ponekad
začepl jivala...
U doglasnoj cijevi dreknuo je glas na ruskome
i stro jar ode da odgovori. Ledima je bio okrenut Suzi.
Morala je to izvesti sad.
Na stro ju je bila neka kantica nalik na kon-
zervu kave s poklopcem pričvršćenim po sredini
maticom. To je mogao biti rasplin jač. Pružila se
preko stro ja i pokušala maticu odvrnuti prstima.
Ni je se pokretala. Debela plastična ci jev vodila je u
limenku. ~čepala ju je i povukla. Ni je ju mogla istr-
gnuti. S jetila se da je u džep kabanice strpala Alek-
sandrov izvi jač. Uzela ga je i oštrim kra jem zabola u
ci jev. Plastika je bila debela. Zabola je izvI jač svom
snagom. Po javio se mali rez na površini. Ugurala je
izvi jać u rez i proširila ga.
Stro jar je stigao do ci jevi i odgovarao ruski.
Suza je os jetila da je izvi jač probušio plastiku.
Izvukla ga je. Mlaz bistre tekućine štrcnuo je iz male
rupe i zrakom se proširio nesumn jiv von j benzina.
Bacila je izvi jač i potrčala k 1 jestvama.
Čula je kako je stro jar ruski kazao da i potvr-
dno kimnuo glavom. Sli jedila je naredba.
Glas koji ju je izdao bio je I jutit. Kad je stigla
do podnož ja 1 jestava osvrnula se. Rani je nasmi ješe-
no lice stro jara sad se preobrazilo u zlokobnu mas-
ku. Poćela se penjati kad je potrčao strojarnicom za
n jom.
Na vrhu 1 jestava se osvrnula. Vid jela je ben-
zinsku mlaku koja se širila i strojara na dnu stepe-
ništa. U ruci je još držala cigaretu koju joj je dao.
Bacila ju je prema stro ju, cil ja jući m jesto gd je je
benzin štrcao iz ci jevi.
Ni je ćekala da vidi kamo je pala. Požurila je uz
stepenice. Glava i ramena su jo j izran jali na idući
nivo kad se odozdo začuo glasni šišta j, bl jesnulo
jarkocrveno sv jetlo i pl jusnuo val strašne vrućine.
399
,:
,,
Suza je vrisnula kad su jo j se zapalile hlače i spržila
koža na nogama. Preskočila je posl jedn jih nekoliko
centimetara ljestava i zakotrl jala se po podu. Udara-
la je rukama po hlaćama, potom uspjela skinuti
kabanicu i omotati je oko nogu. Vatra je bila poga-
šena, ali je bol o jačala.
Požel jela je leći na pod; znala je da će se tad
onesvi jestiti i neće os jećati bol, ali marala je pob jeći
od vatre i zavući se nekamo gd je ju je Nat mogao
naći.
Primorala se da se pridigne. Noge kao da su jo j
još gor jele. Pogledala je dol je i vid jela da otpada ju
komadi poput izgorenog papira, pa se upitala jesu li
to komadi hlača ili nogu.
Zakoračila je
Mogla je hodati.
Posrtala je hodnikom. Požarna sirena odjeknu-
la je brodom. Stigla, je nakra j hodnika i naslonila se
na 1 jestve.
Gore, morala se popeti gore.
Podigla je nogu na na jdon ju prečku i počela
na jduži uspon svo jeg života.
400
18.
Po drugi put u dvadeset četiri sata Nat Dick-
stein je prelazio zap jen jenu pučinu u malom čamcu
da se popne na brod u rukama nepri jatei ja. Bio je
opreml jen kao i pri je: prslukom za spašavan je,
kabanicorn i čizmama, naoružan automatom, pišto-
1 jem i granatama, ali je ova j put bio sam i nasmrt
prestrašen.
Na Co,r~relliju je nakon Suzine poruke bilo
prepirke. Njihov su razgovor slušali kapetan, Fein-
berg i Ish. Vid jeli su slavl je na Natovu licu i smatra-
li da mora ju prigovoriti kako n jegovo prosudivan je
iskrivl ju je to što je osobno upleten.
- To je stupica - tvrdio je Feinberg. - Ne mogu
nas uhvatiti, pa žele da se okrenemo i borimo.
