Ako se zaputite na Staru planinu, Suvu planinu, Stolove ili Vlasinu, nemojte propustiti da fotografišete redak dragulj prirode – slobodne divlje konje.

Konji ne uveličavaju svojom raskošnom lepotom samo hipodrome i ergele, već i predele koji ne pripadaju čoveku. Divlji konji su poznati u svetu u stepama Mongolije, gde slobodno trče retki i ugroženi divlji konji Prževalski, dok je nekada u Severnoj Americi bez straha od čoveka trčao mustang, duh Zapada. 

Ove daleke zemlje nisu jedine koje mogu da se pohvale svojim divljim konjima. Divlji konji žive i u Srbiji i često zavise od dobrih ljudi koji im pomažu da se prehrane i prežive zimske uslove u kojima im je hrana nedostupna. U narednim redovima saznajte kako žive divlji konji na planinama Srbije, zašto predstavljaju značajan turistički potencijal i kako možemo da im pomognemo da prezime.

Dragocena činjenica za sve ljubitelje konja jeste da je moguće sresti divlje konje na planinama Srbije, a nekad im se i malo približiti. Divlje konje u Srbiji možemo videti zahvaljujući tome što su ih vlasnici puštali da tokom leta borave na planinskim proplancima gde je hrana u izobilju ili jer nisu mogli o njima da brinu. Drugo objašnjenje je da su konji puštani namerno od leta do kasne jeseni da bi se ukrštali, te tako postajali lepši, jači i graciozniji. 

Na stazama koje vode na ka planinskim vrhovima Babin zub i Midžor, mogu da se uoče divlji konji koji su veoma dragi stanovnici Stare planine. I Suva planina kao svoj najlepši ukras ima krdo od stotinak divljih konja. Divlji konji se ne boje ljudi, ali im često ne dozvoljavaju da im priđu. Mirnog su temperamenta, ali je opasno prilaziti im dok je u blizini ždrebad, jer su ženke veoma zaštitnički nastrojene. 

Planina Stolovi je stanište krdima koja broje preko četrdeset poludivljih konja. Većina ima vlasnike, iako žive već dugo u divljini. Najpoznatiji konj na ovoj planini je pastuv Moro, koji gospodari svojim krdom oko petnaest godina. 

Predeo izuzetnih odlika “Vlasina” se takođe diči krdom od dvadesetak divljih konja. Meštani sela Božica kažu da je nekada ovde bilo trideset konja, ali da se taj broj veoma smanjio jer je deo krda prešao granicu Bugarske u druge oblasti, dok su neke konje meštani uspeli da uhvate. 

Glavni izazov za opstanak konja na planinama Srbije predstavljaju surovi zimski uslovi, hladnoća i nedostatak hrane. Do hrane dolaze tako što kopaju sneg da bi došli do trave, međutim to često nije dovoljno i jako im je značajna pomoć ljudi u vidu prihrane. Leti im je teško da nađu vode. Osim nedostatka hrane i vode, ozbiljna opasnost im preti od vukova. Uprkos teškim uslovima sredine, ovi konji su naučili su da se odbrane, postali su snažni, te su konji koji danas žive na planinama Srbije veoma izdržljivi.

Značajan turistički potencijal 

Divlji konji predstavljaju neiskorišćen turistički potencijal. Lepota susreta sa ovim životinjama u divljini je nesporno jedan od razloga zbog kojih bi se posetioci zadržali na planinama Srbije, a mnogi i sada dolaze kako bi fotografisali prelepe prizore divljih konja kako slobodno pasu ili jure planinskim proplancima. 

Kako im možemo pomoći?

Konjima je pomoć najpotrebnija zimi kada je hladno i padne sneg, jer konji tada teško dolaze do hrane. Zbog toga se tokom zime vrši prihrana konja. Za prihranu se najčešće koristi kukuruz, ali i druge žitarice i seno. Organizacije i meštani tokom zime iznose hranu na hranilišta na koja su konji navikli. Ukoliko želite da im pomognete kupovinom hrane za konje, možete kontaktirati ORCA ili lokalna ekološka ili lovačka udruženja koja već godinama prihranjuju konje tokom zime. 

Uz pomoć velikog broja građana koji su donirali novac za kupovinu hrane, ORCA i PANINI su 2018. godine pomogli zimsku prihranu divljih konja Vlasine. Više o ovoj akciji možete pročitati ovde (LINK https://orca.rs/vlasina/). Pomoć u hrani je uvek potrebna, tako da će i vaša pomoć, sigurni smo, biti dragocena.

Za sve one koji užavaju da vide konje kako na televiziji, tako i na hipodromu, veoma je uzbudljiva činjenica da upravo u našoj državi postoje konji koji žive u divljini. Ukoliko želimo da žive još duže i da dragulj naših planina ostane još jedan razlog zašto tamo da odemo, uvek možemo da se osvrnemo na ove načine kako da pomognemo konjima. 

Autor: Tanja Milenković

 

Ako vam se ovaj tekst dopao, pročitajte i:

1. Kako konji mogu da pomognu ljudima?
2. ZOOPLANET: DOBRO SE DOBRIM VRAĆA!
3. Životinje i ljudi u karantinu: Odmor za oči i dušu među konjima