- Znam Rostova - rekao je energično Dickstein.
- Upravo tako radi n jegov mozak: čeka dok posvrša-
vaš sve a onda udara. Ide ja o sudaru ukazu je na
n jega.
Feinberg se razl jutio.
- Ovo ni je igra, Dicksteine.
- Sluša j, Nate - rekao je razložni je Ish - produ-
žimo i budimo spremni za borbu ako i kad nas stig-
nu. Što možemo dobiti ako pošal jemo grupu da se
popne na n jihov brod?
- Ne predlažem grupu. Idem sam.
- Ne budI lud - rekao je Ish. - Ako ideš ti, pola-
zimo i mi... ne možeš sam osvojiti brod.
401
~ - Gleda jte - smirivao ih je Dickstein - ako uspi-
jem, Karla neće nikad dostići ovaj brod. Ako ne
uspi jem, vi se možete opri jeti kad vas Karla dostig-
~"' k ne. A ako vas Karla uistinu ne može dostići i ako je
sve to stupica, onda samo ja padam u nju. To je
- ~ ~ najbolji način.
" - Ne mislim da je to na jbol ji način - rekao je
Feinberg.
- Ni ja - pridružio se Ish.
Dickstein se osm jehnuo.
- Ali ja mislim da jest i u pitan ju je mo j život,
a osim toga ja sam ovd je na jvišeg ranga i donio sam
takvu odluku, stoga dovraga svi vi.
Od jenuo se i naoružao, a kapetan mu je poka-
i
 zao kako se ruku je radiom na čamcu i kako da
održi kurs da bi naišao na Karlu Spustili su čamac
E a on se spustio 1 jestvama do n jega i odmaknuo.
e
Bio je prestrašen.
Bilo je nemoguće da svlada brod pun kagebe-
i ovaca. A1i on to ni je ni nam jeravao. Neće se upustiti
` ° ~ ~ i u borbu ni s jednim ako ikako bude mogao. Popet će
se na brod, sakriti se dok ne počne Suzina diverzi ja i
potom je potražiti; a kad je nade, sići će s njom s
:~ ~ a, ~ Karle i pob jeći. Imao je malu magnetsku minu sa
sobom koju će pričvrstiti na bok Karle prije nego se
iskrca.. Tad će, bez obzira uspi je li pob jeći, bez obzira
je li sve to stupica, Karla dobiti dovol jno veliku rupu
° na boku da ne sustigne Coparelli.
Bio je uv jeren da ni je stupica. Znao je da je
Suza tamo, da je nekako dosp jela u n jihove ruke i
da je primorana da im pomaže, da je izložila život
da bi spasila n jegov. Znao je da ga voli.
i Zbog toga je bio prestravl jen.
Od jednom je želio živ jeti. Krvožednosti je nesta-
lo: ni je ga više zanimalo ubi jan je nepri jatel ja, poraz
j Rostova, onemogućavan je feda jinskih planova ili
= I, nadmudrivan je egipatske ta jne službe. Htio je pr@
naći Suzu, odvesti je kući i ostatak života provesti s
n jom. Bo jao se smrti.
Usredotočio se na upravl jan je čamcem. Naći
Karlu u mraku ni je bilo lako. Mogao je održavati
stalan kurs ali je morao oci jeniti i uzeti u račun
koliko ga v jetar i valovi nose ustranu. Nakon petna-
est minuta znao je da bi trebao ugledati brod, ali ga
nigd je ni je bilo. Počeo je voziti u cik-caku pita juči se
oča jno koliko je odmakao od kursa.
Pomišl jao je da radiom uspostavi vezu s Cop~-
rellijem da mu da ju novi kurs, kad je od jednom
Karla izronila uz n jega. Plovila je brzo, brže nego što
je mogao čamac a morao je stići do 1 jestava na
pramcu pri je nego brod prode mimo, i istodobno
izb jeći sudar. Pot jerao je čamac svom brzinom,
skrenuo kad je Karla krenula na n jega, zatim se
vratio prema brodu.
Nosio je uže omotano oko pasa. L jestve su došle
nadohvat. Prebacio je brzinu čamca na hod na m jes-
tu, stao na rub i skoćio. Kad se dohvatio 1 jestava,
Karla se počela nagin jati napri jed. Grćevito se držao
dok je uran jao u valove. More ga je pokrilo do pasa,
do ramena. Udahnuo je duboko pri je nego što je
preplavilo glavu. činilo mu se da je ci jelu v jećnost
pod vodom. Karla je i dal je uran jala pramcem. Već
su mu pucala pluća kad se naposl jetku brod počeo
ispravl jati; a to je potra jalo još duže. Naposl jetku je
izronio i hvatao zrak punim plućima. Popeo se još
nekoliko prečki, odmotao konopac sa struka i ćvrsto
ga svezao za ljestve, osiguravši tako ćamac za bijeg.
Magnetska je mina vis jela na užetu svezanom preko
ramena. Skinuo ju je i udarcem zali jepio 0 oplatu
Karle.
Uran je bio osiguran.
Odbacio je kabanicu i popeo se 1 jestvama.
Šteket motora sa čamca ni je se čuo u hučan ju
v jetra i mora i Karlinih stro jeva, ali nešto mora da
je privuklo pažnju čovjeka koji se nagnuo preko
402 q
ograde upravo kad se Dickstein uspeo do visine
palube. Na trenutak je zurio u Dicksteina iznenade-
na lica. Potom je Dickstein ispružio ruku da ga
povuče preko ograde. S prirodnim porivom da po-
mogne nekom da se popne na palubu iz olu jnog
mora, čov jek je ščepao n jegovu ruku. Dickstein je
prebacio nogu preko ograde i drugom rukom šćepao
pruženu ruku te prebacio čov jeka u more. N jegov se
krik izgubio u v jetru. Dickstein je i drugom nogom
zakoračio preko ograde i čučnuo.
Činilo se da nitko ni je vidio što se odigralo.
Karla je bio malen brod, mnogo man ji od Co~-
relhja. Imao je samo jedno nadgrade s dva nivoa,
sm ješteno po sredini broda. Ni je bilo dizalica. Pred-
n ja je paluba imala veliki pokrovac nad skladišnim
prostorom, ali stražn jeg skladišta ni je bilo: ka jite
posade i stro jarnica mora da su ispun javali svo
potpalubl je prema krmi.
Dickstein je pogledao na sat. Bilo je pet i dva-
deset pet. Suzina je diverzi ja trebala započeti svakog
trena, ako jo j uspi je.
Počeo je napredovati duž palube. Bilo je nešto
sv jetla od brodskih sv jetil jaka, ali bi netko od posa-
de morao dvaput zagledati u n jega pri je nego bi
uočio da on ni je jedan od n jihovih. Izvukao je nož iz
korica o po jasu: ni je htio upotri jebiti automat ako
ne bude prisil jen, jer bi prasak izazvao kaos.
Kad je stigao do nadgrada otvorila su se jedna
vrata, baca juči pačetvorinu žutog sv jetla na kišom
močenu palubu. Sakrio se iza ugla, prili jepivši se o
zid. Čuo je dva glasa. Govorila su ruski. Vrata su se
zalupila a glasovi udal jili kad su 1 judi otišli prema
krmi.
Prolazom u nadgradu prešao je na li jevu stra-
nu broda i nastavio dal je prema krmi. Zastao je na
uglu i osvrćući se oprezno, vidio da dvojica prelaze
stražn ju palubu i govore s trećim čov jekom na krmi.
Bio je u iskušen ju da svu tro jicu zbriše rafalom iz
automata, tro jica su v jero jatno bili jedna petina
protivničkih snaga, ali je odlučio da to ne učini: bilo
je prerano, Suzina diverzi ja još ni je počela a on ni je
imao po jma gd je se ona nalazi.
Prva su se dvojica vratila desnom stranom i
ušla opet u nadgrade. Dickstein je pošao prema
preostalom ćov jeku na krmi, ko ji je, čini se, bio na
straži. Čov jek mu nešto reče ruski. Dickstein pro-
mrml ja nešto nerazuml jivo, čov jek odgovori pita-
n jem, a onda je Dickstein bio dovol jno blizu da skoči
i prereže čov jeku grlo.
Bacio je leš preko ograde. Dva mrtva a oni još
ne zna ju da je na brodu. Pogledao je na sat. Svi jet-
leće kazal jke pokazivale su pet i trideset. Bilo je
vri jeme da ude.
Otvorio je jedna vrata i ugledao prazan hodnik
i stepenište koje je vodilo gore, očevidno na ko-
mandni most. Popeo se.
S mosta su dopirali glasovi, Ugledao je tro jicu
ljudi, kapetana, prvog oficira i drugog potporučnika,
kako je predmni jevao. Prvi je of icir vikao u ci jev za
doglasavan je. Odanle je dolazila u odgovor čudna
buka. Dok je Dickstein dizao pušku, kapetan je
povukao ručicu i sirena se oglasila ci jelim brodom.
Dickstein je pritisnuo okidač. Glasno štektan je
automata bilo je d jelomice zaglušeno zavi jan jem
požarne sirene. Sva tro jica ubi jena su na m jestu.
Dickstein je požurio niz stepenište. Alarm je
morao značiti da je Suzina diverzi ja započela. Sad je
samo trebalo sačuvati život i naći je.
Stepenište s mosta silazilo je na palubu na
spoju dvaju hodnika, jedan poprečni kojim je Dick-
stein prošao, drugi je tekao duž nadgrada. U odgovor
na alarm, vrata su se otvarala i 1 judi izlazili u oba
hodnika. Nitko nije bio naoružan: bila je to požarna
uzbuna, ne poziv na borbeni položa j. Dickstein je
odlučio da se posluži trikom i da puca samo ako trik
ne upali. Produžio je žustro središn jim prolazom,
404 405
probi ja jući se mimo 1 judi, vičući n jemački: "Miči se!"
Zurili su u n jega, ne zna jući tko je i što radi, osim
što se činilo da je ovlašten, a buknuo je požar. Jedan
ili dvojica mu nešto rekoše. Pretvarao se da ih nije
čuo. Odnekud je od jeknula oštra naredba i 1 judi se
počeše kretati sa cil jem. Dickstein je stigao na kra j
hadnika i htio se spustiti niz stepenište kad se oficir
ko ji je izdao naredbu po javio i upro prstom u n jega,
viknuvši neko pitan je.
Dickstein se bacio dol je.
Na don jem nivou sve je bilo bol je organizirano.
L judi su trčali u istom sm jeru, prema krmi, a tro jica
mornara vukla su aparat za gašen je. Potom je na
m jestu gd je se hodnik širio da se mogu prikl jučiti
šmrkovi, Dickstein ugledao nešto što ga je načas
izbacilo iz ravnoteže i navuklo crvenu maglu pred
oči.
Suza je bila na tlu, ledima oslon jena o zid. Noge
su joj bile razmaknute, hlače razderane. Mogao je
kroz poderotine vid jeti opečenu i pocrn jelu kožu. Čuo
je Rostovljev glas, koji je nadglasavao sirenu:
- Što ste rekli Dicksteinu?
Dickstein je skočio s 1 jestava. Jedan od morna-
ra se postavio pred n jega. Dickstein ga je srušio na
pod udarcem lakta u lice i bacio se na Rostova.
Čak je i u svo jem bi jesu uvidio da ne bi mogao
u tako tf jesnom prostoru, dok je Rostov bio tako
blizu Suze, upotri jebiti automat. Osim toga, htio je
tog čov jeka ubiti svo jim rukama.
Ščepao je Rostova za ramena i okrenuo ga oko
osi. Rostov je ugledao n jegovo lice.
- Ti!
Dickstein ga je udario u želudac da se presami-
tio i zinuo da uhvati zraka. Kad je sagnuo glavu,
Dickstein je strelovito i snažno trgnuo kol jenom
nagore udarivši Rostova u bradu i slomivši mu vili-
cu: potom, sve u jednom pokretu, svu je snagu usre-
dotoćio na udarac u grlo ko ji je smrskao Rostovl jevu
ši ju i odgurnuo ga u zid.
Pri je nego je Rostov pao, Dickstein se brzo
okrenuo, kleknuo na jedno kol jeno da skine automat
s ramena i, dok je Suzu štitio ledima, otvorio vatru
na trojicu mornara koji su iskrsli u hodniku.
Ponovo se okrenuo i prebacio Suzu preko
ramena nasto jeći da ne dodirne n jezino opečeno
meso. Sad je imao trenutak vremena za odluku.
Očigledno je vatra izbila na krmi kamo su svi trčali.
Ako sad krene prema pramcu man je je v jero jatno
da će ga spaziti.
Potrčao je duž hodnika, potom ju je ponio uz
stepenište. Po težini n jezina ti jela na ramenu mogao
je zakl jučiti da ni je u nesvi jesti. Na vrhu stepeništa
izbio je na nivo glavne palube, pronašao vrata i izi-
šao.
Na palubi je vladala prilična pometnja. Jedan
je čov jek protrčao mimo u sm jeru krme; drugi je
trčao u suprotnom sm jeru. Netko je bio na pramcu.
Na krmi je jedan čov jek ležao na tlu a dvo jica su se
nagnula nad n jega; v jero jatno je bio opećen u poža-
ru.
Dickstein je trčao prema ljestvama kojima se
uspeo na brod. Prebacio je automat na rame, pre-
m jestio Suzu na drugo rame i prekoračio ogradu.
Osvrnuvši se po palubi kad je počeo silaziti,
znao je da su ga opazili.
Jedno je bilo vid jeti strano lice na brodu, pitati
se tko je to, i odložiti pitan je kad se oglasila požarna
sirena; ali je posve drugo vid jeti kako netko odlazi s
broda s ti jelom preko ramena.
Ni je još bio ni na pola puta kad su poćeli puca-
ti u n jega.
Jedan se metak odbio od trupa sasvim uz n je-
govu glavu. Dvojica su imala pištol je. Držeći se 1 jes-
4~ 407
tava li jevom rukom, desnom je dohvatio automat i
ispalio rafal. Cil jao je loše ali su se 1 judi povukli.
Izgubio je ravnotežu.
Kad se pramac uzdigao, zanio se uli jevo i hva-
ta jući desnom rukom prečku ispustio automat u
more. Desna noga mu je iskliznula iz prećke i potom
je na n jegov užas Suza počela kliziti s n jegova li je-
, vog ramena.
- Drži me se - kriknuo je nesiguran da li ga
ču je ili je u nesvi jesti. Os jetio je da ga je rukama
ščepala za džemper, ali je ipak klizila i sad ga je
d n jezina težina još više vukla uli jevo.
- Ne - kriknuo je.
, Skliznula je s ramena i pl jusnula u more.
ž Dickstein se okrenuo, spazio ćamac i skočio
pavši u njega udarcem koji ga je stresao do kosti.
Dozivao ju je tražeći je u crnom moru oko sebe,
` i I; nagin jući se sad s jedne sad s druge strane ćamca.
e , ; Oča j je rastao sa svakom sekundom jer ni je izran ja-
~i
v ; la. Zatim je čuo, u hučan ju v jetra, vrisak. Okrenuo
i se prema zvuku i ugledao glavu na površini, izmedu
čamca i trupa Karle.
Bila je izvan n jegova dosega.
; Ponovo je kriknula.
,i
 Čamac je bio privezan za Karlu užetom od
~~~9; 4,' kojeg je veći dio bio na palubi ćamca. Dickstein je
f..
prerezao nožem uže, ispustio ona j kra j svezan za
~ `~ ~~' ~ - 1 jestve a drugi je bacio Suzi.
Kad je posegnula za užetom val se podigao i
y , prekrio je.
j ~ ~ ~ ~ Gore s palube Karle su pripucali preko ograde.
Zanemario je pucn javu.
' Dicksteinove su oći pretraživale more. Brod i
čamac uran jali su i 1 jul jali se u različitom sm jeru te
su šanse za pogodak bile relativno mršave.
Nakon nekoliko sekundi ko je su se činile sati-
ma, Suza je ponovo izronila. Dickstein joj je ponovo
dobacio uže. Ova j put ga je usp jela šćepati. Brzo ~ga
408
je povlaćio, dovlačeći je sve bliže, dok je ni je, opasno
se nagnuvši iz čamca, uhvatio za zapešća.
Sad ju je držao i nikad je više neće ispustiti.
Izvukao ju je na čamac. Gore su otvorili vatru
iz automata. Dickstein je ubacio motor u brzinu,
zatim se bacio preko Suze štiteći svo jim ti jelom n je-
zino. Čamac je odmicao od Karle, naslijepo, jašući na
valovima poput izgubl jene daske za surfan je.
Pucn java je prestala. Dickstein se osvrnuo. Kar-
I~ je nestala s vidika.
N ježno je preokrenuo Suzu, u strahu da li je
živa. Oči su joj bile sklopljene. Uzeo je kormilo, po-
gledao na kompas i otprilike podesio kurs. Upalio je
radio i počeo dozivati Co~relli. čeka jući da se brod
javi, podigao je Suzu na ruke.
Prigušen tutan j od jeknuo je preko vode poput
daleke eksplozi je: magnetska mina!
Coparelli se javio. Dickstein je rekao:
- K~rla gori. Okrenite se i pokupite me. Pripre-
mite ambulantu za djevojku, ima teške opekotine.
Sačekao je da potvrde pri jem, potom iskl jučio
odašil jač i zagledao se u beživotno Suzino lice.
- Nemoj umrijeti - prošaptao je. - Molim te,
nemoj umrijeti.
Otvorila je oći i pogledala u n jega. Usne su jo j
se razmaknule u nasto jan ju da govori. Prignuo je
glavu. Rekla je:;
- Jesi li to zaista ti?
- Ja sam.
Kutovi usana podigli su se u slabom smi ješku.
- Preživjet ću.
Zaćula se strahovita eksplozi ja. Na Karli vatra
se proširila do rezervoara s gorivom. Nekoliko časaka
nebo je osv jetl javao plameni stup, a zrak ispunila
zaglušena tutn java; kiša je stala. Grml javine i sv jet-
losti je nestalo, a jednako tako i Karle.
- Potonuo je - rekao je Dickstein Suzi. Pogledao
ju je. Oći je sklopila, ponovo je izgubila svi jest, ali se
i dal je sm ješkala.
409
Epilog
Nathaniel Dickstein povukao se iz Mossada a
n jegovo je ime postalo legenda. V jenčao se sa Suzom
i poveo je u kibuc gd je su dan ju obradivali vinogra-
 de, a pola noći se ljubili. U slobodno je vrijeme orga-
` , ,; nizirao političku kampan ju za prom jenu zakona
tako da n jegova d jeca budu priznata kao Židovi, ili
bol je, da se ukine klasifikaci ja.
'' ;; Neko vri jeme nisu imali d jece. Bili su spremni
x, ; da čeka ju: Suza je bila mlada, a n jemu se ni je žuri-
lo. Opekotine se nisu nikad dokra ja zali jećile. Pone-
~
~ kad je u krevetu znala reći: "Mo je noge su užasne", a
~ ., ~ ~ on bi l jubio n jena kol jena i uzvraćao: "Preli jepe su,
šm
~~,~~
spasile su mi život"
Početak rata na blagdan Jom Kipur iznenadio
je izraelske vo jne snage. Pierrea Borga su okrivili što
` ' ta jna služba ni je unapri jed prikupila podatke i on
je dao ostavku.
Istina je bila zamršeni ja. Za to je bio kriv oficir
ruske tajne službe David Rostov, postariji čovjek
=h ~ i koji je zauvijek morao nositi ortopedsku ogrlicu oko
vrata. On je otišao u Kairo i, poćevši s ispitivan jem i
smrću izraelskog agenta koji se zvao Tofik, počet-
, kom 1968, istražio sve dogada je te godine i zakl jučio
j da je Kawash dvostruki agent. Umjesto da mu sude
i ob jese ga za špi junažu, Rostov je uputio Egipćane
kako da mu dostavl ja ju lažne podatke ko je je
Kawash, ne sluteći ništa, prosl jedivao Pierreu Borgu.
Rezultat je bio da se Nat Dickstein reaktivirao i
preuzeo posao Pterrea Borga dok tra je rat. U pone-
d jel jak, 8. listopada 1973, prisustvovao je kriznom
sastanku kabineta. Nakon trećeg dana rata, Izraelci
su bili u ozbil jnom škripcu. Egipćani su prešli Sues-
ki kanal i odbacili Izraelce na Sina j uz teške gubit-
ke. Na drugo j fronti, Golansko j visoravni, Siri jci su
nadirali, ponovo s teškim gubicima na izraelskoj
strani. Pri jedlog kabinetu bio je da se bace atomske
bombe na Kairo i Damask.
Čak ni na jratoborni jim ministrima ni je se
zapravo svidala ta zamisao; ali situaci ja je bila
oča jna a Amerikanci su odugovlačili s odlukom za
dopremu oruž ja zračnim mostom, što je moglo spasi-
ti situaci ju.
Sastanak se bližio trenutku kad je izgledalo da
će zamisao o upotrebi atomskog oruž ja biti prihva-
ćena. Tad je Nat Dickstein dao svoj jedini prilog
raspravi.
- Dakako, mi bismo mogli reći Amerikancima
da nam jeravamo baciti te bombe, u sri jedu, recimo,
ako sm jesta ne poćnu sa zračnim mostom.
Upravo su to i učinili.
Zraćni je most preokrenuo tok rata, i kasni je je
sličan krizni sastanak ođržan u Kairu. Ni tamo
nitko ni je bio u prilog nuklearnog rata na Bliskom
istoku; i tu su se političari okupl jeni oko stola poćeli
medusobno uv jeravati da nema alternative; i opet je
pri jedlog zaustavio neočekivani prilog diskusi ji.
Ova j put umi ješala se vo jska. Zna jući da će se
pri jedlog naći pred okupl jenim preds jednicima,
prov jerila je koliko je n jihova nuklearna udarna
snaga spremna da bi se doni jela pozitivna odluka, i
utvrdila da je sav plutoni j izvaden iz bombi i zami-
jen jen žel jeznim šipkama. Pretpostavl jalo se da su to
učinili Rusi, kao što su na ta janstven naćin onespo-
410 ~ 411
' a sobili nuklearni reaktor u 9attari pri je nego su ih
1972. protjerali iz Egipta.
Te je noći jedan od preds jednika razgovarao sa
ženom pet minuta pri je nego je 2aspao u stolcu.
- Sve je svršeno - rekao joj je. - Izrael je pobije-
- dio, zauvi jek. Oni ima ju bombu, a mi je nemamo, i
ta će ćin jenica odlučiti tok povi jesti na našem pod-
ruč ju za ostatak ovog stol jeća.
- ~to je s palestinskim izbjeglica na? - upitala
' ; je žena.
Preds jednik je slegnuo ramenima i počeo pripa-
'. 1 jivati posl jedn ju lulu tog dana.
- S jećam se da sam u londonskom TYmesu pro-
čitao članak, pri je pet godina, mislim. Javl jao je da
. je velška oslobodilačka armi ja podmetnula. bombu u
poliMjskoj stanici u Cardiffu.
- Wales? - rekla je žena. - Gd je je Wales?
' - To je dio Engleske, više-man je.
- S jećam se. Ima ju rudnike ugl jena i zborove.
L
' '~ ~~ ~ ! - Toćno. Znaš li kad su Anglosasi pokorili
i 4'.=
'
~ . ~ . ~ Wales?
- Nemam po jma.
- Ni ja, ali v jero jatno pri je više od tisuću godi-
na er su Normani bi edili An losase ri e devet
r ~~ x~ ~~ ~ j Po j g p j
; a oni još dižu u
;' Vidiš? Tisuću godina
stotina godina
; ,
.
~~~ ~ ~~ ~_
r zrak policijske stanice! Palestinci će biti kao ti Vel-
li ć
d
e
ina, a
šani... Mogu bombardirati Izrael tisuću go
: uvi jek ostati gubitnici.
Žena ga je pogledala. Koliko su godina bili
x, f ~ ~ za jedno a on ju je još uspi jevao iznenaditi. Mislila je
~`~ da takve ri ječi nikad neće čuti od n jega.
' "~ - Reći ću ti još nešto - nastavio je. - Morat će
° doći do mira. Mi ne možemo pobi jediti sada, pa ćemo
`~ morati sklopiti mir. Ne odmah; možda niti za pet ili
:
f~~.~
deset godina. Ali doći će vri jeme, i tad ću morati
`~ otići u Jeruzalem i reći: "Dosta ratovan ja!" Mogao bih
čak za to dobiti priznan je kad se prašina slegne.
Nisam zamišl jao da ću tako ući u povi jest, ali ni to
ni je tako loše, sve u svemu. "čov jek ko ji je donio mir
Bliskom istoku." Što bi ti rekla na to?
Žena je ustala i prišla mu da prihvati n jegove
ruke. U n jezinim oćima bilo je suza:
- Zahvalila bih Bogu - rekla je.
Franz Albrecht Pedler umro je 1974. Umro je
zadovol jan. U n jegovu životu bilo je uspona i pado-
va. Naposl jetku, proživio je na jsramotni je razdobl je
u povi jesti svog naroda, ali preživio je i završio svo je
dane sretan.
Naslutio je što se dogodilo s uranom. Jednog
dana početkom 1969. n jegova je tvrtka primila ček
na dva mili juna dolara, s potpisom A. Papagopolousa
i izv ješta jem brodarske kompani je Sa vile u ko jem je
sta jalo: "Za izgubl jen teret." Sutradan je došao pred-
stavnik izraelske armi je s isplatom za isporuku prve
količine sredstava za, čiščen je. Kad je odlazio, rekao
je:
- Što se tiče vašeg izgubl jenog tereta, bilo bi
nam drago da ne pokrećete nikakvih istraga.
Pedleru je poćelo svitati.
- Ali što ću ako me Euratom bude ispitivao?
- Recite mu istinu - sav jetovao mu je čov jek. -
Teret se izgubio, a kad ste pokušali otkriti što se s
n jim dogodilo, saznali ste da je brodarska kompani-
ja S~ vil~ prestala posto jati.
- Zar jest?
- Jest.
To je Pedler i rekao Euratomu. Poslali su istra-
žitel ja k n jemu i on je ponovio svo ju priću ko ja je
bila potpuno istinita mada ne i sasvim potpuna.
Rekao je istražitel ju:
- Pretpostavl jam da će se uskoro o tome svi
raspisati.
- Sumn jam - rekao je istražitel j. - To baca loše
412 ~ 413
;, :;
~~ r
.
°~~~ ~~
sv jetlo na nas. Ne v jeru jem da ćemo ob javiti priću
ako ne prikupimo više informaci ja.
Nisu ih prikupili, dakako, bar ne za Pedlerova
života.
Na Jom Kipur 1974. Suza Dickstein je počela
radati.
U skladu s običa jem tog kibuca, di jete je poro-
dio otac uz babicu ko ja je bila pri ruci, davala sa-
v jete i ohrabrivala.
Di jete je bilo sitno kao i oba roditel ja. Čim se
po javila glava, otvorilo je usta i zakričalo.
Dicksteinu se zamaglio vid. Držao je d ječ ju
glavicu, prov jerio ni je li pupkovina omotana oko
vrata i rekao:
- Još samo tren, Su2a.
Suza se još jednom napela i d jetetova ramena
se ukaza.še, a nakon toga išlo je glatko. Dickstein je
svezao pupkovinu na dva m jesta, prerezao je i
potom, opet prema m jesnom običa ju, položio di jete u
majćine ruke.
- Je li sve u redu? - upitala je.
- Savršeno - rekla je babica.
- A što je?
- Oh, Bože, nisam ni pogledao... d ječak je.
Nešto kasni je Suza je upitala:
- Kako ćemo ga zvati? Nathaniel?
- Volio bih ga nazvati Tofik - rekao je Dick-
stein.
- Tofik? Zar to ni je arapsko ime?
- Jes~
- Zašto? Zašto Tofik?
- To je duga prića - odgovorio je.
414
Postscript
Iz londonskog Daily Telegrapha od 7. svibn ja
19T7:
SUMNJA SE DA ~1E IZRAEL OTEO BROD
S URANOM
od Henry ja Millera iz New Yorka
Jučer je objelaianjeno da se vjeruje ksko je
Izrael stajao iza nestanka brodskog tereta
urana s pućine prije devet godina, koji je do-
stajao za proizvodnju 30 nuklearnilr bombi.
Služb~eni predstavnici kažu da je taj inci-
dent bio pothvat u stilu Jamesa Bonda" i
premda su tajne služb~e ćetirr~ ju zemalja istra-
živale zagonetn~ nestwaak, nikad se nije s~zna-
lo što se zapra vo dogoaiilo s 20i0 tona ursnske
rudače...
(citirano s dopušten jem The l7aily Tel~
gr~pha, Ltd)
415